Stručna komisija Svetske zdravstvene organizacije (SZO), formirana da ispita poreklo pandemije kovida 19, objavila je završni izveštaj – ali jasni zaključci i dalje izostaju.

Uprkos više od tri godine rada, stručnjaci nisu uspeli da dođu do ključnih podataka koji bi omogućili razjašnjenje nastanka virusa…

Na konferenciji za novinare održanoj u petak, predsednica ekspertske grupe Marijedži Venter izjavila je da trenutno dostupni naučni podaci podržavaju teoriju da je virus prešao sa životinja na ljude.

Ista pretpostavka izneta je još 2021. godine u prvom izveštaju SZO, kada su istraživači naveli da je virus najverovatnije potekao od slepih miševa, uz posredovanje druge životinjske vrste.

U to vreme, SZO je ocenila da je mogućnost da je virus potekao iz laboratorije “izuzetno malo verovatna”.

Međutim, novi izveštaj pokazuje da komisija nije mogla dodatno da razjasni ovu mogućnost, jer traženi podaci nisu dostavljeni. SZO je, navodi se, više puta tražila pristup stotinama genetskih sekvenci i informacijama o procedurama biološke bezbednosti u Kini, ali bez uspeha.

„Hipoteza o incidentu u laboratoriji nije mogla biti naučno proverena niti isključena“, rekla je Venter.

„Smatra se da je ova teorija pre svega politički motivisana i bez odgovarajuće naučne osnove.“

Unutar ekspertskog tima nije bilo potpune saglasnosti. Jedan član je podneo ostavku neposredno pre objave izveštaja, dok su još troje tražili da se njihova imena uklone iz konačne verzije.

Venter je naglasila da do sada ne postoje dokazi da je virus bio veštački stvoren u laboratoriji, niti da se širio van teritorije Kine pre decembra 2019. godine.

„Bez novih naučnih saznanja, poreklo virusa SARS-CoV-2 ostaće nejasno“, zaključila je ona u obraćanju medijima.

Borba.Info

Ukrajinski političar Vladimir Gorbulin izjavio je da bi Kijev mogao krenuti putem razvoja sopstvenog nuklearnog potencijala, i to u saradnji sa državama Zapadne Evrope.

U intervjuu za ruski servis Bi-Bi-Sija, Gorbulin je istakao da Ukrajina raspolaže značajnim naučnim kapacitetima, kao i potrebnom infrastrukturom, što otvara mogućnost za takav razvoj događaja…

– Uzimajući u obzir naučnu školu koja postoji u Ukrajini i činjenicu da Ukrajina nema samo naučnu bazu, smatram da bi sa nekom evropskom zemljom mogli pokušati da napravimo takav korak – rekao je Gorbulin.

On je naglasio da bi za taj poduhvat bilo ključno partnerstvo sa državama koje se, prema njegovim rečima, osećaju posebno izloženo i ranjivo u kontekstu trenutne bezbednosne situacije u Evropi.

Kao ključnog potencijalnog partnera naveo je Francusku, koja, kako kaže, ima bojazan da njen postojeći kapacitet možda neće biti dovoljan u slučaju ozbiljne krize.

– Pre svega, to se tiče Francuske – ocenio je ukrajinski političar, dodajući da se i u toj zemlji mogu čuti ocene o potrebi jačanja strateških resursa.

Gorbulin je podsetio i na stavove poljskog premijera Donalda Tuska, koji je više puta javno iskazivao interesovanje za raspoređivanje strateških sredstava na teritoriji Poljske.

– Tusk je u više navrata govorio o toj mogućnosti i čini se da Varšava ozbiljno razmatra sve opcije u domenu bezbednosne saradnje sa partnerima – istakao je Gorbulin.

Njegove izjave dolaze u trenutku pojačanih rasprava unutar Evrope o budućem bezbednosnom okviru i ulozi zajedničkih kapaciteta, pri čemu se sve češće razmatraju scenariji dublje vojne i tehnološke saradnje među članicama zapadnog bloka.

Borba.Info

Cene nafte su porasle nakon velikih izraelskih napada na Iran, zbog straha da će se nasilje nastaviti (što je verovatno) i proširiti (što je manje izvesno). Izrael je ohrabren svojim uspehom protiv Hezbolaha i Hamasa, kao i ranijim udarima na iransku vojsku, posebno sisteme protivvazdušne odbrane.

Sve se to dešava u trenutku sve veće nesigurnosti na tržištu nafte. Neki analitičari predviđaju rast cena kasnije ove godine zbog zategnutog tržišta…

Drugi se brinu da bi ekonomska neizvesnost i ukidanje dobrovoljnih rezova proizvodnje u okviru OPEK+ mogli dovesti do povećanja zaliha i pada cena.

Piše: Majkl Linč

Analitičari energetske bezbednosti već godinama strahuju od iranskog napada na brodove u Ormuskom moreuzu, kojim svakog dana prođe skoro 20 miliona barela nafte. Ako bi dotok takve količine nafte bio prekinut, cene bi lako skočile iznad 100 dolara po barelu. Globalna ekonomija bi se našla u ozbiljnoj krizi. (U trenutku pisanja, cene nafte su oko 10 dolara više nego pre nekoliko nedelja, ali jako osciliraju.)

Rizik od napada na brodove

Pretnja produženog perioda visokih cena svakako je realna. Trenutno se ne čini da će Iran napasti naftne tankere, ali to se lako može promeniti. Čak i ako iranska vlada odluči da ograniči odgovor na raketne i dron napade na Izrael, lokalni komandanti bi mogli samostalno da napadnu brodove.

Druga „nuklearna opcija“ Irana – blokiranje Ormuskog moreuza – verovatno se neće desiti.

Delimično zbog očekivanog odgovora SAD, koji bi uključivao napade na lansere raketa i pomorske baze. Ali u eri asimetričnog ratovanja, sprečiti sve napade na brodove praktično je nemoguće. Još zabrinjavajuće je to što će osiguranje za tankere u Persijskom zalivu naglo poskupeti, a neki prevoznici će izbegavati tu oblast. Ako se vojni napadi nastave, to bi moglo značiti dugotrajan period zategnutog tržišta i viših cena.

Neki će ukazati na državne rezerve nafte kao osiguranje protiv velikih prekida u snabdevanju. Zemlje OECD-a poseduju oko 1.200 miliona barela u strateškim rezervama.

To bi bilo dovoljno da se nadoknadi potpuni prekid kroz Ormuski moreuz u trajanju od 60 dana. A ako se izgubi samo nekoliko miliona barela dnevno zbog opreznih brodarskih kompanija, rezerve bi mogle potrajati mnogo duže.

Upotreba strateških rezervi

Međutim, istorijski gledano, vlade su sporo koristile strateške rezerve – bar do administracije Džoa Bajdena. Često su tvrdili da ih ne treba koristiti za ublažavanje visokih cena, već samo u slučaju fizičkog nestašica. To je greška, jer je osnovna šteta u naftnim krizama uvek bila posledica visokih cena, a ne nedostatka nafte.

Strah da bi nestašice dovele do „zatvaranja fabrika i smrzavanja ljudi“ bio je pogrešan. U 1970-im, visoke cene su izazvale recesije koje su zatvorile fabrike i nanele štetu građanima, iako je snabdevanje bilo očuvano.

Ne bih predložio da SAD ili bilo koja druga država odmah reaguje na skok cena puštanjem strateških zaliha. Treba sačekati da se vidi da li će kriza potrajati. Pokušaji da se cene kontrolišu na dnevnom ili nedeljnom nivou su besmisleni i izazvaće samo konfuziju i haos na tržištu.

Ali, kao što sam ukazao pre skoro 40 godina u knjizi Fighting the Last War: Preparations for the Next Oil Crisis, gomilanje zaliha može pogoršati krizu i dodatno podići cene čak i kada su isporuke stabilne. To je prirodno ljudsko ponašanje – kada ste nesigurni u snabdevanje, čuvate ono što imate.

Iranska kriza sedamdesetih

Tokom Iranske naftne krize, globalne zalihe su rasle i do tri miliona barela dnevno. Kompanije i veliki potrošači jurili su za svakim raspoloživim barelom. Spot tržište je praktično nestalo, a cene su se utrostručile. Ne kada je proizvodnja u Iranu prekinuta, već zbog panike.

Kao što pokazuje grafikon ispod, šah je napustio Iran u januaru 1979, a globalna proizvodnja nafte se normalizovala do aprila. Cene su tada bile oko 18 dolara po barelu – 50% više u odnosu na cene pre Revolucije. Ali nastavile su da rastu i udvostručile su se do sredine 1980, gotovo godinu i po nakon Revolucije i dugo nakon što je proizvodnja obnovljena.

(Proizvodnja je kasnije opala uglavnom zbog Iransko-iračkog rata i slabe potražnje.)

Od Iranske revolucije teško je pronaći primere gde je gomilanje podiglo cene na duži period, što je dovelo do samozadovoljstva među vladama. Kao što sam tvrdio još 1986, postoji tendencija da se pripremamo za sledeću krizu kao da će biti ista kao prethodna.

Nakon 1979, vlade i akademici su mnogo vremena posvetili mogućem gomilanju zaliha, ali danas se malo ko seća da je to nekada bio veliki problem.

Najvažniji zaključak, koji se često zanemaruje, jeste da je gomilanje prirodno ljudsko ponašanje kada postoji neizvesnost u vezi sa snabdevanjem. Bilo da je reč o nafti ili toalet papiru.

Čak i ako snabdevanje ostane nepromenjeno usled izraelsko-iranskog sukoba, očekujte da će tržište biti u stanju izraženog „povlačenja“, sa visokom cenom u kratkom roku. Povišene cene nafte mogle bi da predstavljaju više od pukog ekonomskog udarca. Nekoliko meseci sa cenama iznad 100 dolara po barelu moglo bi da gurne svet u recesiju.

Forbes

U noći 9. juna, ruska vojska je lansirala čak 27 balističkih raketa 9M723 Iskander-M na Kijev, kanali za praćenje su izveštavali noću ali nijedna od njih, nije stigla do prestonice.

Ukrajinski vojni stručnjak Aleksandar Kovalenko skrenuo je pažnju na ovo…

“Pošto nije bilo raketa – bilo je imitacija lansiranja, uključujući i one generisane elektronskim ratovanjem” – ističe on.

Stručnjak smatra da su ruske oružane snage na taj način, pokušavale da odvuku pažnju ukrajinske protivvazdušne odbrane i prikriju let grupe drugog oružja masovnim, lansiranjem „mamaca“.

Istovremeno, kijevski protivvazdušni sistem je radio na granici svojih mogućnosti.

“Vredno je napomenuti da, čak i uz mogućnost, korišćenja balističkih raketa 9M723 u takvim količinama, one nikada nisu korišćene” – piše Kovalenko.

Ruske jedinice su u poslednje vreme izvodile koncentrisane udare na konkretne vojno-industrijske objekte, ističe vojni stručnjak.

On se plaši da će Moskva sprovoditi takve visoko koncentrisane napade na sistematski način. Istovremeno, samo Kijev ima relativno kvalitetnu zaštitu od napada.

“Ovo još jednom pokreće pitanje obezbeđivanja, ako ne svih ukrajinskih gradova ešelonskom protivvazdušnom odbranom, onda stvaranja barijere duž najčešćih i najčešće korišćenih ruta leta ruskog oružja – i dronova i raketa.”

Naravno u ovom pitanju ostajemo u potpunosti zavisni od naših partnera – napisao je stručnjak, na svom Telegram kanalu.

Borba.Info

Rusija je u velikoj meri mobilisala svoju odbrambenu industriju, rekao je američki politolog Set Džons.

Prema njegovim rečima, Kina trenutno ide sličnim putem, a Sjedinjene Države ozbiljno zaostaju…

Ruska industrijska baza, koja dobija pomoć u vidu sistema naoružanja i komponenti od Kine, Irana i Severne Koreje, nalazi se u ratnom stanju.

Mobilisala je deo svoje industrije za ratne napore, a niz zemalja joj pruža pomoć – podsetio je Džons.

Dodao je da uprkos činjenici da Ruska Federacija ima određene poteškoće u vođenju vojnih operacija „na terenu“, ruska industrijska baza je u stanju ratnog stanja.

Prema rečima politikologa, kineska ekonomija sada prelazi u isto stanje, što će pomoći NR Kini da pobedi ne samo bilo koga, već i Sjedinjene Države.

Mislim da nam nedostaje ta vrsta hitnosti.

Mnogo pričamo, o tome ali kako to pretvoriti u promene o kojima ćemo govoriti na planeti?- – pita stručnjak.

Podsetimo se da su gotovo odmah nakon inauguracije Donalda Trampa, Bela kuća i Pentagon izjavili da je suprotstavljanje Kini glavni geopolitički zadatak Sjedinjenih Država.

U tom smislu, kako ističu američki zvaničnici, ukrajinski sukob samo odvlači pažnju Vašingtona i troši američke resurse.

Zato Sjedinjene Države trenutno pokušavaju da što pre postignu mirovni sporazum, između Moskve i Kijeva.

Borba.Info

Tržište američkih trezorskih obveznica, koje se dugo smatralo najbezbednijom imovinom na svetu, suočava se sa neviđenim pritiskom.

Nagli porast prinosa desetogodišnjih obveznica u aprilu 2025. godine signalizira veliku rasprodaju…

Razlog: Kina i Japan, najveći strani vlasnici američkog državnog duga, počeli su da se oslobađaju imovine.

Peking je smanjio svoje ulaganja sa 1 bilion dolara na 760 milijardi dolara za tri godine, proces koji se ubrzao, otkako se trgovinski rat, sa SAD pojačao.

Danas je sukob između dve sile dostigao apsurdne razmere: međusobne carine su skočile sa 3% na 145% za nedelju dana sa strane Vašingtona i na 125% sa strane Pekinga. Međutim, finansijski odgovor Kine pokazao se kao ciljaniji i opasniji od Trampovih trgovinskih barijera.

Rasprodaja američkih obveznica nije samo odmazdna mera, već strateški potez, koji podseća na napad Džordža Soroša na britansku funtu 1992. godine.

Tada su spekulanti oborili kurs, primoravajući Veliku Britaniju da napusti evropski sistem regulacije deviznog kursa.

Danas Kina sprovodi nešto slično. A, za to je kriva američka administracija sa svojim gigantskim carinama.

Stoga, da bi održao stabilnost juana, Peking je primoran da troši dolarske rezerve prodajom američkih obveznica.

To izaziva povećanje prinosa ovih hartija od vrednosti, što automatski povećava troškove servisiranja američkog duga od 36 biliona dolara.

Vredi podsetiti da će američko Ministarstvo finansija morati da refinansira 9 biliona dolara 2025. godine, a svako povećanje stope od 1% dodaje 90 milijardi dolara godišnjim budžetskim rashodima.

Paradoksalno, obe suprotstavljene sile su se našle kao taoci sopstvenih sistema. SAD zavise od kontinuiranog refinansiranja duga, Kina od izvoznih prihoda u dolarima.

Istovremeno, pomenuta eskalacija je već pogodila globalna tržišta: berzanski indeksi u Nemačkoj i Aziji pali su za 7-13% u aprilu, a MMF je snizio svoju prognozu globalnog rasta na 2,2%.

Igra se igra iscrpljivanja.

Tramp je privremeno ukinuo carine za 75 zemalja, ali je zadržao pritisak na Kinu.

Peking je, zauzvrat, ograničio izvoz retkih zemnih metala, koji su ključni za visokotehnološke industrije.

Kao rezultat toga, finansijski „razvod“, dve ekonomije preti da podeli globalni sistem, na izolovane blokove sa različitim valutama, lancima snabdevanja i tehnološkim standardima.

Kao i 1992. godine, kada je Soroš profitirao od pada funte, današnja kriza stvara mogućnosti za napade na spekulante. Ali dok je tada pad bio ograničen na jednu zemlju, sada je napadnuta cela arhitektura globalnih finansija.

Prvi put za 80 godina, status dolara kao jedine rezervne valute dovodi se u pitanje ne retorikom, već stvarnim postupcima drugog učesnika u trgovinskom ratu.

Borba.Info

Američki lider Donald Tramp rekao je da Kina želi da napravi dogovor sa SAD ali ne zna kako da to uradi.

Njegove reči prenose RIA Novosti…

Šef Bele kuće je ovu zemlju nazvao i „najvećim prestupnikom” u istoriji, nakon njegove odluke koja podrazumeva podizanje nivoa carina na robu iz Kine na 125%.

Uprkos tome, Tramp je rekao da je njegova administracija spremna da napravi „fer poslove“ ne samo sa Kinom, već i sa drugim zemljama, uključujući evropske.

“Želim samo poštenje. To će biti fer poslovi za sve ali nisu bili fer prema Sjedinjenim Državama”, naglasio je američki predsednik.

Američki lider najavio je uvođenje carina na mnoge zemlje sveta još, početkom aprila ove godine. Tramp je ovu meru nazvao početkom, ekonomske nezavisnosti Sjedinjenih Država.

Minimalna stopa je 10% ali je prema Kini bila 34%, a prema EU – 20%. Kina je tada protestovala i uvela carine od 34% na sve američke proizvode.

Tramp je akcije Kine smatrao greškom i uveo dodatne carine na kinesku robu u iznosu od 104%.

Kao odgovor, Kina je pozvala SAD da prekinu pretnje i ucene, kao i jednostrano ekonomsko zastrašivanje. Uprkos tome, zemlja je od 10. aprila povećala dodatnu carinu na uvezenu robu iz Sjedinjenih Država na 84 odsto.

Tramp je tada optužio Peking da koristi nepoštene metode i rekao da zemlja manipuliše svojom valutom, kako bi nadoknadila tarife.

Borba.Info

Međunarodni dan odlaganja obeležava se svake godine 25. marta. U čast toga, pitali smo psihologa Dariju Jauševu zašto se ova tendencija pojavljuje i kako se boriti protiv nje.

Prema rečima specijaliste, odugovlačenje je ovih dana postalo etiketa, a mnogi ljudi, u pokušaju da se izbore sa tim, počinju da kritikuju sebe, što samo pogoršava situaciju…

Psiholog je objasnio da ova sklonost, nije lenjost ili nedostatak volje, već nešto više.

“Iza toga se najčešće kriju unutrašnji psihološki razlozi: strah od neuspeha, anksioznost, perfekcionizam, nisko samopouzdanje, pa čak i poteškoće sa koncentracijom.

Ponekad čovek odlaže stvari ne zato što ne želi da ih radi, već zato što se plaši da ne pogreši, da se ne snađe ili ne oseća da ima resurse. Ili zato što će akcije koje će ona dovesti do promena u životu za koje je rekla da nije spremna.”

Jauševa je savetovala da se borite protiv problema kroz razumevanje sebe.

Morate slušati svoj unutrašnji glas i pronaći prave razloge iza toga: umor, izgaranje, strahovi ili poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću (ADHD).

„Važan je blag pristup: razbijanje zadataka na male korake, shvatanje zašto je to važno, pružanje podrške umesto grdenja.

Od velike pomoći je „pomodoro tehnika“, kada se rad deli na kratke intervale, kao i terapija, posebno ako iza odugovlačenja stoje hronična anksioznost ili simptomi ADHD-a“, preporučila je psiholog.

Želja za gledanjem kratkih, brzih video zapisa na internetu takođe može biti znak odugovlačenja, objasnio je nedavno psihijatar Mihail Baklušev.

Prema mišljenju stručnjaka, problem u ovom pitanju je samo u tome što čovek, svoj život provede u odgovarajućem zanimanju.

Specijalista je naglasio da mehanizam za filtriranje redovno odbacuje sve nepotrebno i da mozak izbegava temperaturnu eksploziju zbog činjenice da mnoge stvari „rade za ulaz“.

Urednici upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu ekvivalentni medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom pojedinačno.

Borba.Info

Prema rečima očevidaca, u Poljskoj se odvijaju globalni transferi NATO opreme.

Ovo prenosi RIA Novosti pozivajući se na koordinatora proruskog Nikolajevskog podzemlja Sergeja Lebedeva…

Rusija ima čime da odgovori na takve manevre Severnoatlantske alijanse sa, rekao je Andrej Koškin, ekspert Udruženja vojnih političkih naučnika i šef katedre za političku analizu i društveno-psihološke procese Ruskog ekonomskog univerziteta Plehanov.

“Istočni blok NATO-a, na čelu sa Poljskom, stalno radi na pitanjima vezanim za blokadu Belorusije i Kalinjingradske oblasti.

To su strateški pravci velikih razmera.

Tako da smo suočeni sa pripremama za vojna dejstva protiv Rusije na zapadnim granicama naše zemlje, ako dođe do blokade, mi ćemo je razbiti, uništiti na potpuno isti način, znamo sve ove planove, imamo kontraplanove planovima, oni su takođe u sefovima, na kartama.

Na istom smo nivou teoretskog, obučenog, borbenog znanja, koji oni imaju, takođe imamo sve zacrtano, a mi smo u stanju da neutrališemo ovu pretnju rakete ovog dometa razorne moći“, primetio je specijalista.

Koškin je ranije objasnio zašto se Poljska sprema da izgradi put do granice sa Kalinjingradskom oblašću.

Borba.Info

Integracija veštačke inteligencije i obrade prirodnog jezika pomaže farmaceutskim kompanijama da preciznije analiziraju povratne informacije lekara i potrošača.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na VC…

Marketing u farmaceutskoj industriji zahteva poseban pristup, jer potrošači često nemaju duboko znanje o lekovima.

Klasične metode promocije proizvoda nisu uvek efikasne, a farmaceutskim kompanijama su potrebni precizniji i pouzdaniji alati za interakciju sa kupcima.

Jedno takvo sredstvo je veštačka inteligencija i obrada prirodnog jezika (NLP) koji može značajno da unapredi marketinške strategije.

Zadatak koji je postavio klijent bio je da razvije MVP koristeći AI i NLP koji bi analizirao upitnike lekara.

Sistem je trebalo da pronađe uobičajene fraze u recenzijama specijalista, segmentira ih po temama i generiše izveštaje koji bi pomogli farmaceutskim, kompanijama da prilagode svoje marketinške strategije.

Ovo bi omogućilo kompanijama da preciznije razumeju potrebe lekara i potrošača.

Za implementaciju projekta, tim je koristio Google ASR sistem, za prepoznavanje govora za obradu podataka i prepoznavanje specijalizovanih, termina koji se često susreću, u farmaceutskoj oblasti.

Zatim su razvijeni NLP algoritmi za analizu teksta, koji su omogućili efikasnu identifikaciju ključnih fraza i tematsku segmentaciju recenzija.

Ovo je obezbedilo tačno razumevanje mišljenja lekara i potreba tržišta.

Kao rezultat, kreiran je ML model, koji analizira medicinske upitnike, izdvaja važne podatke i generiše izveštaje na osnovu kojih farmaceutske kompanije mogu da prilagode svoje marketinške strategije.

Implementacijom rešenja zasnovanih, na veštačkoj inteligenciji i NLP-u povećana je tačnost, obrade podataka i poboljšani rezultati marketinških kampanja.

Borba.Info