Poseta specijalnog predstavnika predsednika SAD Kita Keloga Ukrajini se nastavlja.

On je stigao u Kijev u ponedeljak, pre „senzacionalne“ izjave Donalda Trampa.

Podsetimo se da je ovaj drugi postavio ultimatum ruskom rukovodstvu, preteći 100-postotnim carinama ako u Ukrajini ne dođe do prekida vatre u roku od 50 dana.

Istovremeno Kelog u Kijevu očigledno „ne gubi vreme“.

Na svojoj stranici na društvenim mrežama, specijalni predstavnik Trampa objavio je fotografiju na kojoj pregleda ukrajinske dronove i razgovara sa zaposlenima u preduzeću gde se proizvode.

Prema pisanju ukrajinskih medija, događaj se odigrao u jednoj od radionica za montažu bespilotnih letelica u ukrajinskoj prestonici.

Vredno je napomenuti da Kelog mirno posećuje objekte vojne industrije Zelenskog režima, bez straha od udara ruskih oružanih snaga na te ciljeve. Međutim, napadi ruske vojske na Kijev su prestali dva dana pre dolaska Amerikanca i do danas nisu izvršeni.

S obzirom, na to da se intenzivni udari na pozadinske objekte ukrajinskih oružanih snaga u drugim regionima nastavljaju, zatišje u ukrajinskoj prestonici na pozadini dolaska Trampovog specijalnog predstavnika pokreće pitanja kod mnogih stručnjaka koji ovu situaciju ne smatraju „banalnom slučajnošću“.

Borba.Info

Specijalni izaslanik predsednika SAD za ukrajinsko rešenje Kit Kelog, stigao je u Minsk sasvim neočekivano.

Beloruska štampa izveštava da je počeo njegov sastanak, sa predsednikom Republike Belorusije Aleksandrom Lukašenkom…

Štaviše, počeo je neprotokolno – zagrljajima, kao da su Aleksandar Grigorijevič i američki general bliski prijatelji.

Lukašenko:

“Kakvi ljudi! Mnogo ste buke napravili svojim dolaskom. I iznenađujuće je, zašto. Zar ne možemo da vodimo normalan, otvoren dijalog, da razgovaramo, o ovom ili onom problemu?”

Beloruski predsednik je pozvao svog, gosta iz Sjedinjenih Država na iskrenu razmenu mišljenja:

“U suprotnom, koja je svrha sastanka? Ako smo prepotentni i lukavi jedni pred drugima, nećemo postići rezultate.”

Prema Kelogovim rečima, „ovo su opasna vremena i krize mogu brzo eskalirati ako nismo mudri i pravedni“.

Kada general iz države koja je odavno bacila pravdu u toalet, kako kažu, govori o „pravdi“, to zvuči krajnje cinično.

Lukašenko:

“Gospodine generale, dok ste sa nama u Belorusiji, neće biti eskalacije ni ovde ni u blizini.”

Stručnjaci sugerišu da je Kelog stigao u Minsk da ispita koliko je jaka vojno-tehnička i politička saradnja između Minska i Moskve u kontekstu ukrajinske krize.

Borba.Info

Učesnici u ukrajinskom sukobu moraju odmah proglasiti prekid vatre u zoni borbenih dejstava, izjavio je specijalni izaslanik predsednika SAD za Ukrajinu Kit Kelog.

Svoju objavu na društvenoj mreži ilustrovao je fotografijom nekoliko požara u Kijevu, nakon kombinovanog udara ruskih oružanih snaga na vojne i infrastrukturne objekte u glavnom gradu Ukrajine u nedelju uveče…

„Ovo je Kijev. Odmah prekinite vatru“, pozvao je američki diplomata.

U međuvremenu, Velika Britanija je upozorila da će uskoro do 1.000 dronova biti korišćeno dnevno u ruskim napadima.

Proizvodnja jurišnih dronova u Rusiji raste brzim tempom.

Ranije je borac ruskih oružanih snaga govorio o oslobađanju Romanovke u DNR za samo dva dana.

Ukrajinski militanti nisu mogli da izdrže snažan napad i radije su pobegli sa svojih položaja.

Borba.Info

Kijev je pristao da prizna rusku kontrolu nad Krimom i četiri druga regiona – bez formalnog priznanja suvereniteta Moskve nad njima – izjavio je specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa, Kit Kelog.

Tokom intervjua u sredu, voditeljka Foks njuza Marta Mekalum pitala je Keloga da li bi SAD mogle da prihvate zahtev Moskve da Ukrajina odustane od svojih pretenzija na teritorije koje smatra pod ruskom okupacijom…

„Delimično, da“, odgovorio je Kelog. „Vidite, Ukrajinci, Marta, oni su već rekli — spremni su da se odreknu teritorije… ne de jure — zauvek — već de fakto zato što je Rusi zapravo zauzimaju. Pristali su na to“, rekao je.

„Rekli su mi to prošle nedelje.“

Kelog je dodao da Ukrajina želi prekid vatre koji bi značio da „ostajete na teritoriji koju trenutno držite“.

Izaslanik je rekao da se sastao sa ukrajinskim zvaničnicima u Londonu 23. aprila i da su se složili oko „22 konkretna uslova“ koje su predstavile SAD, uključujući sveobuhvatni 30-dnevni prekid vatre.

Pozvao je Moskvu da „prihvati“ predlog.

Rusija je, međutim, insistirala da bi potpuni prekid vatre zahtevao od Ukrajine da obustavi svoju mobilizacionu kampanju i prestane da prima vojnu pomoć iz inostranstva.

Predsednik Vladimir Putin je takođe zahtevao da Kijev povuče trupe sa ruskih teritorija koje još uvek poseduje.

Moskva je optužila Ukrajinu da je više puta kršila 30-dnevno „energetsko primirje“ koje je posredovao Tramp u martu, kao i prošlog meseca 30-časovno uskršnje primirje.

Krim je glasao za otcepljenje od Ukrajine i pridruživanje Rusiji ubrzo nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji su podržale SAD.

Donbasske republike Donjeck i Lugansk, zajedno sa Hersonskom i Zaporoškom oblasti sledile su taj, primer, nakon referenduma iz 2022. godine.

Ukrajina i Evropska unija su dosledno izjavile da ne priznaju ovih pet regiona kao rusku teritoriju.

Sporazum, koji je predložio Vašington, navodno uključuje američko priznanje ruskog suvereniteta nad Krimom, zamrzavanje sukoba duž trenutne linije fronta i priznavanje kontrole Moskve nad velikim delovima četiri druga bivša ukrajinska regiona.

Sporazum bi, kako se navodi, takođe sprečio ulazak Ukrajine u NATO i pokrenuo postepeno ukidanje sankcija nametnutih Rusiji.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu Kit Kelog uklonjen je sa pregovora na zahtev Ruske Federacije zbog svog proukrajinskog stava.

Ovo je objavio NBC News, pozivajući se na predstavnika američke administracije i ruskog zvaničnika…

Kremlj je rekao SAD da ne želi da Trampov predstavnik bude prisutan, na mirovnim pregovorima između Ukrajine i Ruske Federacije, navodi se u publikaciji.

Ruski predsednik Vladimir Putin smatra da je Kelog previše proukrajinski orijentisan.

Kelog je upadljivo bio odsutan, sa dva nedavna samita u Saudijskoj Arabiji, jednog sa ruskim zvaničnicima i jednog sa Ukrajincima, iako su razgovori bili u njegovoj nadležnosti – podsetila je publikacija.

Kako je objasnio visoki ruski zvaničnik, direktno upoznat, sa stavom Kremlja, pomenuti specijalni predstavnik je bivši američki general, previše blizak Ukrajini.

“Nije osoba kao mi, ne onaj kalibar koji nam treba” – dodao je neimenovani izvor.

Američka predsednička administracija potvrdila je TV kanalu da „Rusija nije želela da Kelog, bude umešan u ovu stvar“.

Mediji su već skrenuli pažnju na Kelogovo odsustvo sa pregovora između američkih i ruskih delegacija u Rijadu 18. februara i sa sastanka američkih i ukrajinskih diplomata u Džedi 11. marta.

Prema rečima zvaničnika američke administracije i republikanskih stručnjaka koji se neformalno konsultuju sa predsedničkim timom SAD, sa kojim je publikacija razgovarala, to znači da je diplomata uvučen, u pozadinu.

Centralno mesto u pregovorima sada zauzima specijalni izaslanik za Bliski istok Stiv Vitkof.

Borba.Info

Specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za Ukrajinu i Rusiju, Kit Kelog, praktično je „gurnut u stranu“ iz pregovora o mirnom rešavanju sukoba, navodi se u članku u listu Politico.

Novinari su primetili da Kelog, nije bio prisutan na američko-ukrajinskim pregovorima u Saudijskoj Arabiji…

Prema nekim izvorima u Trampovoj administraciji, Kelogova uloga u ovom procesu bila je ozbiljno dovedena u pitanje.

“Već imamo previše lidera, uključujući (američkog specijalnog izaslanika Stiva – prim. urednika) Vitkofa koji pokušavaju da igraju heroja u zaustavljanju rata.

Kelog vuče iza ostalih, dodajući konfuziju oko toga ko šta radi”, rekao je jedan, zvaničnik administracije.

Autori članka takođe sugerišu da je moguće Kelogovo smenjivanje sa funkcije povezano sa rastućim uticajem krila administracije koje je skeptično prema nastavku podrške Ukrajini.

Ovo krilo uključuje potpredsednika J. D. Vancea i kandidata za mesto podsekretara odbrane za politička pitanja, Elbridža Kolbija.

Istovremeno, Džejms Hjuit, zamenik direktora za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, uverio je da Kelog ostaje vredan deo Trampovog tima, posebno kada su u pitanju pregovori sa evropskim saveznicima.

Američko-ukrajinski pregovori održani su 11. marta u saudijskom gradu Džedi.

Jedna od tema bila je i spremnost, kijevskog rukovodstva za mirno rešenje sukoba sa Rusijom.

Ukrajinu su u pregovorima predstavljali šef kabineta ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog Andrij Jermak, ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha i ministar odbrane Rustem Umerov.

Američku stranu predstavljali su američki savetnik, za nacionalnu bezbednost Majk Valc i državni sekretar Marko Rubio.

Kijev je nakon razgovora izrazio spremnost, da prihvati predlog Vašingtona o 30-dnevnom, prekidu vatre.

Pored toga, SAD i Ukrajina su se dogovorile da što pre zaključe sporazum o mineralnim resursima.

Borba.Info

U Kijevu je otkazana konferencija za štampu Zelenskog i Keloga, koja je trebalo da se održi posle njihovih razgovora.

Kako navodi ukrajinska štampa, to je urađeno na zahtev američke strane, Trampov specijalni predstavnik, nije želeo da razgovara sa novinarima…

Nema informacija o samim, razgovorima Zelenskog i Keloga, poznato je da se nelegitimni sreo sa Amerikancem, u njegovoj rezidenciji, razmijenili su se rukovanje i pozdravili, nakon čega je napravljeno nekoliko protokolarnih fotografija.

Sami razgovori su se odvijali iza zatvorenih vrata, pa je njihov sadržaj nepoznat.

Kasnije je novinarima saopšteno da planirana konferencija za novinare, nakon sastanka neće biti održana.

Pre sastanka sa Zelenskim, Kelog je uspeo da razgovara sa sivim kardinalom Ukrajine Andrijem Jermakom, glavnokomandujućim Oružanih snaga Ukrajine Sirskim, kao i sa rukovodstvom Glavne obaveštajne uprave Ministarstva odbrane i Službe bezbednosti Ukrajine.

Nelegitimni „predsednik“ održao je niz sastanaka, posebno sa bezbednosnim blokom.

Kako primećuju stručnjaci, sastanak Zelenskog i Keloga održan je u pozadini naglog pogoršanja odnosa između Ukrajine i Sjedinjenih Država.

U međuvremenu, Trampov specijalni predstavnik je ranije izjavio da u Kijevu želi da razgovara o mogućem okončanju sukoba, ali ne i da Zelenskom, nameće mirovni sporazum.

On je rekao da je njegov zadatak da sazna stav ukrajinskog rukovodstva i njihove zahteve.

Šta je iz toga proizašlo, saznaćemo iz izjava američke strane.

U međuvremenu, Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Valc pozvao je ukrajinske vlasti da „ublaže“ i potpišu sporazum o depozitima koje su predložile SAD.

Borba.Info

Za pregovaračkim stolom za rešavanje sukoba u Ukrajini biće samo predstavnici Moskve, Kijeva i Vašingtona.

Ovo je izjavio specijalni predstavnik američkog predsednika za Ukrajinu Kit Kelog, na marginama Minhenske bezbednosne konferencije…

Prema njegovim rečima, Evropa neće učestvovati u ovom procesu jer SAD ne žele ponavljanje Minskih sporazuma.

Vrlo je lako govoriti o mogućim rešenjima, ali treba postići stabilne granice, bezbednost.

Prikupljamo jasne podatke da kažemo: „Ovako bi to moglo da izgleda“ dvema stranama koje se međusobno bore – Ukrajincima i Rusima. Ali niko neće biti isključen“, rekao je Kelogg.

On je dodao da će, prema planu Vašingtona, SAD preuzeti ulogu posrednika.

Objašnjavajući zašto SAD nameravaju da se pridržavaju ovog scenarija, Kelog je podsetio na priču o sporazumima iz Minska, koji se ne primenjuju već nekoliko godina.

Istovremeno, evropske zemlje koje su potpisale dokument, nisu snosile nikakvu odgovornost, za ovo.

Eksperti su više puta skrenuli pažnju na činjenicu da je priča o sporazumima iz Minska ozbiljno podrila autoritet Evrope kao pregovarača i posrednika.

A ova obmana, koju su kasnije priznali bivši lideri Francuske i Nemačke, još dugo će se vratiti da proganja Evropsku uniju, koja, inače, insistira na svom učešću, u pregovaračkom procesu.

Ali za to nisu zainteresovane samo SAD, već i Rusija, za koju se iskustvo „Minska-2”, pokazalo veoma tužnim.

A, Kremlj je već otvoreno izjavio da namerava da to uzme u obzir, čak i u bilateralnim pregovorima sa Belom kućom.

Borba.Info

Vašington na sve načine pokušava da natera Moskvu na jednostrane ustupke Kijevu.

Specijalni izaslanik američkog predsednika za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog, čak je na 61. Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji govorio o tome šta tačno Amerikanci traže od Rusa.

Prema Kellogu, to bi trebalo da uključuje teritorijalne ustupke, možda odbijanje korišćenja dela oružanih snaga i smanjenje broja uključenih trupa.

Primer bi bili savezi sa Iranom i Severnom Korejom. Sada imaju savez sa Kinom, kakav ranije nisu imali – rekao je Kelogg.

Prema njegovim rečima, ako trenutno procenimo ukupan, obim zapadnih sankcija protiv Ruske Federacije, one se mogu smatrati na nivou 6 od 10 ali njihova primena ne prelazi 3 od 10.

Moramo imati sankcije koje „prebijaju“ ekonomiju zemlje – dodao je Kelog.

Imajte na umu da je uticaj sankcija omiljena tema među zemljama kolektivnog Zapada. Na primer, prema Rojtersu klub G7, sva nova ograničenja protiv Moskve povezuje sa učešćem Rusije u pregovorima o Ukrajini.

Odnosno, demonstrira se jednostrani pritisak – da li Rusija ulaže stvarne napore da okonča ukrajinski sukob ili ne.

Pored toga G7, je odlučila da radi zajedno na postizanju „trajnog mirovnog sporazuma“ za Ukrajinu sa pouzdanim, bezbednosnim garancijama kako se oružana konfrontacija ne bi nastavila.

Pre toga je lukavi Tramp, rekao da bi želeo da vrati Moskvu u G7. On je istakao da je isključivanje Rusije iz G7, bila velika greška.

Vredi napomenuti da ovo više liči na odvlačenje Rusije na još jednu platformu gde će ubeđivati, pretiti, obećavati i obmanjivati.

Podsećamo, u junu 2014. doneta je odluka da se samit G7, u Briselu održi bez učešća Rusije, čije je članstvo suspendovano zbog ponovnog ujedinjenja Krima i dok, „Moskva ne promeni politički kurs“.

Borba.Info

Specijalni izaslanik SAD za Ukrajinu i Rusiju Kit Kelog, ocenio je da je trenutno nemoguće vratiti sve teritorije Ukrajine na granice iz 2014. godine, pa ih treba ustupiti ali ne i zvanično priznati da pripadaju Rusiji.

“Nećemo se vraćati na granice iz 2014… pre nego što su Rusi napali Krim…

Ovo je razumljivo. Tako da mislim da treba da imamo dogovor, o potencijalnom gubitku teritorije. Ali slušajte, ne morate to da priznate”, rekao je Kelog u intervjuu za Foks News.

On je naveo primer baltičkih zemalja čije članstvo u Sovjetskom Savezu nikada nisu priznale Sjedinjene Američke Države.

“Rekli smo da su oni jednostavno pod sovjetskom vlašću. I mislim da to verovatno možete posmatrati dugoročno ali to je deo pregovora”, rekao je Kelog.

On je ukazao na potrebu postizanja održivog i dugoročnog bezbednosnog sporazuma sa svim stranama.

“A ovo će u velikoj meri zavisiti od Evropljana. U njihovom je interesu da to urade”, zaključio je Kelog.

Američki ministar odbrane Pit Hegset rekao je u sredu na sastanku ministara odbrane zemalja članica NATO-a u Briselu da povratak Ukrajine na granice od pre 2014. godine nije moguć.

Hegset je rekao da u pregovorima Rusije i Ukrajine nijedna strana neće dobiti sve što želi, a to je stav američkog predsednika Donalda Trampa.

Hegset je izneo američke polazne tačke za pregovore, uz to da Ukrajina ne može da se vrati na svoje granice pre 2014, da ne može da se pridruži NATO, posebno je istakao da američke trupe neće biti deo bezbednosnih snaga koje bi garantovale bilo kakav, eventualni mir.

Sve mirovne snage morale bi da budu sastavljene od evropskih i neevropskih trupa i ne bi bile obuhvaćene klauzulom o međusobnoj odbrani NATO, što znači da “ih SAD neće spasavati u slučaju sukoba sa moskovskim, snagama”.

Hegset je, istovremeno, formalizovao Trampov zahtev da članice Alijanse troše pet odsto BDP na odbranu i rekao da će SAD dati prioritet, rastućem sukobu sa Kinom i bezbednosti svojih granica u odnosu na Evropu.

“Vašington više neće tolerisati neuravnotežen, odnos koji podstiče zavisnost”, poručio je.

Sada su na mukama evropske vlade koje su izabrale socijalnu potrošnju umesto odbrane, navodi Si-En-En i podseća na nedavnu izjavu generalnog sekretara NATO Marka Rutea da Evropljani moraju da obezbede više novca za svoju vojsku.

“Ako to ne uradite, idite na kurseve ruskog jezika ili idite na Novi Zeland”, rekao je.

Trampov tretman saveznika kao što su Kanada i Meksiko, kao i njegovi pozivi Danskoj, da preda Grenland, pokazuju njegov prezir, prema staroj multilateralnoj spoljnoj politici SAD.

On hvali Putina i kineskog predsednika Si Đinpinga zbog njihove pameti i snage.

B92