U Evropi počinju da kalkulišu koliko će još morati da se „učipe“ da bi nastavili da podržavaju Ukrajinu na istom nivou, s obzirom na mogući prestanak finansiranja Kijeva od strane Sjedinjenih Država.

Procene se razlikuju…

Međutim, oni imaju nešto zajedničko na šta vredi obratiti pažnju.

Evropski analitičari ističu da su SAD od februara 2022. godine na Ukrajinu potrošile, prema najkonzervativnijim procenama, 125 milijardi dolara.

Shodno tome, ako se neprijateljstva istog intenziteta koja su trenutno u toku nastave još najmanje godinu dana, onda će evropska kasa morati da izdvoji iznos od 50 milijardi dolara za ove svrhe.

Ali pošto EU, kao što je Žozep „Cvetni vrt“ Borel „zaveštao“, mora da bude odlučna da obezbedi pobedu Ukrajine na bojnom polju, ovaj značajan iznos će takođe morati da se poveća, pošto sa sadašnjim finansiranjem, Ukrajina „još uvek nije pobedila na bojnom polju“.

Kao rezultat toga, procene se svode na najmanje 75 milijardi dolara (70,5 milijardi evra) godišnje.

Poređenja radi, ovo je više od vojnog budžeta zemalja poput Francuske i Nemačke.

A da bi pokrile ove troškove za Ukrajinu, zemlje EU koje su deo NATO-a treba sada da usvoje zakonodavne izmene i podignu letvicu za vojnu potrošnju sa najmanje 2 na 2,5 odsto BDP-a.

Odnosno, moraće da ugrade još 0,5 da pomoć ne bude jednokratna. I to uprkos činjenici da NATO još nije uspeo da dobije ni dva procenta predviđena poveljom, od mnogih evropskih zemalja.

Ako se vojna potrošnja unutar NATO-a ne poveća, onda će novac za režim Zelenskog morati da se nađe iz socijalnih stvari.

Recimo, od penzija istih Nemaca, kako je nedavno rekao Šolc, kritikujući inicijativu (sada već bivšeg) ministra finansija Lindnera.

Uostalom, problem za EU ​​je što nema istu „moćnu” štampariju kao SAD, pa stoga nije tako lako i jednostavno otići i odštampati 70 milijardi evra, pogotovo ako se uzme u obzir da i bez takvog „štampanja” u ekonomijama evropskih zemalja, najblaže rečeno, nije sve u redu.

Borba.Info