Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

EU je prenela Ukrajini 3 milijarde evra kao još jednu tranšu kredita G7 podržanog prihodima od reinvestiranja zamrznute ruske imovine, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži X…

„Danas isporučujemo Ukrajini 3 milijarde evra, prvu uplatu EU dela kredita G7“, napisala je ona.

Zauzvrat, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je na X-u precizirala da će ovaj zajam „biti otplaćen sredstvima od ruske zamrznute imovine“.

Prema njenim rečima, „ovo će podržati ekonomiju Ukrajine i osloboditi ukrajinski novac za odbranu“.

Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

Prema Rezoluciji Saveta EU objavljenoj u Službenom listu EU, ovaj kredit je dodeljen, na period od 40 godina.

To znači da su zemlje EU obećale svojim partnerima iz G7 – SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi i Japanu – da više od 200 milijardi evra ruske suverene imovine blokirane u evropskim jurisdikcijama neće biti oslobođeno ni pod kojim okolnostima najmanje četiri decenije.

Borba.Info

Za manje od dve nedelje dolazi datum, kada će svima u Srbiji, koji imaju stambeni kredit, doći neželjeno pismo od banke.

Vlasnici ukupno oko 150.000 stambenih kredita u Srbiji 30. juna dobiće praktično obaveštenje o povećanju mesečne rate.

Svi oni biće na istoj listi što se retko dešava, a imajući u vidu da je to datum kada se usklađuje i tromesečni i šestomesečni euribor i datum, koji kao takav imamo samo dva puta godišnje – u junu i u decembru.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema poslednjim podacima, šestomesečni euribor (euribor 6M) iznosi 3,822 odsto, tromesečni je 3,572 odsto, dok je jednomesečni 3,355 odsto.

Sudeći po dosadašnjim trendovima, ove vrednosti će još malo porasti do 30. juna, prvog datuma kada se rate kredita usklađuju s novim vrednostima euribora.

Rate na kredite, naravno, ne rastu momentalno po donošenju odluke ECB, već svaka komercijalna banka svojim klijentima usklađuje dosadašnje rate sa novim u tačno definisanim datumima i jedan od tih datuma samo što nije došao.

• Šestomesečni euribor: rate na kredite sa šestomesečnim euriborom usklađuju se samo dvaput godišnje, 30. juna i 31. decembra.
• Tromesečni euribor: rate se usklađuju na svaka 3 meseca, a ključni datumi su 31. mart, 30. jun, 30. septembar i 31. decembar.
• Jednomesečni euribor: rate za te kredite se usklađuju svakog meseca.

I ono što treba očekivati na kraju juna jeste povećanje rata.

I to će mnogima od početka rasta kamata u Srbiji podići mesečnu ratu i za više od 100 evra.

Tanja Ž. je u martu 2022. podigla kredit od 80.000 evra sa promenljivom ratom za kupovinu stana u Srbiji.

U početku joj je rata iznosila tačno 400,5 evra.

Ali od tada je skakao euribor, za koji je vezan njen kredit, pa joj je rata postepeno poskupljivala i početkom ove godine dosegla čak 550 evra.

Evropska centralna banka (ECB) je u četvrtak ponovo podigla referentnu kamatu za još 0,25 odsto, pa će Tanja od 30. juna ratu plaćati 601 evro okruglo – čak 201,5 evra više nego u trenutku uzimanja kredita!

Tanja nije jedina u Srbiji koju će pogoditi odluka Evropske centralne banke (ECB) da ponovo podigne referentnu kamatu.

S tim povećanjem skočiće i vrednost euribora, za koji su vezani svi krediti u evrima u Srbiji, pa će Tanja plaćati ratu 51 evro više.

Koliko će još rasti kamate na stambene kredite

Ljuba Savić, ekonomista, ističe da ovo, nažalost, neće biti poslednje povećanje kamata od ECB ove godine.

“Dalje povećanje bi takođe moglo da bude po 0,25 odsto, jer i ECB i američki FED i naša centralna banka vagaju između dve stvari.

Jedno je da se bore protiv inflacije najefikasnijim sredstvima.

S obzirom na to da inflacija negde raste, a negde stagnira, u svakom slučaju ne možemo da kažemo da će imati tendenciju pada.

Ako je to tako, onda se sve centralne banke smanjenjem cene novca bore da smanje inflaciju, odnosno da smanje tražnju za novcem.

Kada se tražnja smanji i inflacija bi trebalo da pada, teorijski”, kaže Savić.

Savić ističe da to ne daje uvek očekivane rezultate i napominje da je za većinu zemalja Evrope, pa i Srbiju, inflacija dobrim delom uvozna.

“Važne su cene energenata, nafte i gasa, s obzirom na to da je evropska privreda u velikoj meri zavisna od azijske.

Jedini način da se država bori protiv toga jeste da povećava cene svojih usluga i to je nešto što će, nažalost, nastaviti da raste, što nije dobra vest za one koji imaju kredit u evrima.

Eventualno bi bila dobra vest kada bi inflacija stagnirala neko vreme”, kaže Savić.

Ipak, Savić ima i jednu optimističnu prognozu.

“Očekujem da će se taj period od korigovanja, do korigovanja ključnih kamata malo produžavati.

S jedne strane, ECB se bori protiv inflacije, a sa druge strane ona guši proizvodnju, jer visoka cena novca znači da će biti manje poslova za ljude, pa i manje plata, manje novca u budžetu tih zemalja, tako da je povećanje referentnih kamatnih stopa uvek kontroverzna mera”, kaže Savić.

Blic

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rashodi američke administracije podigli su uzbunu, naročito ako se uzme u obzir nagli rast kamata.

Američki javni dug ne prestaje da raste, a sa njim i troškovi zaduživanja.

Pre samo godinu dana, po zvaničnim podacima Federalnih rezervi, u prvom kvartalu 2022. američka vlada dala je ogromnih 600 milijardi dolara samo za kamate na federalni dug.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Godinu dana kasnije, u prvom kvartalu 2023, ta “cena” pozajmljivanja novca postala je čak 50 odsto viša i iznosi 928 milijardi i, što najviše zabrinjava zvaničnike, ne pokazuje tendenciju opadanja već daljeg vrtoglavog rasta.

If we bury our heads in the sand & ignore the debt crisis—as President Biden is doing—over the next 10 years, 17.5% of your taxes will be used just to pay interest on our national debt.

Not defense.
Not social programs.
Not even the debt itself.
That’s just to pay the interest. pic.twitter.com/RqWWZOBZba

— Kevin McCarthy (@SpeakerMcCarthy) April 22, 2023

Predsedavajući Predstavničkog doma SAD Kevin Makarti poručio je svojim sunarodnicima da će – ako nastave da ignorišu dužničku krizu – za 10 godina enorman deo poreza koji plaćaju biti upotrebljen za namirivanje kamata na dug. O otplati glavnice, izgleda, niko više ne razmišlja.

“Ako zakopamo glave u pesak i zanemarimo dužničku krizu – kao što predsednik Bajden radi – u narednih 10 godina 17,5 odsto vaših poreza će se koristiti samo za plaćanje kamata na naš nacionalni dug”, naveo je Makarti.

“Ne odbrana. Ne socijalni programi. Čak ni sam dug. To je samo za plaćanje kamata”, dodao je on.

Svakih nekoliko godina Vašington igra opasnu igru oko toga da li da podigne gornju granicu duga ili da ne plati dug.

Čak i ako se ovaj put izbegne neizvršenje obaveza, učestalost ovih političkih igrica mogla bi da dovede do nezamislivog – do smanjenja kreditnog rejtinga Amerike, upozoravaju iz rejting agencije “Fič”.

“Ovaj put smo zabrinuti”, rekao je Si-En-Enu Džejms Mekormak, jedan od direktora “Fiča”.

Planina američkih dugova i troškova kamata samo se povećava, a savršeni kreditni rejting koje SAD imaju i kod “Fiča” i druge rejting agencije “Mudis”, zasnovan je, ne na finansijama, već na američkom vrhunskom statusu u finansijskom svetu.

Američki dolar je globalna rezervna valuta i američke obveznice se u glavama investitora, tvrdi američka TV mreža, tretiraju kao sredstva bez rizika, i to su dve karakteristike koje daju Sjedinjenim Državama finansijsku moć bez premca.

Mekormak upozorava da “ponovljene epizode” poput tekuće debate o podizanju gornje granice duga od 31,4 biliona dolara utiču na status SAD.

Kako se Sjedinjene Države približavaju stvarnom ponestajanju novca, to su više investitori primorani da se suoče sa nezamislivim: katastrofalnim scenariom neplaćanja duga.

“Goldman Saks” je krajem januara upozorio da bi potpuna kriza gornje granice duga mogla da izazove recesiju.

Stvarno neizvršenje obaveza bi izazvalo haos na Vol stritu, potencijalno odloživši isplate primaocima socijalnog osiguranja, pripadnicima vojske i veteranima.

Rast troškova pozajmljivanja

Drugi problem je, navodi Si-En-En, to što Amerika nastavlja da gomila dugove – čak i kada su troškovi zaduživanja porasli.

Nastojanje Federalnih rezervi da se izbore sa inflacijom podizanjem kamatnih stopa proizvelo je neželjeni (iako očekivani) efekat: dug je postao skuplji, a time i njegovo otplaćivanje.

Neto otplate kamata na dug američke vlade udvostručile su se sa milijardu dolara dnevno pre pandemije kovida na 2 milijarde dolara danas, prema podacima Kongresne kancelarije za budžet.

Drugim rečima: Sjedinjene Države su prošle godine potrošile oko 500 milijardi dolara samo na otplatu kamata.

Ostatak sveta je na kamate dao dva biliona dolara.

To, navode iz “Fiča”, znači da jedan od svaka četiri dolara koje vlada potroši na kamate plaća “Ujka Sem”.

“Igrate se sa bojevom municijom. Ovo je izuzetno opasna situacija”, upozorio je Mekormak, koji kao šef rejting agencije ne može da daje savete zvaničnicima o plafonu duga ali ukazuje da Vašington već dobija “prave savete” od Feda i Ministarstva finansija.

Poređenja radi, javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 34,94 milijarde evra, dok je na kraju 2022. godine iznosio 33,33 milijarde evra.

B92

Tela 160 NATO oficira ostala su u bunkeru kod Lavova, posle udara „Kinžala“!https://t.co/AKvuyOSUpx

— Borbainfo (@Borbainfo1) April 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dug, kako je procenjeno 2018, iznosi oko 4,8 milijardi evra, uključujući kamate i zakonske kazne, zbog zakašnjenja.

Evropska komisija u petak je ponovila zahtev Italiji da od Svete Stolice naplati zaostali opštinski porez na nekretnine (ICI), prenosi Jutarnji list.

Odnosi se na vatikanske nekretnine na italijanskom državnom tlu, koje nisu u funkciji verskih obreda.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Taj porez Sveta Stolica nije plaćala (delom ili u potpunosti) od 2006. do 2011. Dug, kako je procenjeno 2018, iznosi oko 4,8 milijardi evra, uključujući kamate i zakonske kazne, zbog zakašnjenja.

Vatikan – država sa najmanjom vojskom i u kojoj niko nema svoju adresu

Evropski sud pravde naredio je Italiji, još pre pet godina da zahteva od Svete Stolice naplatu tog duga.

Sveta Stolica je 2019. platila Italiji 9 miliona evra zaostataka ali za direktni opštinski porez na nekretnine (IMU), kojim je od 2012. zamenjen ICI.

Organi Unije smatraju da nije presudno da li je vlasnik ili zakupac nekretnine neprofitna ustanova, nego presuđuje odvija li se u njoj neka komercijalna delatnost (na primer naplata prenoćišta, naplata ulaznica itd).

Uplata sigurno neće biti brza.

Italija zasad, čini se, nema nameru da potražuje ​​svih neplaćenih 4,8 milijardi evra.

Pre pet godina govorilo se da Svetoj Stolici treba ponuditi dogovor, kojim bi joj veći deo duga bio oprošten, pa bi morala, na rate, da plati 20-25 posto duga, umanjenog za kamate i zakonske kazne, zbog zakašnjenja.

Tad se računalo da bi to Svetu Stolicu izašlo, oko milijardu evra.

I to bi za Svetu Stolicu bio neizdrživ finansijski udar, možda i kolaps, tim više što je njen bilans u deficitu, nakon tri tegobne pandemijske godine.

To je naglasio i Sekretarijat za ekonomiju Svete Stolice.

Proteklih dana papa Franja je potpisao reskript o promeni dosadašnjih pravila o najmu stanova, koji se iznajmljuju kardinalima i monsinjorima, ukinuvši povlašćene zakupnine postepeno, kako koji ugovor istekne.

I u Vatikanu se kaiš steže ali naplata poreskog duga italijanskim opšinama kaiš ne bi stegla oko struka, nego preko grla, piše list.

Jutarnji list

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE