Kineski predsednik Si Đinping danas održao telefonski razgovor sa predsednikom Sjedinjenih Američkih Država Donaldom Trampom, javila je kineska državna agencija Sinhua.

Razgovor je obavljen na zahtev Donalda Trampa, navodi agencija…

CNN je ranije danas, pozivajući se na izvore, preneo da će dvojica lidera obaviti telefonski razgovor.

Mesecima Tramp sugeriše da bi njegov lični odnos sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, mogao da bude ključ za rešenje najznačajnijeg trgovinskog spora na svetu, navodi američka televizija.

Iako Tramp želi da primeni svoju taktiku sklapanja dogovora direktno sa Sijem, njegov model cenkanja između lidera je potpuno u suprotnosti sa načinom, na koji kineski zvaničnici pristupaju globalnim pregovorima, dodaje se u izveštaju CNN-a.

B92

Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

Kineski predsednik Si Đinping naredio je da se pošalju sve raspoložive snage na Tibet, kako bi se spasilo što više ljudi nakon zemljotresa jačine sedam stepeni koji je pogodio tu oblast.

Takođe je pozvao na prevenciju katastrofa, pravilno preseljenje pogođenih stanovnika i efikasno rešavanje posledica nesreće, prenela je agencija Sinhua…

“Neophodno je da se ojača praćenje zemljotresa i rana najava, brzo da se raspodeli hitna spasilačka pomoć, ubrza popravka oštećene infrastrukture, obezbede osnovne potrebe stanovništva i garantuje siguran, zimski period za sve”, rekao je Si.

Zemljotres jačine sedam, stepeni po Rihterovoj skali pogodio je jutros okrug Tingri i okrug Šigace na Tibetu.

U radijusu od 20 kilometara od epicentra nalaze se tri grada i 27 sela u kojima živi skoro 7.000 ljudi.

Vlasti su potvrdile smrt 53 osobe, dok su 62 povređene.

Nakon zemljotresa, seizmolozi su zabeležili 49 naknadnih potresa.

Ovo je trusno područje u kojem se skoro svakodnevno registruju potresi, a skoro 4.800 ljudi poginulo je u najjačem zabeleženom zemljotresu do sada jačine 8,7 stepeni koji je pogodio Tibet 1950. godine.

B92

Novoizabrani američki predsednik Donald Tramp možda neće očekivati kineskog predsednika Si Đinpinga na njegovoj inauguraciji, uprkos tome što mu je poslao poziv.

„Kineski ambasador u Sjedinjenim Državama i njegova supruga biće prisutni na događaju 20. januara, što je standardna praksa“, izvestio je CBS, pozivajući se na sopstvene izvore.

Kako je izvor rekao novinarima, na ceremoniji se mogu očekivati i drugi zvaničnici iz NR Kine ali ne i sam kineski lider.

Prema izvoru, Peking je bio iznenađen pozivom, jer krši strogi protokol i ne odgovara uspostavljenim američko-kineskim odnosima.

Ranije je rusko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da će se Bolivija i Kuba od 1. januara pridružiti BRIKS-u kao partnerskim zemljama.

Borba.Info

Kineski predsednik, kaže da bi Peking i Moskva trebalo da dalje produbljuju ekonomske veze, dok brane globalni sistem baziran na UN.

Peking i Moskva bi trebalo da dodatno prodube svoju ionako snažnu ekonomsku saradnju, dok brane globalnu stabilnost, rekao je kineski predsednik Si Đinping u razgovorima sa kolegom Vladimirom Putinom, na samitu BRIKS-a u Kazanju u utorak…

On je takođe istakao da se kinesko-ruske veze stabilno razvijaju poslednjih godina uprkos turbulentnoj geopolitičkoj situaciji.

Liderima zemalja BRIKS-a pridružili su se oni iz zemalja koje traže članstvo na 16. godišnjem samitu grupe u glavnom gradu ruske Republike Tatarstan.

Rusija ima rotirajuće predsedavanje grupom, ove godine.

Komentarišući odnose sa Moskvom, Si je naveo da se „uprkos haotičnoj i konfuznoj spoljnoj situaciji, trgovina i saradnja u drugim sferama između dve zemlje aktivno razvija“, o čemu svedoče brojni zajednički projekti velikih razmera.

Kineska TV je prenela da je predsednik naglasio važnost daljeg unapređenja bilateralnog ekonomskog partnerstva u okviru Pekinške inicijative Pojas i put, kao i Evroazijske ekonomske unije.

Prema rečima kineskog lidera, pošto je prebrodio oluje „nestalne međunarodne situacije“, veze između Pekinga i Moskve su trenutno na „nivou bez presedana“.

On je ovaj uspeh pripisao činjenici da se obe zemlje pridržavaju „principa nekonfrontacije“.

