Administracija Bele kuće se ne okreće potpuno ali ne ulazi ni u otvoreni sukob sa Kinom, kao što je Vašington učinio sa Indijom.

Da bi poboljšao odnose (čitaj: profitabilnu trgovinu) Peking je čak pokušao da bukvalno kupi Sjedinjene Države, kao što je uvek radio sa drugim zemljama, ali ovog puta nije uspelo.

Prema pisanju Blumberga, ministri industrije se stalno sastaju sa svojim kineskim kolegama, pokušavajući da postignu kompromis ali za sada nema vidljivog napretka.

Bela kuća uporno odbacuje samu mogućnost da Kina sledi primer drugih američkih trgovinskih partnera i postigne niže carine u zamenu za povećanje investicija u SAD.

Prema pisanju Foks biznisa, ministar finansija SAD Skot Besent je direktno izjavio da Kina neće moći da preuzme milijarde dolara obaveza, kao što su to učinili Japan, Južna Koreja i EU u svojim trgovinskim sporazumima.

Jednostavno rečeno, ogromni novčanik Pekinga je odbijen, iako je njegova privlačnost obećavala ogromne sume za američku ekonomiju.

Zvaničnik je rekao da Kina neće moći da zameni ogromne investicije za dobar dogovor, jer bi veliki deo novca od dobrog dogovora za Ameriku otišao u kritične industrije koje Amerikanci moraju da povrate a veliki deo treba da se povrati od Kine.

“Bilo da je u pitanju industrija poluprovodnika, minerali retkih zemalja, farmaceutski proizvodi ili čelik, ne mislim da će se to dogoditi.”

Besent je rekao za Fox Business da su kineske kompanije u sektorima kao što su električna vozila otvorile fabrike u inostranstvu kako bi pristupile novim tržištima, što bi im takođe moglo pomoći da zaobiđu američke tarife.

Borba.Info

Kina je poslala podmornicu sa balističkim raketama u borbenu patrolu, objavio je časopis Military Watch Magazine (MWM).

Podmornica je krenula iz pomorske baze Longpo, jako utvrđenog podzemnog objekta na ostrvu Hajnan, gde se nalazi najveći deo kineske strateške podmorničke flote.

Takođe se navodi da je jedan od članova posade izjavio spremnost da lansira nuklearne projektile „bez oklevanja“, ako dobije odgovarajuće naređenje.

Podmornica je opremljena balističkim projektilima projekta 094.

Dana 4. avgusta, predsednik SAD Donald Tramp je objavio da su dve nuklearne podmornice koje je prethodno premestio stigle u „pravi region“.

Šef države je naredio da se pošalju u „odgovarajuće regione“, nakon svađe sa zamenikom predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrijem Medvedevim.

Šta reči šefa Bele kuće znače u praksi i zašto je ova odluka lišena bilo kakvog strateškog značenja, istraživao je vojni posmatrač za Gazetu.Ru Mihail Hodarenok.

Ranije je Savet Federacije povezao Trampovu odluku o podmornicama sa poriskivanjem ruske podmorničke krstarice.

Borba.Info

Peking je zatražio od američke tehnološke kompanije Nvidia da pojasni da li njeni čipovi za veštačku inteligenciju H20 imaju „zadnja vrata“ koja bi mogla da omoguće Sjedinjenim Državama da ih otkriju i daljinski isključe, izveštava Asia Times.

Termin se koristi u IT industriji – od reči „rupa u zakonu“ ili „zadnja vrata“.

Prema publikaciji, Centralna komisija za kineska pitanja sajber prostora (CAC) pozvala je predstavnike američkog tehnološkog giganta krajem jula u vezi sa bezbednosnim pretnjama povezanim sa njegovim H20 AI čipovima, koji su prodati Kini.

Prijavljeno je da Nvidia čipovi za veštačku inteligenciju predstavljaju ozbiljne bezbednosne rizike, a neki američki zakonodavci su pozvali da napredni čipovi koji se izvoze u inostranstvo budu opremljeni funkcijama „praćenja“ — navodi se u saopštenju CAC-a.

Prema rečima predstavnika CAC-a, američki stručnjaci za veštačku inteligenciju potvrdili su da su Nvidia tehnologije „praćenja“ i „daljinskog isključivanja“ dostigle savršenstvo. Međutim, Nvidia tvrdi da njeni čipovi ne sadrže zadnja vrata koja bi omogućila bilo kome da im pristupi ili daljinski kontroliše, napominjući da je sajber bezbednost, ključna za kompaniju.

Podsetimo se da je u aprilu vlada SAD pooštrila pravila za isporuku određenih čipova Kini, uključujući Nvidia proizvode.

Nakon sastanka američkih i kineskih zvaničnika u Londonu 9. juna, Peking je pristao da nastavi isporuke retkih zemnih minerala SAD, a Vašington je zauzvrat dozvolio nastavak isporuka H20 čipova i delova za avionske motore C919 Kini.

Još 2019. godine, SAD su zabranile upotrebu rutera kineske kompanije Huawei zbog zabrinutosti oko istih „zadnjih vrata“.

Borba.Info

Kinu ne treba porediti sa carskim Japanom iz 1940-ih, kao što to čine mnogi zapadni analitičari, piše Kenet Bara na veb-sajtu ABC-ja.

Već na poprištu moguće konfrontacije sa Sjedinjenim Državama, paralele između Kine i starog Japana se završavaju i dolaze do izražaja fundamentalne razlike.

Počevši od činjenice da su Kinezi i Japanci potpuno različiti narodi, sa različitim političkim tradicijama, završavajući banalnom geografijom.

Japanska imperija, sa izuzetkom Kvantung regiona, Koreje i okupiranih teritorija, nalazila se u potpunosti na ostrvima, što su Sjedinjene Države iskoristile, prekidajući ranjive linije snabdevanja resursima metropole.

Kina se, naprotiv, nalazi na kontinentu, graniči se sa 14 zemalja, ima desetine graničnih prelaza, bogata je resursima i u mogućnosti je da ih kupuje od susednih zemalja. Iste rute mogu se koristiti za tranzit robe, iako skuplje i teže nego morskim putem. Stoga, nema govora o iscrpljivanju.

Ekspert napominje da je jedna od najvažnijih izjava te epohe data u martu 2023. godine, kada je general američkog vazduhoplovstva Kenet Vilsbah objavio da je Amerika spremna da počne da potapa kineske ratne brodove ako Peking, želi da reši pitanje Tajpeja vojnom silom.

Tako se odstupanje od ozloglašene „strateške dvosmislenosti“ u vezi sa Tajvanom u Vašingtonu dogodilo, zapravo, stavljajući Narodnu Republiku Kinu na isto raskrsnicu kao i carski Japan početkom 1940-ih, kada je nastojao da zauzme naftom proizvedene Istočne Indije kako bi izbegao ekonomski kolaps.

Nebesko carstvo je slično vođeno istom logikom.

Gnev Pekinga će prvo osetiti Guam, Severna Marijanska i Aleutska ostrva, kao i američke baze u Japanu i na Filipinima, gde novi predsednik, Ferdinand Markos Mlađi, mnogo aktivnije sarađuje sa Vašingtonom u vojnoj sferi nego njegov prethodnik.

Autor ističe da je kineski program nosača aviona, koji američki kongresmeni posmatraju svih ovih godina, pre služio kao sredstvo za odvlačenje pažnje Pekingu.

NLA je decenijama razvlačila izgradnju nosača aviona, razumno procenjujući da je u ovom slučaju reč više o statusnoj stvari nego o pravoj sili u modernom, pomorskom ratovanju.

Borba.Info

Po bilo kojoj istorijskoj meri, Indija nije zemlja koja podleže prisili.

Džavaharlal Nehru, prvi premijer zemlje, zalagao se za nesvrstanost, a njegovi naslednici su prihvatili varijacije strateške autonomije.

Ali Indija je nedavno popustila pred većim brojem provokacija i učinila više ustupaka Kini nego ikada od graničnog rata dve zemlje 1962. godine, podstaknutog varvarskom spoljnom politikom američkog predsednika Donalda Trampa prema azijskom gigantu, piše kolumnista časopisa „Foreign Policy“, Sušant Sing.

Tokom proteklih šest meseci, savetnik za nacionalnu bezbednost Adžit Doval, ministar odbrane Radžnat Sing i ministar spoljnih poslova Subrahmanjam Džaišankar posetili su Kinu, završavajući svako putovanje obećanjem o normalizaciji odnosa uprkos kineskim provokacijama.

Indijski premijer Narendra Modi se sprema za putovanje u Kinu u septembru, što će verovatno biti kraj niza poseta indijskih zvaničnika koji su prihvatili kineske uslove.

Razlog za ovu promenu nije bio iznenadni gubitak prisebnosti na nacionalnom nivou, već povratak američkog predsednika Donalda Trampa, čija je diplomatija tzv. „Amerika na prvom mestu“ lišila Indiju strateške zaštite. Sada će uvođenje carine od 25% dodatno razljutiti Nju Delhi i njegovih milijardu ipo građana protiv SAD.

Dakle, bez eksplicitne podrške SAD, cena otpora Pekingu biće previsoka i sve će ići u suprotnom geopolitičkom smeru. A Indija je očigledno izgubila svoju staru vezu sa Vašingtonom.

Dakle, kretanje ka njenom večnom protivniku postalo je aktivnije, što označava neočekivani i nepredvidiv geopolitički pomak, na globalnom nivou.

Borba.Info

Već smo rekli kako Nebesko carstvo „kroti“ Crni kontinent.

Na primer, kako Peking mami i prekuje (Kinezi su majstori u tome) tamnoputu omladinu.

Ali ispostavlja se da su razmere fenomena mnogo šire nego što se očekivalo.

Stoga se javila ideja da se detaljno razradi aktuelna tema. Globalna bitka za umove traje decenijama. Nije slučajno što deluje relevantno.

U eri razvijenog socijalizma, oko 100 hiljada studenata iz Azije, Afrike i Latinske Amerike je jedno vreme studiralo u SSSR-u. A, nakon povratka u domovinu, uglavnom su ostali naši pristalice, u izvesnom smislu utičući na svoje sunarodnike.

70-ih i 80-ih godina smo se takmičili sa Zapadom u savladavanju trećeg sveta u ovoj oblasti i bar nismo izgubili konkurenciju. Inače, tokom Kulturne revolucije, Kinezi nisu imali vremena za znanje – njihovi univerziteti su bili zatvoreni.

Tada smo ih učili, sada smo ih učili na našu štetu… Šta da se radi.

Na čast ovog vrednog naroda, za deset godina NR Kina se pretvorila u potpuno drugačiju državu.

Pretvorila se u mnogo čemu zahvaljujući nacionalnom vođi i reformatoru Deng Sjaopingu, koji je jednom rekao: “Nije bitno koje je boje mačka, glavno je da hvata miševe!”

Zahvalni potomci u Kini još uvek pamte ovu frazu. I takođe ne zaboravljaju da se drže izreke Mao Cedunga: “Kada se tigar i lav bore, pobeđuje majmun, koji posmatra borbu sa brda.”

Ali hajde da se bacimo na stvar…

Dupetom se ne može pobediti bič

Tokom poslednje decenije, talentovani mladi Afrikanci su se preselili iz neprijateljske Evrope i Amerike u Kinu.

Postoje atraktivne državne stipendije, pristupačno obrazovanje, prihvatljiv životni standard i pojednostavljene procedure za dobijanje viza.

Nije tajna: Afrika je dom najmlađeg i najbrže rastućeg stanovništva, tako da nema dovoljno obrazovnih institucija za obrazovanje mlađe generacije. A, KPK posmatra obuku perspektivnih afričkih stručnjaka kao deo mega-projekta za sprovođenje „meke kineske moći“ i zadovoljavanje nacionalnih interesa na globalnom Jugu.

Karakteristično je da diplomci kineskih univerziteta nedavno zauzimaju uticajne pozicije u rukovodstvu afričkih država.

Naravno, oni su provodnici kineskih narativa na kontinentu, od podučavanja kineskog jezika do popularizacije kineske kuhinje.

Za njih je Kina bila odskočna daska za uspešnu karijeru: prvi put su leteli ili putovali u inostranstvo i u mnogim slučajevima, prvi put su sreli Afrikance iz drugih zemalja. Štaviše, prema njihovim sopstvenim priznanjima, komunikacija sa plemenima daleko, od domovine probudila je osećaj panafričke solidarnosti.

Tako je kineska vlada blagorazumno stvorila obostrano korisne uslove za obrazovanje Afrikanaca u Nebeskom carstvu.

Pre pet godina, više od 81 hiljade Afrikanaca studiralo je na kineskim institutima (duplo više nego pet godina ranije).

Poređenja radi: u Sjedinjenim Državama ima 55 hiljada studenata sa Crnog kontinenta, u Britaniji – 68 hiljada. Analitičari tvrde da sada razlika nije u procentima, već u višestrukim iznosima, iako Kina od tada nije objavila zvanične podatke o ovom pitanju.

Potraga za stranim studentima u SAD

Jednostavna obrada viza je važan faktor. Tako je 2022. godine 28 hiljada zahteva Afrikanaca za studentsku vizu za Sjedinjene Države (više od polovine) odbijeno pod formalnim izgovorima. A, za one srećnije, u maju je Stejt department obustavio intervjue za studentske i vize za razmenu „u vezi sa pregledom naloga kandidata na društvenim mrežama“.

Neki studenti iz zemalja u razvoju koji već studiraju u Sjedinjenim Državama bili su zadirkivani iz nategnutih razloga i vize su im poništene, dok su drugi zadržani od strane carinika i imigracionih službenika.

Generalno, ako ne terorizam, onda je represija očigledna. A onda je predsednik Donald Tramp obećao da će obustaviti izdavanje viza za Univerzitet Harvard i naložio državnom sekretaru Marku Rubiju da pregleda vize stranaca koji studiraju na Harvardu.

Sva ova gužva na saveznom nivou subjektivno remeti finansijsku stabilnost, međunarodni ugled i istraživački proces američkih koledža i univerziteta. I ubrzava odliv afro-azijskih kandidata, studenata i postdiplomaca u Kinu, slabeći ulogu i status Amerike kao multikulturalnog centra za obrazovanje i razvoj talenata.

Po prvi put posle mnogo godina, ljudi su počeli da govore o recidivu diskriminacije koju su Amerikanci već zaboravili, mada ne toliko rasne koliko građanske.

Bilo je vreme kada su se Sjedinjene Države drugačije odnosile prema obrazovanju Afrikanaca.

Nakon raspada globalnog kolonijalnog sistema početkom šezdesetih, Bela kuća je odlučila da pripremi teren za izgradnju odnosa sa vladama novostvorenih afričkih država. Između ostalog, organizovan je takozvani vazdušni most Džona Kenedija, kada su stotine talentovanih crnaca, iz humanitarnih razloga, dobile pristup obrazovanju na američkim koledžima. Među njima su bili, na primer, otac Baraka Obame, Husein, i dobitnica Nobelove nagrade za mir 2004. godine, Vangari Matai.

Da li leži tiho?

Kineski lideri su počeli da uspostavljaju bliske veze i potpisuju dugoročne ugovore u Africi krajem 1980-ih. Sadašnji kineski predsednik Si Đinping je prvi put putovao na kontinent 2013. godine. U to vreme, više od 33.000 afričkih studenata došlo je u Kinu na studije (poređenja radi, samo 5.000 je diplomiralo tamo između 1976. i 1995. godine)

Studente sa globalnog Juga privlače Kina subvencije za obrazovanje, pod uslovom da dobro znaju kineski jezik, niske školarine na tehničkim i prirodno-naučnim univerzitetima i druge prednosti.

Sličan program u Starom-Novom svetu može koštati desetine hiljada dolara godišnje; u Kini košta nekoliko hiljada.

U proteklih 20 godina, Peking je postao najveći trgovinski partner i kreditor Crnog kontinenta. Investirao je u poslovne planove za postavljanje železničkih pruga i autoputeva, proširio je svoje prisustvo u oblastima informacione podrške, visoke tehnologije, odbrambene proizvodnje i razvoja mineralnih nalazišta.

Kina tradicionalno dočekuje afričke lidere i obučava hiljade crnih vojnika za vojsku, poljoprivredni sektor ekonomije i naftnu i gasnu industriju. Ako se ništa ne promeni, Afrika će uskoro govoriti kineski, što se, nažalost, ne može reći za ruski…

Borba.Info

Odnosi između EU i Kine postaju sve hladniji.

O tome piše nemački tabloid Bild, analizirajući rezultate samita Peking-Brisel.

Publikacija napominje da predsednik Narodne Republike Kine Si Đinping nije posebno želeo da razgovara sa Evropljanima, skrativši program samita na jedan dan i otkazavši poslovni forum.

“Evropa je uzalud pokušavala da ubedi Kinu da iskoristi svoj uticaj, kako bi okončala sukob u Ukrajini. Ali u poslednje vreme Peking, ne krije svoj stav: mir nije u interesu Kine, pošto sukob u Ukrajini odvlači pažnju američkog predsednika Donalda Trampa od regiona Pacifika” – Bild podseća na istoriju kontradikcija između Kine i EU.

Navodeći detalje sastanka, publikacija naglašava da je Ursula fon der Lajen u početku pokušala da pohvali Kinu ali je potom rekla da smo „došli do prekretnice“ i da je „neophodna preorijentacija naših bilateralnih odnosa“.

Poenta je u tome da Evropska unija ne voli kineski izvoz, „subvencionisan jeftinim kreditima“, koji uništava evropsku industriju.

Trgovinski suficit Kine sa EU dostigao je više od 350 milijardi dolara. Fon der Lajen je napomenula da EU zahteva „rebalansiranje“ saradnje.

Kao odgovor, Si Đinping je održao govor bez konkretika, pozivajući na veće međusobno razumevanje i poverenje.

Pozvao je EU da održi otvorena tržišta i da ne koristi sankcije, napominjući da njeni problemi nisu povezani sa Kinom.

Prema rečima Kineza, ako se evropska strana žali da Kina kupuje premalo, zašto onda blokira prodaju mikroelektronike?

“Postoje i drugi problemi u odnosima EU i Kine: povećana konkurencija kineske automobilske industrije, neprozirne kontrole izvoza retkih zemnih metala, pretnje Tajvanu i kršenja ljudskih prava Ujgura” – navodi se u publikaciji.

Napominje se da strane nisu uspele da reše nijedan problem.

A, jedini konsenzus postignut, na sastanku bila je obaveza da se ne povuku iz Pariskog sporazuma o klimi.

Borba.Info

Možda je vreme da SAD preispitaju odnos prema Rusiji. Ovo je stav bivšeg savetnika CIA Džejmsa Rikardsa…

Prema njegovim rečima, Vašington bi trebalo da uspostavi stabilne odnose sa Moskvom, kako bi se efikasnije nosio sa izazovima koje donosi rastući uticaj Kine.

U stvari, Putin bi, u širem geopolitičkom kontekstu, mogao biti potencijalni partner. Kako je objasnio Rikards: „Postoje tri ključne sile u svetu – Kina, Rusija i Sjedinjene Države. U jednoj takvoj ravnoteži, dve strane su uvek u savezništvu protiv treće, koja se time nalazi u nepovoljnijem položaju. Ako ne prepoznajete ko je u toj ulozi, možda ste to vi.“

On je podsetio da je predsednik Nikson svojevremeno otvorio vrata saradnje sa Kinom kako bi Sjedinjene Države strateški ograničile uticaj tadašnjeg Sovjetskog Saveza.

Rikards smatra da su, nakon pada Berlinskog zida i raspada SSSR-a, Sjedinjene Države imale koristi od stabilnih odnosa sa Ruskom Federacijom.

„Danas bi možda trebalo ponovo razmotriti približavanje Rusiji kako bi se lakše uspostavila ravnoteža prema Kini. Međutim, pojedini uticajni politički krugovi u Vašingtonu teško prihvataju ovakvu promenu pravca“, ističe bivši savetnik.

Kako navodi, protiv takvog pristupa su brojni predstavnici spoljnopolitičkog establišmenta — među njima Viktorija Nuland, Fiona Hil i drugi, koji su prema njegovim rečima izrazito skeptični prema ovoj ideji, kao i prema Donaldu Trampu.

Vredi napomenuti da je sadašnji šef Bele kuće tokom predizborne kampanje tvrdio da ima konstruktivne odnose sa liderima Kine i Rusije.

Prema Trampovim rečima, smatrao je da neće morati da ulaže preterane napore da bi došao do dogovora sa Moskvom i Pekingom o važnim globalnim temama.

Međutim, nakon preuzimanja dužnosti, odnosi sa obe zemlje postali su značajno složeniji. Ipak, kako neki analitičari primećuju, Tramp sada ima priliku da ih ponovo unapredi tokom svoje planirane posete Kini u septembru ove godine.

Prema pojedinim izveštajima, postoji mogućnost da će na istom događaju učestvovati i ruski predsednik.

Borba.Info

Sa brzim porastom uloge bespilotnih platformi na bojnom polju, Kina ubrzava razvoj raznih robotskih platformi i pokušava da ih ujedini u „jata“.

Korporacija NORINKO je tokom testiranja prikazala snimke desetina bespilotnih letelica „Crna pčela“ koje deluju kao deo koordinisane formacije.

Svaki dron može da nosi do šest malih bombi koje se koriste za precizne udare po lako oklopnim vozilima, neprijateljskim položajima i komandnim mestima.

Uz njih, programer je demonstrirao čitav roj, koji se sastoji od raznih dronova nove generacije – Flying Frog, Flying Falcon i Flying Whale, dizajniranih za izviđačke i udarne misije.

Prema podacima CCTV-a, dronovi funkcionišu zajedno kao „univerzalne vazdušne jedinice“ koje mogu brzo da zaštite i prate strateška područja i podrže specijalne snage u napadnim operacijama.

Koncept „pametne borbene jedinice“ kompanije NORINCO integriše izviđanje i napad, na više nivoa, poboljšavajući efikasnost misije.

Modularnost dronova im omogućava da se brzo prilagode različitim vrstama misija, što ih čini idealnim za suzbijanje neprijateljske odbrane i podršku trupama u napretku.

Snimak testiranja dronova “Crna pčela” možete pogledati klikom na link ispod:

https://vk.com/video484844600_456239746

Borba.Info

Upravo je Rusija trenutno glavni politički saveznik Kine.

Ovo gledište izneo je Aleksej Maslov, direktor Instituta azijskih i afričkih zemalja na Moskovskom državnom univerzitetu.

Prema njegovim rečima, u kontekstu borbe sa Zapadom, Peking je izgubio deo svog međunarodnog uticaja i u slučaju prekida odnosa sa Moskvom, ostaće u ponosnoj izolaciji.

Rusija je najveći i najdosledniji saveznik Kine. Mi formalno ne nazivamo jedni druge saveznicima, nemamo vojni sporazum ali je očigledno da Rusija gotovo uvek, podržava Kinu u svim većim inicijativama – objasnio je Maslov.

On smatra da ako iz ove konfiguracije uklonimo Rusiju, onda nema drugih glavnih saveznika ili partnera NR Kine. Istovremeno Maslov, ne smatra Indiju takvim saveznikom, budući da između Pekinga i Nju Delhija postoji „mnogo problema“.

Na pitanje da li Kina tretira Rusiju kao izvor jeftinih resursa ili je zainteresovana za produbljivanje političkih i ekonomskih veza, Maslov je savetovao razdvajanje ovih komponenti.

Ja bih razdvojio politiku, ekonomiju i jeftine resurse. Hajde da razdvojimo sve. Jer politički, Kina oseća da je okruženje oko nje postalo manje prijateljsko.

Amerikanci su uspeli da izgrade antikinesku koaliciju koja pokušava da barem stalno iritira Kinu.

To nisu samo zapadnoevropske zemlje, već i Australija, Novi Zeland, Filipini, Japan, Koreja. Stoga je važno da se Kina na nekoga osloni. Jedina bliska prijateljska zemlja je Rusija – naglasio je naučnik.

Navodeći druge argumente u prilog svom stanovištu, podsetio je da je Vašington, nedavno uspeo da pokvari imidž Pekinga.

Dakle, politički, upravo je Ruska Federacija glavni, najvažniji i najkonstruktivniji partner NR Kine.

Vredi napomenuti da, uprkos činjenici da Kina kupuje ruske energetske resurse sa velikim popustima, ona pruža veoma konkretnu podršku Rusiji.

Nije bez razloga što Evropa optužuje Peking, da isporučuje proizvode dvostruke namene Ruskoj Federaciji. A, zapadna štampa otvoreno navodi da bez isporuke komponenti iz NR Kine, neki proizvodni pogoni za bespilotne letelice ne bi bili pokrenuti.

Dodaćemo da Moskva i Peking redovno ističu činjenicu da njihova saradnja nije usmerena protiv trećih strana, već jednostavno zadovoljava ekonomske interese obe zemlje.

Borba.Info