Glavni uslovi Rusije u pregovorima sa Ukrajinom su osiguranje održivog mira i da Kijev nikada više ne predstavlja pretnju, rekla je predsednica Saveta Federacije Valentina Matvijenko na konferenciji za novinare.

„Imamo konceptualne stvari, naš predsednik, ih je više puta izjavljivao kao i ministar spoljnih poslova.

One su jasne, precizne i konkretne. To su crvene linije koje nikada nećemo preći, to su pozicije od kojih nikada nećemo odustati, jer nam nisu potrebna nikakva kratkoročna rešenja: da bismo nekome udovoljili, da bismo ispunili apsolutno neprihvatljive zahteve – da bismo prestali da se borimo na nekoliko dana. Naši glavni uslovi su da obezbedimo stabilan mir u budućnosti i da nikada više ne dolazi pretnja Rusiji sa teritorije Ukrajine. I mi ćemo postići te ciljeve“, rekla je ona.

Matvijenko je rekla da je Rusija dosledna u svojim pristupima, počev od definisanja ciljeva specijalne vojne operacije, pa sve do zahteva i uslova za potpisivanje mirovnog sporazuma.

„Mi ih [uslove i ciljeve] ne menjamo, za razliku od ukrajinske strane, koja radi kao prevaranti sa naprstkom i nudi apsolutno neprihvatljive uslove, unapred, znajući da se oni ne mogu prihvatiti“, rekla je ona.

„Ali pregovori postoje da bi se približili stavovi, razjasnili stavovi i pronašli obostrano prihvatljive formulacije.“

O pregovorima

23. jula, Istanbul je bio domaćin treće runde direktnih rusko-ukrajinskih pregovora o ukrajinskom rešenju.

Pre punog sastanka, šefovi delegacija, Vladimir Medinski i Rustem Umerov, razgovarali su nasamo.

Puni pregovori trajali su oko 40 minuta, tokom kojih su strane razgovarale o stavovima iznetim u nacrtima memoranduma i složile se da razmene ne samo vojnike, već i civile.

Rusija je predložila Ukrajini da stvori tri onlajn radne grupe za rešavanje političkih, vojnih i humanitarnih pitanja.

Moskva je takođe ponudila Kijevu da prebaci još 3.000 tela ukrajinskih vojnika, kao i da se vrati na kratke humanitarne pauze na liniji fronta radi prikupljanja ranjenika i tela poginulih.

Odluka o četvrtoj rundi pregovora biće doneta nakon što se novi sporazumi sprovedu u delo, rekao je Medinski.

Borba.Info

Demonstranti u Kijevu su u utorak ismevali ukrajinskog lidera Volodimira Zelenskog, osuđujući njegovu odluku da podrži zakon, koji ograničava nezavisnost agencija za borbu protiv korupcije.

Zelenski je upravo potpisao zakon, kojim se Generalnom tužilaštvu daje ovlašćenje da interveniše u radu Nacionalnog biroa za borbu protiv korupcije (NABU) i Specijalizovanog tužilaštva za borbu protiv korupcije (SAPO).

Ovaj potez usledio je nakon bezbednosnih racija na kancelarije NABU-a i hapšenja visokog zvaničnika optuženog za špijunažu za Rusiju. Zakon je izazvao zabrinutost u EU i oštre kritike opozicionih političara.

Demonstranti su se okupili u centru Kijeva, skandirajući „Zelja je đavo“, koristeći podrugljivu deminutiv Zelenskog prezimena.

“Zelya is the devil!” the protesters shout in Kiev. https://t.co/gZspzFNJgH pic.twitter.com/ToZMIBeMhL

— Russian Market (@runews) July 22, 2025

Drugi su vikali „Sramota“ i „Izdaja“, držeći transparente na kojima se zahteva očuvanje nezavisnosti sistema za borbu protiv korupcije.

Skandiranje se navodno pojačalo nakon što je objavljeno da je Zelenski ignorisao pozive da stavi veto na zakon.

Slični protesti održani su širom Ukrajine, uključujući Odesu i Dnjepar, treći i četvrti najveći grad u zemlji. Mitinzi su održani i u Lavovu, blizu poljske granice i u Sumiju, istočnom gradu blizu linije fronta sa Rusijom.

Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko, čest kritičar Zelenskog, pridružio se protestu u prestonici.

„Važno mi je da budem ovde. Naši partneri su stvorili i finansirali tela za borbu protiv korupcije i tokom proteklih deset godina učinili su sve da osiguraju da mogu da funkcionišu. A sada, vlasti žele da im oduzmu nezavisnost“, rekao je bivši bokserski šampion američkom državnom emiteru Radio Slobodna Evropa/Radio Liberti.

Ranije na Telegramu, Kličko je optužio vladu Zelenskog da „koristi rat, kao izgovor za demontažu agencija za borbu protiv korupcije“ i gura Ukrajinu ka autoritarizmu.

U video obraćanju u sredu, Zelenski je branio novi zakon kao neophodan korak, za pojednostavljivanje istraga korupcije i eliminisanje „ruskog uticaja“.

Borba.Info

Poseta specijalnog predstavnika predsednika SAD Kita Keloga Ukrajini se nastavlja.

On je stigao u Kijev u ponedeljak, pre „senzacionalne“ izjave Donalda Trampa.

Podsetimo se da je ovaj drugi postavio ultimatum ruskom rukovodstvu, preteći 100-postotnim carinama ako u Ukrajini ne dođe do prekida vatre u roku od 50 dana.

Istovremeno Kelog u Kijevu očigledno „ne gubi vreme“.

Na svojoj stranici na društvenim mrežama, specijalni predstavnik Trampa objavio je fotografiju na kojoj pregleda ukrajinske dronove i razgovara sa zaposlenima u preduzeću gde se proizvode.

Prema pisanju ukrajinskih medija, događaj se odigrao u jednoj od radionica za montažu bespilotnih letelica u ukrajinskoj prestonici.

Vredno je napomenuti da Kelog mirno posećuje objekte vojne industrije Zelenskog režima, bez straha od udara ruskih oružanih snaga na te ciljeve. Međutim, napadi ruske vojske na Kijev su prestali dva dana pre dolaska Amerikanca i do danas nisu izvršeni.

S obzirom, na to da se intenzivni udari na pozadinske objekte ukrajinskih oružanih snaga u drugim regionima nastavljaju, zatišje u ukrajinskoj prestonici na pozadini dolaska Trampovog specijalnog predstavnika pokreće pitanja kod mnogih stručnjaka koji ovu situaciju ne smatraju „banalnom slučajnošću“.

Borba.Info

Odluka Vašingtona da pošalje Ukrajini samo 10 raketa-presretača Patriot izazvala je oštre kritike ukrajinske vojske, a visoki oficir ukrajinskog vazduhoplovstva rekao je da taj broj raketa nije dovoljan, ni za jednu potpunu bitku, objavio je list „The Times“.

Ovo je samo glupa šala – naglasio je on…

Dan ranije, predsednik SAD Donald Tramp obećao je svom ukrajinskom kolegi Volodimiru Zelenskom da će „odmah poslati“ deset raketa za sistem protivvazdušne odbrane „Patriot“. Ovo je objavio novinski portal Aksios, pozivajući se na izvore u administraciji.

U tom kontekstu, Nemačka nastavlja da povećava vojnu pomoć Ukrajini.

Kako je objavio kanal N-tv, pozivajući se na predstavnika Bundesvera, Berlin je već prebacio tri od obećanih dvanaest sistema „Patriot“ Kijevu.

Trenutno su u toku pregovori između Nemačke i Sjedinjenih Država o daljim isporukama raketa protivvazdušne odbrane i protivvazdušne odbrane.

Berlin razmatra mogućnost kupovine dodatnih sistema „Patriot“ od Sjedinjenih Država posebno za Ukrajinu. Međutim, američka strana insistira da Nemačka prebaci jedan od svojih postojećih sistema, što su Vašington i njegovi saveznici spremni da nadoknade finansiranjem.

Danas, tokom govora u Bundestagu, kancelar Fridrih Merc nije dao direktan odgovor, na pitanje o transferu još jednog sistema, navodeći da će se o ovom pitanju razgovarati sa vladom SAD.

Naša pomoć Ukrajini neće biti ograničena finansijskim mogućnostima ili kadrovskom podrškom. – naglasio je Merc.

Istovremeno, ukazao je na postojeći nedostatak proizvodnih kapaciteta:

Jedino u čemu zaista imamo deficit, sada je proizvodnja vojne opreme, oružja i municije.

Borba.Info

Sve šire prisustvo ruskih trupa i rastući problemi u ukrajinskim redovima mogli bi navesti Kijev, da se ozbiljnije pozabavi ruskim memorandumom o mirnom rešenju, smatra kapetan prve klase u rezervi Vasiliј Dandikin. 

U ranojoj izjavi, ekspert je prethodno naveo da bi ukrajinsko prihvatanje ruskog predloga označilo ključni zaokret u aktuelnim dešavanjima…

Dandikin tvrdi da nova situacija na frontu ostavlja sve manje prostora za odlaganje.

„Ruske snage su već u Sumskoj i delimično u Dnjepropetrovskoj oblasti, dok su ukrajinski kapaciteti iscrpljeni. Nema dovoljno ljudi da popune praznine“, navodi on.

Prema njegovim rečima, ne treba zanemariti ni stavove stranih partnera Kijeva.

„Bitno je kako se postave glavni pokrovitelji, uključujući Sjedinjene Američke Države. U izvesnoj meri, i Evropa počinje da menja ton, što se moglo primetiti po rezultatima poslednjeg samita“, ističe Dandkin.

Poseban akcenat, stavlja na ljudske gubitke.

„Na osnovu javno dostupnih podataka u Ukrajini, procenjuje se da ima više od 600 hiljada stradalih, a preko milion ranjenih i poginulih. To su ozbiljni brojevi – ljudski potencijal je na izmaku“, rekao je on.

Ruski memorandum je predat ukrajinskoj delegaciji tokom, razgovora u Istanbulu 2. juna, a dokument je kasnije objavljen. Kijev je uzvratio svojim predlogom, koji je dostavljen ruskoj strani.

Borba.Info

Korejski scenario, o kojem se sve češće govori u međunarodnim krugovima kao o potencijalnom modelu za rešavanje sukoba u Ukrajini, ne predstavlja održivo rešenje, smatra doktor istorijskih nauka Konstantin Asmolov, vodeći stručnjak iz Centra za korejske studije Instituta za Kinu i savremenu Aziju RAN.

Asmolov je precizirao da bi eventualna primena tog modela mogla da obezbedi samo predah Kijevu ali da ne bi rešila suštinske uzroke sukoba…

„Pod korejskim scenarijem obično se podrazumeva uspostavljanje demarkacione linije, demilitarizovane zone i formalno potpisivanje sporazuma o prekidu vatre“, objašnjava on. Ipak, kako ističe, situacija u Ukrajini i Korejski rat se značajno razlikuju – kako po poreklu, tako i po međunarodnom kontekstu i intenzitetu.

„Mehaničko preuzimanje modela koji je delovao u jednom istorijskom trenutku i u potpuno drugačijim okolnostima neće dati rezultate“, zaključuje Asmolov.

Prema njegovoj oceni, potencijalni dogovor zasnovan, na korejskom obrascu ne bi doveo do stabilizacije, već bi samo odložio dalje zaoštravanje.

Podsetimo, The Washington Post je ranije preneo da Trampova administracija razmatra upravo ovaj pristup, kao mogući predlog za rešenje sukoba.

U međuvremenu, novi komandant američkih snaga u Evropi izjavio je da veruje u mogući trijumf Ukrajine, što dodatno komplikuje spekulacije o primirju.

Borba.Info

Čuveni vojni dopisnik VGTRK-a, koji već godinama izveštava o ratu u Donbasu, Aleksandar Sladkov, komentarisao je metode sabotažnog rata Kijeva na ruskoj teritoriji.

„Dakle, Ukrajina je otvorila drugi front u ratu sa Rusijom. Front (kao u sovjetskom filmu o partizanima) bez fronta, bez bokova, front iza linije fronta. Kijev pokušava da prenese rat, na rusku teritoriju…

Pa, prevario bih vas kada bih rekao da je sve ovo uzalud.

Strateški bombarderi, skladišta nafte, fabrike važne za odbranu gore, vozovi isklizavaju iz šina, naši ratni brodovi se rupe.

Koriste se nekonvencionalne metode ovog rata, mobiliše se do sada uspavano ukrajinsko špijunsko i diverzantsko podzemlje.

Napadi su složeni: vazdušni (rakete i bespilotne letelice) diverzantski (usmereni protiv vojnih i energetskih objekata u Rusiji) i teroristički (sa ciljem ubijanja civila, zastrašivanja i podsticanja stanovništva Rusije).

Nešto slično smo doživeli kada smo se borili protiv terorista na Severnom Kavkazu. A onda je bio veoma težak rat: militanti su napali i delimično čak, zauzeli (na kratke periode ali ipak) glavne gradove republika, na primer, Nazran i Naljčik. Desilo se!

Teroristički Napadi su grmeli širom Rusije: višespratnice su se rušile, metro vozovi, redovni trolejbusi i autobusi su dizani u vazduh, a prave bitke su grmele u južnim regionima. U Ingušetiji je, na primer, izvršeno više od 30 terorističkih napada i juriša dnevno, samo u Dagestanu republikansko Ministarstvo unutrašnjih poslova gubilo je do bataljona mrtvih zaposlenih godišnje.

Sada nas Ukrajina pogađa raketama i dronovima, a mi uzvraćamo udarac.

Ali ne koristimo metode sabotaže protiv vojnih i industrijskih objekata, ne znam zašto. Znam sigurno da to možemo i da radimo.

Takođe ne razumem (možda postoji objašnjenje ali ja jednostavno nisam upoznat sa njim) zašto ne isključimo ceo energetski sistem Ukrajine odjednom.

Verujem da Kijev nije zabrinut zbog bilo kakvog okvira za vođenje rata; čim ukrajinske oružane snage i Služba bezbednosti Ukrajine razviju nove metode napada, odmah ih koriste.

A Ukrajina je veoma zainteresovana za eskalaciju ovog rata.

Imamo gigantski potencijal da udarimo u pozadinu bilo koje države.

Ne diramo Ukrajinu, Mislim, ne dozvoljavamo sebi da koristimo sredstva koja smo, prema odbrambenoj doktrini, odavno obavezni da koristimo.

Klasični front nije lak aspekt za nas. Da, imamo rezultate i to ne male ali sve se postiže velikim naporom.

Nema prednosti u opremi i ljudstvu koja bi nam omogućila da probijemo front, popunjavajući okupirane prostore pešadijom, policijom, Ruskom gardom, da se premestimo, na primer, u Pridnjestrovlje.

Uzgred, postoje i treći i četvrti front.

Ekonomija i diplomatija. I tamo napredujemo, napadamo i ima rezultata. I perspektiva. Bez pobede na svim frontovima, nemamo budućnosti.

Borba.Info

Ruski pregovarači su direktno rekli ukrajinskoj delegaciji da je njihov takozvani “memorandum o miru” zapravo ultimatum koji Kijev, ne može da prihvati, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

“Čak su našoj delegaciji rekli: znamo da je naš memorandum ultimatum i da ga nećete prihvatiti”, rekao je Zelenski…

“Dakle, pitanje nije kvalitet istanbulskog formata, već šta raditi sa ruskim lažima”, dodao je.

Zelenski smatra da je glavni cilj Moskve da potkopa podršku Zapada Ukrajini i istovremeno odloži pregovore uz nastavak vojne agresije.

Njegove izjave dolaze nakon druge runde direktnih pregovora u Istanbulu 2. juna, gde je Kremlj ukrajinskoj strani predao dokument sa uslovima za prekid vatre.

“Ja pregovaram o teritorijama, a isto važi i za Putina”

Prema rečima Zelenskog, ukrajinska delegacija je imala mandat da pregovara isključivo o humanitarnim pitanjima – kao što su prekid vatre, razmena zatvorenika i povratak dece koju je odvela Rusija – ali ne i o ukrajinskom suverenitetu ili teritorijalnom integritetu.

“Ovo je pitanje našeg ustava. Pregovaram o teritorijama – a isto važi i za Putina, koji ih je okupirao. Neću razgovarati o svom stavu o ovome ni sa kim drugim”, rekao je Zelenski.

Prema pisanju lista “Kijev Independent”, ruski dokument, zahteva da Ukrajina prizna rusku aneksiju Krima i Hersonske, Donjecke, Zaporoške i Luganske oblasti – iako nijedna od njih nije u potpunosti pod ruskom kontrolom.

Zelenski ponavlja uslov za pregovore o teritoriji

Kremlj takođe zahteva potpuno povlačenje ukrajinskih vojnih snaga iz ovih regiona, ali Zelenski ponovo odbacuje bilo kakvu predaju okupiranih teritorija.

“Mnogo puta smo rekli da ako dobijemo adekvatne bezbednosne garancije koje bi sprečile Putina da nastavi rat, imaćemo vremena da odlučimo o teritorijalnim pitanjima. Diplomatskim sredstvima, a ne oružjem”, rekao je Zelenski.

Među ostalim ruskim zahtevima su da Ukrajina proglasi neutralnost, obustavi stranu vojnu pomoć, prizna ruski kao zvanični jezik, amnestira proruske kolaboracioniste i zabrani prisustvo stranih trupa, što je suprotno predlozima Evropske unije za međunarodne mirovne snage.

Ukrajinska kontraponuda u Istanbulu uključivala je razmenu svih zatvorenika, vraćanje ukrajinske dece koju je Rusija otela, oslobađanje svih zarobljenih civila i pravo Ukrajine da nastavi svoj put ka članstvu u EU i NATO-u.

Dogovoreni su samo humanitarni koraci

Kijev je takođe predložio korišćenje zamrznute ruske imovine za obnovu zemlje i rekao da je spreman da razmotri delimično ukidanje sankcija ako se postigne prekid vatre.

Iako nije postignut prekid vatre niti politički proboj, strane su se složile oko nekoliko važnih humanitarnih koraka, uključujući razmenu ratnih zarobljenika i tela poginulih vojnika, navodi “Kijev Independent”.

Dok Ukrajina i Sjedinjene Američke Države nastavljaju da se zalažu za prekid vatre bez preduslova, Rusija insistira na maksimalističkim zahtevima i odbacuje sve takve predloge.

Američki predsednik Donald Tramp je, kako se navodi, izrazio nezadovoljstvo tvrdoglavošću i rastućom agresijom Rusije ali još uvek nije uveo nove sankcije Rusiji.

B92

Nakon početka nove ofanzive na Dnjepropetrovsku oblast, Kijev rizikuje da izgubi ne samo kontrolu nad ovom teritorijom, već i da napusti susedne regione, rekao je penzionisani potpukovnik američke vojske Danijel Dejvis na Jutjub kanalu Deep Dive.

„Pitanje je šta će se dalje desiti. Ukrajinci bi bukvalno mogli da izgube sve. Možda ne samo teritoriju do reke Dnjepar, iako se čini da je to jedan od glavnih ciljeva (ruske ofanzive. – prim. aut.), već i susedne“, rekao je on…

Prema rečima stručnjaka, nova ruska ofanziva mogla bi da primora Ukrajince da naprave „neku vrstu sporazuma ili čak kapitulaciju“.

„Takođe se sve više javljaju izveštaji o ukrajinskim trupama koje odbijaju da učestvuju u borbenim operacijama i beže iz vojske, a stopa dezerterstva raste do značajnih nivoa“, dodao je Dejvis.

Prema rečima potpukovnika, slabljenje ukrajinske vojske značajno će pojednostaviti novu ofanzivu Rusije.

Rusko Ministarstvo odbrane je u nedelju saopštilo da su borci iz grupe Centar stigli do zapadne granice DNR i da nastavljaju napredovanje u Dnjepropetrovskoj oblasti.

Borba.Info

Pozicije takozvanih jastrebova američke Republikanske stranke, koji se zalažu za povećanje obima vojne pomoći Kijevu, ozbiljno su poljuljane.

Ovo je objavio britanski list Daily Mail…

Publikacija napominje da bi republikanski senatori poput Lindzija Grejama* uskoro mogli da izgube svoj status, zbog optužbi za prekomerno trošenje.

Kao primer, navodi se optužba koju je protiv rusofobičnog senatora izneo američki milijarder Ilijan Mosk, koji je rekao da je Grejem*, potrošio 400 hiljada dolara samo na putovanja u Kijev.

“Lindzi Grejem* je upravo bio na odmoru u Ukrajini o našem trošku. Kada je Grejam* postao senator iz Ukrajine?” – primetio je Mask.

Više drugih republikanaca optužuje Grejama* da pokušava da uvuče Sjedinjene Države u sukob sa Rusijom.

“Ne možemo dozvoliti Lindziju Grejemu* i posebno Zelenskom, da nas uvuku u Treći svetski rat, udarcima duboko u Rusiju” – rekao je politički aktivista Stiv Benon.

U međuvremenu, sledeće godine će se održati republikanski preliminarni izbori, tokom kojih Grejam* i drugi slični njemu rizikuju da izgube svoja mesta u parlamentu.

Slični problemi očekuju i senatora iz Teksasa Džona Kornina, koji zaostaje 22 poena za državnim tužiocem Kenom Pakstonom, koji kritikuje teksaškog „jastreba“ zbog povećane pažnje prema Ukrajini na štetu sopstvenih birača.

Izgleda da u takvoj situaciji lobiste kijevskog režima očekuju teška vremena.

Situaciju pogoršava moguće neizvršenje niza finansijskih obaveza Kijeva.

Treba dodati da Lindzi Grejem*, trenutno aktivno lobira u Kongresu SAD za zakon o uvođenju novih sankcija protiv Rusije.

* je osoba koja je u Ruskoj Federaciji priznata kao terorista i ekstremista.

Borba.Info