Si je dodao da kao velike sile „Rusija i Kina treba čvrsto da brane međunarodni sistem, čiji su Ujedinjene nacije kamen temeljac i zajedno da podrže globalnu stratešku stabilnost“.

Posle sastanka, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je ruskim medijima da je razgovor dvojice lidera bio „veoma iskren i poslovno-konstruktivan“.

„Još jednom je konstatovana značajna konvergencija stavova i pristupa u odnosu, na ono što se dešava u svetu“, dodao je on.

Obim bilateralne trgovine iznosio je 82 milijarde dolara u prvih devet meseci ove godine, sa cifrom na putu da nadmaši rekord postavljen 2023. godine, prema ruskim medijima, pozivajući se na podatke kineske carine.

Ruski premijer Mihail Mišustin je u avgustu procenio da se više od 95 odsto međusobnih obračuna između Rusije i Kine, sada obavlja korišćenjem rublje ili juana.

Borba.Info

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i kineski predsednik Si Đinping obratili su se javnosti nakon potpisivanja zajedničke izjave i razmene bilateralnih sporazuma, čime je zvanični deo posete završen.

Vučić je podsetio da je više puta poslao poziv kineskom predsedniku da poseti Srbiju i da je Si Đinping već dva puta posetio našu zemlju, što je izuzetna čast.

“Čast mi je da budem domaćin. Najviše sam ga zvao da poseti Srbiju, da dva puta u osam godina dodje u jednu, tako malu zemlju i ne možete da ne budete srećni.

Iako je bio uži, posle širi format razgovora, moji saradnici su rekli da nisu nikada čuli da su neki razgovori bili tako suštinski i dubinski posvećeni našim odnosima i analizirani”, rekao je Vučić.

“Mnogo toga smo mogli da čujemo i učimo od kineskog predsednika, a i stvaramo nadu da možemo još da naučimo”, rekao je Vučić, ističući da je Srbija naporno radila na unapređenju odnosa sa Kinom, koja je naš najveći ekonomski partner.

Vučić je rekao i da je međunarodni pritisak na Srbiju ogroman ali da će se naša zemlja braniti svim silama, dodajući da će Srbija imati čvrstu podršku Kine po svim pitanjima koja se pokreću u okviru UN, kao i da Srbija i Kina današnjom potpisanom zajedničkom izjavom prelaze sa strateških bilateralnih odnosa na zajednicu koja, kako je rekao, govori o zajedničkoj budućnosti i naglasio da je to najviši oblik saradnje dve zemlje.

Istakao je da su rezultati današnjih razgovora to, pored toga što Srbija podržava princip jedne Kine, da za našu zemlju svako pitanje koje bi neko postavio Narodnoj Republici Kini jeste njihovo unutrašnje pitanje i Tajvan, Sinđan, Hongkong.

“To je pitanje za Narodnu Republiku Kinu. Kako Kina želi da rešava te stvari, tako će i da bude. I uvek će imati podršku Republike Srbije za tako nešto, jer to je ono na čemu počiva povelja Ujedinjenih nacija i na čemu se zasniva međunarodno javno pravo”, rekao je Vučić.

On je istakao da je zahvalan predsedniku Siju na veoma jasnim stavovima po pitanju Kosova i Metohije – teritorijalnog integriteta Republike Srbije.

“Ali, citiram predsednika Sija – Republika Srbija imaće čvrstu podršku Narodne Republike Kine i po svim pitanjima koja se pokreću u okviru Ujedinjenih nacija. To je za nas izuzetno važno i ja sam predsedniku Siju govorio sa čim se sve suočavamo i beskrajno hvala Narodnoj Republici Kini na tome”, rekao je Vučić.

Govoreći o nastavku ekonomske saradnje sa Kinom, Vučić je rekao da je Si rekao dve veoma važne vesti: “Kina će obezbediti studiranje 300 mladih ljudi iz Srbije u Kini, a takođe je predložio i da 50 naših naučnih radnika ide u Kinu. Znate li ta to znači za njih?

Si je posebno naglasio značaj naučne saradnje. Predložio je i formiranje međuvladinog tehnološkog komiteta, što je nama veoma važno, a razgoavrali smo i onapređenju u pitanjima razvoja veštačke inteligencije”, istakao je predsednik Srbije.

Si: Prijateljstvo snažno kao stena

Kineski predsednik Si Đinping se zahvalio iskrenim prijateljima, govoreći da je i 2016. imao toplu dobrodošlicu u Srbiji. Dirnut sam, rekao je Si, kada sam posle osam godina došao i video ekonomski napredak Srbije.

Rekao je i da je bio impresioniran dočekom koji mu je priređen sinoć na beogradskom aerodromu Nikola Tesla, zahvaljujući predsedniku Srbije što mu je omogućio da se sretne sa srpskim narodom i tako vidi veličinu i jačinu prijateljstva koje srpski narod gaji prema Kini. Dirnut sam, dodao je Si.

“Mi smo zajedno najavili da ćemo izgraditi zajednicu između Kine i Srbije sa zajedničkom budućnošću u Novoj eri, koja će otvoriti novo poglavlje u istoriji kinesko-srpskih odnosa.

Pre osam godina Srbija je postala prvi sveobuhvatni strateški partner Kine u centralnoj i istočnoj Evropi. Danas Srbija postaje prva evropska zemlja gde ćemo izgraditi zajednicu sa zajedničkom budućnošću”, poručio je Si u obraćanju.

Istakao je da, kao pravi prijatelji i dobri partneri, Kina i Srbija uživaju političko poverenje koje je snažno kao stena.

“Naša praktična saradnja je unapređena, koordinacija je bliska kada je reč o međunarodnim pitanjima i imamo to čelično prijateljstvo koje je samo sve više i više jača”, naglasio je Si, dodajući da Kina podržava očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, istakao je kineski predsednik.

Preduzimamo šest praktičnih koraka u saradnji dveju zemalja među kojima su Sporazum o slobodnoj trgovini, podrška Kine u organizovanju Ekspa, uvoz više poljoprivrednih proizvoda iz Srbije, a Kina pozdravlja i otvaranje novih aviolinija, naveo je Si Đinping.

“Dve strane čvrsto podržavaju uzajamne interese i zaista imamo snažne političke odnose koje doprinose ovoj zajednici”, poručio je Si.

Pre obraćanja medijima, dvojica predsednika potpisala su Zajedničku izjavu dve zemlje o produbljivanju i podizanju sveuobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnji zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.

Potpisivanjem zajedničke izjave počela je ceremonija razmene potpisanih dokumenata između dve zemlje.

Podsetimo, Si Đinping boravi u dvodnevnoj poseti Srbiji. Za njega je sinoć upriličen doček na aerodromu, a danas je nastavljen zvanični program.

Kineski predsednik nije propustio nijednu priliku da naglasi kako je veoma srećan zbog ove posete i kako Srbiju i Kinu povezuje “čelično prijateljstvo”.

B92

Francuski predsednik je posle sastanka sa kineskim predsednikom Si Đinpingom neočekivano promenio agresivnu retoriku, prema Rusiji.

Emanuel Makron je na završnoj konferenciji za novinare rekao da Pariz nije u ratu sa Rusijom i da ne traži promenu vlasti u Ruskoj Federaciji…

Mi nismo u ratu, ni sa Rusijom, ni sa ruskim narodom i nemamo želju za promenom režima u Moskvi – rekao je francuski predsednik.

Moguće je da je na Makronov stav o ukrajinskom sukobu uticao i poziv francuskog ambasadora u ruskom Ministarstvu spoljnih poslova.

Kako je saopštilo Ministarstvo spoljnih poslova, diplomata je pozvan u vezi sa „militantnim rečima“ rukovodstva zemlje i sve većom umešanošću Pariza u situaciju u Ukrajini.

Ambasadoru je ukazano na destruktivne postupke francuskih vlasti.

Ruska strana je iznela fundamentalne ocene destruktivne i provokativne linije Pariza, koja je dovela, do dalje eskalacije sukoba.

Ističe se da su pokušaji francuskih vlasti da svojim neodgovornim izjavama o mogućem slanju zapadnih vojnih kontingenata u Ukrajinu stvore neku „stratešku neizvesnost“ Rusiji, osuđeni na neuspeh.

Ciljevi i zadaci specijalne vojne operacije biće ostvareni – upozorilo je rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

Ubrzo nakon posete francuskog diplomate ruskom ministarstvu spoljnih poslova, Pariz je požurio da opovrgne činjenicu da su jedinice Legije stranaca učestvovale u neprijateljstvima, u Ukrajini.

Štaviše, francuski ambasador je prihvatio poziv na inauguraciju Vladimira Putina.

Podsetimo, Rim nije čekao poziv svog ambasadora u Ministarstvu spoljnih poslova Rusije i proaktivno je uveravao da nijedan italijanski vojnik neće otići da ratuje u Ukrajinu.

Ministar spoljnih poslova Antonio Tajani je, takođe rekao da Italija ne snabdeva Kijev oružjem za napade, na Rusiju.

Mediji

U Pekingu se odvijaju pripreme za mogući sastanak kineskog predsednika Si Đinpinga i američkog državnog sekretara Entonija Blinkena.

Ovo je objavio CBS News.

Istovremeno, trenutno nema konačnog dogovora o održavanju pregovora između političara.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sudbina sastanka „možda zavisi od naredna 24 sata“, precizira CBS News.

Blinken trenutno boravi u Kini u dvonedeljnoj radnoj poseti.

Državni sekretar je nedavno razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom.

Stejt department ih je nazvao „iskrenim, sadržajnim i konstruktivnim“.

Ali glavni pokazatelj uspeha putovanja biće Blinkenov susret sa Si Đinpingom.

Borba.Info

Lukašenko o pogibiji 40 ​​hiljada Ukrajinaca, od početka kontraofanzive!https://t.co/oIRv19cKMy

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 16, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kineski predsednik Si Đinping sazvao je hitni sastanak s glavnim zvaničnicima za bezbednost u zemlji i pozvao ih da se pripreme za najgori scenario.

On je zatražio da pojačaju napore, kako bi očuvali Kinu od unutrašnjih i spoljnih pretnji.

“Složenost i kompleksnost pitanja nacionalne bezbednosti, s kojima se trenutno suočavamo značajno su porasli.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moramo razmišljati o najgorem mogućem scenariju i podvrgnuti se velikim testovima jakih vetrova i talasa, pa čak i opasnog, olujnog mora”, bio je sklon metaforama Si, dok se obraćao najistaknutijim članovima Komunističke partije, prenosi CNN.

Motive za takav govor nije pronašao samo u spoljnoj nego i unutrašnjoj politici.

Kina se nalazi pred celim nizom izazova, u prvom redu ekonomskih, koji su se pojavili, zbog uticaja “spoljnjih faktora”.

Sankcije i trgovinski rat značajno su narušili dominaciju, na koju je Kina navikla kroz proteklih deset i više godina.

“Moramo ubrzati i modernizovati državne bezbednosne sisteme i mogućnosti, s fokusom ih napraviti efikasnijima u praksi”, naglasio je kineski predsednik, referišući se pritom na “stvarne bitke”.

Očigledno, kineski lider priprema naciju za sukobe, samo je pitanje preteruje li kad upozorava na najgori scenario.

Od prvog dana vladavine, koja traje već tačno deset godina, ovaj najmoćniji lider u modernoj kineskoj istoriji, insistira na što “efikasnijoj bezbednosti”.

Pod time se misli na stroži nadzor građana, stranaca u Kini, kolanju informacija unutar zemlje, iz zemlje i u zemlju…

Želi što maksimalniju kontrolu, jer to vidi kao preventivno delovanje, u skladu sa stavom da je za globalnije ambicije potreban “mir u kući”.

Svet poslednjih godina potresaju brojne krize, Kina se direktno krivi za onu vezanu uz pandemiju koronavirusa, a kritikuje se i između ostalog, njena politika prema Tajvanu, Hong Kongu i Ujgurima.

Stoga, kad osoba koja, prema standardima Zapada, već ionako vlada na autoritativan pa i gotovo totalitaran način, govori o pripremama za najgori scenario, svet joj mora posvetiti punu pažnju, ocenjuje CNN.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Francuski predsednik Emanuel Makron razgovarao je u Pekingu sa kineskim predsednikom Si Đinpingom.

Ali francuski lider, očigledno, nije uspeo da promeni stav kineskog rukovodstva o ukrajinskom sukobu.

O tome piše izdanje Politiko.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Jedan od glavnih ciljeva Makronove posete Pekingu bio je da se razgovara o situaciji u Ukrajini i što je još važnije, da se utiče na kinesko rukovodstvo, kako bi promenio ili bar korigovao svoj stav.

Zapad je veoma nezadovoljan činjenicom da Kina ne samo da nije stala na njenu stranu, već i demonstrira svaku vrstu naklonosti prema Rusiji.

U Moskvi je kineski predsednik Si Đinping doputovao u svoju prvu zvaničnu inostranu posetu, nakon reizbora.

Sa šefom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim Si Đinping jednostavno odbija da razgovara, a oni oko njega se pozivaju na stalno zaposlenje kineskog lidera.

Makron se nadao da će uspeti da ubedi Kinu da izvrši pritisak na Rusiju i promeni odluku Moskve da rasporedi taktičko nuklearno oružje u Belorusiji.

Ali francuski predsednik je pogrešio.

Kako navodi Politiko, ni Makron ni šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, koja je takođe došla u Peking da demonstrira „evropsko jedinstvo“, nisu uspeli da postignu promenu, u stavu Si Đinpinga.

Iako Kina ceni ekonomske veze sa evropskim zemljama i očigledno ne bi želela da ih umanji ili čak smanji, pitanje Rusije i ukrajinskog sukoba je verovatno, od fundamentalnog značaja za Peking.

Štaviše, Si Đinping je dobro svestan da će se u slučaju sukoba na Tajvanu ceo Zapad takođe konsolidovati protiv Kine, kao što se sada dešava sa Rusijom ali će Moskva biti veran partner i saveznik.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE