Stav šefova jastrebova spoljne politike prema Rusiji i stil rukovođenja su navodno ostavili mnoge u bloku, da se osećaju nelagodno.

Visoku predstavnicu EU za spoljnu politiku i bezbednost Kaju Kalas kritikovalo je skoro desetak, zvaničnika EU zbog njenog jastrebovskog stava prema Rusiji i stilu rukovođenja, izvestio je Politico, pozivajući se na neimenovane izvore…

Prema pisanju medija, izazovi Kalasove počeli su prvog dana na funkciji u decembru, nakon što je na Tviteru navela: „Evropska unija želi da Ukrajina pobedi u ovom ratu“ protiv Rusije.

Nekoliko zvaničnika EU se navodno osećalo nelagodno što je bivša estonska premijerka, u roku od jednog dana, nakon što je preuzela svoju novu ulogu, „osetila slobodu da prevaziđe” utvrđene jezičke norme.

„Ako je poslušate, čini se da smo u ratu sa Rusijom, što nije linija EU“, citirao je Politico žalbu jednog zvaničnika EU u sredu.

Kalasova je bila glasnai kritičarka Rusije i zagovornica povećane vojne podrške Ukrajini. Njena inicijativa da se vojna pomoć EU Kijevu poveća na 40 milijardi evra (43,1 milion dolara) ove godine naišla je na protivljenje zemalja članica poput Italije i Španije, koje Moskvu ne vide kao neposrednu pretnju EU.

Kalasova, međutim, još uvek ima svoje branioce među severnim i istočnim državama EU, napominje Politico.

Rusija je otvoreno kritikovala vrhunskog diplomatu, nazivajući njene izjave „bjesomučno rusofobičnim“ i „nediplomatskim“ i optužujući je da se zalaže za militarizaciju usred, tekućih mirovnih pregovora o Ukrajini uz posredovanje SAD.

Takođe je navodno kritikovana zbog toga što je nastavila da se ponaša kao premijerka tako što nije konsultovala diplomate zemalja članica pre nego što je dala osetljive predloge.

Neki zvaničnici su doveli u pitanje odnos, Kalasove sa Sjedinjenim Državama.

Nakon što je poljubila vrata iznenadnim otkazivanjem februarskog sastanka u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Markom Rubiom, koji se pripisuje „problemima sa rasporedom“, izvori Politico-a sugerišu da se Kalasova nije adekvatno pripremila narušavajući jasan, dnevni red, američkim kolegama.

Nakon sporne februarske razmene u Ovalnom kabinetu u kojoj su učestvovali američki predsednik Donald Tramp, potpredsednik Džej Di Vens i ukrajinski Vladimir Zelenski, Kalas je tvitovao: „Slobodnom svetu je potreban novi lider.

Očigledni napad, na Trampa je navodno uznemirio nacije koje žele da održe jake veze sa američkom administracijom.

Borba.Info

Estonska premijerka Kaja Kallas, čiji su Reformisti uverljivo trijumfirali na izborima, odmah se nakon pobede suprotstavila Moskvi i ruskom predsedniku.

Jedan od prvih planova je formiranje odeljenja pri Ministarstvu odbrabe čiji je glavni cilj da motoviše građane Estonije da brane svoju domovinu od agresora.

“Odbrambena je volja u Estoniji pre bila nuspojava opšte senzibilizacije nacije i komunikacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Stvaranju iste sada želimo da pristupimo strukturno i koordinisano. Želimo da su naši rezervisti visoko motivisani i spremni da brane svoju domovinu.

Želimo da naše društvo podržava naše vojnike i oružani otpor protiv agresora”, rekao je direktor za odbrambenu volju Estonije Helmut Martin Reisner.

Osim što u srca i umove Estonaca mora da ugradi volju poput one koja živi u Ukrajincima, Reisner delovanje civila mora na pravi način i da uskladi s aktivnostima vojske.

Godišnja anketa o pitanjima nacionalne bezbednosti koju je Estonija sprovela, nakon što je Rusija napala Ukrajinu pokazala je da 81 odsto Estonaca veruje da je oružani otpor u slučaju napada na njihovu domovinu nužan ili delimično nužan.

Dve trećine ispitanika reklo je da su voljni ili delimično voljni da učestvuju u odbrambenim aktivnostima.

Međutim, ono što estonske zvaničnike brije je to što je čak 31 odsto ispitanika u slučaju napada na Estoniju pokušalo da pobegne iz zemlje.

To znači da bi, u slučaju napada, u Estoniji ostalo njih 55 odsto. Uz to, samo je trećina ispitanika rekla da bi u slučaju napada znala što treba da radi.

Zbog toga je Reisneru poveren posao da te brojke ispravi. On će u Estonce morati da usadi veru u odbranu ali I da ih motiviše da u njoj učestvuju.

Estonija će se prilikom izgradnje odbrambene volje suočiti s istim izazovom s kojim su se suočile i druge zemlje – moraće da otkrije kakve to odbrambene zadatke civili uopše mogu izvršavati.

Iako su se Ukrajinci jako brzo snašli, druge szemlje, pa tako i Estonija, ne mogu se pouzdati isključivo u domišljatost pojedinaca.

Reisner će tako ovog meseca anketirati Estonce kako bi saznao šta bi bili voljni da urade da zemlju odbrane od agresora.

S obzirom na to da odnosi Moskve i Talina nikad nisu bili lošiji, Estonija će odbrambenu volju svoga naroda morati da izgraditi u rekordnom roku.

Ali problem je I što je njeno društvo izrazito heterogeno. Za početak, etnički Rusi čine otprilike četvrtinu ukupne populacije Estonije.

Nadalje, u Estoniji živi dosta stranaca koji rade u tehnološkoj industriji, a nedavno je primila i desetine hiljada ukrajinskih izbeglica.

Jutarnji List

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE