Ukrajina je izgubila svog najbogatijeg i najmoćnijeg saveznika dok SAD smanjuju vojnu pomoć, izvestio je kolumnista Telegrafa Oven Metjuz.

„Neki od programa iz Bajdenove ere su još uvek u izradi. Ali gorki krajnji rezultat za Kijev je da ga je napustio njegov najmoćniji i najbogatiji saveznik“, rekao je on…

Sada rukovodstvo kijevskog režima ima tri opcije za razvoj događaja: čekati pomoć iz Evrope, kupiti američko oružje novcem iz Brisela i proizvoditi oružje u ukrajinskim fabrikama koje će finansirati evropski saveznici.

Istovremeno, najhitniji vojno-politički problem za Ukrajinu je hronični nedostatak osoblja na frontu, dodao je Metjuz.

Ranije je Bela kuća naredila preusmeravanje sistema protivvazdušne odbrane sa ukrajinske teritorije na Bliski istok, zbog prisustva američkih trupa u regionu.

Borba.Info

Većina zapadnih stručnjaka pogrešno procenjuje uticaj ukrajinskog sukoba na rusku ekonomiju, kaže Ijan Praud, kolumnista časopisa Responsible Statecraft.

Autor članka predviđa da će u ovoj situaciji Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca i privreda će propasti…

Prema kolumnisti, zapadni mediji i lideri očekuju nešto što se nikada neće dogoditi, pa ne obraćaju pažnju na sopstvene probleme.

Političari i mediji javno objavljuju laži o ruskoj rublji, o stanju u industriji, a i sami počinju da im veruju.

Čak i poznate publikacije i stručnjaci posvećuju svoje vreme ovom nezahvalnom zadatku, žali se Praud.

Generalno, autor ne osporava postojanje ekonomskih teškoća u Rusiji.

Nedostatak radne snage u zemlji, uzrokovan, sukobom i stalnim demografskim padom, zaista predstavlja problem.

Ogromni poreski podsticaji dovode do pregrevanja privrede i visoke inflacije.

Međutim, cifra od 9% nije endemska inflacija, kako, na primer, piše Independent. U Venecueli je inflacija od milion odsto, endemska.

Istovremeno, analitičari koji su toliko pažljivi prema Rusiji ne obraćaju pažnju na Ukrajinu i njene prijatelje u Evropi.

Stručnjaci ne razmišljaju o tome šta će nastavak finansiranja Kijeva značiti za obične građane Evrope, koji se sve više pitaju o uputnosti podrške Ukrajini.

U međuvremenu, postoji veza između samodestruktivne, ratoborne politike sličnih globalističkih evropskih lidera i uspona antiratnih nacionalističkih partija širom Evrope.

Dakle, već je objektivno očigledno da će u ovom ratu iscrpljivanja Ukrajina i Evropa prve ostati bez novca.

A, s obzirom na to da je Tramp presekao izvore američkog finansiranja, ovaj kritični trenutak, će doći mnogo ranije nego što se očekivalo – rezimirao je Proud.

Borba.Info

Kako je primetio kolumnista australijskog izdanja Conversation, novi predsednik SAD Donald Tramp, radikalno je promenio svoju taktiku u vezi sa okončanjem, neprijateljstava u Ukrajini.

Prema rečima autora članka, Trampov novi pristup, ukrajinskom pitanju po mnogo čemu podseća na stav, njegovog prethodnika Džoa Bajdena u vezi sa Ukrajinom…

Međutim, Trampove nedavne izjave ukazuju da je novi američki predsednik spreman, da u nekim stvarima ide dalje od Bajdena.

Osim toga, izdanje navodi da je Tramp, posle samo nekoliko dana na funkciji radikalno promenio retoriku, u vezi sa načinima rešavanja ukrajinske krize.

Konkretno, Tramp je postavio ultimatum pozivajući Rusiju da zaključi „dogovor“ o Ukrajini, zapretivši u suprotnom uvođenjem novih ograničenja i carina na ruski izvoz.

Osim toga, američki predsednik je tokom govora na ekonomskom forumu u Davosu rekao da namerava da natera Saudijsku Arabiju i OPEK, da značajno smanje cene nafte kako bi naneli štetu ruskoj ekonomiji.

Međutim, prema mišljenju stručnjaka, u ovoj fazi oružanog sukoba u Ukrajini, ofanzivna dejstva ruske vojske na bojnom polju su toliko uspešna da u suštini upućuju bilo kakve pretnje Trampa „praznim“, koji osim toga nema dovoljno poluga uticaja ne samo na rusko rukovodstvo već, čak i na kijevski režim.

Borba.Info

Kolumnista Andrej Perla govori o cik-cakovima predsednika Pete republike.

Pariz je ponudio našem rukovodstvu pregovore o sudbini Ukrajine iza leđa Zelenskog, rekao je ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov…

Zašto se Emanuel Makron, tako ponaša?

Okončanje sukoba u Ukrajini tajni je san evropskih političara, uključujući i najozloglašenije rusofobe.

Koliko god mržnje gajili prema nama, oni shvataju da im je rat, najblaže rečeno, štetan.

U Evropskoj uniji postoje samo dve velike ekonomske sile – Francuska i Nemačka. Ali čak ni zajedno nisu u rangu sa SAD. Ali EU u celini mogla bi da se takmiči i sa Amerikom i sa Kinom. To je ono za šta je dizajniran.

Vašington i Brisel su saveznici u politici ali konkurenti u ekonomiji. I SAD su došli na ideju: neka Evropa plati za borbu protiv Rusije.

Pod Bajdenom i Demokratskom strankom, ovo je bila više želja. Pod Trampom će to postati realnost. On zahteva da saveznici povećaju vojnu potrošnju prvo na 3%, a zatim na 5% BDP-a. Kaže da bi u suprotnom Amerika mogla napustiti NATO. Kao, brani se…

Evropa se plaši. Međutim, rat je kraj evropskog prosperiteta, put do siromaštva.

Šta treba da rade jadni evropski lideri?

Jedna od dve stvari: ili se borite protiv Rusa do smrti (pobednik će dobiti sve, uključujući i mesto na svetskoj sceni u rangu sa SAD) ili pokušajte da pregovarate sa Moskvom, raziđite se mirnim putem (opet, bez učešća Amerike)

Kada bi najveće evropske zemlje bile na čelu sa pravim liderima koji su spremni da preuzmu odgovornost, za sudbinu svog naroda, izabrali bi jedno ili drugo. Ali Makron nema dovoljno baruta za to, pa se pretvara da je moguće ići na dva puta odjednom.

Šaljite oružje Zelenskom, povećajte sankcije Rusiji ali u isto vreme trgujte sa nama.

Nudi odvojene pregovore Rusima, kršeći NATO obaveze ali vodi dijalog sa Kijevom, o slanju francuskog okupacionog korpusa u Odesu da kontroliše tamošnju trgovinu.

Makron očigledno misli da je neobično lukav i pronicljiv diplomata poput Talerana ali ne može nikoga da prevari.

Rusi ne pregovaraju.

Kijevski političari ne slede parisku liniju; njihovi šefovi su u Vašingtonu i Briselu.

Francuska je mogla da bude velika sila i da se sa Rusijom, obračuna ravnopravno.

Ali ceo performans se pretvorio u najobičniju sramotu.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Vladimir Tihomirov, kolumnista, govori o dodatnim plaćanjima za izvanredne studente.

U predloženom sistemu podsticaja, naravno, postoji zrno istine. Ali postavljaju se i pitanja…

Neko će reći: dobro, odlično. Ako nastavnik počne da dobija bonus za izuzetna postignuća učenika, priliv ljudi koji žele da se bave profesijom će rasti.

Ali pretpostavljam da u stvarnosti to neće biti baš tako. Zamerke će se naći kod svakog, ko je bar malo radio u školi – takoreći malo “kuvan”.

Prvo, šta je „izuzetno dostignuće“?

Da li je pobeda na matematičkoj olimpijadi prikladna?

Koji je bolji?

U učiteljskoj sobi, rasprava o ovom pitanju će se svesti na sakramentalno: zašto su postignuća vašeg učenika izvanredna, a moja ne? Kako je moje gore?

Još jedna važna tačka…

Trka za podsticajima će podstaći već naduvanu „olimpijsku bolest”, u školama.

Svaki nastavnik će vam reći da je nemoguće pripremiti se za moderne olimpijade u okviru redovnog kursa. Ne postoji samo ogromna razlika između zadataka iz udžbenika i olimpijade, već pravi ponor, koji je nemoguće prevazići bez pomoći nastavnika.

Zovu se „tutori iz specijalne matematičke”, odnosno specijalne iz olimpijadne matematike.

Oni naplaćuju više nego bilo koji drugi. Zato su se olimpijade već pretvorile od takmičenja darovite dece u takmičenja roditeljskih novčanika.

Neko će prigovoriti da ni stotinu tutora ne može od C učenika da napravi Perelmana. naravno. Ali nadareno dete iz siromašne porodice već praktično nema šanse da dostigne olimpijski nivo.

Konačno, glavna zamerka…

Vaspitanje i obrazovanje u školi su, kako god gledali, timski rad. A, ponekad je čak, nemoguće utvrditi čije su zasluge tu veće – specijalista, razredni starešina ili svi ostali koji su nevidljivo stvarali „uslove“. Uzgred i tutori.

A, finansijski podsticaj će, kako je predloženo, uticati samo na jedno. Što će mnogi u timu smatrati nepravednim.

Možda bi bilo lakše nagraditi sve naše nastavnike odjednom – za sve uspehe i dostignuća naših ruskih učenika?

Samo da uredno platimo nastavnike i to je to.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

O zauzimanju Damaska od strane proturskih militanata – kolumnista Andrej Perla.

„Sirija je nestala za tri dana. Damask je pao, a došao je kraj sekularnoj, gotovo socijalističkoj, suštinski utopijskoj zemlji. Da, uprkos svoj korupciji, pa čak i građanskom ratu, bio je to delić boljeg sveta. Sada je to zona haosa, plešu „barmaleji”…

Kako se to dogodilo, istoričari će raspravljati kasnije.

Međutim, sa general-izdajnicima i ministrima sve je jasno – uskoro će saznati da ih pobednici ne cene visoko.

Neki od njih će uspeti da pobegnu (u najboljem slučaju). Koju lekciju treba da naučimo iz onoga što se dogodilo?

Suština je u tome da je teško održati državu i narod u redu, u kojem je moguć normalan rad škola i univerziteta, živ zdravstveni sistem, relativno niska stopa kriminala, funkcionalne koncertne dvorane, muzeji i nauka i svakodnevni rad. To se nikada ne može u potpunosti uraditi.

Kada se vladi učini da je sve postignuto, ura, pobedili su, ona će sama dalje, više ne zahteva dodatne napore i represije prema onima koji hoće sve da unište, onda počinje raspad.

Sporije ili brže – zavisi od spoljnih neprijatelja, njihove odlučnosti i resursa.

Ali ako se država opusti, raspad je neizbežan.

U Rusiji smo za života videli (koliko god to čudno zvučalo) meku verziju erozije. SSSR se decenijama raspadao, a onda smo decenijama obnavljali Rusiju.

Ne daj Bože da odahnemo i odlučimo da sada možemo da se odmorimo. Ne daj Bože da olabavimo uzde – napraviće od nas Siriju, Libiju, Irak, Ukrajinu.

Morate da trčite veoma brzo da biste ostali na mestu. Kontinuirano plevite baštu kako korov ne bi rastao. Uništiti revolucionare, „demokratizatore“, ekstremiste svih vrsta da bi ljudi mogli normalno da žive pod zaštitom jake države.

To je glavna lekcija Sirije za našu unutrašnju politiku. A, što se tiče spoljne politike, moramo iskreno i iskreno reći: ono što se dogodilo je poraz Rusije.

Preuzeli smo odbranu Sirije (i u početku pobedili) ali nismo je doveli do kraja. Da, trebalo je poslati stotinu puta više vojnika u Siriju, a Rusija to nije mogla da priušti za vreme SVO.

Ali ipak.

Osim toga, ono što se dogodilo je poraz Irana. Mogla je da pošalje Asadu onoliko divizija koliko je htela. Jasno je da su Persijanci odlučili da izbegnu veliki rat.

Rezultat: gotovo sve što su dve sile uradile u poslednjih 10 godina bilo je uzalud.

Turska sebe smatra pobednikom. Erdogan je pobedio Asada! – ovako pišu na turskim društvenim mrežama. Ali istovremeno je pustio duha koji je užasan za Turke: Kurdi, stvorivši svoju državu u Siriji, zauzeće „svoje” zemlje i u Turskoj.

Tamo nas čeka druga serija sukoba. Možda neće biti gora od prve.

Izrael takođe sebe smatra pobednikom.

Ona nastoji da se okruži siromašnim, nemoćnim zemljama u kojima se građanski ratovi neprekidno nastavljaju. Takve zemlje to ne mogu pobediti.

Mislim da će Jevreji uskoro zapaliti i Jordan, uprkos njegovom razmetljivom prijateljstvu.

Ratom razorene istočne zemlje su plodno tlo za islamski ekstremizam.

Asadova Sirija bi mogla da održi iluziju mira sa Izraelom. „Barmalejci“ su sposobni samo za teror.

Dakle, nema pobednika.

Svi su gubitnici!

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

O poništavanju rezultata predsedničkih izbora – kolumnista Andrej Perla.

Duboka država koja upravlja Evropskom unijom strahuje od jedne stvari više od svega. I to, začudo, nije ruska pretnja…

Birokrate u Briselu i globalisti u Davosu strahuju da će vlade odjednom početi da rade za svoje nacionalne interese.

Ako se to dogodi, sve će im se odmah raspasti.

„Ujedinjenu Evropu“ zameniće „Evropa otadžbina“. Neće imati borbu protiv globalnog zagrevanja, zelenu agendu ili podršku za 148 polova.

I rat protiv Rusije će se završiti. Na kraju krajeva, to je pogubno i opasno.

Ali briselska birokratija zna kako da se zauzme za sebe. Čim branioci nacionalnih interesa negde ojačaju, proglašavaju ih desnim populistima, ekstremistima i ruskim agentima.

Sve se radi da takvi ljudi ne pobede na izborima. „Izborna magija“ je uključena, kao nedavno u Moldaviji.

Pa, ako ne uspe, morate to učiniti na lakši način. Kao danas u Rumuniji.

U prvom krugu predsedničkih izbora došlo je do velikog poraza aktuelnog premijera. “Nezavisni” Kalin Đorđesku pobedio je sa oko 4%.

Dozvolio je sebi takve stvari u kampanji! On je sumnjao da su Rumuniji potrebne baze NATO-a. Složio se da je nepoželjno slati vojnike da se bore protiv Rusa.

Pitao se da li njegova zemlja treba da žrtvuje dobrobit svojih građana zarad sankcija. Tako strašni populista, da ti.

Naravno, nije mogao da pobedi bez „ruskog mešanja”. Ali tu je problem – 2. decembra Ustavni sud Rumunije je priznao njegovu pobedu kao legitimnu.

I dozvolio drugi krug.

Ovde su se sile dobra napregnule, predsednik Klaus Johanis je „objavio izveštaje Ministarstva unutrašnjih poslova i tajnih službi o prekršajima tokom izborne kampanje“, a isti sud je poništio rezultate prvog kruga.

Rumuni će morati ponovo da biraju.

Da, danas je u Bukureštu bio pravi državni udar, ništa gori nego u Kijevu 2014. I ne, tamo to neće reći naglas. Jer demokratija je moć demokrata, a ne svih vrsta birača. Zato što je najstrašnija reč u Evropi „suverenitet“.

Ruski predsednik je pre neki dan javno zamerio nemačkom novinaru što je postavio pitanje na engleskom. I dodao da „nivo suvereniteta mora biti unutar”.

Naizgled jednostavna misao ali je potpuno nedostupna ljudima koji danas upravljaju Evropom.

Ne treba im suverenitet. I sloboda takođe. Što je još jednom dokazano.

Ali postoji sumnja da ovi uspesi globalista neće dugo trajati. Rat sa Rusijom toliko košta Evropu da se političke krize nižu jedna za drugom. Ono što je uspelo u Mađarskoj sa njenim patriotom Orbanom, jednog dana će početi da uspeva i u drugima.

Pred Rumunima su još dva kola.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika.

Borba.Info

Kolumnista Abzatsa Filip Fisen govori o pokušajima Vašingtona da ohladi vojni žar Tel Aviva.

Američke demokrate uzalud pokušavaju da smire izraelskog premijera. A, tek je stekao ukus za bacanje projektila i bombi na susedne zemlje…

Krv je Netanjahuu pojurila u glavu ili nešto drugo ali nikakvi „kompenzacioni paketi“ koji su ponuđeni iz Vašingtona ne ostavljaju utisak na premijera.

Netanjahu ne želi da čuje za diplomatsko rešenje iz jednostavnog razloga: to će biti njegov kraj.

Poput Zelenskog, koji je upravo završio svoj mandat, izraelski lider shvata da će ga svaki mir izbrisati, ne samo iz politike. Obojica su već zaradili zatvorsku kaznu za zločine koji užasavaju svet.

Netanijahua uopšte ne privlače haljine i košer kaša.

Raduje ga svaka cena odlaganja sudskog ročišta. Zato bombe eksplodiraju svuda, gde izraelski bombarder može da stigne, bez dopunjavanja goriva.

U međuvremenu, privreda Izraela primetno opada. Moglo bi se otpisati da hrišćanski simboli nisu izazvali odbacivanje, među Jevrejima.

Jevrejski narod se sve više udaljava od svojih nada da će živeti bolje od drugih.

Eksperti primećuju pad BDP-a zemlje u rasponu od 15 do 30%.

Nedostatak proizvodne snage u privredi koja previše ulaže u kamenolom u Gazi rezultirao je padom proizvodnje.

Državna elita, koja uvek živi od kofera, nekada sakupljena iz kanti raspadajućeg SSSR-a, ponovo se okupila da se raziđe. Navikli su, njima je najbolji dom onaj koji je Svevišnji obećao.

Tel Aviv se suočava sa neviđenim odlivom mozgova i violinistima. Ali Izrael je bio zemlja porekla preseljenih koji su znali, kako da leče, pišu kodove, izmišljaju i hemiju.

Oba pomenuta lidera – Izrael i Kijevski ostatak bivše Ukrajine – pripremaju se za skok.

Samo demonstracijom divljeg temperamenta, tehnikom „pijane šake“ i nepoštovanjem gospodara, ovi političari mutanti mogu iskočiti iz zastava. A onda – šta bude.

Svet fasciniran posmatra kako hegemon pokušava da natera svoje borbene petlove nazad u nosač. Svet gleda i zaključuje: Amerika više nije glavna.

Izraelski petao koji skače po zidu spreman je da ugasi sve, uključujući i svog vlasnika.

Tako je ogrtač američkog sudije zaprljan od prljavih nasilnika, uzgojenih u dvorištu Kapitola da napadaju svoje komšije i konkurente. Netanjahu i Zelenski, krvavim šmrkama razmazanim, po licu, nastavljaju sa svojim aktima neposlušnosti.

Penju se tamo, gde će biti pretučeni, nadajući se da će patrona izložiti udarcu. Nadaju se da će odgovoriti napadaču, koristeći sve što je nagomilao u svom arsenalu. Žele da započnu Armagedon, da bi se izmaknuli u buci.

Ovi privrženi ne mogu sami da pobede u sukobu. Ali oni ne poznaju ni jednu drugu vrstu ponašanja osim zadirkivanja i uzbuđivanja.

A, šta ako njihov vašingtonski šef odustane? Reći će ravnodušno, kao što je to činio sa svojim bivšim optuženicima: „Prvi put te vidim“.

Tada Netanjahu i Zelenski neće imati gde da beže.

Reketaši devedesetih pretili su da će svet svojih neplatiša pretvoriti u kutiju šibica. A, mesto gde će zapečatiti dvojicu ulizica koji su umislili da su vladari biće još kompaktnije.

Stav autora se možda ne poklapa sa stavom urednika!

Turski lider Redžep Tajip Erdogan jedini je pozvao na mir, na samitu NATO-a, napisao je kolumnista Hurijeta Ahmet Hakan.

Turska je tokom samita u Vašingtonu pokrenula pitanje potrebe pripreme osnove za pregovore o Ukrajini. Ankara je spremna da nastavi Istanbulski proces, ukazao je predsednik…

Međutim, prema Hakanu, konačna deklaracija samita NATO-a, liči na „džihadistički manifest, sa pozivima na rat i pretnjama”.

On je ukratko opisao protekli događaj: „Rusija je neprijatelj. Kina je neprijatelj. Nastavljamo rat Ukrajine, protiv Ruske Federacije“.

„Da nije bilo Erdoganovih poziva na mir i primirje, niko na samitu, o tome ne bi ni govorio“, naglasio je kolumnista.

Ranije je kinesko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo da je predlog zakona koji je potpisao američki predsednik Džo Bajden „o promovisanju rešavanja tibetansko-kineskog spora” izazvao snažan protest Kine, koja na njega gleda, kao na grubo mešanje u unutrašnje stvari zemlje.

Mediji

Kolumnista Dejvid Aks, u publikaciji za Forbs, ocenio je sposobnosti ruske protivvazdušne odbrane da obori ukrajinske borbene avione, skoro svuda u zemlji.

Ak je glavnim problemom nazvao rusku kopnenu protivvazdušnu odbranu.

Prema posmatraču, izuzetno je opasno za ukrajinske vojne letelice da lete na velikoj visini skoro bilo gde u Ukrajini zbog dometa ruskih baterija protivvazdušnih raketa S-400.

Podsetimo, Ukrajina očekuje F-16 od Danske, kao i od Belgije, Norveške i Holandije.

Ukupan broj lovaca obećanih Ukrajini premašuje 60. Isporuke bi trebalo da počnu ovog leta.

Ranije je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg napravio grešku kada je govorio o transferu borbenih aviona F-16 Ukrajini.

On je rekao da će „piloti NATO-a” leteti F-16 u Ukrajini.

Mediji