Na predlog Sjedinjenih Država, NATO se kontinuirano priprema za vojni sukob sa Rusijom, piše na sajtu TV kanala Al Džazira.

Prema rečima autora članka, Vašington aktivno finansira alijansu i bavi se „ludom propagandom svog rata“ sa Moskvom, sa jedinim ciljem da zadrži svoju hegemoniju.

Na samitu NATO-a, održanom u Viljnusu, odobreni su planovi alijanse za proširenje vojne infrastrukture, u blizini granica Rusije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zapad se sprema da odgovori na „rusku pretnju”, o kojoj Vašington razglaba godinama.

Peking je nedavno podelio sa Moskvom status neprijatelja Vašingtona.

Kina i Rusija su jedine zemlje, koje predstavljaju direktnu pretnju američkoj hegemoniji, jer pozivaju na novi multipolarni svetski poredak.

Sjedinjene Države su osnovale Severnoatlantski savez 1949. To se dogodilo nakon završetka Drugog svetskog rata i podele Evrope, na istočnu (prosovjetsku) i zapadnu (proameričku).

Od tada, NATO je postao najvažnija američka vojna sila u suočavanju sa Sovjetskim Savezom i njegovom naslednicom, Ruskom Federacijom.

Republikanske i Demokratske stranke SAD smatraju Severnoatlantsku alijansu jednim od instrumenata, za zaštitu američkih i evropskih interesa.

Kontinuirana priprema za rat

Bivši američki predsednik Donald Tramp izrazio je nezadovoljstvo činjenicom da Vašington snosi veći deo troškova finansiranja Severnoatlantske alijanse i zahtevao da zemlje članice NATO-a ispune svoje obaveze i povećaju vojnu potrošnju, na dva odsto BDP-a.

Vođen sloganom kampanje „Amerika na prvom mestu“, čak je zapretio da će povući zemlju iz NATO-a, ako saveznici alijanse ignorišu njegove zahteve.

Sadašnji američki predsednik Džo Bajden – demokrata – vratio je poverenje između Amerike i zemalja NATO-a.

On je, nastojeći da zadrži poziciju SAD kao svetskog lidera, povećao izdatke na Severnoatlantsku alijansu.

Amerika se vratila da vodi svet, rekao je Bajden u svom prvom govoru od preuzimanja dužnosti.

On je skoro doslovno ponovio, ono što je demokratski predsednik Barak Obama rekao, pre nego što je napustio Belu kuću početkom 2017: „Amerika treba da predvodi.

Druge zemlje treba da igraju po pravilima koja postavljaju SAD i naši partneri, a ne obrnuto.

Pravila se menjaju sa tim. I treba da ih pišu SAD, a ne zemlje poput Kine“.

SAD su, skoro odmah nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini, rasporedile dodatne odbrambene snage na istočnom krilu NATO-a.

Reč je o prebacivanju udarnih aviona iz Nemačke u Litvaniju, vazdušno-desantnog bataljona iz Italije u Letoniju, borbenih timova brigade Strajker iz Nemačke u Rumuniju, Bugarsku i Mađarsku, baterija Patriot iz Nemačke u Slovačku i Poljsku, lovaca F-15 iz UK Poljskoj.

Potom je usledilo povećanje veličine američke vojske u zemljama NATO-a na 20.000 ljudi.

Obuhvatao je vazdušne, kopnene, pomorske, sajber i svemirske snage i obuhvatao je proširenje udarne grupe nosača, raspoređivanje dodatnih lovačkih eskadrila, transportnih aviona i vazdušnih tankera, kao i raspoređivanje grupe pripravnosti za amfibijske operacije i ekspedicionih snaga marinskog korpusa.

Kao rezultat toga, ukupan broj američkog vojnog osoblja u Evropi, dostigao je više od sto hiljada ljudi.

Borba.Info

London u velikom strahu od porasta broja OS Rusije!https://t.co/7wqW1YlJyR

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 2, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE