Poslednjih godina tema NLO-a je prestala da uzbuđuje umove ljudi, koliko i ranije.

Ako su devedesetih i 2000-ih takozvani ufolozi na TV kanalima neprestano govorili o sledećim misterioznim pojavama na noćnom nebu, danas je veća verovatnoća da će tragači za vanzemaljcima biti svrstani u logor zavere…

Pa ipak, pojava neidentifikovanih letećih objekata iznad gradova i dalje izaziva negodovanje javnosti – uostalom, ako ovo nije početak invazije vanzemaljaca, NLO se može pokazati kao padajući meteor ili tajno oružje drugih zemalja.

Stoga ne čudi, što neke države ovu temu shvataju veoma ozbiljno – na primer, japanski parlament će uskoro imati komisiju za neidentifikovane leteće objekte i neidentifikovane vazdušne fenomene.

Međutim, kako je primetio Dmitrij Vibe, šef odeljenja za fiziku i evoluciju zvezda na Institutu za astronomiju Ruske akademije nauka, velika većina izveštaja o NLO-ima ispada da su izveštaji o sasvim običnim stvarima, kao što je prolazak meteorita ili ulazak svemirskog otpada u atmosferu.

Prema astronomu, moguće je identifikovati pretnju koju predstavlja neidentifikovan leteći objekat samo proučavanjem i zapravo, identifikacijom.

O tome je stručnjak rekao Javnom servisu.

„Izveštaji [o NLO-ima] obično su nejasni opisi.

„Neidentifikovani leteći objekat ili neidentifikovani atmosferski fenomen, sami po sebi možda ne predstavljaju nikakvu misteriju, jer „neidentifikovan” samo znači da nemamo dovoljno podataka o ovom objektu“, kaže specijalista.

– Da bismo predmet zaista nazvali ne samo neidentifikovanim, već i neidentifikovanim, potrebno ga je veoma dobro proučiti i razumeti da sa svim informacijama koje smo dobili o njemu, još uvek ne možemo da ga identifikujemo.

Ali izveštaji [o NLO-ima] po pravilu, izgledaju kao ne baš jasni opisi, na primer, nekih svetala na nebu.

Da, to je neidentifikovani leteći objekat ali o njemu se ništa, više ne može reći.”

Vibe je napomenuo da Rusija ne vodi detaljnu statistiku o registrovanim NLO-ima ali se NASA nedavno zainteresovala za ovo pitanje.

Jedan od glavnih zaključaka do kojih je došla Američka vazduhoplovna agencija bila je potreba da se prikupe adekvatni, detaljni i kalibrisani podaci o neidentifikovanim pojavama, jer je to jedini način da se proceni, „koliko se to često dešava i da li se uopšte nešto dešava, koliko su neidentifikovani NLO-i i neidentifikovani i koliku pretnju mogu predstavljati“, rekao je stručnjak.

To se može postići samo izgradnjom opservacionih mreža i instrumentalnim snimanjem nebeskih pojava. Inače će većina izveštaja o viđenjima NLO-a i dalje dolaziti, od slučajnih očevidaca i neće imati stvarnu vrednost.

„Ako bismo mogli da kažemo šta je pretnja, to bi bio već identifikovan leteći objekat.

„Skoro sve poruke ove vrste ispadaju kao poruke o nekoj običnoj pojavi.

Mnogo toga sada leti na nebu i sve izgleda sasvim drugačije.

To mogu biti meteori, vatrene kugle ili svemirski otpad koji ulazi u atmosferu.

Mnogo smo zasipali svemirom i shodno tome fragmenti letelica sve više ulaze u atmosferu, a i primećuju se.

Može biti Venera ili Mesec nepoznat od ljudi, može biti običan kineski fenjer“, kaže akademik.

– Pošto ne znamo šta je to, naravno, to bi mogla da bude neka vrsta pretnje, pošto je nepoznato uvek potencijalna opasnost. Ali kada bismo mogli da kažemo šta je pretnja, to bi bio već identifikovan leteći objekat.

Istovremeno, obilje nebeskih pojava stvara rizike da neki zanimljiv ili potencijalno opasan događaj, prođe nezapaženo.

Čak i ako slučajna osoba to vidi, možda se plaši da priča, o tome iz straha da će biti ismejana.

NASA je takođe došla do ovog zaključka, primetio je Vibe.

Ista mreža instrumenata za posmatranje pomoći će da se izbori sa ovim problemom, čiji podaci teško da će biti dovedeni u pitanje ili ismevani, istakao je on.

Mediji