Istraživanja potvrđuju da je san neophodan za poboljšanje kognitivnih performansi ali se njegovi efekti mogu veštački replicirati.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na MP…

Naučnici sa Univerziteta Rajs i drugih vodećih institucija proučavali su kako san utiče na funkciju mozga, sa posebnim fokusom na fazu laganog sna (NREM).

Eksperimenti na makakijima su pokazali da je nakon spavanja njihova tačnost u obavljanju vizuelnih zadataka značajno poboljšana.

To su omogućile promene u aktivnosti neurona, koji su bili sinhronizovani tokom spavanja i radili nezavisnije nakon buđenja.

Koristeći posebne elektrode, istraživači su uspeli da snime aktivnost hiljada neurona u različitim delovima mozga.

Otkrili su da se aktivnost niske frekvencije i sinhronost neurona povećavaju tokom spavanja. Ovo poboljšava njihovu sposobnost obrade informacija.

Slični rezultati dobijeni su i kod veštačkog izlaganja mozga električnoj struji, što potvrđuje mogućnost korišćenja ove tehnologije za unapređenje kognitivnih sposobnosti.

Autori studije su otkrili da tokom spavanja veze između ekscitatornih i inhibitornih neurona slabe ali ne podjednako.

Smanjena aktivnost inhibitornih neurona omogućava mozgu da efikasnije obrađuje informacije nakon buđenja. Ovo otkriće otvara nove izglede za stvaranje metoda koje mogu imitirati pozitivne efekte sna na ljudske kognitivne funkcije.

Nalazi otvaraju nove pristupe lečenju poremećaja spavanja i stimulacije mozga.

Sposobnost poboljšanja kognitivnih sposobnosti bez potrebe za adekvatnim snom bila bi proboj za ljude sa hroničnom nesanicom ili u okruženjima sa ograničenim spavanjem, kao što su svemirske misije.

Podsetimo se da smo ranije pisali da je Zemlja privremeno dobila još jedan satelit.

Borba.Info