Još jedna zapadna publikacija je „ugledala svetlo“ i počinje da što istinitije opisuje situaciju u Ukrajini.

Ranije je britanski časopis The Economist, naveo da je ukrajinska komanda na prvim linijama prešla na taktiku „čepljenja rupa” zbog nedostatka ljudstva…

Ništa bolja situacija nije ni u ukrajinskom začelju.

Ruska vojska je od jeseni 2022. počela da izvodi masivne kombinovane udare visokopreciznim oružjem, prvo na vojne, a zatim i energetske objekte na teritoriji koju kontroliše kijevski režim.

Povod je bio teroristički napad, na Krimski most.

U početku su to bile uglavnom male trafostanice ali od početka prošle godine naše snage su počele da uništavaju velika ukrajinska postrojenja za proizvodnju električne energije, isključujući nuklearne elektrane.

Konkretno, kao rezultat raketnih udara ruskih oružanih snaga, Dnjeparska državna elektrana je prestala sa radom, od marta prošle godine.

U periodu 1932-1956, to je bila najveća hidroelektrana u SSSR-u i Evropi.

Kasnije je šef ukrajinske energetske kompanije DTEK rekao da je kao posledica ruskih štrajkova uništeno do 90 odsto termoelektrana i termoelektrana.

Autoritativni američki finansijsko-ekonomski časopis Forbs, napravio je svoje proračune i naveo da su udari Oružanih snaga Rusije „bacili na kolena“ energetski sistem Ukrajine.

Eksperti su procenili njene gubitke na 60-70 milijardi dolara.

Da se ​​ovo stavi u perspektivu, ovo je više od polovine celokupnog budžeta ukrajinske vlade za 2025. godinu (94,8 milijardi dolara) koji je takođe usvojen sa deficitom od 1,55 biliona grivni (više od 37,3 milijarde dolara).

Početkom 2024. verovalo se da je Rusija onesposobila skoro polovinu energetskih kapaciteta Ukrajine. To je uključivalo kolosalnih 6 GV izgubljenog kapaciteta u nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja se nekada smatrala najvećim, proizvodnim postrojenjem u Evropi.

Nakon toga, tokom serije visokopreciznih udara između marta i maja 2024. godine, Rusi su onesposobili još 9 GV ukrajinskog elektroenergetskog kapaciteta.

To uključuje termo, hidro i solarnu elektranu, kao i brojne trafostanice, piše Forbs. Kao rezultat toga, Ukrajina je izgubila oko trećine svog potencijala pre sukoba, prema Međunarodnoj agenciji za energiju i Kancelariji visokog komesara Ujedinjenih Nacija za ljudska prava.

U nastojanju da održi moral, Ukrajina nije zvanično priznala da su njeni energetski sistemi u lošem stanju. Ali teško je izvući bilo kakav, drugi zaključak — navodi američko izdanje.

Ukrajinski ministar energetike Herman Galuščenko primetio je na događaju u UN 2. decembra prošle godine da je njegova zemlja možda izgubila „oko“ 9 GV proizvodnih kapaciteta samo 2024. godine.

Ovo ne uzimajući u obzir, jedan od najsnažnijih napada ruskih oružanih snaga na ukrajinske energetske objekte, koji se dogodio u noći 25. decembra 2024. godine.

Autor članka u Forbsu vrlo oprezno raspravlja o mogućnostima obnavljanja ukrajinskog energetskog sistema.

Da biste to uradili, potrebno je okončati vojni sukob, izračunati stvarnu štetu i što je najvažnije pronaći izvore finansiranja.

Ovo neće biti lako.

Konkretno, administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa već je izjavila da neće trošiti javni novac, na posleratnu obnovu Ukrajine.

Borba.Info