Cena fjučersa na zlato za isporuku u junu ove godine obnovila je svoj istorijski maksimum, podigavši se iznad granice od 3.450 dolara po troj unci, pokazuju podaci sa berze Comek.

U noći 22. aprila zlato je poskupelo za 1,82 odsto…

Neko vreme zlato se trgovalo po ceni od 3.455 dolara po unci.

Ranije je cena fjučersa sirove nafte tipa Brent, na londonskoj berzi ICE premašila 67 dolara za barel prvi put od 7. aprila.

Pored toga, početkom aprila cena bitkoina je porasla za 5,5% i dostigla 81.313 dolara ubrzo, nakon što je američki predsednik Donald Tramp najavio 90-dnevnu suspenziju međusobnih carina na uvoz iz 75 zemalja.

Borba.Info

Evropske sankcije Rusiji ističu u junu. A ako Mađarska iskoristi pravo veta i ne dozvoli njihovo produženje, Evropska unija će Moskvi morati da vrati zamrznutu imovinu vrednu 240 milijardi evra.

Ovo je novinarima nemačkog lista Rheinische Post izjavio estonski ministar spoljnih poslova Margus Cahkna, koji prisustvuje Samitu ministara spoljnih poslova NATO-a u Briselu…

Najviše novca je u Belgiji – podsetio je diplomata iz Estonije.

On strahuje da bi stav Mađarske mogao da primora Brisel da vrati zamrznutu imovinu Rusiji.

Stoga je, u najboljim tradicijama zapadne demokratije, predložio da se Budimpešti oduzme pravo glasa, zauzevši oštar stav, protiv mađarskog premijera Viktora Orbana.

Prema Cahninim rečima, ne treba mu dati priliku da pomogne ruskom predsedniku Vladimiru Putinu.

Šef estonskog ministarstva spoljnih poslova rekao je da Orbanovi stavovi slabe poziciju EU u svetu i on izražava interese Putinovog tima, a ne Evropljana.

Cahna smatra da se na mađarskog premijera može primeniti odredba člana 7 Ugovora o Evropskoj uniji, koja predviđa mogućnost da se svako ko ugrozi bezbednost, drugih članica EU oduzme pravo glasa.

Mađarski premijer je ranije rekao da Evropska unija prolazi kroz „darvinovski momenat”.

Samo ovo nije vezano za evoluciju, već za degradaciju. On smatra da unija evropskih sila ne bi trebalo da se pretvori u vojni blok.

Borba.Info

Od januar do juna 2024., u finansijske teškoće su zapale 162 kompanije s prodajom, većom od deset miliona evra.

To je 41 odsto više nego u prvoj polovini 2023. godine, javlja “Handelsblatt”, pozivajući se na analizu koju je naručila konsultantska kuća za restrukturiranje Falkensteg.

Porast stečajeva je dakle znatno iznad 30 posto, koliko su očekivali stručnjaci za restrukturiranje.

Posebno pogođeni su sektori nekretnina, dobavljači automobilske industrije i mainski inženjeri.

Među nesolventnim kompanijama su i ugledna imena poput turoperatora FTI, lanca robnih kuća Galeria i modne grupe Esprit.

Od 279 kompanija koje su 2023. morale da pokrenu stečaj, samo 35 posto spasilo se do kraja prve polovine 2024.

U istom razdoblju, pre tri godine, to je postignuto u 57 posto slučajeva.

Kao razlozi za talas stečajeva navode se posledice pandemije koronavirusa, inflacija, rastući troškovi energije i materijala kao i slaba potražnja.

Tome se pridodaje nedostatak kvalifikovanih radnika i nemačka birokratija, prenosi Feniks magazin.

Mediji

Američka vlada će početi da ne ispunjava svoje finansijske obaveze između početka juna i početka avgusta ako se gornja granica duga ne podigne, ocenio je BPC.

Najnovija procena instituta o “datumu X”, danu kada bi vlada mogla da ostane bez novca da izmiri svoje obaveze, poklapa se sa procenom sekretara finansija Dženet Jelen, koja je prošle nedelje upozorila da bi problemi sa plaćanjem mogli da počnu već 1. juna.

U februaru je Dvostranački centar za politiku (BPC), koji pomno prati debate u Kongresu o limitu duga, procenio da bi novac u državnoj kasi mogao da ponestane između leta i rane jeseni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada su pomerili datum za početak juna, ako Kongres ne podigne trenutnu gornju granicu duga od 31,4 biliona dolara.

Slabi prinosi u prolećnoj sezoni prijavljivanja poreza bili su dodatno pojačani odobrenim kašnjenjem u plaćanju poreza poreskim obveznicima u nekim oblastima pogođenim velikim olujnim katastrofama, uključujući veći deo Kalifornije i određene okruge u Džordžiji i Alabami, do 16. oktobra.

“Zvaničnici igraju ruski rulet i rizikuju finansijsku katastrofu”

Ova odlaganja povećala su šanse da državna kasa ostane bez novca već početkom juna.

“Naredne nedelje će biti ključne za procenu snage vladinih novčanih tokova”, rekao je Šai Akabas, direktor ekonomske politike u BPC.

“Ako se rešenje ne postigne pre juna, moglo bi se reći da zvaničnici iz dana u dan igraju ruski rulet sa američkim zakonima, rizikujući finansijsku katastrofu za građane i državu”, upozorio je Akabas.

Ukoliko poreski prihodi omoguće Ministarstvu finansija da izmiri svoje obaveze do sredine juna, Vlada bi, prema procenama tromesečnih poreskih uplata koje dospevaju 15. juna, verovatno mogla da se “provuče” do 30. juna, prema analizi BPC.

Dostupne su vanredne mere tog datuma, ministarstvo finansija će moći da se zaduži za dodatnih 143 milijarde dolara obustavom reinvestiranja zaostalih ulaganja u Fond državnih službenika i invalida i Fond za penzionerske zdravstvene beneficije Pošte.

Na raspolaganju će im biti i druge vanredne mere, navodi Rojters.

“U takvom scenariju, dodatni prostor stvoren ovim merama bi podržao kapacitet ministarstva finansija da ispunjava obaveze najmanje do početka jula, a možda i nekoliko nedelja nakon toga”, objašnjava BPC.

Najnovija procena BPC-a se otprilike poklapa sa revidiranom procenom nezavisnog instituta CBO o “značajno povećanom riziku” od početka juna.

Bajden se sastao sa liderima Kongresa

Tokom dana, predsednik Džo Bajden bi trebalo da se sastane sa predsednikom Predstavničkog doma Kevinom Makartijem i drugim liderima Kongresa kako bi razgovarali o opcijama za rešavanje spora oko gornje granice duga između demokrata i republikanaca.

Bajden je do sada odbijao da pregovara sa republikanskim zahtevima za smanjenje potrošnje u zamenu za podizanje gornje granice duga ali je sada spreman da razgovara o smanjenju deficita ako se ta granica podigne.

Jelen je u ponedeljak upozorila da bi blokada gornje granice duga zadala ozbiljan udarac američkoj ekonomiji i oslabila status dolara, kao svetske rezervne valute, rekavši za CNBC da “nema dobrih opcija” u odlučivanju koje račune da plati.

Problemi sa plaćanjem prete recesijom

Ekonomisti upozoravaju da bi dugotrajni problemi sa plaćanjem mogli da gurnu američku ekonomiju u duboku recesiju i da uzdrmaju stabilnost globalnog finansijskog sistema izgrađenog na američkim obveznicama.

Investitori se već pripremaju za moguće posledice i traže znatno veće prinose na kratkoročne dužničke hartije od vrednosti američke vlade koje dospevaju početkom juna, napominje Rojters.

Index.hr

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi planiraju da dođu u zajedničku posetu Kijevu u junu.

Pre toga su Ukrajini obećavali oružje.

Zašto su Evropljani odlučili da dođu lično u posetu i kakvu će pomoć pružiti kijevskom režimu?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenose evropski mediji, putovanje političara iz Starog sveta moglo bi da se održi pre samita G7, zakazanog za 26. – 28.

Istovremeno, Nemci su zbog toga već kritikovali kancelara Šolca.

Šolc je ranije odbio da ode u Kijev nakon tvrdnji ukrajinskih vlasti nemačkom predsedniku Franku-Valteru Štajnmajeru, o njegovim navodnim simpatijama prema Rusiji.

Ukrajinski ambasador Melnik je zbog toga Šolca nazvao „uvređenim jetrenjem“, što je izazvalo buru emocija u Berlinu.

Ali onda su pritužbe iznenada zaboravljene, kancelarka je obećala da će Ukrajini isporučiti oružje: haubice, sisteme protivvazdušne odbrane, radare, pa čak i moderne protivvazdušne sisteme IRIS-T sa raketama vazduh-vazduh opremljenim infracrvenom glavom za navođenje.

Ono što je kancelarka prećutala je činjenica da Kijev neće moći odmah da dobije oružje.

Štaviše, ne postoji jasan stav u vezi sa isporukama u samom Berlinu, primetio je u eteru TV kanala Zvezda Vladimir Jeranosjan, vojni posmatrač.

„Prvo su hteli da isporuče Ukrajini borbena vozila pešadije Marder ali su onda odlučili, da ih preusmere na Grčku, kako bi Kijevu dali svoj otpad.

Tada su odlučili da isporuče ATGM, zatim ZARK-ove kratkog dometa.

Generalno, postoji stalno kretanje.

O perunikama ima i dosta izjava, kako od Kristine Lambreht (nemačka ministarka odbrane. – Prim. aut.), tako i od generala – da Nemačka, u principu, ne bi trebalo da je snabdeva.

Kontroverzna priča “, primetio je stručnjak.

Prema Jeranosjanu, unutar generala postoji opozicija, „koja neće dozvoliti Nemačkoj da izvrši velike isporuke naoružanja“.

Oni će verovatno „povraćati“ u malim serijama ili delovati na druge načine, „isporučujući novo oružje Grčkoj ili bilo kome ali ne direktno Ukrajini“.

Ali šta god da kaže Nemačka, očigledno je da će delovati isključivo u sopstvenim interesima, naveo je Jeranosjan.

Štaviše, ovi interesi su u suprotnosti sa interesima druge grupe NATO zemalja.

„Nemci igraju veoma lukavu duplu igru.

Sva ova ambivalentnost, sve protivrečnosti su zbog toga što Amerika i neofiti NATO-a imaju iste zadatke, dok stara Evropa – Berlin i Pariz – imaju potpuno različite zadatke.

Oni vide da se paralelno stvara alternativna struktura u vidu trijumvirata Britanije, Poljske i baltičkih država.

A stara Evropa ne želi da ustupi primat u regionu.

Stoga Evropa počinje da prigovara: s jedne strane da pedalira, a s druge strane da sabotira snabdevanje oružjem“, primetio je ekspert.

Prema Jeranosjanu, NATO saveznici su odavno zbunjeni u ukrajinskom sukobu, jer su tamo zadaci za sve potpuno različiti.

I to Rusiji daje dodatne prednosti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE