Skoro 2000 naučnika iz celog sveta – tačnije 1983. i mogu da im se pridružim – predvođeni dvojicom nobelovaca (prof. Džonom F. Klauzerom i prof. Ivarom Giaeverom) do sada je potpisalo Svetsku deklaraciju o klimi koja je pokrenuta u junu 2022.

Ovo je prilika da objavimo naš suprotstavljeni prevod globalnog teksta, na uštrb blagostanja i prosperiteta čovečanstva…

„Ne postoji vanredna situacija u vezi sa klimom“, navodi se bez oklevanja, tvrdeći da je porast CO2 dobra vest za poljoprivredu i „ozelenjavanje“ planete.

Dve hiljade potpisnika iz više od trideset zemalja – to već počinje da postaje značajno… iako se u Deklaraciji ističe: „Ne računa se broj stručnjaka, već kvalitet argumenata.

Klimatska vanredna situacija? Gde?

Na sajtu grupe „KLINTEL” („Global Climate Intelligence Group”) redovno se objavljuju članci i analize o naučnim aspektima svojih tvrdnji ali i o aktuelnim događajima, ponekad i radosnim, u vreme kada politički funkcioneri iz raznih zemalja izazivaju, čak se obavezuju i na ukidanje mera koje imaju za cilj da ostvare nemoguću misiju do 2025.

„Svetska deklaracija o klimi” koju su potpisala dva nobelovca nažalost, Svetska klimatska deklaracija, zajedno sa svojim veoma zanimljivim tačkama, veliča „nisku” stopu nataliteta u „prosperitetnim društvima”, iako je upravo to jedan, od glavnih ciljeva klimatskih uzbunjivača, a demografska zima najavljuje probleme koje je većini zemalja teško čak i imenovati, a to je posledica ekonomskog stanja stanovništva sveta, one su ozbiljne.

Evo celog prevoda ove Svetske klimatske deklaracije. – J.S.

Nema klimatskih vanrednih situacija

Iza ove hitne poruke stoji globalna mreža od više od 1.900 naučnika i stručnjaka. Nauka o klimi treba da bude manje politička, dok klimatska politika treba da bude više naučna.

Naučnici moraju otvoreno da govore o neizvesnostima i preterivanjima u svojim predviđanjima globalnog zagrevanja, dok politički zvaničnici moraju hladno da procene stvarne troškove, kao i zamišljene koristi, od svojih političkih mera.

Prirodni faktori izazivaju zagrevanje, a ne samo antropogeno.

Geološki zapisi otkrivaju da se klima na Zemlji menjala otkako planeta postoji, sa prirodnim hladnijim i toplijim periodima.

Malo ledeno doba se završilo tek 1850. Stoga nije iznenađujuće što trenutno doživljavamo period zagrevanja.

Zagrevanje je mnogo sporije nego što je predviđeno Zagrevanje planete je znatno sporije od onoga što je IPCC predvideo na osnovu antropogenih modela.

Razlika između stvarnog i modelovanog sveta pokazuje da smo daleko, od potpunog razumevanja klimatskih promena.

Klimatska politika se zasniva na neodgovarajućim modelima.

Klimatski modeli imaju brojne nedostatke i nisu nimalo ubedljivi kao alati za oblikovanje globalnih politika.

Oni preuveličavaju efekat gasova staklene bašte kao što je CO2. Osim toga, oni ne uzimaju, u obzir da je povećanje CO2 u atmosferi korisno.

CO2 je hranljiva materija za biljke, neophodna za ceo život, na Zemlji

CO2 nije zagađivač. To je ključno za sav život, na Zemlji.

Fotosinteza je blagoslov.

Povećanje CO₂ je korisno za prirodu, jer ozelenjava Zemlju: povećanje CO2 u vazduhu je podstaklo rast globalne biljne biomase.

Takođe je korisno za poljoprivredu, jer povećava prinose useva širom sveta.

Globalno zagrevanje nije povećalo prirodne katastrofe Nema statističkih dokaza da globalno zagrevanje pojačava uragane, poplave, suše i druge slične prirodne katastrofe ili ih čini učestalijim.

Naprotiv, postoje ubedljivi dokazi da su mere za smanjenje emisije CO2 štetne i skupe.

Klimatska politika mora da poštuje naučnu i ekonomsku realnost.

Ne postoji vanredna situacija u vezi sa klimom. Stoga nema razloga za paniku ili uzbunu.

Snažno se protivimo politici „neto nulte emisije CO2“ predloženoj za 2050. godinu, koja je i štetna i nerealna.

Ako se pojave bolji pristupi, a oni će svakako biti, imaćemo vremena da razmislimo i prilagodimo se.

Cilj globalne politike treba da bude „prosperitet za sve“ obezbeđivanjem pouzdane i pristupačne energije u svakom trenutku.

U prosperitetnom društvu, muškarci i žene su dobro obrazovani, natalitet je nizak, a ljudi brinu o svom okruženju.

Epilog Svetska klimatska deklaracija (VCD) okupila je veliki broj kompetentnih naučnika iz celog sveta.

Ogromno znanje i iskustvo ove grupe je ključno za postizanje uravnotežene, objektivne i relevantne vizije klimatskih promena.

Borba.Info

Čak 44 vodeća svetska klimatologa pozvala su čelnike nordijskih zemalja da se hitno pozabave, kako se sada čini, neizbežnim kolapsom Atlantskih struja što će imati razoran uticaj na klimu, prenosi Jutarnji.hr.

U otvorenom pismu objavljenom u ponedjeljak, 21. oktobra, klimatolog sa Univerziteta u Pensilvaniji Majkl Men i drugi eminentni naučnici rekli su da su rizici od slabljenja cirkulacije morskih struja u Atlanskom okeanu uveliko podcenjene i zahtevaju hitnu akciju, piše Lajv Sajens…

Struje o kojima je reč, zajedno čine Atlantsku meridionalnu preokretnu cirkulaciju (AMOC) koja uključuje i Golfsku struju te zagreva severnu hemisferu.

Istraživanja pokazuju da AMOC usporava i da bi se zbog globalnog zagrevanja uskoro mogao zaustaviti, što bi izazvalo klimatski haos, na Zemlji.

“Takva promena cirkulacije okeana imala bi razorne i nepovratne posledice posebno za nordijske zemlje ali i za druge delove sveta‘, napisali su naučnici u pismu.

U Nordijske zemlje spadaju Danska, Island, Norveška, Finska i Švedska.

Vreme ekstrema

Kolaps AMOC-a doveo bi do velikog zahlađenja i ekstremnih vremenskih prilika u nordijskim zemljama.

To bi povećalo i produbilo neobičnu “hladnu mrlju”, koja se već razvila na istočnom delu severnog Atlantskog okeana, kada su strujanja koja prenose toplinu usporila.

Kolaps okeanskih struja po svoj bi prilici mogao ubrzati i pogoršati klimatske probleme širom severne hemisfere, što će izazvati velike probleme u poljoprivredi u severozapadnoj Evropi, upozoravaju naučnici.

No posledice bi osetile i druge regije.

Kad bi se AMOC potpuno zaustavio, tropski monsunski sistemi bi se pomakli prema jugu, što bi imalo katastrofalne posledice za poljoprivredu i ekosisteme.

Zaustavljene okeanske struje takođe bi mogle dodatno povećati nivo mora duž američke atlantske obale što bi imalo nesagledive posledice na tamošnje morske sisteme i ribarstvo.

Jutarnji.hr

Neki gradovi će biti u polarnoj arktičkoj klimi u narednih 48 sati, dodaje se.

Velika snežna oluja pogodiće SAD u naredna 24 sata, pa će temperature u pojedinim mestima ići i do 30 stepeni ispod proseka, upozorili su danas meteorolozi.

Postoji rizik od obilnih snežnih, kišnih padavina i jakih oluja, od države Tenesi do Ohaja, u periodu od ponedeljka do srede, saopštila je Nacionalna meteorološka služba (NWS), prenosi “Skaj njuz”.

Neki gradovi će biti u polarnoj arktičkoj klimi u narednih 48 sati, dodaje se.

U tvitu se navodi da će “kombinacija snega i ledene kiše možda doći u dva talasa u pojedinim regionima”, kao i da bi snežna mećava mogla da nanese i do 2,5 centimetara snega na sat.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Temperature će biti 20 do 30 stepeni ispod proseka u severnim američkim državama”, ističe NWS.

U Denveru je u nedelju zabeležena temperatura od 16 stepeni ali će sutra pasti na minus 12, dok će u Rapid sitiju u Severnoj Dakoti temperatura sa četiri stepena, pasti i do minus 19.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“To je, naravno, nemoguće zaustaviti. Ali tada će čovečanstvo imati više vremena da se pripremi za nove uslove, koji su pred nama…”

Ako čovečanstvo ne uloži ozbiljne napore da uspori globalno zagrevanje, za sto godina nivo Svetskog okeana može porasti za pet metara, što će dovesti do nove velike seobe naroda.

Rekao je to klimatolog, vanredni profesor Agrotehnološke akademije Vladimir Rjabov u eteru radija Sputnjik na Krimu.

Kako je objasnio naučnik, ako se nivo mora podigne za samo nekoliko metara, tada će oko 30 odsto teritorije planete biti poplavljeno.

Riabov je naglasio da su ove zemlje najgušće naseljene.

“To će dovesti do potrebe za preseljenjem ogromnog broja ljudi, preseljenjem proizvodnje i preseljenjem stanova”, – upozorio je klimatolog.

On je naglasio da će, prema grubim procenama, do 2050. godine, doći do značajnog povećanja nivoa Svetskog okeana.

“A klimatske promene za samo nekoliko stepeni povlačiće takve globalne promene, na koje će se biti veoma teško prilagoditi”, nastavio je Rjabov.

Naučnik je primetio da se takva predviđanja možda neće ostvariti, jedino ako zemlje sveta, mogu smanjiti emisiju gasova staklene bašte i time usporiti globalno zagrevanje.

Po njegovom mišljenju, čovečanstvo je u stanju da odloži nagli porast nivoa Svetskog okeana za 300 godina.

“To je, naravno, nemoguće zaustaviti. Ali tada će čovečanstvo imati više vremena da se pripremi za nove uslove, koji su pred nama”, zaključio je klimatolog.

Naučnici redovno izdaju upozorenja o opasnostima globalnog zagrevanja.

Da bi obuzdali proces, 2015. godine više od 190 zemalja potpisalo je Pariski sporazum o klimi, čiji je cilj smanjenje emisija, preoblikovanje tehnologije i prilagođavanje klimatskim promenama.

Takođe se očekuje povećanje udela obnovljivih izvora energije.

U Rusiji se razvijaju i sprovode mere za smanjenje emisije ugljen -dioksida i zaštitu životne sredine.

Na primer, u novembru je predsednik Vladimir Putin naložio vladi da do 2030. godine obezbedi smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte do 70 odsto u odnosu na nivo iz 1990. godine i stvori strategiju za razvoj zemlje sa niskim emisijama gasova sa efektom staklene bašte do 2050. godine.

Borba.Info

“Tokom godina smo ili bliže Suncu ili dalje, dolazi do promene godišnjih doba, iz dubine protiče energije. Zemlja diše“