Kineski predsednik Si Đinping pokrenuo je jednonedeljni diplomatski napad, na Južnu Ameriku inauguracijom ogromne dubokovodne luke u Peruu, ulaganje Pekinga od 1,3 milijarde dolara u nastojanju da proširi trgovinu i uticaj, na kontinentu.

S obzirom, da potražnja Kine za poljoprivrednim proizvodima i metalima iz Latinske Amerike raste, Si će učestvovati na samitu Azijsko-pacifičke ekonomske saradnje u Limi, a zatim će se sledeće nedelje uputiti na samit Grupe 20 u Rio de Žaneiru, gde će takođe doći u državnu posetu, u Brazil…

Si i peruanski predsednik Dina Boluarte učestvovali su u četvrtak putem video veze u otvaranju luke Čancaj, oko 48 milja severno od Lime na Tihom okeanu i potpisali sporazum, o proširenju postojećeg sporazuma o slobodnoj trgovini.

Si je rekao da je Čancaj, duboka luka sa 15 vezova, bio uspešan, početak „pomorskog puta svile 21. veka“ i deo kineske inicijative Pojas i put, njenog modernog oživljavanja drevnog trgovačkog puta Puta svile.

„Kina je voljna da sarađuje sa peruanskom stranom, kako bi projekat Chancai uzela kao polaznu tačku za izgradnju novog pomorskog koridora između Kine i Latinske Amerike i povezivanje Velike staze Inka“, rekao je Si, govoreći o planini iz 15. veka, mreža koja se pridružila carstvu Inka.

U članku u državnom listu El Peruano, Si je rekao da će projekat Chancai generisati 4,5 milijardi dolara godišnjeg prihoda, otvoriti više od 8.000 direktnih radnih mesta i smanjiti logističke troškove na relaciji Peru-Kina za 20%.

Megaport koji kontroliše Kina izgradio je Cosco Shipping Ports i dobio je 1,3 milijarde dolara kineske investicije za svoju prvu fazu.

Očekuje se da će Kina potrošiti milijarde više dok Peking i Lima rade na tome da je pozicioniraju kao glavni brodski centar, između Azije i Južne Amerike.

Prvi brod bi trebalo da isplovi iz Čankaja sledeće nedelje, prevozeći peruansko voće u Kinu, rekao je Mario Očaran, peruanski direktor Privredne komore Čankeja.

Glavna motivacija Kine za razvoj megaporta, prema Očaranu, bio je pristup susednom Brazilu, gde je planirana nova železnička linija za prevoz brazilskog izvoza, poput soje i gvozdene rude do luke.

Procenjuje se da će železnički projekat koštati 3,5 milijardi dolara, kaže Mario de las Kasas, menadžer za korporativne poslove u Cosco Shipping Chancai, Peru.

Izgradnja te veze je “ključna” za poboljšanje transporta soje, pošto je Brazil najveći prodavac robe u Kini, rekao je on.

Inauguracija luke dolazi u trenutku kada Peking nastoji da dodatno iskoristi Latinsku Ameriku bogatu resursima, usred trgovinskih tenzija sa Evropom i zabrinutosti oko budućih američkih tarifa na kineski izvoz od dolazeće Trampove administracije.

Stotine kineskih poslovnih rukovodilaca pratile su Sija na ovom putovanju, uključujući čelnike kompanija koje su u velikoj meri investirale u Peruu, kao što je Chinalco, koji je vlasnik rudnika bakra Toromočo.

Robert Evan Elis, profesor istraživanja Latinske Amerike na Vojnom koledžu američke vojske, rekao je da će Chancai učiniti transport, između Latinske Amerike i Kine efikasnijim.

Pošto luka može da obradi najveće brodove, smanjiće potrebu za otpremnicima da konsoliduju teretne kontejnere na posrednim tačkama, smanjujući troškove i vreme rukovanja.

„Chancai ilustruje kako Kina traži siguran pristup resursima i tržištima i svoju sve uspešniju borbu da ugrađuje globalnu dodatu vrednost“, rekao je Elis.

Velika kineska investicija u Chancai izazvala je uzbunu u Vašingtonu.

General Laura Ričardson, bivša šefica Južne komande SAD, upozorila je ovog meseca da bi Chancai mogla da koristi kineska mornarica i za prikupljanje obaveštajnih podataka.

Briga SAD oko Chancai-a odražava širu, deceniju dugu promenu u regionu koji je Vašington, dugo smatrao svojim dvorištem.

Kina je pretekla Sjedinjene Države i postala najveći trgovinski partner zemalja kao što je Peru.

Kineski državni list Global Times napisao je u uvodniku da luka „ni u kom slučaju nije oruđe za geopolitičku konkurenciju“, nazivajući optužbe SAD o potencijalnoj vojnoj upotrebi te luke „blaćenje“.

Borba.Info

“Postoji rizik od curenja vodonika i prskanja radioaktivnih supstanci, a opasnost od požara je velika”

Novi napadi u blizini Zaporožja

Ruski raketni i artiljerijski udari pogodili su gradove i područja blizu ukrajinske nuklearne elektrane u Zaporožju, saopštili su danas ukrajinski zvaničnici.

Guverner Dnjepropetrovske oblasti Valentin Rezničenko izjavio je da su zbog jakih raketnih napada tokom noći delovi Nikopolja ostali bez struje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U Marhanecu je u granatiranju oštećeno desetak stambenih zgrada.

U gradu Zaporožju, na oko 40 kilometara od nuklearne elektrane, dve osobe ranjene su tokom granatiranja sinoć, rekao je član gradskog veća Anatolij Kurtev.

Ukrajinski operater nuklearnih elektrana Enerhoatom juče je saopštio da je periodično granatiranje oštetilo infrastrukturu elektrane.

“Postoji rizik od curenja vodonika i prskanja radioaktivnih supstanci, a opasnost od požara je velika”, navodi se u saopštenju.

Lokalne vlasti u Zaporožju prošle nedelje počele su da stanovnicima koji žive blizu elektrane dele tablete joda, u slučaju da budu izloženi radijaciji.

Ruske snage okupirale su nuklearnu elektranu u martu, a u njoj i dalje rade ukrajinski inženjeri.

Rusija: Dostavljeni dokazi SBUN o ukrajinskom granatiranju nuklearke

Rusija je članicama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) dostavila prezentaciju Ministarstva odbrane o granatiranju Zaporoške nuklearne elektrane od strane ukrajinskih snaga 25. avgusta, saopštila je na Tviteru stalna misija Rusije pri UN.

Kako se navodi, nivo radijacije u energetskim blokovima je pod kontrolom i u granicama normale, prenosi Ria novosti.

Zaporoška nuklearna elektrana je najveća nuklearka u Evropi po broju blokova i kapacitetu.

Od marta je pod kontrolom ruske vojske, a dve strane optužuju se uzajamno za grantiranje područja nuklearke.

“Ceo kontinent u opasnosti”

Ruske snage “izlažu ceo kontinent riziku” koristeći najveću evropsku nuklearnu elektranu kao vojnu bazu, rekao je ukrajinski ministar spoljnih poslova.

Nuklearna elektrana u Zaporožju nedavno je bila izložena teškom granatiranju, a Ukrajina i Rusija optužuju jedna drugu za napade. Postojala je bojazan da bi borbe mogle izazvati curenje radijacije.

“Decenijama je nuklearna bezbednost ostala glavni prioritet Ukrajine, posebno imajući u vidu našu tragičnu prošlost“, rekao je Dmitro Kuleba, misleći na katastrofu u Černobilju 1986. godine.

Ruski osvajači su pretvorili nuklearku Zaporožje u vojnu bazu, dovodeći ceo kontinent u opasnost“, rekao je Kuleba i dodao: “Ruska vojska mora da napusti nuklearnu elektranu, ona tamo nemaju šta da rade”.

Nuklearna centrala je već duže vreme pod ruskom okupacijom, ali u njoj rade ukrajinski radnici.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE