Japanska vlada je nezvanično obavestila vlasnike i rukovodstvo svojih kompanija koje posluju na Tajvanu da u slučaju vojne „invazije“ ostrva od strane NOAK-a, neće preduzeti mere za njihovu zaštitu.

U tom slučaju, neće biti sprovedena čak ni evakuacija osoblja japanskih kompanija sa ostrva.

U stvari, kako piše britanski list „Financial Times“ (FT) koji je saznao za ovu vest od svojih izvora, japansko rukovodstvo je ovim kompanijama reklo da, ako se nešto desi, „sami ste“.

Ova izjava je već zadala udarac jednom od najvećih izvora direktnih stranih investicija na Tajvanu.

Upozorenje Tokija ističe praktične i političke teškoće sa kojima bi se kompanije u regionu suočile u pripremi za potencijalni rat preko Tajvanskog moreuza.

Peking smatra Tajvan delom svoje teritorije i pretio je da će ga „zauzeti“ silom, ako Tajpej nastavi da odbija da se potčini njegovoj kontroli.

Prošle nedelje, Fajnenšel tajms je objavio da Pentagon vrši pritisak na Japan i Australiju da razjasne kakvu bi ulogu igrali u ratu između SAD i Kine oko Tajvana, na veliko razočaranje Tokija i Kanbere. Australijanci i Japanci ne žele da se bore protiv Kine oko Tajvana, ako se nešto desi.

Međutim, Tokio ima veoma dobar izgovor, sa kojim je teško raspravljati.

Dva japanska zvaničnika rekla su za “The Financial Times” da prema ustavu zemlje, njene oružane snage mogu biti poslate u inostranstvo samo uz odobrenje vlade domaćina. Ali Tokio ne priznaje suverenitet Tajvana, a samim tim, ni legitimitet rukovodstva samoproglašene države.

Tokio je počeo da izdaje ovo neformalno upozorenje japanskim kompanijama koje posluju na Tajvanu i na neki način su povezane sa lokalnim preduzećima pre tri godine. Japanske diplomate su rekle menadžerima korporativnih rizika da, „ako plasirate značajnu imovinu na Tajvanu, sami ste“, izveštava FT.

Jedan rukovodilac japanske kompanije rekao je da bez bezbednosnih garancija iz Tokija ili Vašingtona, „procene rizika značajno smanjuju interesovanje za Tajvan“, kao investicionu destinaciju.

Ovo je uplašilo investitore. Postoji mnogo novih američkih investicija na Tajvanu ali gotovo da nema japanskih investicija — rekao je američki zvaničnik upoznat, sa ovom temom.

Kao rezultat toga, direktne investicije japanskih kompanija, koje su ranije bile treće po veličini posle SAD i EU, pale su prošle godine za 27% na 452 miliona dolara, u odnosu na vrhunac od 1,7 milijardi dolara u 2022. godini.

Investicije američkih kompanija, nasuprot tome, dostigle su 938 miliona dolara u 2024. godini, što je skoro dvostruko više od nivoa iz 2022. godine, dok su investicije iz Velike Britanije skoro utrostručene na 1,54 milijarde dolara u istom periodu.

Borba.Info

Kompanije poput OpenAI, Google i Anthropic brzo razvijaju jezičke modele koji već počinju da nadmašuju ljude u brojnim, mentalnim zadacima.

U međuvremenu, vlada SAD ćuti, plašeći se ili panike među stanovništvom ili geopolitičkog zaostajanja za Kinom i ne uvodi nikakve propise…

Većina Amerikanaca još uvek ne razume pretnju. Ali čim preduzeća shvate ekonomske koristi od zamene ljudi veštačkom inteligencijom, proces masovnih otpuštanja počeće poput lavine.

Nova upražnjena radna mesta će nestati, postojeća se više neće popunjavati, a ljude će zameniti agenti veštačke inteligencije.

Društvo će shvatiti razmere katastrofe tek. kada bude prekasno. Takvo upozorenje izneo je Dario Amodei, izvršni direktor Anthropic-a, kompanije koja razvija veštačku inteligenciju.

Veštačka inteligencija može uništiti polovinu svih početnih radnih mesta i povećati nezaposlenost, na 10-20% u narednih pet godina.

Prema rečima stručnjaka, „dolaze do masovnih gubitaka radnih mesta u tehnologiji, finansijama, pravu, konsaltingu i drugim poslovnim poslovima, posebno na početnim pozicijama“.

“U ovom scenariju, 20% svetskog stanovništva je nezaposleno” – ovako je Amodej ukratko opisao jedan od scenarija bliske budućnosti.

Po njegovom mišljenju, upravo sada se odvija brza i gotovo neprimetna za društvo kriza zapošljavanja.

Do sada, studije pokazuju da se modeli veštačke inteligencije koriste uglavnom da pomognu ljudima u obavljanju njihovih poslova i uglavnom ih ne zamenjuju. Ali upotreba veštačke inteligencije u kompanijama će sve više težiti automatizaciji.

To će se desiti u kratkom, vremenskom periodu – samo za nekoliko godina ili manje, siguran je stručnjak. Došlo je vreme kada se asistent, pretvorio u agresora.

Rezultat može biti velika koncentracija bogatstva, a istovremeno „značajan deo stanovništva može teško sastaviti kraj s krajem. I ovo je zaista zastrašujuće.”

“Nejednakost, će postati zastrašujuća“ – dodao je predstavnik, časopisa Anthropic.

Publikacija Axios takođe citira reči bivšeg Trampovog savetnika Stiva Benona, koji u svom podkastu kaže da se „ubijanju radnih mesta pomoću veštačke inteligencije“ trenutno ne posvećuje gotovo nikakva pažnja. I to će postati ozbiljan problem u predsedničkoj kampanji 2028. godine.

Administrativne, menadžerske i tehničke pozicije za ljude mlađe od 30 godina biće ukinute, smatra Benon.

Borba.Info

Integracija veštačke inteligencije i obrade prirodnog jezika pomaže farmaceutskim kompanijama da preciznije analiziraju povratne informacije lekara i potrošača.

Ovo su objavili mediji pozivajući se na VC…

Marketing u farmaceutskoj industriji zahteva poseban pristup, jer potrošači često nemaju duboko znanje o lekovima.

Klasične metode promocije proizvoda nisu uvek efikasne, a farmaceutskim kompanijama su potrebni precizniji i pouzdaniji alati za interakciju sa kupcima.

Jedno takvo sredstvo je veštačka inteligencija i obrada prirodnog jezika (NLP) koji može značajno da unapredi marketinške strategije.

Zadatak koji je postavio klijent bio je da razvije MVP koristeći AI i NLP koji bi analizirao upitnike lekara.

Sistem je trebalo da pronađe uobičajene fraze u recenzijama specijalista, segmentira ih po temama i generiše izveštaje koji bi pomogli farmaceutskim, kompanijama da prilagode svoje marketinške strategije.

Ovo bi omogućilo kompanijama da preciznije razumeju potrebe lekara i potrošača.

Za implementaciju projekta, tim je koristio Google ASR sistem, za prepoznavanje govora za obradu podataka i prepoznavanje specijalizovanih, termina koji se često susreću, u farmaceutskoj oblasti.

Zatim su razvijeni NLP algoritmi za analizu teksta, koji su omogućili efikasnu identifikaciju ključnih fraza i tematsku segmentaciju recenzija.

Ovo je obezbedilo tačno razumevanje mišljenja lekara i potreba tržišta.

Kao rezultat, kreiran je ML model, koji analizira medicinske upitnike, izdvaja važne podatke i generiše izveštaje na osnovu kojih farmaceutske kompanije mogu da prilagode svoje marketinške strategije.

Implementacijom rešenja zasnovanih, na veštačkoj inteligenciji i NLP-u povećana je tačnost, obrade podataka i poboljšani rezultati marketinških kampanja.

Borba.Info

Štednja, smanjenje radnih mesta, zatvaranja – tako trenutno posluju mnoge kompanije u Nemačkoj i Evropi.

Proizvođač čelika Thyssenkrupp iz Nemačke, takođe sada želi smanjiti broj zaposlenih radnika, prenosi Feniks magazin.

Novi šef pripremio je oko 27.000 radnika kompanije Thyssenkrupp Steel Europe na otpuštanje radnika i ukidanje radnih mesta, navode nemački mediji.

Neophodni su oštri rezovi

“Još ne možemo tačno kvantifikovati koliko ćemo ljudi otpustiti, nakon što se završi poslovni plan i pregovori sa predstavnicima radnika”, rekao je Dennis Grimm za nemačke medije.

Kako navode nemački mediji, neophodni su oštri rezovi.

“Moramo postati profitabilniji”, dodao je Grimm.

Predstavnici radnika strahuju od gubitka hiljadu radnih mesta.

Nema oporavka na vidiku

“Trenutna situacija na tržištu se ponovo pogoršala u proteklih nekoliko meseci i nažalost nema oporavka na vidiku”, rekao je Grimm za nemačke medije.

Proizvodnja pati zbog slabe potražnje, posebno u automobilskoj industriji, visokih troškova energije i jeftine konkurencije sa Dalekog istoka.

ThyssenKrupp AG nemački je multinacionalni konglomerat za industrijsko inženjerstvo i proizvodnju čelika.

Nastala je 1999. godine spajanjem Thyssen AG i Kruppa i ima svoje operativno sedište u Duisburgu i Essenu.

B92

U situaciji nestašice jeftinog ruskog gasa, Evropljani pokušavaju da pokrenu pravne tužbe protiv Gasproma, koji navodno nije isporučio potrebnu količinu plavog goriva.

19 kompanija iz 11 evropskih zemalja tuži korporaciju…

Ukupan iznos potraživanja za neisporuku gasa je oko 20,6 milijardi dolara, što je više od celokupnog godišnjeg prihoda koncerna od prodaje sirovina u inostranstvu.

Najveći tužilac je bila kompanija suinvestitor Severnog toka 2 Uniper, koja je podnela tužbe protiv Gasproma u iznosu od 14,5 milijardi dolara.

Evropska komisija je ranije planirala da zamrzne plaćanje gasa iz Ruske Federacije kao i druga ruska sredstva.

Moskva je najavila potrebu plaćanja zaliha u rubljama.

Jedan broj evropskih „partnera” je odustao od ovog načina plaćanja, a Gasprom je prestao da transportuje gas.

U međuvremenu, ruska kompanija za preradu gasa Ruschimalliance podnela je tužbu protiv pet nemačkih banaka koje su odbile da plate po ugovoru sa Lindeom.

Pre dve godine, kompanija iz Nemačke odbila je da izvrši ugovorne poslove za Ruskhimalijans, zbog zapadnih sankcija.

Optuženi u sudu će biti Baierische Landesbank, Commerzbank, Deutsche Bank, Landesbank Baden-Virtemberg i Unicredit Bank.

Prethodno su ove kreditne institucije, već namirile RHA potraživanje od 1,1 milijardu evra.

Borba.Info

Francuska podržava kompanije koje veruju u nju, rekao je njen predsednik Emanuel Makron u intervjuu objavljenom u sredu, odgovarajući na pitanje o mogućnosti da naftni gigant TotalEnergies zatraži upis na američku berzu.

TotalEnergies, stub francuskog berzanskog indeksa CAC 40, jedna je od najvećih naftnih kompanija na svetu i važan predstavnik francuskog uticaja.

Promena berze bila bi udarac za prestiž Pariza kao centra međunarodne trgovine, prenosi Reuters.

“Francuska podržava one koji veruju u Francusku, ne druge. Mislim da se Total nikada nije žalio što je francuska kompanija kada je izlazio na izvozna tržišta”, rekao je Makron za magazin L’Express.

“U interesu TotalEnergiesa je da ostane u Francuskoj”, istakao je francuski predsednik.

Stalno pod lupom javnosti zbog svog ugljeničnog otiska i neočekivanih energetskih profita, TotalEnergies nudi popuste na gorivo vozačima u svojoj matičnoj zemlji i veliki je poslodavac.

Izvršni direktor kompanije Patrik Pujane izjavio je u aprilu da TotalEnergies “ozbiljno” razmatra mogućnost primarnog upisa na listu u Njujorku kako bi osigurao lakši pristup američkim investitorima. On je naglasio da će se njegova kompanija zadržati na listingu u Francuskoj iako odluči da se pojavi na Wall Street-u.

