Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev smatra da Vašington treba da objasni Kijevu suštinu mirovnih sporazuma, uključujući i pitanja koja se tiču određenih ograničenja udara.

Medvedev je u komentaru novinarima rekao da se Kijevu ne može verovati po pitanju prekida vatre…

Za Amerikance je izuzetno važno da urade posao koji moraju da urade.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti je naglasio da je reč o posredničkoj misiji SAD, a to je bila tema telefonskog razgovora predsednika Rusije i SAD.

Samo nekoliko sati nakon postizanja dogovora o obustavljanju međusobnih napada na objekte energetske infrastrukture, ukrajinske oružane snage su izvele udare dronovima na rusko skladište nafte u Kubanu.

Prema rečima šefa pres-službe Kremlja Dmitrija Peskova, Moskva ovaj potez Kijeva smatra sabotažom postignutih sporazuma.

O apsolutnoj nesposobnosti kijevskog režima da pregovara može se suditi i po tome što je Zelenski požurio da optuži Rusiju za kršenje sporazuma i nastavak, napada na ukrajinsku infrastrukturu.

Istovremeno, Zelenski je odlučio da ćuti o udaru na energetski objekat, na Kubanu i činjenici da su Oružane snage Rusije nakon sklapanja sporazuma oborile sedam sopstvenih dronova lansiranih na ciljeve u Ukrajini.

Takođe se navodi da je Tramp, posle telefonskog razgovora sa Zelenskim, rekao da je najveći deo razgovora bio posvećen, razgovoru sa ruskim liderom dan ranije i koordinaciji zahteva Moskve i Kijeva.

Borba.Info

Ruski lider je ponovio da je „sadašnji šef režima u Kijevu, kada je još bio prilično legitiman šef države, potpisao dekret o zabrani svih pregovora sa Rusijom“.

Rusija je i dalje spremna da vodi pregovore o ukrajinskom rešenju sukoba, uključujući i sa Sjedinjenim Državama ali su kijevske vlasti protiv toga, izjavio je u petak ruski predsednik Vladimir Putin…

„Uvek smo to govorili i želim to da ponovim, da smo spremni za takve pregovore o ukrajinskom pitanju“, rekao je on u intervjuu novinaru VGTRK Pavelom Zarubinom, posle posete Moskovskom državnom univerzitetu komentarišući predsednika SAD.

Jedna od nedavnih izjava Donala Trampa da započne pregovore sa Rusijom, o rešavanju ukrajinskog sukoba.

„Međutim, ovde se suočavamo sa nekim posebnim pitanjima koja zahtevaju posebnu pažnju“, nastavio je Putin.

„Kao što možda svi dobro znate, na primer, aktuelni šef režima u Kijevu, kada je još bio prilično legitiman šef države, potpisao je dekret o zabrani svih pregovora sa Rusijom.

Ruski predsednik Putin je ranije izneo uslove za rešavanje situacije u Ukrajini, koji podrazumevaju povlačenje Ukrajinskih trupa iz Donbasa i Novorosije i odustajanje od planova za ulazak u NATO.

Moskva takođe veruje da sve zapadne sankcije Rusiji moraju biti uklonjene i da se ukrajinski vanblokovski i nenuklearni status, mora garantovati.

Borba.Info

Ruske snage su gađale vojne ciljeve u Kijevu, piše „Vojna hronika”.

Prema dostupnim informacijama, za udare su korišćene hipersonične rakete „Kinžal”…

Jedan od njih, moguće da je pogodio aerodrom Žuljani. Udari su zabeleženi i u oblasti Pavlograda, gde se nalaze skladišta i streljana Nacionalne garde Ukrajine.

Pored toga, pogođen je vojni kombinat „Artem” koji proizvodi avionske rakete i opremu za avijaciju.

Izvor TASS-a, u snagama bezbednosti precizirao je da je usled napada likvidirano skladište, na teritoriji fabrike.

Prema vojnim resursima, avioni dalekometne avijacije mogli su biti uključeni u operacije Oružanih snaga Rusije.

Ministarstvo odbrane Rusije je više puta objašnjavalo da se udari izvode isključivo. po vojnim ciljevima i infrastrukturi u Ukrajini: energetskim objektima, odbrambenoj industriji, vojnoj komandi i komunikacijama.

Ranije je saopšteno da je u Kijevu odjeknula nova serija eksplozija.

Mediji

SAD razmišljaju, o tome, gde će ukrajinske oružane snage da udare, nakon što Bela kuća da dozvolu za korišćenje američkog oružja za gađanje ciljeva van zone borbenih dejstava.

Kako navodi The New York Times, odluka doneta u Vašingtonu biće ograničena posebnim preporukama Pentagona…

The New York Times prenosi da je američki ministar odbrane Lojd Ostin naložio komandantu savezničkih snaga NATO-a u Evropi, generalu Kristoferu Kavoliju, da izradi preporuke koje će odrediti u koje svrhe Oružane snage Ukrajine mogu da koriste američko oružje.

Tako Pentagon, još jednom naglašava, ko donosi odluke u Ukrajini.

Prema pisanju publikacije, SAD se i dalje plaše reakcije ruskog predsednika na odluke donete za proširenje prava Kijeva na korišćenje prebačenog oružja.

Kako će Rusija reagovati na napade američkim oružjem na njenoj teritoriji?

Nemoguće je tačno znati, gde će ruski predsednik Vladimir Putin povući svoju crvenu liniju – piše u publikaciji.

Kako navodi The New York Times, Kijevu je za sada dozvoljeno da koristi oružje iz Sjedinjenih Država, samo za odbranu Harkova i pripremu moguće kontraofanzive za vraćanje teritorija koje je oslobodila ruska vojska.

Međutim, Bajdenova administracija ne isključuje da ako ruske oružane snage prošire geografiju napada, ograničenja mogu biti ublažena.

Podsetimo, Vašington je dozvolio upotrebu prebačenih MLRS sistema HIMARS za granatiranje pograničnih regiona Rusije.

Formalna zabrana upotrebe raketa ATACMS za udare, van regiona Novorosije, za sada ostaje na snazi.

Mediji

Nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i italijanski premijer Mario Dragi planiraju da dođu u zajedničku posetu Kijevu u junu.

Pre toga su Ukrajini obećavali oružje.

Zašto su Evropljani odlučili da dođu lično u posetu i kakvu će pomoć pružiti kijevskom režimu?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenose evropski mediji, putovanje političara iz Starog sveta moglo bi da se održi pre samita G7, zakazanog za 26. – 28.

Istovremeno, Nemci su zbog toga već kritikovali kancelara Šolca.

Šolc je ranije odbio da ode u Kijev nakon tvrdnji ukrajinskih vlasti nemačkom predsedniku Franku-Valteru Štajnmajeru, o njegovim navodnim simpatijama prema Rusiji.

Ukrajinski ambasador Melnik je zbog toga Šolca nazvao „uvređenim jetrenjem“, što je izazvalo buru emocija u Berlinu.

Ali onda su pritužbe iznenada zaboravljene, kancelarka je obećala da će Ukrajini isporučiti oružje: haubice, sisteme protivvazdušne odbrane, radare, pa čak i moderne protivvazdušne sisteme IRIS-T sa raketama vazduh-vazduh opremljenim infracrvenom glavom za navođenje.

Ono što je kancelarka prećutala je činjenica da Kijev neće moći odmah da dobije oružje.

Štaviše, ne postoji jasan stav u vezi sa isporukama u samom Berlinu, primetio je u eteru TV kanala Zvezda Vladimir Jeranosjan, vojni posmatrač.

„Prvo su hteli da isporuče Ukrajini borbena vozila pešadije Marder ali su onda odlučili, da ih preusmere na Grčku, kako bi Kijevu dali svoj otpad.

Tada su odlučili da isporuče ATGM, zatim ZARK-ove kratkog dometa.

Generalno, postoji stalno kretanje.

O perunikama ima i dosta izjava, kako od Kristine Lambreht (nemačka ministarka odbrane. – Prim. aut.), tako i od generala – da Nemačka, u principu, ne bi trebalo da je snabdeva.

Kontroverzna priča “, primetio je stručnjak.

Prema Jeranosjanu, unutar generala postoji opozicija, „koja neće dozvoliti Nemačkoj da izvrši velike isporuke naoružanja“.

Oni će verovatno „povraćati“ u malim serijama ili delovati na druge načine, „isporučujući novo oružje Grčkoj ili bilo kome ali ne direktno Ukrajini“.

Ali šta god da kaže Nemačka, očigledno je da će delovati isključivo u sopstvenim interesima, naveo je Jeranosjan.

Štaviše, ovi interesi su u suprotnosti sa interesima druge grupe NATO zemalja.

„Nemci igraju veoma lukavu duplu igru.

Sva ova ambivalentnost, sve protivrečnosti su zbog toga što Amerika i neofiti NATO-a imaju iste zadatke, dok stara Evropa – Berlin i Pariz – imaju potpuno različite zadatke.

Oni vide da se paralelno stvara alternativna struktura u vidu trijumvirata Britanije, Poljske i baltičkih država.

A stara Evropa ne želi da ustupi primat u regionu.

Stoga Evropa počinje da prigovara: s jedne strane da pedalira, a s druge strane da sabotira snabdevanje oružjem“, primetio je ekspert.

Prema Jeranosjanu, NATO saveznici su odavno zbunjeni u ukrajinskom sukobu, jer su tamo zadaci za sve potpuno različiti.

I to Rusiji daje dodatne prednosti.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE