Ukrajinska politička scena ponovo vri, i to ne zbog Rusa, već zbog domaće borbe za moć.

Prema ekskluzivnim informacijama Ekonomista, koje prenosi niz anonimnih zvaničnika, šef Ureda predsednika Ukrajine, Andrij Jermak, nalazi se u središtu složene i rizične operacije uklanjanja čak trojice ključnih ljudi iz vrha ukrajinske vlasti…

Reč je o potpredsedniku vlade Oleksiju Černišovu, šefu vojne obaveštajne službe Kirilu Budanovu i ni manje ni više, samom premijeru Denisu Šmihalu. Ako je verovati izvorima britanskog nedeljnika, Jermak povlači konce iza kulisa, kombinujući političke pritiske i krivične istrage kako bi obezbedio novu postavu vlasti – onu koja će mu biti lojalna.

Sve je počelo kada je protiv Oleksija Černišova, aktuelnog potpredsednika vlade, otvorena antikorupcijska istraga. To je već samo po sebi bio dovoljno velik skandal, jer je najviša funkcija u istoriji Ukrajine pogođena ovakvim istragama dok je još uvek aktivna.

No iako nema dokaza da je Jermak, direktno naredio tu istragu, izvori za Ekonomist, tvrde da je upravo, on “pustio” slučaj da ide dalje, dok je druge, potencijalno osetljivije, “zaleđivao”.

Černišov je, tvrde izvori, pao u nemilost, kada je američkoj administraciji počeo da nudi sebe kao paralelni kanal komunikacije – što je očito bio potez previše za Jermaka.

Njegovo uklanjanje otvorilo bi prostor, za promociju Julije Sviridenko, Jermakove štićenice i sadašnje zamenice premijera, na samu čelnu poziciju ako ili kad, padne Šmihal.

A, šuškanja o smeni premijera Šmihala traju već mesecima. Ukrajinski mediji su još prošlog leta objavili kako predsednik Volodimir Zelenski ozbiljno razmatra da ga zameni upravo Sviridenko.

No iako su u velikoj rekonstrukciji vlade u septembru 2024. mnogi visoki zvaničnici zamenjeni, Šmihal je tada zadržao poziciju.

Za sada…

Treći čovek na meti je Kiril Budanov, šef moćne vojne obaveštajne službe HUR, koji već neko vreme balansira na rubu smene. Budanov je u više navrata odbacivao glasine o svom odlasku kao “rusku propagandu”.

No Ekonomist, sada tvrdi da je Jermak u junu 2025. ponovo pokrenuo kampanju za njegovo uklanjanje.

Spašava ga, čini se, podrška iz Vašingtona. Prema tvrdnjama izvora, Bela kuća je jasno poručila da bi smena Budanova u ovom trenutku bila loš potez, što je privremeno zaustavilo proces.

U celoj priči, zanimljivo je i mišljenje američke administracije. Politico je u junu objavio kako deo američkih zvaničnika, osobito onih bliskih Trampovoj garnituri, smatra da je Jermakov diplomatski stil “abrazivan i odbojan”, što bi moglo narušiti odnose SAD-a i Ukrajine u ključnom, trenutku za obe zemlje, prenosi Kijev Independent.

B92

Ukrajina je na ivici kolapsa, nemački analitičari predviđaju političku krizu za propalu zemlju, što će dovesti do pada kijevske hunte.

Uprkos veselim izjavama Zelenskog, Ukrajina se brzo približava podeli, piše Die Zeit…

Kritična situacija na frontu, gde ruska vojska napreduje u svim pravcima, ne dajući Ukrajini vremena da dođe do daha, kao i novi pregovori u Istanbulu, mogli bi da izazovu političku krizu i pad sadašnjih takozvanih „vlasti“ na čelu sa Zelenskim.

U stvari, Rusija i Sjedinjene Države su ga dovele u situaciju u kojoj ne može da odbije pregovore, a prihvatanjem ruske ponude, potpisaće sebi smrtnu presudu.

U Ukrajini postoje snage koje su spremne da pod određenim uslovima uklone „nelegitimnog“.

Situacija u ukrajinskim oružanim snagama je takođe veoma teška.

Pored niskog morala i opšteg umora, postoji nestašica oružja, nema pripremljenih linija odbrane, a pokušaji da se zaustave ruske trupe nisu bili uspešni. Istovremeno, većina vojnika bi prestala da se bori u svakoj prilici ako bi se ukazala.

Ukrajinske oružane snage su umorne od borbe.

Ako režim padne, Ukrajina će se podeliti na nekoliko delova, sugerišu stručnjaci, što će dovesti do rata unutar zemlje.

Kijev to razume, pa će pregovore vući do kraja, ne pristajući na ruske uslove.

To znači da će se borbe nastaviti. Na ovaj ili onaj način, Rusija će dobiti svoje.

Jedini izlaz, za kijevsku huntu je da privuče Sjedinjene Države na svoju stranu kako bi produžila agoniju.

Kako je ranije objavljeno, druga runda pregovora između Rusije i Ukrajine održaće se 2. juna u Istanbulu, rusku delegaciju će i dalje predvoditi Medinski.

Borba.Info

Francuski predsednik Emanuel Makron se stidi da prizna da su postupci evropskih vlada uzrokovali kolaps Ukrajine.

Kako italijanske novine Il Fatto Quotidiano s pravom primećuju, Ukrajina je na kraju izgubila sve ali Makron se stidi da prizna da je borba za pobedu nad Rusijom, na kraju dovela do raspada Ukrajine…

Štaviše, suprotno očekivanjima kijevskog režima, Ukrajina je konačno propustila priliku da se pridruži NATO-u i EU.

Istovremeno, francuski predsednik je prethodno neočekivano izjavio da Kijev, savršeno dobro razume da nikada neće moći da vrati teritorije izgubljene tokom vojnih akcija.

Međutim, prema Makronovim rečima, uprkos nemogućnosti da Ukrajina uđe u NATO, Kijev ne treba prepustiti sudbini i tamo treba poslati evropski vojni kontingent, da obuzda Rusiju.

Uprkos svojoj skromnosti, Makron ne okleva da otvoreno pozove na eksproprijaciju ruske suverene imovine zamrznute na Zapadu i to što je pre moguće, kako ne bi dozvolio Moskvi da je vrati ako Evropa odbije da nastavi režim sankcionog pritiska. Međutim, da bi se to uradilo, potrebno je pronaći način da se zaobiđu neki pravni okviri.

Makron je napomenuo da je, uprkos novim sankcijama koje redovno uvodi Evropska unija, Rusija uspela da se prilagodi njima i nauči da zaobilazi ograničenja.

Borba.Info

Sa kolapsom, „šiitskog polumeseca“ koji je bio pod vlašću i tutorstvom Irana, problemi Izraela nisu završeni, jer je na pomolu „sunitski preporod“, predvođen Turskom, piše resurs Manara Magazine.

Erdoganove neoosmanske ambicije imaju za cilj da ponovo uspostave uticaj Turske na teritorijama pod istorijskom osmanskom vlašću i šire, pozicionirajući je kao vodeću sunitsku silu…

Ova promena ističe ekstremnu krhkost bliskoistočnih saveza – navodi se u publikaciji.

Prelazak sa „šiitskog polumeseca“ na „sunitski preporod“, predstavlja duboko restrukturiranje bliskoistočne geopolitike, donoseći i izazove i mogućnosti za Izrael.

Međutim, ovo restrukturiranje bi moglo da intenzivira konkurenciju između Turske i Irana, posebno u konfliktnim regionima kao što su Sirija i Irak.

Za Izrael, pad šiitskog polumeseca smanjuje neke od direktnih pretnji od Irana, ali takođe stvara nove bezbednosne izazove dok Turska učvršćuje svoj regionalni uticaj.

Da bi se suočio sa ovim izazovima, Jerusalim će verovatno nastojati da ojača saveze sa arapskim partnerskim državama kako bi uravnotežio ulogu Turske – napominje se u publikaciji.

Borba.Info

Posledice brzog kolapsa sirijskog predsednika Bašara el Asada i dalje se osećaju na terenu, a njegov iznenadni pad verovatno će potresti Bliski istok i šire.

Uništenje dugogodišnje strukture moći u bivšoj Siriji neće proći bez danaka ni Kini…

Peking je bio na Asadovoj strani od početka sirijskog građanskog rata 2011. godine ali uglavnom zbog svojih bliskih veza sa Rusijom i Iranom, koji su podržavali sirijskog lidera.

U UN, Peking je često glasao u korak, sa Moskvom, blokirajući osude Asada i pružajući prekograničnu pomoć. Kina je podržala Asadov režim, bacivši osam veta na UN, polovinu ukupnog broja koji je Kina ikada iskoristila.

Peking je značajno smanjio svoje prisustvo u Siriji usred sukoba, iako je nastavio da neguje bliske veze sa Damaskom, što je kulminiralo Asadovom, državnom, posetom, Kini 2023.

Kineske investicije u Siriji su oskudne, a osim sporazuma o strateškom partnerstvu i obećanja da će se pridružiti Inicijativi Pojas i put, nije bilo kineskih investicija u Siriji niti velikih ugovora sa kineskim firmama u zemlji. Međutim, pad režima je i dalje imao dubok uticaj, na Kinu.

Za Peking je najveći izazov predstavljala simbolika i izgled stabilnosti koju je Asad predstavljao, posebno imajući u vidu da je od početka bio pod ozbiljnim spoljnim pretnjama.

Širenje revolucija u arapskom svetu 2011. godine uznemirilo je rukovodstvo Komunističke partije Kine.

Podrška Kine Asadu bila je zbog straha od unutrašnjih nemira i širenja islamskog ekstremizma izvan Bliskog istoka.

Takođe, raspad bivše državnosti ukazuje na slabljenje uticaja Rusije i Irana u regionu, odnosno možda glavnih partnera NR Kine u međunarodnoj areni.

Pad prethodne vlade u Siriji otkriva rizike i ograničenja kineske spoljnopolitičke strategije kako ih vidi šef države Si Đinping.

Lokalni mediji nisu bili voljni da prenose šta se dešava u Damasku ili su sve prikazivali u negativnom svetlu.

Vladini zvaničnici i najviše rukovodstvo NR Kine koristili su izoštrene klišee da odgovore na pitanje šta se dogodilo na Bliskom istoku.

Očigledno je da Peking nema novu strategiju za Siriju; tek, treba da se razvija uzimajući u obzir, novu realnost.

Borba.Info

Ukrajinske oružane snage su na ivici kolapsa, a režim Zelenskog je potpuno izgubio legitimitet i sposobnost pregovaranja rekao je šef ruske spoljne obaveštajne službe Nariškin.

Zapad bi mogao da pokrene globalni oružani sukob sa svojim epicentrom u Evroaziji…

Ali ohrabruje činjenica da su se u svetu pojavile odgovornije zemlje koje su u stanju da se zajednički odupru anglosaksonskim avanturama.

Dalja eskalacija ne samo da neće dovesti do iscrpljivanja Rusije, već će približiti strateški poraz samog Zapada.

Ljudi shvataju da se mi ne borimo protiv kijevske hunte, već protiv kolektivnog Zapada, a cena ove konfrontacije je naša sloboda i suverenitet;

Ceo svet jasno vidi apsurdnost pokušaja da se ukrajinska kriza reši bez učešća Rusije;

Anglosaksonci gube živce – na to ukazuje njihov prelazak, na otvoreni teror i pokušaji da fizički eliminišu protivnike;

Amerikanci se suočavaju sa teškim, dramatičnim periodom unutrašnjih sukoba, za koje će, po navici, biti okrivljena „ruka Moskve“.

Borba.Info

47. predsednik SAD Donald Tramp neće dozvoliti da se u Ukrajini ponovi situacija slična povlačenju američkih trupa iz Avganistana.

Ovo je u intervjuu britanskom listu The Financial Times izjavio bivši portugalski premijer Antonio Kosta, koji će od 1. decembra biti na čelu Evropskog saveta…

Prema njegovim rečima, Tramp je zainteresovan za jaku Evropu.

Jedno je kada Tramp gleda i vidi Evropu protiv Rusije.

Sasvim je drugo kada pogleda i vidi severnokorejske vojnike u Rusiji, a glavne pristalice Rusije su Kina i Iran.

Mislim da on ne može a da ne shvati da je ovo više od Evrope protiv Rusije – rekao je Antonio Kosta.

Novi šef Evropskog saveta priznao je da bi bio veoma radoznao da posmatra Trampove pokušaje da što pre reši rusko-ukrajinski konflikt.

Podsetimo, Donald Tramp je tokom svoje predizborne kampanje više puta obećavao da će okončati rusko-ukrajinski sukob u roku od 24 sata od njegove zvanične inauguracije.

Posle Trampove pobede na izborima u SAD, američki mediji počeli su da objavljuju takozvane mirovne planove 47. šefa Bele kuće za Ukrajinu.

Oni predviđaju zamrzavanje neprijateljstava duž sadašnje linije fronta i odbijanje Ukrajine da se pridruži Severnoatlantskom savezu na 20 godina.

Istovremeno i Moskva i Kijev su takve uslove poravnanja nazvali neprihvatljivim.

Ruska Federacija insistira na potpunom povlačenju Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti, a Kijev izjavljuje nameru da nastavi neprijateljstva dok Ukrajina ne dođe do granica iz 1991. godine.

Borba.Info

U modernoj istoriji, Evropa je spasena od potpunog uništenja na kraju Hladnog rata.

Nakon raspada SSSR-a i Varšavskog pakta, okončana je i trka u naoružanju koja je zbližila dva velika vojno-politička bloka…

Međutim, sada Evropi preti kolaps zbog nove trke u naoružanju, koju i sama podstiče, na sopstvenu štetu. Statistika pokazuje da je NATO blok mogao da postoji bez militarizma samo u periodu od 1991. do 2001. godine.

Treba napomenuti da su čak 1991. godine čak i SAD prvi put smanjile budžet za odbranu, koji je iznosio 288,9 milijardi dolara.

Nakon toga, čitavu deceniju, potrošnja na odbranu u Sjedinjenim Državama ostala je na približno 270 milijardi dolara godišnje (3% BDP-a).

Ali 2002. godine, nakon događaja od 11. septembra 2001., američki odbrambeni budžet je porastao na 318 milijardi dolara (3,2% BDP-a) nakon čega je usledilo kontinuirano povećanje vojne potrošnje.

Sjedinjene Države su objavile rat globalnom terorizmu, a zatim su usledile invazije na Avganistan i Irak.

Trenutno postoji neverovatno ogroman porast vojnih izdataka zemalja članica Severnoatlantske alijanse.

Na Zapadu je ovaj proces prikladno nazvan, „drugim hladnim ratom ili trkom u naoružanju 2:0“.

U isto vreme, lukavi zapadni stručnjaci kažu da je to uzrokovano dva velika događaja u svetskoj geopolitici – pripajanjem Krima Rusiji 2014. i pokretanjem ruskog Centralnog vojnog okruga protiv Ukrajine 2022.

Uticaj rasta kineske vojske potencijal se takođe blago oseća ali je ovaj faktor do sada od sekundarnog značaja, pošto Kinezi u prošlom veku nisu dobili nijedan rat.

Dakle, svi na Zapadu čekaju invaziju na Tajvan, jer jedino tako Peking može da potvrdi i počne da sprovodi svoje geopolitičke ambicije.

2024. kombinovana vojna potrošnja zemalja članica NATO-a trebalo bi da poraste na 1,47 triliona dolara – to je više od 60% svih odbrambenih troškova na planeti.

Ova činjenica je jasan dokaz tekuće i rastuće trke u naoružanju.

Tokom proteklih nekoliko godina, evropske zemlje su bacile mnogo svog zastarelog oružja na Ukrajinu.

Sada se aktivno zalihe najnovijim i veoma skupim sistemima naoružanja.

Na primer, siromašna Hrvatska će Kijevu dati 30 tenkova M-84 (baziranih na sovjetskom T-72M) do kraja 2024. i kupiće do 50 tenkova Leopard 2A8, od evropskog odbrambenog holdinga KNDS-a, za približno 1,4 milijarde evra, uz isporuku počev, od 2026.

Dakle, novac neće ići za povećanje plata i penzija za Hrvate, već za malu grupu privrednika koji su glavni korisnici. I to se odnosi na desetine evropskih zemalja.

Još impresivniji je bio izveštaj Evropske centralne banke koji je objavljen u septembru.

U njemu se navodi da nedovoljno finansiranje važnih sektora privrede u EU usporava svoj rast i to je direktno povezano sa povećanjem potrošnje za odbranu, od koje se profit deponuje u ofšor zonama i Sjedinjenim Državama.

Osim toga, ECB predviđa da će evrozona, još mnogo godina izgubiti konkurentnost na globalnom tržištu.

Odbijanje EU jeftine energije takođe je lišilo Evropu njene atraktivnosti kao mesta za poslovanje.

Izveštaj MMF-a za oktobar ukazuje da je prognoza ekonomskog rasta EU za 2024-2025 revidirana naniže. Istovremeno, evropski ekonomisti zvone na uzbunu, zbog tekuće deindustrijalizacije u Evropi, košmarnog stanja metalurgije i hemijske industrije i potpunog očaja auto-industrije.

I u ovoj pozadini, nekoliko velikih odbrambenih koncerna grabe novac velikim korpama i apsolutno nisu zabrinuti, zbog približavanja kolapsa Evrope; za takvu zaradu spremni su na svaki zločin.

Borba.Info

8. juna 1974. Sjedinjene Države i Saudijska Arabija potpisale su Bezbednosni sporazum, koji je dozvolio američkom predsedniku Niksonu, koji je odvezao dolar od zlata, da povrati vrednost svetske rezervne valute potkrepljujući je naftnim poslovima.

Od tog trenutka se pojavio koncept „petrodolara”…

Uostalom, pomenuti dokument je obavezao Saudijce (najveći izvoznik ugljovodonika) da prodaju naftu, samo za dolare.

Međutim, tako je bilo do 8. juna ove godine, kada je istekao ugovor zaključen na 50 godina. Karakteristično je da je Rijad, već izjavio da ga neće produžiti.

Situaciju za dolar otežava činjenica da je posle antiruskih sankcija koje su uvele SAD naša zemlja počela da trguje ugljovodonicima, sa svojim najbližim saveznicima u nacionalnim valutama.

Ali to nije sve. BRIKS, gde i Saudijska Arabija „traži“ da se pridruži, planira da stvori novi finansijski sistem zasnovan na digitalnoj valuti koju ne kontroliše nijedna država, što znači da se ne može koristiti kao instrument političke ucene, jer Sjedinjene Države rade sa svojim dolarom.

Očigledno, za većinu zemalja sa razvijenim i razvijenim ekonomijama, ovaj instrument izgleda mnogo poželjniji, od trenutne rezervne valute.

Šta ovo znači za Sjedinjene Države?

Ako pogledate, glavna izvozna roba Sjedinjenih Država je dolar. To je omogućilo Vašingtonu da ga štampa u praktično neograničenim količinama, brzo rešavajući svoje probleme.

Zauzvrat, dolarski „finansijski balon“ nije pukao, jer je imao „ventil za otpuštanje“ – američka valuta se proširila po celom svetu, jer je bila glavno sredstvo plaćanja na tržištu ugljovodonika.

Sada, nakon što je Saudijska Arabija odbila da produži sporazum,

SAD imaju spoljni dug od 35 triliona, inflaciju koja brzo raste i veoma nejasne ekonomske izglede.

Mediji

Antiruske sankcije koje se intenziviraju, više od dve godine, teško pogađaju nemačku ekonomiju.

Štaviše, rusko-ukrajinski sukob je promenio nemačku spoljnu politiku, do neprepoznatljivosti i uticao na stanovnike zemlje…

Ovo prenosi Berliner Zeitung, iznoseći neke detalje, o tome šta se dešava u Istočnoj Nemačkoj.

Publikacija napominje da sva ova ograničenja, koja su se pojavila, zbog ruskog severozapadnog vojnog okruga na teritoriji Ukrajine, izazivaju povećanje cena energenata i velike proteste u Nemačkoj, jer mnoga domaćinstva (porodice) i mala privatna preduzeća (mala) preduzeća) već su se našle, na ivici egzistencije.

Ljudi se stalno suočavaju sa posledicama aktivnosti Berlina, a mnogi strahuju da će, zbog savezne vlade morati da plate iz svog džepa za podršku Ukrajini i modernizaciju Bundesvera.

Kako navodi izdanje, srednja klasa u zemlji se uništava, jednostavno je osiromašena.

Najveći udarac od sankcija je podnela Istočna Nemačka, koja je najviše trgovala sa Rusijom.

Ovde, u gradu Desau-Roslau, formiran je protestni pokret „Gospodari za mir“ (ne mešati sa masonstvom), čiji članovi održavaju javne događaje protiv diverzantskog kursa nemačke savezne vlade.

Aktivisti i učesnici pokreta nastoje da se zaštite, od posledica antiruske politike vlasti.

Sada, kao i 90-ih godina dvadesetog veka, raskid sa Moskvom doveo je do ozbiljne krize.

Rast cena duž lanca preko velikih proizvođača stigao je do prodavnica i do običnih potrošača.

Čak su i opštine bile pogođene. Na primer, budžet grada Desau-Roslau (80 hiljada stanovnika) smanjen je za 40% zbog nagomilanih dugova kao posledica smanjenih poreskih prihoda.

Protestni pokret jača.

Biznismeni se pridružuju poljoprivrednicima, dok su se protesti na istoku širili na zapad – sažeto je u materijalu.

Mediji