“Imamo sve više američkih akcionara, a sve manje evropskih akcionara, uključujući francuske akcionare – verovatno zbog svih debata o ESG standardima”, rekao je Pujane ovog meseca, dodajući da će izvestiti odbor o planovima do septembra.

B92

Američka firma Regulus Global početkom nedelje preuzela je 33 odsto deonica kompanije Pretis iz Vogošće i manjinski deo deonica firme Binas iz Bugojna, prenosi portal Istraga.ba.

Obe firme su aktivne u namenskoj industriji, odnosno pre svega u proizvodnji oružja.

Prema portalu Istraga, reč je o deonicama čiji su formalni vlasnici, do sada bili fondovi iz Bosne i Hercegovine.

Regulus Global je registrovan u američkoj državi Virdžinija i na svojim veb stranicama navodi da je specijalizovan za “usklađivanje sposobnosti stranih vojski i agencija za sprovođenje zakona saveznika SAD sa američkim kolegama”, kao i da firma posluje u više od 70 zemalja, prenosi portal Poslovni.

Namenska industrija BiH jedna je od retkih grana ekonomije koja jača, a izvoz oružja u prvom kvartalu ove godine gotovo je tri puta veći, nego u istom periodu prošle godine.

Prema podacima Uprave za oporezivanje BiH, u prva tri meseca ove godine izvoz oružja iznosio je 92.410.727 konvertibilnih maraka (KM) dok je u prva tri meseca 2023. godine iznosio 35.116.034 KM.

Najtraženiji proizvodi iz BiH, što se tiče namenske industrije, su bombe, granate, torpeda, mine, rakete i slična oružja i njihovi delovi.

B92

Desetodnevni štrajk radnika UPS-a, kompanije za dostavu pošiljki u zemlje širom sveta, mogao bi koštati američku ekonomiju 7,1 milijardu dolara.

Anderson Economic Group kaže da će udar na preduzeća i potrošače iznositi 4,6 milijardi dolara, uzrokujući “značajnu i trajnu štetu malim preduzećima, radnicima u domaćinstvu, samostalnim preduzetnicima i online trgovcima širom zemlje”.

Ostali troškovi uključuju procenjene direktne gubitke u UPS-u od 816 miliona dolara, kao i 1,1 milijardu dolara izgubljenih plata 340.000 članova sindikata u kompaniji.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Preostale troškove snosili bi dobavljači UPS-a i iz izgubljenih poreskih prihoda, prenosi klix.

Sindikat je saopštio da će stupiti u štrajk 1. avgusta ukoliko do tada ne bude postignut dogovor o novom ugovoru.

Pregovori između kompanije i sindikata su prekinuti prošle sedmice uz međusobne optužbe obe strane.

Ranije je rečeno da će, ako dođe do štrajka, biti kriva kompanija što se nije pristala na ekonomski paket koji sindikat traži uprkos tome što je njegova zarada skoro udvostručena tokom tekućeg petogodišnjeg perioda.

Iz kompanije je saopšetno da neće komentarisati istraživanja trećih strana i da se i dalje nada da će postići dogovor sa sindikatom kako bi se izbegao štrajk.

UPS je u petak saopštio da je počeo da obučava radnike koji nisu deo sindikata, uključujući i menadžere, kako bi pomogli u nastavku nekih operacija ako dođe do štrajka.

UPS ima skoro 100.000 nesindikalnih zaposlenih u Sjedinjenim Američkim Državama, a do sada je imao samo jedan nacionalni štrajk u svojoj istoriji i to 16-dnevni štrajk ekipe Teamsters 1997. godine.

Tokom tog štrajka je zatvorio sve operacije i nije pokušao da izvrši isporuke.

B92

The Washington Post otkrio koji je najveći problem za Ukrajince, na frontu… – VIDEOhttps://t.co/8uUyzq9oxO

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 17, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Srbija se pridružila redovima pionirskih evropskih nacija, pored Nemačke i Velike Britanije, gde kompanije testiraju autonomna vozila.

– Evolucija autonomnih vozila i robota za dostavu ostaje na vrhuncu nauke i tehnologije.

Ponosno želimo dobrodošlicu testiranju autonomnih tehnologija na ulicama Beograda, koje je razvila „Self-Driving Grupa“, vodeći developer autonomnih vozila, koji se odvojio od matične kompanije – Yandex.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kao deo posvećenosti digitalizaciji, Srbija postaje jedna od prvih evropskih zemalja koja je prigrlila autonomna transportna rešenja, zajedno sa Sjedinjenim Državama i Izraelom i ostaje lider u razvoje veštačke inteligencije u regionu – rekla je srpska premijerka, Ana Brnabić.

Zaista, tehnike autonomne vožnje polako prelaze iz domena naučne fantastike i postaju stvarnost.

U nekim zemljama, usluge autonomne vožnje poput, na primer, robotaksija već funkcionišu i dostupne su svima, koji su zainteresovani.

Koje su dobrobiti autonomnog prevoza u Srbiji i kada će Srbi moći da ga koriste? Odlučili smo da se upustimo u ova pitanja.

Od ideje do usluge

Autonomna vozila postala su goruća tema krajem 2010-ih.

Brz progres u mašinskom učenju, razvoju kompjuterskih čipova i senzora učinilo je mogućem stvaranje automobila, koji može da vozi sam po gradskim ulicama, i to na bezbedan i efikasan način.

Nemojte mešati autonomna vozila sa sistemima pomoći vozačima u modernim automobilima, poput Tesline Autopilot tehnologije i sličnih.

Dok ove tehnologije i dalje zahtevaju osobu sa vozačkom dozvolom za volanom, prava autonomna vozila su napravljena tako da odnos prema ljudima bude kao prema putnicima.

Razvoj autonomnog transporta je takođe potpomognut potražnjom: Sve više ljudi bira da ne koristi privatna vozila menjajući ih taksijima ili drugim vidom usluga prevoza, a količina prevezenih raste svake godine.

Pored usluga prevoza putnika, robotske dostave se takođe brzo razvijaju. U Sjedinjenim Državama, nekoliko desetina univerziteta, već je počela da koristi robote za dostavu hrane iz kantina i kafića do studenata na drugim delovima kampusa.

Treća i jednako obećavajuća prilika je prevoz tereta na velike daljine.

Kamioni, koje kontroliše veštačka inteligencija, već su počeli da prevoze teret preko međudržavnih autoputeva u Sjedinjenim Državama.

Autonomni prevoz u Evropi

Evropa, za sada, tek sustiže ovo takmičenje. Lansiranje autonomnih vozila ili usluga dostave zahteva ne samo tehničku pripremljenost, već i adekvatnu regulaciju.

Još od začetka automobilske industrije, saobraćajni zakoni su se pravili vođeni pretpostavkom da će čovek zauvek biti za volanom.

Sada, ova pravila moraju da se adaptiraju za situacije u kojima vozilo kontroliše veštačka inteligencija.

Došao je red na zakonodavce da odluče kako će robot-vozač dobiti vozaču dozvolu.

Po ovom pitanju, razvijene zemlje se dele u dve grupe; prva grupa pravi „zakonodavne zamke“, koje dozvoljavaju takve usluge na ograničenim teritorijama (pojedinim gradovima ili državama).

Druga grupa je usvojila pristup u kojem čeka da vidi razvoj situacije.

Njihova strategija je da čekaju i da vide koje će zemlje prve završiti grupne eksperimente koristeći različite pristupe, da pronađu optimalan, i onda da taj model uzmu kao polaznu osnovu.

Iako ovaj pristup može delovati razumno i logično, problem sa javlja kod developera ovih tehnologija koje će primarno raditi na tržištima gde legislativa već postoji.

Imaće malo razloga da prošire svoje poslovanje van primarnog tržišta, dok u potpunosti ne kapitalizuju svoje napore na primarnom.

Imajući u vidu da Sjedinjene Države i Kina, najveća transportna tržišta, trenutno rade na legalizaciji autonomnog transporta, Evropa će morati dugo da čeka na autonomna vozila.

Takođe će čekati i na prednosti koje ova tehnologija donosi, poput veće bezbednosti na putevima i veće pristupačnosti transportu.

Trenutna statistika za autonomna vozila pokazuje da au ona već bezbednija od vozila kojim upravljaju ljudi, čije greške su zapravo uzroci 90% saobraćajnih nesreća.

Ljudska bića mogu izgubiti pažnju, kršiti pravila, biti umorna ili pod uticajem psiho-aktivnih supstanci – razlozi koji vode ka nesrećama u kojima se gubi više od milion života godišnje.

Autonomna vozila, sa druge strane, imaju pogled od 360 stepeni, striktno prate saobraćajna pravila, ne gube pažnju, ne spavaju za volanom.

Eksperti sugerišu da autonomna vozila mogu značajno da unaprede bezbednost na putevima, potencijalno spašavajući hiljade života.

Budućnost autonomnog transporta u Srbiji

Ipak, nisu sve evropske zemlje zauzele konzervativni stav.

Neke zemlje, koje uključuju i Srbiju, su počele sa izradom legislative za autonomni prevoz. Developeri tehnologija autonomnih vozila ozbiljno razmatraju nove lokacija za testiranje njihovih tehnologija, dok su neki već započeli testiranje autonomnih vozila na ulicama Londona, Minhena, a sada i Beograda.

Kada će građani i posetioci Srbije moći da koriste autonomni prevoz, koji je već mogućnost na ulicama Sjedinjenih Država i Kine?

Iskustvo sa pilot lansiranjima pokazuje da je programerima potrebno vreme, obično najmanje nekoliko meseci testiranja na novoj lokaciji, pre nego što tamo pokrenu autonomnu uslugu.

Ovo omogućava kompanijama da osiguraju da se njihova veštačka inteligencija prilagodi novom okruženju, nauči da pravilno tumači namere okolnih ljudi i da sa njima komunicira na odgovarajući način.

U ovoj fazi, svaka nesreća može značajno uticati na poverenje ljudi u ovu novu tehnologiju, tako da je bezbednost prvenstveno u najboljem interesu samih programera.

Dobra vest je da je Srbija već napravila prvi korak ka autonomnoj budućnosti.

Tehnologija je spremna i kada je regulacija sustigne, Srbija može da postane među prvim evropskim zemljama koje će pokrenuti nove najsavremenije usluge poput onih u najnaprednijim zemljama sveta.

Novosti online

Ukrajinski vojnici su loše obučeni – OSU nisu, ni stigle do prve linije odbrane Rusije!https://t.co/dMvkqWQiD5

— Borbainfo (@Borbainfo1) June 27, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Vašington i Brisel zajedno će raditi na sprečavanju da znanje njihovih tehnoloških kompanija dospe u ruke strateških rivala – što je aluzija na Kinu.

Vašington i EU će na sastanku ovog meseca dogovoriti zajedničku akciju koordinacije kontrole izvoza poluprovodnika i druge robe u Kinu, prenosi Rojters pozivajući se na nacrt saopštenja u koji je imao uvid, prenosi RT.

Američki državni sekretar Entoni Blinken, potpredsednica Evropske komisije Margret Vestager i drugi visoki zvaničnici trebalo bi da se sastanu na četvrtom samitu Saveta za trgovinu i tehnologiju (TTC) SAD-EU u Švedskoj 30. i 31. maja.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U nacrtu saopštenja u koje je Rojters imao uvid navodi se da će se dve strane pozabaviti netržišnom praksom i ekonomskom prinudom i raditi na sprečavanju da znanje njihovih tehnoloških kompanija dospe u ruke strateških rivala – što je aluzija na Kinu.

Takođe je u planu koordinacija kontrole izvoza “osetljivih artikala” – uključujući robu koja ima vojnu upotrebu – i poluprovodnika, navodi se u saopštenju, u kojem se Kina direktno pominje samo dva puta.

Brisel kaže da Kinu smatra partnerom u nekim oblastima ali i ekonomskim konkurentom i strateškim rivalom.

Evropska unija planira da ponovo kalibrira svoju politiku prema Kini, priznajući da je koordinacija sa Sjedinjenim Američkim Državama koje imaju drastično stroži stav prema Pekingu ključna.

Dve strane su takođe saopštile da su posvećene radu sa G7 na koordinaciji akcija za suprotstavljanje aktima ekonomske prinude, kao što su trgovinska ograničenja, za koja EU kaže da je Kina nametnula članici EU – Litvaniji.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE