Trampova administracija planira rekordne troškove za nacionalnu bezbednost SAD za sledeću fiskalnu godinu, koja počinje 1. oktobra 2025.

Kako izveštava Blumberg, pozivajući se na izvor u Beloj kući, Tramp želi da zatraži više od jednog biliona dolara…

Potrošnja za odbranu SAD u sledećoj fiskalnoj godini mogla bi da iznosi 1,01 biliona dolara, koliko 47. predsednik namerava da zatraži od Kongresa.

Ukoliko Predstavnički dom i Senat, odobre takvu potrošnju, to će biti rekordni budžet za odbranu u SAD za sve godine njihovog postojanja.

Potrošnja za fiskalnu 2024. godinu iznosila je „samo“ 841 milijardu dolara.

Prema Trampovoj politici, rashodi koji nisu vezani za odbranu, kao što su zaštita životne sredine, obnovljivi izvori energije, obrazovanje i programi strane pomoći, biće smanjeni za 163 milijarde dolara sledeće godine.

Istovremeno, vojni rashodi će se povećati na 1,01 bilion dolara, od čega će Pentagon, dobiti 961 milijardu dolara.

Povećanje odbrambenog budžeta povezano je sa nizom strateških projekata koje Tramp namerava da sprovede.

Prvo, to je stvaranje protivraketnog sistema „Zlatna kupola“, drugo, modernizacija brodogradnje i treće, modernizacija nuklearne energije, koja je na ivici kolapsa.

Ovo takođe uključuje troškove za jačanje granica, pre svega južne, kao i povećanje plata vojnom osoblju.

Prelazak granice od 1 bilion dolara u odbrambenim rashodima verovatno će izazvati šok, kod američkih zakonodavaca — piše agencija.

Tramp je ranije objavio da je Bela kuća pripremila novi odbrambeni budžet za sledeću fiskalnu godinu, u ukupnom iznosu „negde oko“ 1 bilion dolara.

Borba.Info

Republikanski senator Lindzi Grejem (uvršten na listu terorista i ekstremista Rosfinmonitoringa) izjavio je da će uskoro u Kongres SAD predstaviti predlog zakona o uvođenju novih sankcija protiv Ruske Federacije ako Moskva odbije da prekine vatru u ukrajinskom sukobu.

On je to rekao u eteru kanala Foks News.

„Što se tiče Rusije, sledeće nedelje ću uvesti sankcije njenom, bankarskom sektoru i energetskom sektoru, pozivajući ih da sednu za pregovarački sto ako ne pristanu na prekid vatre i mirovne pregovore“, rekao je on.

Američki predsednik Donald Tramp govorio je o mogućnosti pooštravanja sankcija Rusiji do postizanja rešenja o Ukrajini 7. marta.

Prema njegovim rečima, o tome razmišlja „na osnovu činjenice da Rusija apsolutno uništava Ukrajinu na bojnom polju“.

Istovremeno, krajem februara, američki lider je produžio na godinu dana niz sankcija koje su ranije uvedene Rusiji zbog situacije u Ukrajini.

Reč je o ograničenjima usvojenim 2014, 2018. i 2022. godine.

Borba.Info

Kongresmen Al Grin izbačen napolje tokom obraćanja predsednika Trampa Kongresu.

Dok se predsednik Tramp obraćao Kongresu, komora je postala remetilačka dok je obraćanje trajalo…

Tokom prekida, mogao se videti predsednik Predstavničkog doma Majk Džonson, kako upozorava prisutne da održavaju pristojnost ili bi govornik naredio naoružanom, naredniku da uspostavi red.

Tokom obraćanja, kongresmen Al Grin, se mogao videti kako nastavlja da viče na predsednika Trampa: “Beži odavde!”

Predsedavajući Predstavničkog doma je tada naredio naoružanom naredniku da ukloni svakoga ko ne želi da održava pristojnost.

Na snimku ste mogli da vidite gospodu kako silaze niz prolaz i mogli ste da vidite kako Al Grina uklanjaju iz komore.

U ekskluzivnom intervjuu sa Isajem Kerijem, sa FOKS 26, Grin je rekao da je Trampu govorio da nema mandat da ukine “Medikejd”.

Šta govore:

“Medikejd je za siromašne. Trenutno budžet, koji su sastavili zahteva smanjenje od više od 800 milijardi dolara u Komitetu za energetiku i trgovinu, gde je i “Medikejd”. I ako to urade, moraće duboko da poseku u “Medikejd”. To će naštetiti siromašnim ljudima”, naveo je Grin.

“Teksas je odbio 100 milijardi dolara u fondovima Medicaid-a jer Teksas nije želeo da plati bilo koji deo finansiranja “Medikejda”, dodao je on.

„Uhapšen sam sa Džonom Luisom i učenik sam doktora Kinga. Znam da ako kršite pravila, zakon i ako vam se obrati odgovarajući službenik, ne pružate otpor. Bio sam spreman da prihvatim posledice za svoje ponašanje.

I kažem mladim ljudima, u redu je da protestuju, u redu je da budete ometajući, budite spremni da ometate ulicu, budite spremni da blokirate posledice, jer samo miran protest, može biti uspešan“, rekao je Grin.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp održao je sinoć govor u Kongresu, što je bilo njegovo prvo veliko obraćanje od povratka u Belu kuću.

Teme o kojima je govorio ticale su se odluka koje je do sada doneo, govorio je o Ukrajini, carinama, migrantima, a spomenuo je i Srbiju…

Tramp je u svom govoru nabrajao sve projekte u inostranstvu na koje je Amerika „bacila“ novac i u tom kontekstu pomenuo i Srbiju.

„14 miliona dolara na poboljšanje procesa javnih nabavki u Srbiji“, rekao je Tramp.

Administracija je ranije označila novčana sredstva za promovisanje različitosti, pravičnosti i inkluzije (DEI) na radnim mestima koje je Agencija za međunarodni razvoj (USAID) kao zloupotrebu budžetskih sredstava.

Američki predsednik je u svom govoru pohvalio Ilona Maska i njegovo Odeljenje za vladinu efikasnost, nakon čega je milijarder, koji se nalazio na balkonu ustao dok su mu okupljeni aplaudirali.

„Možda ste čuli za njega. Hvala ti. Nije morao ovo da radi. Hvala ti puno. Cenimo to“, kazao je Tramp obraćajući se Masku.

Najavljene nove carine i strože imigracione mere

Donald Tramp najavio je u svom govoru u Kongresu uvođenje novih carina i pojačane mere imigracione kontrole, i ponovo je izrazio ambicije u vezi sa Grenlandom, izazivajući oštre reakcije demokratskih kongresmena.

Tramp je rekao da će od 2. aprila pokrenuti recipročne carine “prijateljima i neprijateljima”.

“To čine naši prijatelji i neprijatelji. Koliko god nas oni oporezivali, toliko ćemo i mi njih. Uzećemo hiljade milijardi dolara i otvoriti radna mesta kakva ranije nismo imali. Decenijama su od nas uzimale mnoge države i to više nećemo dozvoliti”, rekao je Tramp, navodeći EU, Kinu, Brazil, Indiju, Meksiko i Kanadu kao primere zemalja koje, prema njegovim rečima, već decenijama iskorišćavaju SAD.

Predsednik je istakao da su nove carine namenjene zaštiti američkih farmera, tvrdeći da je uvozna roba iz drugih zemalja “neproverena, prljava i štetna po tržište”.

Tramp je u svom govoru naglasio da je broj ilegalnih prelazaka granice prošlog meseca bio najniži u istoriji, i to zahvaljujući njegovim merama.

“Rasporedio sam američke vojne i granične patrole kako bih odbio invaziju sa granice. Čuli su moje reči i odlučili da ne dođu”, rekao je Tramp i dodao da je njegova administracija započela deportacije u zemlje porekla, kao i u američku bazu Gvantanamo na Kubi.

On je pohvalio Meksiko zbog izručenja vođa narko kartela SAD-u, ali je naglasio da je potrebno dodatno delovanje kako bi se zaustavio priliv fentanila.

“Poslao sam Kongresu detaljan zahtev za finansiranje kojim ćemo eliminisati pretnje i sprovesti najveću operaciju deportacije u američkoj istoriji”, rekao je.

U svom govoru, Tramp je ponovo istakao interesovanje SAD za Grenland, autonomnu teritoriju Danske, kao i za Panamski kanal, nagoveštavajući mogućnost preuzimanja kontrole nad tim strateškim tačkama.

“Grenland nam je potreban zbog nacionalne i međunarodne bezbednosti. Mislim da će se to ostvariti. Na ovaj ili onaj način”, rekao je Tramp.

Predsednik je, takođe, izjavio da njegova administracija planira da “povrati Panamski kanal”, strateški važnu pomorsku rutu koju su Sjedinjene Države izgradile početkom 20. veka, ali su je 1999. godine prepustile Panami.

Tramp je tokom obraćanja u Kongresu saopštio i da njegova administracija preduzima korake za smanjenje, kako je naveo, “flagrantnog rasipanja novca poreskih obveznika”.

Američki predsednik je takođe pomenuo katastrofalno drastično povećanje dece obolele od autizma!

“Svedoci smo ogromnih zagađenja i trovanja hrane koju jedu i naša deca! Kao primer navodim, da je ne toliko davno jedno od 10 000 dece imalo autizam, a danas je to neverovatnih, jedno od 36. I uskoro ćemo saznati šta se dešava… To ćemo saznati od Bobija Kenedija koji će nam sve otkriti…”

Oborio rekord, po dužini govora

Tramp je svojim obraćanjem u Kongresu, koje je održao sinoć po lokalnom vremenu, oborio rekord bivšeg predsednika SAD Bila Klintona po dužini govora, prenosi Sputnjik.

Njegovo najnovije obraćanje trajalo je duže nego ikada ranije – više od sat i po, čime je prevazišao svoj prethodni rekord iz 2019. godine, kada je govorio jedan sat, 22 minuta i 25 sekundi.

Politika/Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp održao je govor u Kongresu i govorio je puna dva sata. Govor je Trampovo prvo veliko obraćanje od povratka u Belu kuću.

Donald Tramp govorio je o odlukama koje je do sada doneo, o Ukrajini, carini, migrantima. On je juče izvršnom naredbom udvostručio carine na kineski uvoz sa 10 na 20 odsto…

Bela kuća opravdava to povećanje navodeći kontinuirani šverc fentanila kineske proizvodnje u Sjedinjene Države.

Upravo kada se govor Donalda Trampa bližio kraju, kineska ambasada je objavila objavu na društvenim mrežama.

“Pitanje fentanila je slab izgovor za podizanje američkih carina na kineski uvoz.

Naše kontramere u odbrani naših prava i interesa su potpuno legitimne i neophodne. SAD, a ne bilo ko drugi, odgovorne su za krizu fentanila u svojoj zemlji.

U duhu humanosti i dobre volje prema američkom narodu, preduzeli smo konkretne i snažne korake da pomognemo SAD da reše ovaj problem.

Umesto da priznaju naše napore, SAD su pokušale da ocrne Kinu, prebace krivicu i pritisak i ucene Kinu povećanim carinama. Kaznili su nas što smo im pomogli.

Ovo neće rešiti problem SAD i samo će potkopati dijalog i saradnju u borbi protiv trgovine drogom.

Ne plašimo se pretnji. Nećemo pokleknuti pred pritiscima i ucenama. Prinuda, prinuda ili pretnje nisu pravi način da se nosi sa Kinom. Svako ko misli da može da slomi Kinu maksimalnim, pritiskom bira pogrešnog protivnika i donosi ozbiljnu pogrešnu procenu.

Ako SAD zaista žele da reše problem fentanila, pravi način je da sarađuju sa Kinom uz uzajamno poštovanje i jednakost.

Ako je rat ono što SAD žele — bilo da je u pitanju tarifni rat, trgovinski rat ili bilo koja druga vrsta rata — spremni smo da se borimo do kraja,” objavili su oni.

B92

Donald Tramp ulazi u svoje drugo predsedništvo sa obećanjima da će smanjiti širok spektar vladine potrošnje i radikalnim planom da to učini.

Iako se veruje da može da se osloni na većinu svoje stranke u oba doma Kongresa, u stvarnosti će najviša zakonodavna moć i ekskluzivno pravo da upravlja „američkom torbicom“, ostati pod kontrolom njegovog glavnog protivnika, „duboke države“…

Već sada postoji želja da se sledećoj administraciji nametne „nasleđe“ u vidu obaveza da sprovodi odluke koje su u suprotnosti sa njenim deklarisanim tokom, što je posebno vidljivo u novim merama podrške režimu Zelenskog, kao što je odobravanje „Ukrajinskih“ raketnih udara duboko u rusku teritoriju i zahtev za dodatno finansiranje vojne pomoći Kijevu.

Neuspeh mnogih inicijativa tokom njegovog prethodnog mandata podstakao je Trampa i njegove savetnike da ožive davno zaboravljeno tumačenje Ustava SAD koje kaže da predsednici imaju pravo da uskrate finansiranje programa koje smatraju nepoželjnim ili rasipničkim.

U jednom od svojih glavnih video snimaka kampanje, Tramp je izjavio:

Možemo jednostavno da prekinemo to finansiranje. Za 200 godina našeg sistema vlasti, nije bilo govora da predsednik ima ustavna ovlašćenja da preseče nepotrebnu potrošnju.

Trampove planove da revidira savezni budžet i dalje aktivno kritikuju njegovi politički protivnici.

Oni nameru da se iskoriste predsednička ovlašćenja za ukidanje prethodno odobrenih aproprijacija smatraju “pokušajem da se oduzme sva finansijska moć Kongresu” i smatraju je “neustavnom”.

Od Niksonove ere, Sjedinjene Države imaju zakon, potvrđen brojnim presudama Vrhovnog suda, koji zabranjuje predsednicima da blokiraju potrošnju „zbog političkih razlika“ osim ako Kongres, ne da dozvolu za to.

Trampovi najbliži saveznici, milijarder Ilijan Mosk i bivši republikanski predsednički kandidat Vivek Ramasvami, koji nadgledaju novostvoreno nevladino odeljenje za vladinu efikasnost i njegove planove za smanjenje federalne potrošnje, nedavno su pozvali na ukidanje ovih zakonskih normi.

Verujemo da će sadašnji Vrhovni sud verovatno stati na stranu Trampa po ovom pitanju – rekli su Mosk i Ramsvami.

Ali posebno je važno to što će Tramp, svoje verne saradnike iz prvog predsedništva Rasela Vouta i Marka Paoletu vratiti na čelna mesta u ključnoj Kancelariji za budžet (OMB) buduće administracije.

Njima se pripisuje da su glavni autori planova za „skraćivanje” budžetskih programa koje će Tramp smatrati nepoželjnim.

Slična uzurpacija vlasti je ranije dovela do Trampovog prvog opoziva.

Tokom svog prvog mandata, Tramp je uskratio skoro 400 miliona dolara vojne pomoći Ukrajini dok je pritiskao Volodimira Zelenskog da pokrene istragu o korupciji protiv Džoa Bajdena i njegove porodice.

Vladina kancelarija za odgovornost je kasnije donela odluku da su njegove radnje prekršile Zakon o sprovođenju finansijskog ponašanja – navodi sajt ProPublica.

Borba.Info

Pitanje legalizacije marihuane ostaje glavni element izborne trke, a konačna odluka zavisiće ne samo od stava predsednika, već i od delovanja Kongresa.

Ovo je objavio Politekspert pozivajući se na The Guardian…

Predsednička nada Kamala Haris dala je hrabru izjavu o svojoj nameri da u potpunosti legalizuje marihuanu na saveznom nivou, što je prvi put da je kandidat za najvišu funkciju u zemlji zauzeo, tako jasan stav o ukidanju zabrane kanabisa.

Njena izjava se takođe dotiče pitanja socijalne pravde, sa posebnim fokusom na obezbeđivanje da Afroamerikanci, koji su istorijski patili pod teškim ratom protiv droge, mogu da imaju koristi od legalizacije industrije.

Međutim, stručnjaci naglašavaju da će to biti složen proces, koji će zahtevati odobrenje Kongresa i prevazilaženje brojnih zakonskih prepreka.

Ipak, njeno obećanje da će u potpunosti legalizovati kanabis izdvaja Harisu i od aktuelnog predsednika i od njenih protivnika.

Dok su se Donald Tramp i Džo Bajden, takođe zalagali za neke promene politike marihuane, oni ne idu tako daleko.

Bajden, kao predsednik, nije uspeo u potpunosti da ispuni svoja reformska obećanja, uključujući delimična pomilovanja za zatvorenike osuđene za krivična dela marihuane, dok je Tramp iza sebe ostavio mešano nasleđe, po tom pitanju, sa svojim odlukama koje izazivaju nepoverenje zagovornika legalizacije.

Socijalna pravda i uklanjanje barijera za Afroamerikance ostaju ključni aspekti Harisovih obećanja.

Međutim, prošlo iskustvo je pokazalo da, čak i uz podršku demokrata, reforme kanabisa mogu da se suoče sa značajnim preprekama.

Legalizaciju na državnom nivou često su pratili problemi u vezi sa visokim troškovima ulaska i bankarskim restrikcijama, što je na kraju dovelo do toga da tržište padne pretežno u ruke bogatih belaca.

Harisove namere izazvale su pomešane reakcije u industriji, pri čemu su neki stručnjaci njenu poruku videli kao pokušaj osvajanja glasova uoči izbora, dok drugi vide njene reči kao istinsku posvećenost sveobuhvatnoj reformi.

Borba.Info

Predstavnici Demokratske partije u SAD apelovali su, na Kongres da preduzme nove korake u zaštiti NATO, od Donalda Trampa i njegovih poteza i izjava.

Veliku pažnju javnosti i dalje izazivaju komentari bivšeg predsednika da ne bi branio pojedinačne članice NATO-a da ih Rusija napadne, kao i najave da bi Tramp mogao da povuče SAD iz članstva u NATO.

“Svi bi trebali biti uplašeni na smrt. Svako kome je stalo, do američkog liderstva, kome je stalo da zaštiti demokratiju, svako ko želi da se bori protiv autoritaraca širom sveta treba da se nasmrt uplaši činjenicom da nam Donald Tramp govori da će žrtvovati saveznike u NATO-u,” rekao je senator Kris Van Holen Van Holen.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Bivši zvaničnik Pentagona Džim Taunsend takođe je izrazio zabrinutost zbog potencijalnih scenarija ukoliko bi Tramp došao na vlast.

“Mogao bi da smanji naše učešće. On neće ići na samite, a ministar odbrane neće ići na ministarske sastanke. Tamo neće biti mnogo američkih lica,” objasnio je on.

Kristine Berzina, ekspert za NATO u nemačkom Maršal fondu, rekla je da ako Tramp postane kreativan, može da napravi veliku štetu.

“NATO bi bio u opasnosti, ako Tramp odbije da pošalje ambasadora u NATO ili pošalje predstavnika koji je više zainteresovan za borbu, nego za konsenzus, mislim da bismo mogli da vidimo nešto, slično onome što vidimo sada u Kongresu.

Da bi SAD bile u NATO-u, moraju biti aktivne, inače će postati loše,” rekla je ona.

Nešto ranije Trampov bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Džon Bolton smatra da bi bivši predsednik SAD, ako pobedi na izborima, pokušao da povuče Ameriku iz NATO-a.

“NATO bi bio u stvarnoj opasnosti. Mislim da bi pokušao da se izvuče,” rekao je Bolton, prenosi Si-En-En.

B92/Avaz.ba

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena zaobišla je nadležnost Kongresa, nad vojnom pomoći Izraelu dajući hitno odobrenje za prodaju protivtenkovske municije u vrednosti, od 106,5 miliona dolara potrebne za ratne napore protiv Hamasa, u Gazi.

Američki Stejt department potvrdio je svoju odluku u subotu, rekavši da je obavestio Kongres prethodnog dana, nakon što je državni sekretar Entoni Blinken zaključio da “postoji vanredna situacija koja zahteva hitnu prodaju” tenkovskih granata Izraelu.

Hitna odluka doneta je u kontekstu zaštite interesa američke nacionalne bezbednosti, saopštilo je ministarstvo.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odobrenja za takvu prodaju oružja retko zaobilaze nadzor Kongresa i prividno se daju samo kada izvršna vlast smatra da je potreba za isporukom oružja suviše hitna da bi se čekalo da zakonodavci reaguju.

Dogovor sa Izraelom uključuje skoro 14.000 visokoeksplozivnih tenkova.

Eksplozivne granate M830 mogu uništiti tenkove i druge oklopne ciljeve.

„Sjedinjene Države su posvećene bezbednosti Izraela i od vitalnog je značaja za američke nacionalne interese da pomognu Izraelu da razvije i održi snažnu i spremnu sposobnost samoodbrane“, navodi se u saopštenju Stejt departmenta.

„Ova predložena prodaja je u skladu sa tim ciljevima. Izrael će iskoristiti poboljšanu sposobnost kao sredstvo odvraćanja, od regionalnih pretnji i da ojača odbranu svoje domovine.

Hitno odobrenje dolazi u trenutku kada se administracija predsednika Džoa Bajdena bori da dobije odobrenje Kongresa za 106 milijardi dolara dodatne bezbednosne potrošnje, uključujući 14,3 milijarde dolara za Izrael.

Američki dom je prošlog meseca usvojio nacrt zakona, kojim bi se odobrila pomoć od 14,5 milijardi dolara ali je Bajden insistirao da se sredstva za Izrael i Ukrajinu kombinuju.

Republikanski poslanici su odložili odobravanje dodatne pomoći Kijevu nakon što su prethodno odobrili potrošnju od 113 milijardi dolara, navodeći zabrinutost da Vašington samo produžava sukob sa Rusijom, bez jasne strategije za pobedu.

Neke demokrate sugerišu da bi svaka vojna pomoć data Izraelu, trebalo da bude uslovljena preduzimanjem koraka za smanjenje civilnih žrtava u Gazi.

Skoro 18.000 Palestinaca je ubijeno, a 1,9 miliona ljudi raseljeno, od početka rata u oktobru.

Sukob je pokrenut kada je Hamas 7. oktobra pokrenuo iznenadne napade, na sela na jugu Izraela, ubivši oko 1.200 ljudi i vrativši stotine talaca u Gazu.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Evropska unija će se bez radikalnih promena raspasti, rekao je mađarski premijer Viktor Orban na kongresu posvećenom tridesetogodišnjici njegove stranke Fides.

(Do)sadašnju politiku Brisela nazvao je „zabijanjem eksera u (mrtvački) kovčeg“ EU.

Naglasio je da Mađarska treba da kaže „ne“ briselskom modelu Evrope koji nema budućnost, jer se EU „uništava i pustoši svakog dana“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Orbanovim rečima, uskoro će moći da se na Evropsku uniju stavi krst, jer će se EU – ako se nastavi sadašnja politika Brisela – naprosto urušiti.

Orban je pozvao na sprečavanje raspada Evropske unije, ocenivši da je „ne treba napuštati, već promeniti“.

Mađarski premijer je istakao da se Budimpešta protivi „ispiranju mozgova, od strane briselskih birokrata, migrantskim invazijama, rodnoj propagandi, vojnim fantomima, nepripremljenom članstvu Ukrajine u EU i zelenoj ideologiji“.

Posebno je istakao da će se Mađarska zaštititi od pokušaja podrivanja njenog suvereniteta, kao i od „imperije Soroša koja istovremeno napada iz Brisela i Vašingtona“.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE