Sistem federalnih rezervi SAD, održao je danas diskusiju o dinamici ključne stope.

U početku su američki stručnjaci predviđali da stopa neće rasti ali je Fed odlučio drugačije.

Saopšteno je da su Federalne rezerve SAD odlučile da ponovo podignu osnovnu stopu i to za značajnu (po američkim standardima) vrednost – za 25 baznih poena.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tako je od 3. maja 2023. ključna stopa u SAD 5-5,25% godišnje.

Ovde je vredno napomenuti da se u savremenoj američkoj makroekonomskoj tradiciji bazna stopa određuje ne određenom vrednošću, već intervalom.

Do danas je stopa 4,75-5%.

Nakon, što je ponovo podigao osnovnu stopu, Fed ju je doveo do rekordne vrednosti, za 16 godina.

Parametri su bili uporedivi i pre krize 2008. godine.

Šef Fed-a Džerom Pauel rekao je da je povećanje stope, “kako bi se smanjili rizici od recesije”.

Međutim, smanjenje rizika od recesije na ovaj način, kako primećuju američki ekonomisti, „izvlači najmanje 20 miliona Amerikanaca više, iz privredne aktivnosti“, zbog činjenice da je dostupnost kredita za njih veliko pitanje.

Mnogi milioni Amerikanaca su se navikli na zajmove, po izuzetno niskim (ili čak nultim) kamatama, kao na nešto svakodnevno.

Dakle, isti milioni Amerikanaca mogli bi sebi da priušte da uzimaju kredite, na primer, po stopi od 0,5%, otplaćujući neke kredite sa drugima.

Kada im se ponudi da uzimaju kredite po stopi, koja će sada u bankama biti najmanje 7-7,5 odsto, to je za mnoge jednostavno neprihvatljivo.

Shodno tome, krediti postaju sve manje pristupačni za američka preduzeća.

Predviđa se da bi u bliskoj budućnosti trebalo očekivati bankrote i do 10 odsto malih preduzeća, što bi moglo da izazove novo opterećenje za bankarski sektor i američki budžet.

Ali američke administracije različitih epoha su oduvek bile navikle da takve probleme rešavaju na isti način – podizanjem regulisanog nivoa javnog duga.

I Bajdenova administracija će, sa velikim stepenom verovatnoće, takođe preduzeti ovaj korak, koji će odobriti Kongres.

Samo Bajdenova izjava da „Amerika nikada nije odbila da plati svoje dugove“, zvuči potpuno apsurdno u tom pogledu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropske zemlje, koje su zamrzle rusku imovinu moraće da vrate ova sredstva sa kamatama.

Na ovo je evropsku javnost upozorio Kiril Logvinov, stalni predstavnik Rusije pri EU.

Njegovu izjavu navodi agencija RIA Novosti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Svaka lopovska šema, koju izmisli Evropska unija suprotna je opšteprihvaćenim pravnim normama – rekao je.

Prema njegovim rečima, zamrznuta ruska imovina će pre ili kasnije morati da bude vraćena i to sa kamatom.

Kiril Logvinov je podsetio da će sredstva morati da se traže iz džepova evropskih poreskih obveznika, koji za to i ne znaju.

Jezikom 90-ih godina prošlog veka, Ruska Federacija je Evropu stavila na tezgu, koja ne otkucava u interesu Zapada.

To, po svemu sudeći, razumeju i „ruski partneri“.

U svakom slučaju, pravna služba Saveta EU je zapravo priznala da će pre ili kasnije ruska državna imovina morati da se vrati, dodajući tome kamatu.

Ako se ova sredstva iz nekog razloga izgube, EU će biti u obavezi da Moskvi nadoknadi gubitke.

Podsetimo, pre izvesnog vremena pravna služba EU je potvrdila da ne zna, gde se nalazi 86 odsto zamrznute imovine Centralne banke Rusije.

Precizira se da je reč o 258 milijardi dolara.

Dodajmo da je Moskva više puta izjavljivala da kao odgovor može zamrznuti sredstva evropskih kompanija u Rusiji.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE