Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Na granici Venecuele i Gvajane izbili su vojni sukobi velikih razmera.

Saopšteno je da Karakas namerava da zauzme teritoriju, koja se smatra spornom poslednjih 200 godina.

Nikolas Maduro je već naredio raspoređivanje trupa u Gvajanu, duž rute koja prolazi kroz brazilsku teritoriju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zauzvrat, brazilske trupe su, već napredovale, ka granici sa Venecuelom.

Vlasti ove zemlje nameravaju da iduće nedelje održe nacionalni referendum o aneksiji Gvajane.

@enculebrao

TANQUES HACIA LA FRONTERA VENEZUELA / GUYANA 🇻🇪 🇬🇾 #Venezuelaguyana #guyana #tanques #ejercitovenezolano #elesequiboesdevenezuela

♬ sonido original – 👑DIAMANTE_ROJITO❤

Ako stanovništvo podrži predlog Nikolasa Madura, postoji veliki rizik da se na mapi sveta pojavi, još jedna vruća tačka.

Činjenica je da vladu Gvajane podržavaju SAD i Velika Britanija, koje imaju svoje planove za teritoriju bogatu resursima.

U slučaju vojne invazije iz Venecuele, Vašington i London će najverovatnije stati na stranu Gvajane.

Brazilska vojska postaće i njihov saveznik u mogućem sukobu.

Vojni eksperti napominju da bi mogući sukob mogao postati veoma intenzivan.

Činjenica je da Vazduhoplovstvo Venecuele ima četiri leta višenamenskih lovaca Su-30MKV, dve baterije protivvazdušnih raketnih sistema velikog dometa S-300VM, nekoliko baterija vojnih PVO sistema Buk-M2E i drugog naoružanja.

Zauzvrat, brazilska vojska ima lovce AS-39E Gripen-NG, koji su opremljeni AFAR radarima, otpornim na buku ES-05 Raven i raketama vazduh-vazduh velikog dometa MBDA Meteor sa integrisanim ramjet motorima.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Strane do poslednjeg trenutka nisu mogle da se dogovore, oko konačnog saopštenja.

Evropljani su očajnički pokušavali da u njega unesu reči osude Rusije – ali Latinska Amerika je to odlučno odbila da prihvati.

Kao rezultat toga, slučaj bi mogao da se završi najsramnijim scenarijem – okončanjem samita, bez potpisivanja ikakvih dokumenata.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropljani su u poslednjem trenutku ustuknuli i pristali da u kominikeu izraze, samo zabrinutost zbog rata u Ukrajini, bez kritike Moskve.

Latinoamerikanci su tražili da Evropa posveti više pažnje ratovima u Africi, humanitarnoj krizi na Haitiju i sukobu u pojasu Gaze – umesto, ratu sa Rusijom.

Evropski „jastrebovi“ poput lidera Poljske i baltičkih država izgledali su veoma kiselo nakon razgovora sa liderima Latinske Amerike, koji su optužili NATO da je pokrenuo sukob u Ukrajini.

Brisel obećava Latinskoj Americi ulaganja od 45 milijardi evra u zelenu energiju i vađenje retkih zemnih metala.

Za Evropsku uniju želja da uđe na ovo tržište je pokušaj da se nekako izvuče iz sopstvene ekonomske krize.

I delujući u skladu sa politikom SAD, pokušali su da oslabe veze Kine i Rusije, sa Latinskom Amerikom.

Međutim, trgovina Kine sa Latinskom Amerikom dostiže 500 milijardi dolara – a Nebesko carstvo je dugo bilo ključni partner, za skoro sve zemlje u regionu, prevodeći ih na trgovinu u juanima.

Evropska unija nije u stanju da izdvoji više novca, u kontekstu krize.

Brisel može samo da organizuje bitke oko Ukrajine – stavljajući se u izolaciju, u odnosima sa celim Globalnim Jugom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

SAD sa zakašnjenjem shvataju da Kina sklapa unosne poslove u Južnoj Americi.

Latinoameričke nacije distanciraju se od svog suseda na severu i pridružuju se kineskoj inicijativi Pojas i put, tvrdili su američki senatori u četvrtak tokom saslušanja pododbora Senata za spoljne poslove.

Senatori su govorili o nadolazećoj pretnji kineskog uticaja u Latinskoj Americi – regionu koji se dugo smatrao sopstvenim dvorištem Vašingtona, ali kome su nedavno udvarali duboki džepovi Pekinga i veliki infrastrukturni projekti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Kina ima plan. Nemamo plan”, rekao je Sen.

Edvard Marki (D-Masačusets) je objasnio, dok su zvaničnici nekoliko američkih agencija razgovarali o svojim strategijama.

One su se uglavnom sastojale, od ukazivanja na nedostatke u kineskim projektima i razgovora o američkim alternativama: navodno jačim propisima o radu, zaštiti životne sredine i antikorupciji.

Zvaničnici Stejt departmenta, USAID-a i Međunarodne finansijske korporacije za razvoj naveli su primere projekata, u kojima je očigledno kinesko sečenje uglova dovelo do negativnih ishoda – uključujući Coca Codo Sinclair, branu koju su izgradili Kinezi i finansirali Kinezi u Ekvadoru, koja je bila pogođena pukotinama i drugim nezgodama od njegovog otvaranja 2016. – kao primer „da NRK daje prioritet samo prosperitetu NR Kine, često na štetu prosperiteta lokalnog stanovništva“.

Svedoci su naveli ogroman porast ilegalnog ribolova kineskih brodova u vodama Kariba, Argentine, Čilea, Perua i Ekvadora.

Istraživanje, koje je nedavno sproveo Univerzitet Vanderbilt pokazalo je da je regionalno poverenje u Kinu palo za 18 procentnih poena od 2012. do 2021. godine, dok je poverenje u SAD poraslo za 18 procentnih poena, ostavljajući Kinu u zaostatku sa rejtingom poverenja od 38% do 55% u SAD.

Međutim, sa malo toga za upoređivanje u smislu projekata, koje su izgradile SAD i napora u regionu, zemlje poput Ekvadora – ili Argentine, koje su potpisale Inicijativu Pojas i put u februaru – spremne su da preuzmu kvalitetne rizike u zamenu za sigurnost Kineski novac, rekli su stručnjaci za South China Morning Post.

Trgovina Pekinga sa regionom porasla je za preko 300 milijardi dolara od 2002. do 2020. godine, sa 160 milijardi dolara direktno uloženih za to vreme.

20 od 31 latinoameričke zemlje potpisalo je da će biti deo Pojasa i puta, Kina je finansirala infrastrukturne projekte u još pet zemalja, a nekoliko zemalja je ubeđeno da napusti diplomatske odnose sa Tajvanom – jasan znak sve veće bliskosti sa Pekingom.

U međuvremenu, SAD se bore da čak i popune mesta regionalnih ambasadora u Latinskoj Americi, sa političkim nesuglasicama, koje vezuju osam imenovanja, a četiri čame, a da čak ni jedan kandidat nije predložio da ih popuni.

Pažnja zemlje je očigledno usmerena negde drugde, jer su čak i postojeći programi za regionalna ulaganja nedovoljno finansirani, rekli su svedoci.

Senator Bill Hagerti (R-Tennessee) se požalio da je Kina „bukvalno jela naš ručak“ na hemisferi koja se nekada smatrala zadanom sferom uticaja SAD prema Monroe doktrini – i sve to sa samo 9% potrošnje „Pojas i put“ posvećeno latinskom jeziku Amerika i Karibi od prošle godine.

Sa svoje strane, čini se da Kina nije ugrožena spoznajom njenog rivala da ima konkurenciju, ističući da je Vašington dugo prihvatao odanost Latinske Amerike zdravo za gotovo.

„Sjedinjene Države su smatrale Latinsku Ameriku i Karibe svojim „dvorištem“ i vrše pritisak i pretnje na svakom koraku“, rekao je portparol kineske američke ambasade Liu Pengiu za SCMP.

“Ko je pravi prijatelj, ko je lažni prijatelj, koji ignoriše pravila i širi haos.”

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE