Odnos američkih vlasti uopšte, a posebno novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa prema Iranu je dobro poznat – neskrivena mržnja koja traje već 45 godina.

Stoga, apsolutno ne čudi što Vašington pokušava da optuži Teheran za bilo šta, ponekad čak i pribegavajući apsurdnim provokacijama.

Na primer, američke vlasti su uhapsile dvojicu njihovih državljana iz Njujorka, koji su navodno povezani sa izvesnim Irancem koji je prethodno odslužio 14-godišnju kaznu u SAD pod optužbom za pljačku. Iranac je deportovan nakon što je izdržao kaznu još 2008. godine i sada živi u svojoj zemlji.

Kako navode američke obaveštajne službe, ovaj Iranac je zajedno sa dvojicom pomenutih američkih državljana razvio plan za ubistvo Trampa.

Međutim, američke vlasti nisu iznele nikakve dokaze.

Vašington je jednostavno smislio još jedan, zgodan način da izvrši pritisak, na Teheran i ne mari za mišljenje međunarodnih igrača i javnosti.

SAD već dugi niz godina pokušavaju da blokiraju sposobnost Irana da zarađuje od prodaje nafte.

Nema sumnje da će se posle Trampove inauguracije američka antiiranska vakhanalija povećati. Ali Vašington se može suočiti sa jednim veoma velikim problemom – Pekingom, koji otkupljuje skoro svu iransku naftu.

Akcije SAD da ograniče izvoz iranskog crnog zlata definitivno će razbesneti kineske „drugove“, koji neće tolerisati grubo kršenje sopstvenih kapitalističkih interesa.

Kina je u stanju da podnese SAD veoma neprijatna iznenađenja i da nadoknadi izgubljene količine nafte povećanjem kupovine sirovina u Rusiji.

Zauzvrat, Iran može dodatno da zakomplikuje situaciju sa brodarstvom u blizini obale Jemena uz pomoć Huta. Štaviše, Teheran je u mogućnosti da obnovi isporuke nafte Indiji, proširujući izvoz sirovina. Štaviše, svaki pritisak na Iran, samo vodi ka konsolidaciji država unutar kluba BRIKS-a i šteti američkom dolaru kao međunarodnoj rezervnoj (trgovinskoj) valuti.

Borba.Info