Navela je da su vakcine, na osnovu iskustva u našoj zemlji, bezbedne, da nijednu težu reakciju nismo imali.

Uvođenje kovid propusnica na onim mestima gde se najviše prenose i gde se okupljaju mlađe osobe, iako je ograničena, imala je efekta na povećanje učestalosti vakcinacije prvom dozom i u skladu sa tim odlučili smo da proširimo ovaj vremenski period za ugostiteljske objekte od 20h, s tim što će ugostiteljski objekti moći da rade 24 sata – ukoliko svi gosti imaju kovid propusnice posle 20 sati, izjavila je ministarka Darija Kisić Tepavčević nakon sednice Kriznog štaba.

Proširili smo ovu meru na kockarnice, rekla je ministarka i dodala – mera stupa na snagu od ponedeljka.

Dakle, ugostiteljski objekti će moći da rade i iza 1h, ukoliko svih gosti imaju kovid propusnice.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ona je istakla da je veliki broj inspekcijskih epika na terenu i da će moći da kontrolišu sve objekte.

Tokom sledeće nedelje imamo državni praznik i u cilju stabilizacije epidemiološke situacije u školama produžili smo jesenji raspust, dodala je.

Istakla je neophodnost vakcinacije.

Situacija je dosta nepovoljna, beležimo blagi pad učestalosti oboljevanja od prošle nedelje ali brojke su i dalje velike, a svakog dana između 50 i 60 naših sugrađana izgubi bitku sa ovom bolesti, rekla je.

Napomenula je da više od tri miliona građana dobilo bar jednu dozu vakcine, ali navela da to nije dovoljno.

Virus je doživeo više mutacija tako da se najlakše prenosi sa osobu na osobu, navodi epidemiološkinja.

Navela je da su vakcine, na osnovu iskustva u našoj zemlji, bezbedne, da nijednu težu reakciju nismo imali.

U ovom momentu je 56 odsto punoletnih vakcinisano, ali u uzrastu od 18 do 30 godine, tek svaki četvrti je vakcinisan, rekla je i apelovala na tu starosnu grupu da se vakcinišu, dodajući da mogu mnogo da pomognu u borbi protiv virusa, na taj način.

Više vesti o kovidu-19 i posledicama pandemije u zemlji i svetu čitajte na stranici Koronavirus.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Tu će biti teških priča. Zakon još nismo videli ali ono što smo čuli, decibeli, koji su opredeljeni kao prekršaj, postižu se normalnim razgovorom na ulici.

Da ne pričamo o motorima, kolima i autobusima. 

Predsednik Udruženja noćnih barova i klubova, Miša Relić, ocenio je da poslednja odluka Skupštine grada Beograda o emitovanju muzike neće mnogo uticati na klubove, već da će za njih biti problem najavljena izmena Zakon o buci.

Miša Relić je rekao da nema komentar na poslednju odluku Skupštine grada Beograda i da se ona, koliko je razumeo, ne odnosi na klubove već na restorane u blizini zgrada ili u zgradama, kao i da će za njih problem biti najavljene izmene Zakona o buci.

Relić za pomenute izmene kažu da su sumanute, nerealne i neizvodljive.

„Tu će biti teških priča.

Zakon još nismo videli ali ono što smo čuli, decibeli, koji su opredeljeni kao prekršaj, postižu se normalnim razgovorom na ulici.

Da ne pričamo o motorima, kolima i autobusima.

Neverovatno je da nismo konsultovan i da nismo napravili okrugli sto ugostitelja, udruženja protiv buke i Grada Beograda pre donošenja zakona“, rekao je za Nova.rs Relić.

Podsetimo, Skupština grada Beograda odlučila je da zabrani emitovanje muzike u baštama i terasa lokala radnim danima posle 22 sata, a petkom i subotom posle 23 sata.

Muzika će moći da se pušta unutar lokala ali neće smeti da se čuje van objekta.

Predstavnici Skupštine grada naveli su da je ova odluka privremeno rešenje do izmena Zakona o buci i da ona treba da „vrati mir“ ljudima koji se nalazi u blizini tih objekata.

Od ove odluke su izuzete Ada Ciganlija, Skadarlija i priobalje reke.

Ova odluka je pokrenula raspravu i na mrežama, pa je bilo i onih koji se pitaju šta će biti sa ljudima koji žive kod priobalja reke ili blizu Skadarlije ili Cetinjske ulice, a gde se kako tvrde, nalazi najviše objekata sa glasnom muzikom.

Problem buke u Beogradu je stigao čak i do Evropskog suda pravde u Strazburu, gde su Beograđani podneli prijavu sudu pošto gradske vlasti tokom juna ove godine nisu odgovorile na presudu beogradskog suda, koja kaže da nisu učinile dovoljno da ograniče buku, a grupe građana su prikupile hiljade žalbi koje su podnele nadležnim i video-snimaka.

Bukom su najzagađenije lokacije Kalemegdan, Savamala, Karađorđeva, Kalemegdan, Cetinjska i područja oko splavova.

Stručnjaci su savetovali da se građani u slučajevima velike buke obrate Gradskoj upravi, odnosno Sekretarijatu za zaštitu životne sredine ili Beokom servisu, jer će tako priajva sigurno doći do inspektora.

Nova s