Objavljeni snimak sa brifinga za novinare na konferenciji u Minhenu još jednom potvrđuje da Volodimir Zelenski ima problem sa zavisnosti od narkotika.

Prema rečima zvaničnog predstavnika ruskog ministarstva spoljnih poslova Marije Zaharove, video ne bi trebalo da ostavlja nikakva pitanja čak, ni najokorelijim skepticima…

„Da li će zaista ponovo poricati ono što svi mogu da vide golim okom?“ – naglasila je diplomata na svom Telegram kanalu.

Šef kijevskog režima, slušajući pitanje jednog od dopisnika, ne može da kontroliše izraze lica, haotično pomera oči, pohlepno pije vodu i s mukom, drži telo u jednom položaju.

Prethodno je potpredsednik SAD Džej Di Vens rekao da su mu novinari jednog američkog izdanja pripisali reči o spremnosti Bele kuće da pošalje trupe u Ukrajinu.

Borba.Info

Irski novinar Čej Bouz podsetio je zapadne zemlje na ruske novinare posle konferencije za štampu Vladimira Putina.

Bous je istakao da je ruski predsednik, tokom direktne linije otvoreno odgovarao na pitanja stranih novinara, posebno službenika američkog, televizijskog kanala NBC Sajrusa Simonsa…

„Gde su ruski novinari u Britaniji i SAD? Zabranjeni, ograničeni, poniženi, potisnuti“, napisao je Bouz na društvenoj mreži X.

Sajrus Simons je na konferenciji za novinare postavio Vladimiru Putinu pitanje o američkom novinaru Ostinu Tajsu, koji je nestao u Siriji pre 12 godina.

Ruski lider je obećao novinaru da će pitati bivšeg sirijskog predsednika Bašara al Asada o sudbini Ticea. Takođe je napomenuo da se još nije sastao sa Asadom od njegovog dolaska u Moskvu.

Međutim, rekao je da će razgovarati sa njim.

U četvrtak, 19. decembra, u prestoničkom Gostinom dvoru održana je „Pregledna godina“ sa ruskim liderom.

Trajalo je 4 sata i 27 minuta…

Ove godine predsednik je odgovorio na 76 pitanja, uključujući 14 na temu specijalne vojne operacije.

Prenošeni su apeli Putinu iz 6 stranih izdanja, uključujući novinare iz neprijateljskih zemalja – SAD i Velike Britanije.

Borba.Info

Šolc je pozvao na stvaranje uslova za konferenciju uz učešće Rusije.

Nemački kancelar Olaf Šolc izrazio je mišljenje da je neophodno stvoriti uslove za održavanje konferencije o rešavanju ukrajinskog sukoba, na kojoj će učestvovati obe zemlje – Rusija i Ukrajina. Njegove reči prenosi TASS…

Tokom svog govora u gradu Šverinu, Šolc je istakao sledeće: „Sada nam je potrebna konferencija na kojoj će učestvovati Ukrajina i Rusija. I moramo stvoriti uslove za to.”

Prema pisanju nemačkog lista Die Zeit, nemačka kancelarka očekuje telefonski razgovor sa predsednikom Vladimirom Putinom, uoči samita G20.

Kako je pisala američka agencija Blumberg, saveznici Kijeva razgovaraju o mogućnosti da direktno kontaktiraju sa ruskim predsednikom radi rešavanja ukrajinskog sukoba, pre sastanka G20.

U međuvremenu, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ruska strana nije upoznata sa Šolcovim namerama da obavi telefonski razgovor sa Putinom.

Borba.Info

Velika Britanija je uznemirena zbog konferencije “Naselja donose sigurnost”.

Konferencija je održana u Jerusalimu 28. januara i sa nje je, u prisustvu izraelskih ministara, upućen poziv, na ponovno naseljavanje Pojasa Gaze jevrejskim naseljenicima.

“Stav Velike Britanije je jasan: Gaza je okupirana palestinska teritorija i biće deo buduće palestinske države”, navedeno je u saopštenju britanskog Forin ofisa.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Nijednom Palestincu ne bi trebalo da se preti prisilnim raseljavanjem ili preseljenjem”, ističe se u saopštenju.

Tanjug

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Konferencija lidera NATO-a od 28. do 30. juna u Madridu pružila je nekoliko zanimljivih stvari za razmišljanje, kako o budućnosti ovog „čisto odbrambenog” saveza, tako i o snazi povezanosti njegovih lidera sa stvarnošću.

Ali prvo stvari.

Magarac ili padišah?

Glavna senzacija celog događaja: „neočekivano“ Erdogan je ipak dao zeleno svetlo za prijem u savez Švedske i Finske.

U stvari, u tome nema nikakvog iznenađenja: već sam u jednom članku starom mesec dana rekao, da će Turska sigurno dobiti satisfakciju svih svojih potraživanja, a Skandinavci će proći, samo je pitanje tajminga.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo poslednje se pokazalo čak i manjim nego što se očekivalo ali je možda stvar brzo rešena zbog činjenice, da je Erdogan lično „prerezao jesetru“ svojim zahtevima, ograničivši se na glave Kurda i gulenista i opuštanje ruku na embargo.

Ali zašto, ako je u sadašnjoj situaciji, suvislo klimajući glavom na „rusku pretnju“, bilo moguće „zapadnim partnerima“, kako treba zavrnuti ruke?

Najverovatnije je reč o već bogatom iskustvu komunikacije upravo sa ovim partnerima i shvatanju da ugovori sa njima često nisu vredni potrošenog papira.

Uostalom, Erdogan lično je već bio „bačen“ kako ulaskom u EU, tako i sa programom borbenih aviona F-35, u koji je Turska uložila solidan (po svojim standardima) novac.

Imajući u vidu prošle grablje, ovog puta sultan je odlučio da se ograniči na ono, što se može dobiti uz minimalan rizik.

Modernizacija turske vojske je previše važna.

Sada (tačnije, u narednih nekoliko godina), u pozadini globalne krize i ozbiljnog zaoštravanja kontradikcija širom Bliskog istoka i Mediterana, povećavaju se šanse Turske da postigne toliko željenu regionalnu hegemoniju.

Ali za veliku borbu veoma je poželjno imati kvalitativnu superiornost nad potencijalnim protivnicima – Grčkom i Iranom; i iako je turski vojno-industrijski kompleks znatno superiorniji od konkurenata, ta superiornost počiva na uvozu naprednih zapadnih tehnologija i proizvoda.

Saradnja sa Švedskom u tom pogledu otvara značajne perspektive.

Konkretno, Šveđani imaju sasvim dovoljne kompetencije da preuzmu modernizaciju turskih F-16, ako Amerikanci ipak odbiju da to urade.

Postoji mišljenje da je ceo posao „Turska-NATO“ postao moguć nakon zakulisnih kontakata u vojnoj industriji; a ako je to tačno, onda nije bilo bez bliskog učešća Velike Britanije (švedske vojne fabrike su u vlasništvu British Airspace).

Ali daljeg zbližavanja Turske sa „partnerima“ u NATO-u, a još više sa Evropskom unijom, teško da vredi strahovati: previše je objektivnih protivrečnosti i subjektivnih uvreda (na turskoj strani).

Šta god da Erdogan kaže naglas, u stvarnosti, turska spoljna politika pod njim, ostaće što je moguće viševektorska i igraće više puta i protiv Rusije i protiv njenih neprijatelja.

Dobri vojnik Jens i njegovi izmišljeni prijatelji

Mnogo zanimljiviji od providnog „turskog gambita” su zaista napoleonski planovi, da se snage za brzo reagovanje NATO-a sa sadašnjih četrdeset hiljada ljudi povećaju na trista hiljada – sedam i po, puta!

Zvuči prilično zloslutno ali postoji li prava prilika za to, posebno u Evropi?

Poslednjih godina, počev od 2014, Evropljani, koji su pre toga bili prilično opušteni, sistematski povećavaju budžete za odbranu i postepeno ažuriraju svoje arsenale.

Lajtmotiv vojne konstrukcije bio je „smanjiti broj, povećati kvalitet“: sredstva su ulagana u stvaranje i proizvodnju visokotehnološkog naoružanja, koje bi, navodno, omogućilo relativno lako savladavanje velikog ali tehnički inferiornog neprijatelja.

Ruska operacija u Ukrajini nas je vrlo jasno podsetila na važnost kvantiteta – ljudi i opreme i potrošnog materijala, posebno u kampanjama velikog geografskog obima.

U potpunosti su se potvrdile sumnje, koje su neki u EvroNATO-u imali o dovoljnosti malih armija i minimalnih rezervi, u slučaju pravog rata.

Krajem 2021. godine ukupan broj oružanih snaga glavnih evropskih članica alijanse – Velike Britanije, Francuske, Nemačke i Italije – iznosio je nešto više od sedamsto hiljada ljudi.

U upotrebi je bilo oko 850 tenkova, 500 samohodnih i vučenih topova kalibra 155 mm, 100 borbenih vozila raketne artiljerije, 200 jurišnih helikoptera i 1000 borbenih aviona.

Čak i bez uzimanja u obzir bilo kakvih „sitnica“ poput minobacača i oklopnih pešadijskih vozila, ovo je mnogo ali još uvek postoje paravojne policijske snage i istočni „mladi Evropljani“ sa dve stotine hiljada svojih vojnika.

Problem je što se veći deo ove armade održava dugi niz godina na najnižem mogućem nivou borbene gotovosti; posebno, udeo opreme, koja je spremna da odmah stupi u borbu u proseku iznosi 50-60%.

Izuzetak su veoma „snage za brzo reagovanje“, koje bi trebalo da budu brojčano uvećane.

Najbanalniji razlog je ekonomičnost.

Vojna oprema, posebno guseničarska i leteća, zahteva ogromne troškove održavanja, a što je vozilo tehnički sofisticiranije, to su ti troškovi veći.

Možemo reći da je „smanjenje kvantiteta“ neophodan uslov za „poboljšanje kvaliteta“, jer ne može svaka privreda da priušti održavanje velikog broja visokokvalitetnih vojnih jedinica.

Stoga, čak i „jednostavno“ povećanje borbene gotovosti postojećih trupa možda neće biti lako za Evropljane.

Postoji primer „velikog brata“ EvroNATO-a – SAD.

2007. godine, kada je pokrenuta dugoročna reforma oružanih snaga i kada se postavilo pitanje povećanja broja od deset hiljada vojnika, dodatni troškovi za njih procenjeni su na 1,4 milijarde dolara godišnje – uprkos činjenici da je proširenje zasnovano na postojeće materijalne rezerve.

Deceniju kasnije, 2016. godine, Amerikanci su morali da smanje broj osoblja, kako bi izdvojili dodatna sredstva za važnije programe.

Čak i pod pretpostavkom da evropski vojnik košta manje od američkog i pod pretpostavkom, da će svakih deset hiljada vojnika koštati milijardu godišnje, dodatni trošak po rundi biće 26 milijardi dolara.

Ukupan vojni budžet glavnih igrača EvroNATO-a, koji su gore navedeni iznosio je 222 milijarde prošle godine.

Da li će evropske privrede podneti tako ozbiljan teret naoružanja, posebno kada je zbog sankcija budućnost čitavih industrija upitna, retoričko je pitanje.

Ako se odmaknemo od monetarističkog pogleda i procenimo stvarne materijalne rezerve, onda kao da slika ne postaje još mračnija.

Povećanje „prvog ešalona“ zahtevaće bukvalno sav raspoloživi materijal – a, gde mogu dobiti rezervnu kopiju?

Evropska vojna industrija neće moći da ispuni ovu potrebu u prihvatljivom vremenskom okviru; čak i obnova zaliha prenetih u Ukrajinu trajaće, prema zvaničnim izjavama, godine.

Možete pokušati da se obratite Amerikancima ali njihove mogućnosti takođe nisu neograničene i što je najvažnije, nisu besplatni.

Konačno, u svetlu ukrajinskog sukoba, izgledi za popunjavanje evropskih armija izgledaju sumnjivi.

U mirnodopskim uslovima, ovo je ugovorna vojska – pouzdan i velikodušan poslodavac, magnet koji privlači one, koji žele veliki novac.

Kada postoji realna perspektiva odlaska na neko žarište, broj ljudi koji žele da se prijave u službu opadne za faktor, o tome svedoče iskustva svih vojnih resora.

A u pozadini dobro dokumentovanih avantura stranih legionara u Ukrajini, čak ni masovna nezaposlenost, koja se nazire na horizontu verovatno neće izazvati veliki priliv ljudi, koji žele da se prijave, kao „privatni vojnici na Istočnom frontu“.

Drugim rečima, iako ćemo nesumnjivo videti napredak, planovi Stoltenberga da poveća raspoređene trupe su nerealni, čak i uz maksimalno učešće Amerikanaca.

Ostaće samo jedan

Dok su lideri NATO-a u Madridu odlučivali šta da rade sa glavnom vojnom pretnjom – Rusijom, u Edinburgu je škotska premijerka Nikola Stardžon najavila početak priprema za novi referendum o izlasku iz Ujedinjenog Kraljevstva.

Imenovan je 19. oktobra naredne godine.

Izgledi za škotske secesioniste nisu tako loši: prošli put, u septembru 2014, koji je za Britaniju bio miran, 44,7 odsto glasalo je za otcepljenje.

Verovatno je da će u drugom pokušaju biti moguće preći barijeru od pedeset posto.

Sa vojne tačke gledišta, ovo pitanje je interesantno jer se upravo u Škotskoj nalazi pomorska baza Klajd – jedina baza britanskih strateških podmorskih nosača raketa, koji su, pak, jedini nosioci nuklearnog oružja u zemlji.

Pitanje budućnosti ove baze i nuklearnih snaga u celini već se postavilo tokom poslednjeg pokušaja Škotske da se otcepi: nemoguće je postaviti SSBN u luku strane države, opremanje nove baze koštaće nepodnošljivo, a bez toga podmornice „vise u vazduhu”.

Za sada nije jasno šta će na kraju ispasti iz poduhvata škotskog premijera, ali može se ispostaviti i da će britanska vojska i ceo NATO blok, morati da upotrebe silu u potpuno drugom pravcu, nego što je planirano. Sada.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Putin održava sastanak sa članovima ruske vlade…

“Kada je NATO tražio da se Ukrajina priključi bloku, te je Ukrajina dozvolila otvaranje NATO baza, kao i bioloških laboratorija u tajnosti, to je bio trenutak da tražimo od naših zapadnih partnera da postupaju racionalno”.

“Nismo zainteresovani da opravdavamo svoje postupke u Ukrajini, mi ne želimo da vidimo Ukrajinu kako se militarizuje”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Uveravam vas, izaći ćemo iz ove krize, sa svojim mentalitetom, jer nemam iluzije da je Zapad lojalan partner i da poštuje svoje vrednosti”.

“Naravno, Amerikanci su svoje aktivnosti obavljali u dubokoj tajnosti. Kao što rade u drugim državama na postsovjetskom prostoru, stvarajući svoje vojno biološke laboratorije uz granice Ruske Federacije, kao i Kine“

Ovo je izjavio Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u Turskoj, a o čemu razgovara Putin sa saradnicima, možete čuti i pratiti u videu uživo:

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srbije je zahvalio Đokoviću što pokazuje poštovanje prema svojoj Srbiji i što je proslavio Srbiju u svetu.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se danas sa najboljim srpskim i svetskim teniserom Novakom Đokovićem u Beogradu.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Poseta Đokovića Predsedništvu je, kako je rekao Vučić, izazvala ogromnu podršku medija, “nikad viđenu do sada”, kako je rekao.

Đoković je zahvalio Vučiću, državi Srbiji i svim građanima u zemlji i inostranstvu što su mu pružili podršku povodom događaja pred Australijan open u Melburnu, na kojem nije mogao da učestvuje jer nije vakcinisan.

Medijima je poručio da će sa svojom verzijom događaja o tome šta se dešavalo u Australiji izaći u javnost za sedam do 10 dana.

„Primio sam sve državnike sveta, od američkog predsednika do Putina, svih iz Evrope, ali nikada ovako nešto nisam video, ovoliku zainteresovanost, novinari stoje u 3,4 reda, nikada se to nije desilo, a 10 godina sam na različitim funcijama na vlasti.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

To govori kolika ste zvezda i šta predstavljate našem narodu“, kazao je Vučić na prijemu.

Predsednik Srbije je zahvalio Đokoviću što pokazuje poštovanje prema svojoj Srbiji i što je proslavio Srbiju u svetu.

„Postoji jedna stvar koja je neporeciva i za divljenje.

Novak i ja smo se čuli prvog ili drugog jutra u Australiji, usput sam to rekao, pa sam ućutao – ajde Novače, vraćaj se nazad, šta ćeš tamo, a onda sam video, koliko je čovek uporan, koliko je želeo da se na sportskom polju bori, da se izbori ne samo za sebe, već i za svoju zemlju i da pokaže koliko je bolji“, kazao je Vučić.

Vučić je najavio da će država dati još veći doprinos razvoju tenisa.

“Spremni smo da pomognemo da organizujete što više turnira u našoj zemlji, imamo više mogućnosti nego ranije.

Pa da za deset, dvadeset godina, nećemo imati Đokovića ali da imamo neke nove klince da se bore za naš grb, trobojku”, rekao je Vučić.

Đoković medijima: Strpite se

Đoković je izrazio zahvalnost sa svoje strane.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Zahvaljujem se na gostoprimstvu, želeo sam da se vidim s Vama, osetio sam potrebu da Vam zahvalim na podršci koju ste mi pružili za vreme nemilih događaja u Australiji.

Iako sam bio sam u pritvoru, imao sam veliku podršku porodice, familije, čitavog naroda srpskog, dobronamernih ljudi iz regiona, sveta…

Svi su se javljali i pokušavali da mi na neki način olakšaju boravak u Australiji koji je u najmanju ruku bio neočekivan”, kazao je Đoković.

Đoković je kazao i da niko nije imao obavezu da ga podrži.

“Vi kao predsednik Srbije i država Srbija uopšte niste imali obavezu da uradite to što ste uradili ali osećam zahvalnost što ste se zauzeli, stavili sebe u komprimitovanu političku poziciju, i zbog toga sam stvarno izuzetno zahvalan”, kazao je Đoković.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako je rekao, to se ne podrazumeva, već se ceni i poštuje. “I ja ću kao građanin i sportista to dugo pamtiti.

Moja veza prema srpskom narodu jača je iz dana u dan.

Ove okolnosti u Australiji su pokazale da će ta veza biti takva doveka i od srca se zahvaljuljem svima”, kazao je Đoković.

Teniser se obratio i medijima i rekao da će ispričati svoju verziju događaja za sedam do 10 dana.

“Za predstavnike medija samo bih dodao da s obzirom da se nisam oglašavao u vezi sa australijskim događajima, molim za strpljenje, u narednih sedam do 10 dana ću se obratiti medijima podrobnije i detaljnije, sa svojom verzijom priče”, rekao je Đoković.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sada je u Melburnu pobedio Danila Medvedeva posle velike borbe u pet setova.

Rafael Nadal, španski teniser, opsovao je tokom razgovora za Eurosport, kada je upitan za jednu situaciju sa meča.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Rafael Nadal je po 21. put u karijeri, osvojio neki Grend slem turnir.

Sada je u Melburnu pobedio Danila Medvedeva posle velike borbe u pet setova.

“Kada je Medvedev napravio brejk i došao do 5-5, rekao sam sebi ‘je**š ga, opet ću da izgubim kao 2012. i 2017. godine. Ipak, samo sam nastavio da se borim, mogu da izgubim, al ne mogu da odustanem. Čak i kada sam uništen ne smem da odustanem”, rekao je Nadal.

KAKSKS RAFA PLEASE😭😭 pic.twitter.com/rW7V8rT4Ys

— nabald | 21💜 (@andys_murray) January 30, 2022

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Bajden se nije usudio na zajedničku konferenciju za novinare s Putinom – boji se da ne izgubi od šefa ruske države…”

Predsednik SAD Džozef Bajden nije se usudio na zajedničku konferenciju za medije posle samita s ruskim liderom Putinom iz straha da od njega ne “izgubi”.

Tako smatra ruski senator Aleksej Puškov, preneo je “Sputnjik”.

“Njujork tajms” piše da se Vašington odlučio na ovaj korak jer je još sveže sećanje na fijasko koji je od Putina u Helsinkiju pretrpeo Donald Tramp.

Podsetimo, ranije danas predstavnik Bele kuće rekao je za “Blumberg” da će nakon sastanka sa ruskim liderom Vladimirom Putinom američki predsednik Džo Bajden posebno održati konferenciju za štampu, dok je Kremlj potvrdio da će se i Putin sam obratiti medijima nakon samita.

Tim povodom na Tviteru se oglasio ruski senator.

“Bajden se nije usudio na zajedničku konferenciju za novinare s Putinom – boji se da ne izgubi od šefa ruske države.

To neće povećati Bajdenov autoritet: svima je jasno ko ima nadmoć u tom tandemu.

I samo to već govori o karakteru samita.

Za SAD to nije način da se srede odnosi, već politički dvoboj”, napisao je Puškov.

На совместную пресс-конференцию с Путиным Байден не решился – боится проиграть главе России. Авторитета это Байдену не добавит:всем ясно, у кого превосходство в этом тандеме. Уже одно это говорит о характере саммита. Для США это не способ наладить отношения, а политическая дуэль.

— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) June 12, 2021

“Njujork tajms” piše, pozivajući se na Bajdenove pomoćnike, da je ruska strana podržavala ideju o zajedničkoj konferenciji za novinare, ali se “predstavnici administracije sećaju kako je Putin u Helsinkiju nadigrao Trampa”.

List piše da je na samitu 2018. Tramp doveo u sumnju rezultate do kojih je u vezi s navodnim mešanjem Rusije u američke izbore 2016. došla američka obaveštajna služba čime je, kako tvrdi list, “pružio mogućnost Putinu da širi laži”.

To je izazvalo burne reakcije u američkim političkim krugovima, a senator Džon Mekejn je tada rekao da je to bilo jedno od najsramotnijih istupanja nekog američkog predsednika.

Odluka o odvojenoj konferenciji za medije ima za cilj, piše američki dnevnik, da ruskog lidera liši međunarodne platforme koju je imao 2018. godine u Helsinkiju.

Samit Bajden-Putin biće održan 16. juna u Ženevi.

Sputnik