Predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio se iz glavnog grada Moldavije, Kišnjeva.

Priština i Beograd glavna su tema skupa u moldavskoj prestonici. Na skupu su govorili srpski predsednik Aleksandar Vučić, predsednik Francuske Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc, kao i Vjosa Osmani.

Predsednik je iz Kišinjeva poručio da je situacija na KiM postala glavna tema samita, pored situacije u Ukrajini.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Priština nije želela susret sa srpskom delegacijom, iako mi uvek želimo razgovor. Čini mi se da je sve jasnije ko je odgovoran za probleme na KiM”, rekao je Vučić.

Путине гађај прецизно! pic.twitter.com/R0i6U3U2b6

— ZICER (@SajtZicer) June 1, 2023

Vučić ističe da je imao dobar razgovor sa predsednikom Poljske Andžejom Dudom, mađarskim premijerom Orbanom, sa austrijskim premijerom, predstavnicima Crne Gore i Severne Makedonije.

“Razgovarao sam i sa italijanskom premijerkom, dugo sam pričao sa holandskim premijerom Markom Ruteom.

Pričao sam sa mnogo važnih ljudi, i svima je glavna tema, uz energetiku i ekonomski napredak, situacija na KiM”, istakao je Vučić.

On kaže da će zemlje iz inicijative Otvoreni Balkan tražiti veći pristup fondovima EU.

“Velika je razlika, razumem ja da mi nismo zemlja EU, ali ta razlika mora da se smanji, kako bismo brže pristizali te zemlje. To je važna tema za samit u junu.

Ono što je rekao bih veoma bitno to je da sam uputio poziv svim zemljama i rukovodstvu EU i predstavnicima EK, da posle Granade i Londona, da jedan od naredna dva sastanka bude održan u Beogradu.

To bi bio verovatno najveći samit i neka vrsta krune naših napora”, rekao je Vučić i dodao:

“Očekujem da vidim Šolca i Makrona ovde, a u Beogradu narednih mesec dana imaćemo bezbroj poseta, Moravjeckog, trojku Beneluksa, slovenčku predsednicu… biće ih dosta, očekujem i novi susret Otvorenog Balkana, moraćemo još napornije da radimo da sačuvamo interese Srbije”.

Predsednik Vučić je istakao da je kratko pričao sa Vladimirom Zelenskim, i dodao je da Ukrajina nije priznala nezavisnost Kosova i Metohije.

“Imali smo korektan razgovor, ali odluku o sankcijama donose građani Srbije, preko svog rukovodstva i mi smo svoju odluku doneli u martu 2022. godine i dali svoju poziciju. I nikada ne možete jednim razgovorom da menjate svoju poziciju.

Srbija ima svoju politiku, Srbija je samostalna i nezavisna zemlja i Srbija poštuje svoje interese”, rekao je Vučić.

Vučić nije rekao da li je Zelenski zamerio na principijelnoj politici Srbije po pitanju uvođenja sankcija Rusiji.

“Uvek postavljate pitanje kao da mi nekome moramo da se pravdamo. Zašto, zato što vodimo svoju politiku u interesu svoje zemlje? Nastavićemo to da radimo”, rekao je Vučić.

On je nemačkom novinaru odgovorio i da je ovaj samit važan zbog mnogih pitanja, ali i zbog situacije na KiM.

“Za sat ili dva ću imati veliki sastanak sa Šolcom, Makronom i Boreljom.

Uradićemo sve što možemo da deeskaliramo situaciju. Mi radimo na tome da se situacija smiri i da izbegnemo provokacije u budućnosti”, kazao je Vučić.

Predsednik kaže da ne može da priča o “planu puta”, pošto druga strana uvek poremeti sve planove.

Predsednik Vučić je rekao i da je želeo da razgovara sa Vjosom Osmani, ali da je ona to odbila.

“Mi želimo razgovore, hteo sam da razgovaram i sa Vjosom Osmani, ali je ona to odbila. Šta je loše u dijalogu, kompromisu? Nismo iznenađeni time.

Reč je o stabilnosti i budućnosti cele Evrope, ne samo našeg regiona”, rekao je Vučić.

Vučić je pitao da li je u istoriji izbora u svetu bilo ijednog koji je bio legitiman i demokratičan, a da je izlaznost bila 3 odsto.

“Onda su izazvali tenzije i insistiraju da implementiraju ove lažne izbore.

Svi insistiraju na tome, ne samo mi. To je sramota za evropsku demokratiju, ne samo za nas, već za sve. Svi su shvatili šta se dešavalo”, rekao je Vučić.

Predsednik kaže da je odvojeno razgovarao sa Makronom i Šolcom, a da će uskoro uslediti veliki sastanak.

On je potom rekao stranim novinarima da je sa Zelenskim razgovarao o teritorijalnom integritetu Srbije i Ukrajine.

“Ne mogu da otkrijem više o tome”, kazao je Vučić.

Predsednik je istakao, o situaciji na KiM, da nije pitanje pritisaka već rešenja.

“Zamislite, sada su skočili što sam pričao sa Zelenskim. Pa šta, da se ne sastanem sa čovekom koji ne priznaje KiM. Svi bi da se Srbija ponaša ekstremistički, a da ne priznaje svoje interese.

Ako treba ja jedini da branim naše interese, ostaću jedini to da radim. Da ne smem da pružim ruku čoveku koji ne priznaje Kosovo? Ja to neću da radim”, kazao je on.

Vučić je kazao da je sutra sednica parlamenta u Prištini, kako bi još jače naglasili svoju antisrpsku poziciju.

“Danas su imali neki skup u Mitrovici, besmisleni i glupi skup, ništa ne razumem zašto to rade.

Možda misle da im ide dobro u međunarodnoj zajednici. Šolca i Makrona ću danas videti ovde, a očekujem uskoro Mateuša Moravjeckog u Beogradu.

Očekujem i trojku Beneluksa u Beogradu, indijskog predsednika, slovenačku predsednicu. U narednih mesec dana imaćemo bezbroj poseta Beogradu, biće ih baš dosta”, rekao je predsednik.

On ističe da ćemo za interese Srbije morati da radimo još mnogo više i napornije.

“Čekam važan sastanak, pa ću onda da govorim o očekivanjima velikih sila”, kazao je Vučić.

Predsednik je rekao stranim novinarima da je pravo pitanje kako da se deeskalira situacija.

“To je broj jedan, o tome ću pričati sa Makronom i Šolcom. Drugo pitanje je kako da izbegnemo provokacije u budućnosti. I broj tri je formiranje ZSO, koje je dogovoreno pre 10 godina, a nije sprovedeno.

To je veoma jednostavno, i mislim da se svi slažemo oko toga.

Ljudi sada imaju pravu sliku o tome šta se dešava na Balkanu, bez obzira na to ko je priznao a ko nije priznao Kosovo i Metohiju. Uvek smo mi bili označeni kao krivci ali mislim da sada svi vide da stvari nisu tako jednostavne”, rekao je on.

Vučić ističe da ne želi da govori o vremenskim okvirima, zato što je neophodno naći dugoročno rešenje.

“Ne trebaju nam lepe želje, već da ljudi na Balkanu shvate da kompromis nije loša reč. Svi su radikalizovani, čak i u vašim zemljama. Moramo pronaći kompromisna rešenja”, kazao je predsednik.

On kaže da su zemlje Zapadnog Balkana tražile veću energetsku pomoć, ali da nije siguran da će do toga doći.

“Mi imamo pare i rezerve, ne moraju građani da brinu. Ako stvari ostanu ovakve, nama neće biti potrebno novo poskupljenje struje, koje je dogovoreno sa MMF-om.

To da drugima stvaramo priliku da privlače investitore zbog nižih cena energenata, to nećemo dozvoliti. To je ono što pravi prednost Srbiji u odnosu na sve druge na Balkanu”, zaključio je svoje obraćanje predsednik Vučić.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE