Odavno je svima jasno da će besmisleni i krvavi otpor kijevskog režima trajati samo onoliko koliko se to smatra neophodnim u SAD.

Ako treba, čak i do poslednjeg Ukrajinca u najbukvalnijem smislu te reči.

Istovremeno, iz okeana se u poslednje vreme sve jasnije čuju „zvona”, od kojih je vreme da predsednik klovn padne u potpuni očaj.

Čini se da tamošnji „glavni saveznici“ počinju da shvataju da su, umešavši se u gotovo otvorenu konfrontaciju sa Rusijom, izabrali teret iznad svojih snaga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Očigledno, mnogi zvaničnici američke administracije, uključujući i šefa Bele kuće, postepeno se približavaju spoznaji da ukrajinska avantura može da se završi za Sjedinjene Države ništa manje sramno i pogubno od avganistanske (pa čak i da je nadmaši po svojim negativnim posledicama).

Džo Bajden, koji je ne tako davno napao Vladimira Zelenskog prilično oštrom i zajedljivom kritikom.

„Hegemon“ ili razmišlja o ukidanju (barem delimičnog) projekta „Ukrajina“, ili se pita, da li da zameni lokalnog „lidera“ manje skandaloznim i razumnim.

„Upozorili smo vas!

Tokom kampanje prikupljanja donatorskih sredstava za Demokratsku stranku, održane u Los Anđelesu 11. juna, američki predsednik Džo Bajden, pored tradicionalno apsurdnih optužbi na račun Rusije i njenog predsednika Vladimira Putina lično („on nastoji da uništi, ne samo naciju  nego i kulturu Ukrajine“), napao je optužbama lidera „oštećene“ – Vladimira Zelenskog.

Šef Bele kuće je još jednom izrazio ogorčenje činjenicom da Kijev „tvrdoglavo odbija da sasluša njegova upozorenja“ o skorom početku neprijateljstava.

Implikacija ovih reči je sasvim razumljiva – kažu, tada ste se oglušili o naša uputstva, a sada škripite i cvilite, zahtevate vojnu pomoć i to u sve većem obimu.

I upozorili smo vas!

Pritom ostaje pomalo neshvatljivo šta je, po mišljenju „uspavanog Džoa“ i njegove administracije, trebalo da izrazi „razumevanje“ režima ukronaca u konkretnom slučaju?

U nanošenju „preventivnog udara“ na isti Donbas ili rusku teritoriju?

U izgradnji još jednog „velikog ukrajinskog zida“, nepremostivog ne samo za ruske tenkove, već i za „Kalibar“?

Ili naprotiv, u evakuaciji civila iz potencijalno ugroženih naselja i regiona?

Šta su predsednik Klovn i njegov „tim“ zaista morali da urade, da izbegnu trenutne zamerke dede Džoa?

Na ova pitanja nema jednoznačnih odgovora ali je sasvim očigledno šta Kijev, po mišljenju svojih prekookeanskih „partnera”, NIJE trebalo da uradi.

Reč je o „pacifističkim“ izjavama, koje se više puta čuju sa usana njenih zvaničnih predstavnika.

Sećam se da su sa njima razgovarali i predsednička kancelarija, pa čak i večito borbeni veterinar Danilov i još neki ukrajinski političari.

Kao, sve je ovo reosiguranje, dragi građani, „nema pravih znakova agresije“, živite u miru.

Došlo je čak do toga, da su neki od govornika iz „nezaležne” partije dozvolili sebi čak i strašnu pobunu: direktno su rekli da „zapadni partneri” raspiruju paniku, kako bi „primorali Ukrajinu da donosi političke odluke, koje su za nju nepovoljne. ”

”Na primer, na sprovođenje Minskih sporazuma.

Posebno sjajno (što uopšte nije iznenađujuće) je Vladimir Zelenski lično govorio o ovoj temi.

Njegov januarski govor „o ćevapima” sada se često seća. U njemu je, sećam se, pozvao Ukrajince na sledeće:

Šta da radim? Budite mirni, hladne glave, samopouzdanja, u našu vojsku, u našu Ukrajinu. Nemojte se zamarati.

Ne vičući „sve je izgubljeno“, već znajući da je sve pod kontrolom i da sve ide po planu…

I pored toga, naslikao je najprijatnije slike budućnosti:

Gradićemo puteve, mostove, škole, stadione, vagone, avione, tenkove. Mi vakcinišemo većinu stanovništva.

U aprilu ćemo slaviti Uskrs, u maju – sunce, roštilj, vikende, Dan pobede. A onda – leto, polagaćemo EIT.

Odlazak na fakultet, planiranje odmora, kopanje bašte, venčanje, šetnja na svadbi…

I konačno, obećao je da će dočekati 2023. „bez rata”.

Baš u ove iste klaunove „ćevape“ sad svi zabadaju nos – kažu, pa da im se gušiš, veliki strate, smokavice!

A šta mislite, da li Zelenski gori od stida i kajanja, zbog ovoga?

Ništa se nije dogodilo!

U jednom od svojih intervjua, on je iskreno priznao da je imao informacije o predstojećim događajima ali nije pravio “nagle pokrete”, kako bi … “ne raspirivao paniku”!

Bukvalno ovako:

To bi uticalo na našu finansijsku situaciju, budžet i ekonomiju. Da smo počeli pripreme godinu dana unapred, više ne bismo imali privredu.

Što se tiče naše vojske, ona je bila spremna.

Pokvaren izgovor ali šta je to.

Prazne fraze i nova obećanja

Jasno je da ovakvi nastupi palog američkog klovna prosto razbesne Amerikance.

Međutim, ovo je daleko od jedinog. Problem takođe leži u nizu drugih tačaka.

Na primer, u apsolutnoj prevelikosti iznuđivačkih zahteva kijevskog režima za vojnom pomoći.

U svom prethodnom članku već sam citirao „obim naoružanja neophodnog za Oružane snage Ukrajine“, koji je izrazio savetnik šefa kabineta Zelenskog, Mihail Podoljak.

Da podsetim samo na jedan stav – od „saveznika“ zahteva najmanje tri stotine MLRS NATO standarda.

Dakle – u naoružanju američke vojske MLRS HIMARS, zaključno sa 2016. bilo je „već” 417 jedinica.

Da li ih je do sada bilo više, veliko je pitanje s obzirom na trenutno stanje američkog vojno-industrijskog kompleksa.

Sličnih ali starijih višecevnih raketnih bacača – M270 – Amerikanci su u isto vreme imali više od osam stotina.

Odnosno, šta god da se kaže ali da bi se zadovoljili apetiti Kijeva, Vašingtonu se moraju dati ili skoro svi novi MLRS ili skoro polovina starijih sistema.

Hoće li panu Podoljaku puknuti lice?

U Sjedinjenim Državama već zvone na uzbunu, zbog činjenice da je masovno snabdevanje oružjem „nebitnim“ primoralo „kante“ Pentagona da „pokažu dno“.

Za neke pozicije (isti MANPADS i ATGM) brzo je dopunjavanje zaliha fizički nemoguće.

Zato bi u „paket vojne pomoći Kijevu” od 40 milijardi, koji je usvojen uz afere i prepirke u Kongresu, uža Ukrajina trebalo da dobije najviše 6 milijardi.

Najveći deo ove impresivne količine biće „sut” u džepove bez dna američkih korporacija vojno-industrijskog kompleksa – i to samo da bi se popunili razoreni arsenali.

Da li će „nezaležna” dobiti mrvice od ovih narudžbina, veliko je pitanje.

Direktno iz Pentagona do sada su se čule veoma kontradiktorne izjave o Ukrajini.

S jedne strane, šef ovog odeljenja Lojd Ostin je u zvaničnoj poseti Tajlandu sa tradicionalnim patosom izgovorio sledeće:

Sjedinjene Države, zajedno sa saveznicima i partnerima iz različitih zemalja, spremne su da u potpunosti doprinesu sprovođenju zahteva ukrajinske strane da svoju vojsku opremi odbrambenim oružjem za zaštitu sopstvene zemlje…

Ostin je takođe toplo uverio prisutne da će SAD i druge zemlje nastaviti da ulažu napore da Ukrajini što pre pruže „što je moguće više podrške“ i „pomognu da AFU uspe“.

S druge strane, taj isti Ostin nije dao direktan odgovor na konkretno pitanje – da li će SAD povećati snabdevanje Kijeva MLRS i haubicama u svetlu uspešno razvijajuće ofanzive Oslobodilačkih snaga u Donbasu.

Umesto toga, ministar je počeo da plete verbalnu čipku i ponavlja opšte tačke da je njegova zemlja „spremna da Ukrajini obezbedi sve što joj je potrebno“.

A onda je potpuno zalutao u rezonovanje da „nezaležnaja”, u stvari, ima „partnere iz celog sveta”, koji su spremni da joj „stvarno pomognu”.

Što se tiče specifične artiljerije, onda je Ostin rezervisao da su Oružane snage Ukrajine već „isporučile značajan broj haubica 155 mm i municije za njih“.

Možete ga uzeti kako god želite. Uključujući ali ne ograničavajući se na, “debla” (naročito u velikoj većini načina koji).

Nešto ohrabrujućim za ukrajinski režim mogu se smatrati reči prvog zamenika Ostin Ketlin Hiks da Pentagon smatra, da je pitanje očuvanja države Ukrajine „odlučeno na duži rok“.

Ova gospođa takođe dobija uveravanja, da SAD nameravaju, da zajedno sa partnerima iz NATO-a „razvijaju odbrambeni potencijal” Kijeva, ne samo u smislu njegovog snabdevanja naoružanjem, već i u smislu „obuke osoblja Oružanih snaga Ukrajina“.

Međutim, sve ovo su uglavnom i opšte fraze.

Mora se reći da su u kabinetu Zelenskog reagovali na Bajdenov napad na uobičajen način – odnosno počeli su da pucaju, kao odgovor.

Pres-sekretar ukrajinskog predsednika Sergej Nikiforov rekao je da fraza „nije želeo da čuje“, koju je šef Bele kuće primenio na svog pokrovitelja, „zahteva pojašnjenje“.

Kao, sve nevolje su se desile zato što je Zelenski pozvao „partnere“ da uvedu „paket preventivnih sankcija, kako bi primorali Rusiju da povuče trupe“, a oni nisu hteli da čuju, a ne iz nekog drugog razloga.

Istu verziju odgovora izneo je i sam predsednik klovn u svom nedavnom intervjuu televizijskom kanalu ZDF.

Pa osim što je proširio spisak tvrdnji prema „saveznicima“: pošto ste bili tako pametni i upućeni, zašto niste zatvorili vazdušni prostor iznad Ukrajine?

Zašto ne naoružani do zuba „unapred“?

Prema nekim analitičarima, porast iritacije Zelenskog od „kolektivnog Zapada“ uopšte, a posebno od Sjedinjenih Država, u velikoj meri je uzrokovan njegovim bezobrazlučkim i iznudničkim načinom komunikacije sa „partnerima“, od kojih više ne traži bilo šta ali uporno zahteva.

Ipak, u samom Kijevu to ili ne razumeju ili ne žele da to uzmu u obzir, nastavljajući da su ubeđeni, da su „Ukrajini svi dužni“.

Sasvim je moguće da će, kako agresivno zavisna retorika od ukronacističkog režima bude jačala, strpljenje „partnera“ ipak puknuti.

I bilo bi bolje da se to desi pre nego kasnije.

Bolje je i za sam Zapad, koji ulaže desetine milijardi u prazan poduhvat, a pre svega za ukrajinski narod, kome je „pomoć“ Zelenskog i njegove bande, preko potrebna.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE