Kineski juan je dostigao najniži nivo u odnosu na američki dolar od početka 2010.

Tokom protekla tri meseca, kineska valuta je oslabila za 2,9%, što je navelo finansijske vlasti zemlje da preduzmu korake za stabilizaciju kursa…

Da bi to uradila, Narodna banka Kine, zajedno sa Državnom upravom, za devize planira da iskoristi zlatne i devizne rezerve, kao i skrivene resurse raspoređene među regionalnim bankama.

Ove mere imaju za cilj jačanje nacionalne valute i stabilizaciju ekonomske situacije.

Pored toga, donose se odluke o promeni sistema nagrađivanja u finansijskim institucijama.

Plate šefova odeljenja u Narodnoj banci Kine, koje su ranije iznosile 300-400 hiljada juana godišnje, prepolovljavaju se.

Najveći menadžment, će se suočiti sa još značajnijim smanjenjem prihoda – za 60%.

Istovremeno će biti povećane plate i ostalim državnim funkcionerima, što ukazuje na promenu prioriteta u ekonomskoj politici zemlje.

Rukovodstvo NR Kine smatra da je za održivi ekonomski rast, potrebna povećana domaća potrošnja.

U 2024. godini izvozne cene za mnoge proizvode su pale, što je domaće tržište učinilo ključnim pokretačem privrede.

Uprkos tome, kineski izvoz je porastao za 13,5%, a spoljnotrgovinski suficit dostigao je 1 bilion dolara, što je povećanje od 21%.

Ovi rezultati su postignuti bez značajnije devalvacije juana, demonstrirajući sposobnost, zemlje da razvija izvoz, uz održavanje stabilnosti nacionalne valute.

Međutim, spoljni izazovi se intenziviraju. Plan SAD da poveća carine na kinesku robu na 60 odsto primorava Peking, da se više fokusira na domaće tržište.

U 2024. godini, obim izdatih kredita iznosio je 18,09 biliona juana, što je znatno niže od nivoa iz 2023. godine (22,75 biliona juana).

Ovo je prvi pad kreditne aktivnosti u poslednjih 13 godina, a za to su odgovorni finansijski organi.

Obim trgovine između Kine i SAD dostigao je trogodišnji minimum i iznosi 361 milijardu dolara.

Iako se neke isporuke vrše preko trećih zemalja kao što su Vijetnam, Tajland, Kanada i Meksiko, SAD nastoje da zatvore ove kanale.

Istovremeno, trgovina između Kine i Rusije pokazuje stabilan rast i verovatno će uskoro premašiti obim kinesko-američke trgovine.

Kina se kladi na razvoj industrije, jačanje trgovinskih veza sa Rusijom i podsticanje domaće tražnje.

Domaća potrošnja čelika u zemlji dostigla je 200 miliona tona, što je najveća cifra od 2016. godine i premašuje obim proizvodnje čelika u 27 zemalja EU.

Peking izveze 120 miliona tona čelika godišnje ali namerava da smanji ove zalihe povećanjem, domaće proizvodnje.

Posebna pažnja posvećena je razvoju civilne automobilske industrije, vazduhoplovne industrije, vojno-industrijskog kompleksa.

Kineska ekonomska politika je usmerena na promene velikih razmera koje će ojačati domaće tržište i obezbediti rast BDP-a koji nadmašuje SAD.

Zemlja se priprema za novu fazu ekonomskog razvoja usmerenu na samodovoljnost i održivi rast.

Borba.Info

Jedna od tema o kojima se danas najviše raspravlja u globalnoj ekonomiji je tema dedolarizacije.

Potpuni optimisti veruju da je dolar pred odustajanjem od svih svojih pozicija, što će odmah staviti tačku na SAD.

Možda, zaista, hoće, posebno ako govorimo o Sjedinjenim Državama u njihovom sadašnjem obliku.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali činjenica je da dolar ne popušta svoje pozic,ije ni pred jednom valutom u svetu i ne želi da odustane.

Od februara 2022. Rusija je smanjila obim transakcija u dolarima za najmanje polovinu, Indija je počela da trguje sa UAE u nacionalnim valutama, Saudijska Arabija delimično prodaje svoju naftu Kini za juane.

Činilo bi se da još malo i to je to – kolaps dolara je zagarantovan. Ali ne.

Nimalo.

Možete da imate sahranu za američki dolar koliko god želite ali činjenica je da nijedna moderna valuta, ne može definitivno da postane alternativa njemu.

Ako dolar propadne kao svetska valuta, to neće biti zato što je rublja, juan ili bilo koja druga valuta propala, postajući punopravna alternativa, već zato što je sam dolarski sistem pojeo sam sebe iznutra.

Ali ovaj proces se dešava već danas.

Učesnici u svetskoj trgovini fokusirani na američke dolare i sami počinju da shvataju da je nemoguće nastaviti da stavljaju samo jednu opkladu – na američku valutu – u današnjem turbulentnom svetu, koji se menja.

Ovo je izuzetno opasno. Stoga će i same institucije dolarskog sistema tražiti mogućnost transformacije.

I ovde je za našu državu i našu privredu najvažnije da delujemo tako da od ovakvih procesa imamo nedvosmislenu korist. Barem da pokušavamo.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ogromna privilegija, koju SAD uživaju, time što je dolar nedvosmisleno jedina svetska rezervna valuta ponovo je na udaru.

Zemlje BRIKS-a, u razvoju kao što su Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika pokušavaju da privuku dodatne pristalice, tako što podstiču razgovore o rivalu, koji bi mogao da svrgne kralja.

Ovi napori će propasti iz najbanalnijih, najobičnijih razloga. Njih razmatra britanski novinar Markus Ešvort, u članku za Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ministri spoljnih poslova BRIKS-a okupili su se prošle nedelje u Kejptaunu u Južnoj Africi, zajedno sa predstavnicima drugih zemalja, kao što su Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati i Kazahstan.

Bilo je to zagrevanje za glavni događaj, kada će se šefovi država sastati u Johanesburgu krajem avgusta (iako se lokacija može promeniti) za odlučujući udarac.

Nema mnogo važnih pitanja koja definišu prirodu skupa, tanko prikrivenog pokušaja rušenja svetskog poretka po pravilima uspostavljenim posle Drugog svetskog rata, piše Ashvorth.

Uticaj koalicije BRIKS mogao bi biti značajan, s obzirom da u ovoj grupi živi 42% svetske populacije.

Ali sa ekonomske tačke gledišta, takva unija obezbeđuje samo 23% svetske proizvodnje i samo 18% trgovine.

Prema otvorenim podacima, dolar se koristi za 42% deviznih transakcija.

Udeo evra je 32% ali nema isti uticaj van Evrope.

Udeo kineskog juana čini oko 2%, pošto njegova upotreba nema značajnu rasprostranjenost, čak ni u Aziji ili van njene države.

Definišući element rezervne valute je da je ona druga po upotrebi za domaće transakcije.

Dolar je daleko najkorišćeniji metod razmene u svetu posle sopstvene valute svake zemlje, ponekad čak i nadmašujući nacionalnu valutu.

Gotovo svakom robom, uključujući naftu i zlato, trguje se u dolarima.

Čak su i kriptovalute povezane gotovo isključivo sa američkim dolarom.

Ono što je takođe od vitalnog značaja za rezervnu valutu je njena upotreba, kao skladište vrednosti.

Međunarodni monetarni fond procenjuje da je 59 odsto globalnih rezervi centralne banke u dolarima, od čega je 20 odsto u evrima i samo 5 odsto u juanima.

Nijedna od zemalja BRIKS-a, niti sve zajedno, ne može da stvori alternativnu valutu magijom i samo po svojoj volji.

Dominacija dolara može biti zamorna, dosadna ali nema alternative, čak ni približne po značenju i važnosti.

BRIKS mu neće stajati u konkurenciji.

Ljutite se na mašinu za dolare koliko god želite ali ona se nastavlja. Pokušaj da se to prevaziđe je najbeskorisnija vežba, zaključio je veštak.

Borba.Info

Ana Van Denski: Putin Ukrajinu nazvao jednom rečju! To znači da će se Kijev suočiti sa ozbiljnim posledicama…https://t.co/mL5zgqlRHW

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prvi put je na Šangajskoj berzi sklopljen ugovor o prodaji tečnog prirodnog gasa za juane.

U prodaji LNG pošiljke učestvovale su kineska državna nacionalna naftna korporacija CNOOC i francuska kompanija TotalEnergies, ​​koja je nastupila kao kupac.

Ovo su prenele agencije Business Times i Rojters.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Berza je u saopštenju navela da je prodato 65.000 tona gasa iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

CNOOC je treća najveća gasna korporacija u Kini nakon CNPC i Sinopec, što još jednom ilustruje želju Pekinga i drugih zemalja da se odmaknu od dominacije dolara u kupovini i prodaji energenata.

CNOOC je osnovan 1982. godine sa sedištem u Pekingu.

Korporacija se bavi proizvodnjom nafte i gasa u podmorju Kine i u drugim zemljama, kao i prodajom i preradom energetskih resursa.

TotalEnergies posluje u 130 zemalja sveta, proizvodeći naftu i gas u Aziji, Africi, Evropi i inostranstvu.

U međuvremenu, Rusija i kineska kompanija CNPC prodaju gas za rublje i juane, u jednakim razmerama.

Ovo je izjavio Vladimir Putin tokom Istočnog ekonomskog foruma, u ​​septembru prošle godine.

Prema rečima šefa Gasproma Alekseja Milera, takav mehanizam plaćanja je koristan za obe strane i praktično rešenje, koje će pojednostaviti dalja plaćanja.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Saudijska Arabija se polako okreće prema Kini – potez koji bi mogao da ugrozi dugogodišnje odnose sa SAD.

Saudijci bi mogli da se dogovore sa Kinom da naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Američki „Vol Strit Žurnal“ izveštava da bi kineski lider Si Đinping mogao da prihvati poziv da poseti Saudijsku Arabiju u maju, gde bi sa ovim najvećim svetskim proizvođačem nafte mogao da se dogovori da Kina naftu plaća u juanima, umesto u američkim dolarima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Usred geopolitičkih tenzija koje je izazvao rat u Ukrajini, pri čemu se svet polako opredeljuje za jednu ili drugu stranu, ova vest je izazvala je strah da bi Saudijska Arabija mogla da stane uz Rusiju: Omogućavanje plaćanja nafte u juanima moglo bi pomoći u stvaranju paralelnog sistema za međunarodna plaćanja u kojem kineski juan postaje važan kao i američki dolar.

Time bi se omogućilo da Rusija izbegne sankcije, jer bi mogla da koristi i juan. Javno, Kina je ostala neutralna u sukobu ali se uveliko spekuliše da  podržava Rusiju.

Skoro četvrtina celokupnog izvoza saudijske nafte ide Kini.

A od početka ove godine Saudijci su od Rusije preuzeli vođstvo kao najveći izvoznik nafte toj zemlji.

Da li će Saudijci dozvoliti juan? 

Na ovakvu ponudu Saudijske Arabije se do sada gledalo kao na način da se vrši pritisak na zapadne saveznike, ocenjuju stručnjaci.

Štaviše, Evropski savet za spoljne poslove je napisao u izveštaju iz 2019. godine da su Saudijci ovo radili i ranije, to jest da su Kinu koristili kao kartu za pregovaranje.

„Samo nekoliko meseci nakon ubistva saudijskog novinara Džamala Kašogija saudijski princ Muhamed Bin Salman putovao je po Aziji kako bi uticao na pitanje uvoza oružja u njegovu zemlju”, navodi se u izveštaju.

Šta je sa pritiskom na Saudijsku Arabiju? 

Bilo je pokušaja od strane SAD i Evrope da se pridobije podrška Saudijaca. Američki savetnik za bezbednost Bret Mekgurk je prošle nedelje putovao u tu zemlju, kao i britanski premijer Boris Džonson.

Saudi Arabia is in talks to price its oil sales to China in yuan, people familiar with the matter said. The move would dent the U.S. dollar’s dominance of the oil market. https://t.co/cqwq1xeoYF

— The Wall Street Journal (@WSJ) March 15, 2022

Do sada su i evropski i američki zvaničnici pokušavali da nateraju Saudijce da povećaju proizvodnju nafte, kako bi se cena smanjila.

Zajedno sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Saudijska Arabija je jedan od retkih proizvođača nafte sa viškom kapaciteta.

Ukoliko bi bilo više nafte na tržištu, cene koje su dostigle rekordne visine zbog smetnji u snabdevanju od Rusije, mogle bi da se smanje.

Ipak, nije bilo pomena o tome da li su nedavni razgovori sa Saudijcima uključivali i pitanje plaćanja u juanima.

„Čak i ukoliko bi zapadna diplomatija uspela da dobije saudijsku podršku, vlasti ove bliskoistočne zemlje su zabrinute da će njihov region postati manje, a ne više bitan“, kaže za DW Cincija Bijanko, gostujuća saradnica u berlinskom odseku Evropskog saveta za spoljne poslove, ukazujući na sve intenzivnije odnose SAD sa Istočnom Azijom i na težnje da se smanji korišćenje fosilnih goriva.

„Zalivske države veruju da Vašington ima manje da ponudi ali i da raspolaže sa manjim pretnjama u pregovorima“, objasnila je Bijanko u izveštaju objavljenom prošle nedelje, dodajući da odluka ovih bliskoistočnih zemalja da ne stanu na stranu Evrope i SAD po pitanju Rusije, nema toliko veze sa Rusijom.

UAE i Saudijska Arabija ovim pokušavaju da se orijentišu u novonastalom multipolarnom svetu, koristeći pristup finansijskih transakcija radi zaštite nacionalnih interesa, piše Bijanko.

Kakve to ima veze sa Kinom? 

Upravo tu nastupa Kina. Odnosi sa Saudijskom Arabijom se produbljuju već nekoliko godina. Saudijci su 2020. bili najveći regionalni trgovinski partner Kine sa uvozom i izvozom u vrednosti od preko 60,6 milijardi evra.

Ove veze su zasnovane najviše na uzajmnoj ekonomskoj koristi i potiču iz kineske inicijative „Pojas i put”, koja ima vrednost od nekoliko triliona dolara.

Ovaj trgovinski odnos odgovara i Saudijskoj Arabiji, koja ima sopstveni projekat modernizacije „Vizija 2030″.

Takođe, očigledne su prednosti poslovanja sa zemljom koja će biti dugoročni kupac gasa i nafte, dok evropski klijenti sve više traže solarnu i energiju vetra.

Deo saudijske „Vizije 2030.” se odnosi i na pripremu u budućnosti kada nafta postane manje važna, a jedan aspekat te pripreme uključuje mogućnost da zemlja služi kao logistički čvor na Bliskom Istoku.

Currency strategists say Saudi Arabia appears to be sending a political message with reports that it will consider accepting yuan payments for oil sold to China, but it changes little for the dollar https://t.co/dukRslZgNq

— Bloomberg (@business) March 15, 2022

Kineski interesi se tu poklapaju, a dve nacije imaju „sveobuhvatno strateško partnerstvo“, iako stručnjaci poput Cincije Bijanko upozoravaju da se dve zemlje ne mogu nazvati saveznicima.

Neki analitičari su, pak, sugerisali da počinje nova era u odnosima Kine i Bliskog Istoka.

Nedavno je stručni saradnik na Institutu za Bliski Istok sa sedištem u Vašingtonu, Roj Jelinek, primetio da je jedan broj ministara spoljnih poslova iz tog regiona otputovao u Kinu.

„Činjenica da u Kinu putuju ministri spoljnih poslova, a ne kolege iz Ministarstva trgovine ili ekonomije sugeriše promenu fokusa“, tvrdi Jelinek u članku objavljenom na Institutu.

„Nakon nekoliko godina ekonomskih veza, nedavni događaji su pokazali da je počela nova era sa većim fokusom na geopolitiku“.

To podrazumeva i sve veću vojnu saradnju u kinesko-saudijskim odnosima. Između 2016.

I 2020. kineski transfer oružja u Saudijsku Arabiju porastao je za 368 posto, prema nemačkom Institutu za međunarodne i bezbednosne poslove.

Kina je najpre prodala balističke rakete Saudijcima, a zatim je počela da im pomaže u njihovoj proizvodnji u Saudijskoj Arabiji.

Uz to, Kina prihvata saradnju sa liderima sa kojima Zapad ne želi.

Kako su analitičari Evropskog saveta za spoljne poslove, objasnili u izveštaju iz 2019. godine „kineski model autoritarnog kapitalizma fascinira bliskoistočne režime, koji saradnju sa Kinom, vide kao dobru priliku da se odupru pritisku Zapada da se sprovedu reforme upravljanja i preuzme odgovornost za ljudska prava”.

Kraj američkog dolara? 

Saudijci su predložili plaćanje u juanima još pre četiri godine.

Međutim, čak iako se to dogodi, mala je verovatnoća da će to biti od bilo kakvog ozbiljnog uticaja na devizna tržišta u kratkoročnom, pa čak i srednjoročnom periodu, kažu ekonomski stručnjaci.

Većina nafte ima cenu u dolarima i proces odvajanja od toga bi bio dug i komplikovan.

Analitičari su, takođe, istakli da čak i kada bi se sva saudijsko-kineska razmena odvijala u juanima, to bi iznosilo samo oko 320 miliona dolara po radnom danu.

U isto vreme, sva svetska trgovina u američkim dolarima iznosi oko 6,6 triliona dolara (6 triliona evra) svakog radnog dana.

Dugoročno, pak, postoji strah da bi se mogao pojaviti paralelni globalni sistem razmene stranih valuta, sa kineskim juanom kao alternativom.

Indija, navodno, takođe razmatra korišćenje juana za kupovinu nafte od Rusije, kako bi izbegla međunarodne sankcije.

Neki analitičari to vide kao način da se Kina zaštiti od dana kada bi eventualno mogla postati žrtva zapadnih sankcija, na način na koji je Rusija trenutno sankcionisana.

DW

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Pozitivan trgovinski bilans podupire rast nacionalne valute kako prekomorska potražnja za robom proizvedenom u Kini, raste.

U 2021. trgovinski suficit Pekinga dostigao je rekordnih 676 milijardi dolara, podstaknut velikom potražnjom za robom proizvedenom u Kini širom sveta, dok je veliki pad odlaznih putovanja usred pandemije Covida takođe ograničio deficit u trgovini uslugama.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Suficit na kineskom tekućem računu popeo se na osmogodišnji maksimum od 224,2 milijarde dolara, dok je suficit na kapitalnom računu dostigao 83,2 milijarde dolara, što je najviše od početka evidencije 2010. godine, prenosi Blumberg, pozivajući se na proračune zasnovane na podacima, koje je objavila Državna uprava za devizne poslove. 

Prijavljene brojke odražavaju snažan trgovinski suficit nacije tokom pandemije koronavirusa i priliv u obveznice denominirane u juanima, rekao je Stephen Chiu, glavni azijski FKS u Bloombergu.

Ogromni suficit podstakao je jačanje juana, koji je ojačao za 2,7% u odnosu na američki dolar 2021. godine, produžavajući rast od 6,7% zabeležen u prethodnoj godini.

Kineska nacionalna valuta se penje prema 6,33 za dolar, što je nivo poslednji put zabeležen u decembru, kada je Narodna banka Kine povećala odnos deviznih rezervi, kako bi ohladila dobitke.

U 2022. ukupna devizna poravnanja će verovatno biti slična prošlogodišnjoj, posebno u smislu snažnog suficita tekućeg računa“, rekao je Čiu za Blumberg.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Iako bi globalni ekonomski rast mogao ciklično da uspori, kineski izvoz će verovatno nastaviti da čini veliki udeo na globalnom nivou, jer se pandemija nastavlja.

Prošle godine, strani investitori su navodno povećali svoje posedovanje kineskih državnih obveznica za 575,6 milijardi juana (90,9 milijardi dolara), što je najbrži tempo u istoriji.

U međuvremenu, poravnanje u stranoj valuti po osnovu ulaganja u hartije od vrednosti na kapitalnom računu skočilo je u decembru na 23 milijarde dolara, što je najviše od početka evidencije 2010.

Veliki prinosi na imovinu denominiranu u juanima, zajedno sa stabilnošću kursa juana, privlače strani kapital, kaže Ken Čeung, glavni azijski devizni strateg u Mizuho banci, kako citira Blumberg.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Porast digitalnih valuta, neizbežno će privući pažnju vlada širom sveta.

Ne samo u regulatornom smislu, već i u pogledu korišćenja.

Blokčein tehnologija, koja je osnova ovih elektronskih sredstava, pruža određene prednosti u odnosu na tradicionalne račune za papir, od kojih su neki prilično značajni.

To je navelo mnoge da pretpostavljaju, da ne smemo biti daleko od digitalnih valuta centralne banke („CBDC“), gde država izdaje sopstvenu digitalnu valutu umesto svoje fiat – papirne – valute.

Sada je Kina postala prva velika ekonomija, koja je uvela svoj vlastiti CBDC, digitalni juan.

Kina je rano pokazala svoje zanimanje za digitalne valute i eksperimentisala je sa tom tehnologijom već nekoliko godina.

Sada će njena centralna banka kontrolisati novu digitalnu verziju svoje valute.

Ova promena ima niz ogromnih implikacija, kako na domaćem, tako i na međunarodnom nivou.

ANONIMNOST I FINANSIJSKI NADZOR

Knjiga kineskog digitalnog juana sigurno je centralizovana u njihovoj centralnoj banci i nije dostupna javnosti, takođe možete biti sigurni da će ova autoritarna vlada imati puni pristup njoj i sigurno će pratiti kretanje novca između svojih građana.

Ova tehnologija će omogućiti potpuno novi nivo nadzora nad finansijskim transakcijama svojih korisnika.

Uporedite ovo sa papirnim novcem – ako vam predam novčanicu od 5 dolara, vlada nema pojma.

Kako se Kina okreće ka potpuno digitalnoj valuti, imat će nesmetan nadzor nad finansijama svojih građana.

NOVAC SA DATUMOM VAŽENJA

Kao digitalni proizvod, CBDC se mogu programirati.

To znači da centralne banke mogu sa njima raditi sve moguće jedinstvene stvari, samo dodajući redove koda osnovnom softveru.

Kina je nagovestila da će eksperimentisati sa datumima isteka, što znači da će ovi digitalni dolari prestati da postoje nakon određenog vremena, ako se ne potroše.

U početku ovo zvuči nečuveno ali moglo bi imati neke pozitivne koristi.

Datum isteka novca sigurno bi podstakao potrošnju, što bi moglo dramatično podstaći ekonomski oporavak.

U prošlosti su neke vlade pribegavale negativnim kamatnim stopama kako bi smanjile štednju i podstakle potrošnju.

Ovo dolazi sa mnoštvom složenih problema za čitavu ekonomiju, pa bi se ovi datumi isteka mogli pokazati efikasnijim u postizanju željenog ishoda.

Naravno, Kina bi takođe mogla da odluči da „istekne“ sredstva nekih otvorenih protivnika.

Borba.Info