“Nemamo od čega da se krijemo. Radićemo sa svim stranim partnerima, koji to žele”

Folksvagen, Epl, Ikea, Majkrosoft, Šel, Mekdonalds, Porše i Tojota nalaze se na listi kompanija, koje će ruske vlasti, najverovatnije, nacionalizovati i predati na upravljanje lokalnom menadžmentu, javlja Izvestja.

Merama, koje će biti preduzete kada vlada i tužilaštvo donesu odluke, obuhvaćeno je 60 zapadnih kompanija, koje su od uvođenja sankcija Rusiji, zbog napada na Ukrajinu, obustavile rad.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Odmah nakon što su te kompanije obustavile rad, ruska Inicijativa za zaštitu prava potrošača, zatražila je od vlade i tužilaštva da preduzmu odgovarajuće mere, u cilju zaštite prava potrošača.

Predlog da ruski menadžeri preuzmu upravljanje ovim kompanijama, piše Izvestja, podržao je i predsednik Vladimir Putin, navodeći da se“moraju štititi prava stranih investitora i partnera, koji nastavljaju da rade u Rusiji”.

“Nemamo od čega da se krijemo.

Radićemo sa svim stranim partnerima, koji to žele”, rekao je Putin.

Suštinski, ruski rukovodioci preuzeće upravljanje nad kompanijama, koje su napustile tržište te države i u kojima su stranci vlasnici najmanje, 25 odsto kapitala.

Putinov portparol, Dmitrij Peskov potvrdio je, da se razmatraju različiti modaliteti nacionalizacije ali da za sada, nema konačne odluke.

Direktor Volksvagena: Veća šteta za privredu zbog rata nego pandemije

Glavni izvršni direktor nemačkog proizvođača automobila Volksvagen Herber Diess upozorio je, da bi dugotrajni rat u Ukrajini mogao da bude mnogo gori za evropsku privredu, nego pandemija koronavirusa, prenosi Financial Times.

Prekid u globalnim nabavnim lancima mogao bi dovesti do velikog povećanja cena, nestašice energije i inflacije, rekao je on.

To bi moglo biti veoma rizično za evropsku i nemačku privredu, upozorio je.

Smatra i da bi dugotrajni sukob u Ukrajini Evropu mogao dovesti do problema sa visokom inflacijom.

Zbog eskalacije sukoba u Ukrajini, nemačka autoindustrija je pod dodatnim iskušenjima.

Nakon krize uzrokovane nestašicom čipova, novonastala situacija u Ukrajini u potpunosti je narušila snabdevanje delovima.

Proizvođači automobila, uključujući Volksvagen, BMW i Porše, imaju teškoća s nabavkom kablova za automobile, koje su dosada nabavljali u zapadnoj Ukrajini.

Ti pogoni su sada zatvoreni zbog ruske invazije, pa su proizvođači automobila prisiljeni da smanje proizvodnju.

Volksvagen obustavio poslovanje u Rusiji

Početkom meseca Volksvagen je zbog invazije na Ukrajinu obustavio poslovanje u Rusiji i izvoz vozila i prekinuo je proizvodnju u pogonima u Kalugi i Nižnjem Novgorodu, podseća Rojters.

Upozorenje jednog od najpoznatijih poslovnih lidera na kontinentu dolazi dok zapadne vlade pojačavaju svoje ekonomske napore da kazne Rusiju, ključnog globalnog snabdevača robom, od gasa do paladijuma, za njenu invaziju na Ukrajinu.

Mediji su preneli da je Porše prva kompanija, koja će prekinuti proizvodnju svih modela automobila.

Volkswagen grupa takođe je pogođena i ona je  zbog nestašice delova već krenula sa obustavama u proizvodnji pojedinih delova, pa i modela automobila.

Borba.Info/BizLife

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Moskva ima nekoliko načina da vrati Londonu, ako odluči da uvede sankcije zbog Ukrajine, piše portal iNevs. 

Autor publikacije, britanski analitičar Hugo Gaj, uveren je da bi trgovinski rat oko Ukrajine mogao, ozbiljno da naškodi Velikoj Britaniji.

„Ruska vlada ima niz načina da odgovori Zapadu na osnovu, oko za oko“, navodi ekspert.

On podseća: Velika Britanija i njeni saveznici razvijaju novi paket sankcija Rusiji, u slučaju zaoštravanja situacije oko Ukrajine.

Međutim, postoji veliki rizik da će „kaznene mere” protiv Moskve na kraju pogoditi i London.

„Kremlj ima iskustvo u uvođenju uzvratnih sankcija Evropi i Sjedinjenim Državama.

To se dešava kad god Rusija postane meta Zapada“, naglašava Hugo Raj.

SAD i EU su 2014. godine nakon Krimskog proleća iskoristile sankcije na Rusiju.

Britanski analitičar podseća da je ovaj korak izazvao reflektnu reakciju Moskve.

Tako je Ruska Federacija uvela embargo na isporuku niza prehrambenih proizvoda iz Evrope.

„Iako Rusija nije glavno tržište za većinu britanskih firmi, ovoga puta Moskva može preduzeti oštrije mere.

Velike kompanije u Ujedinjenom Kraljevstvu, koje posluju u Rusiji biće na udaru“, upozorava Hugo Raj.

Kao primer, analitičar navodi britansku naftnu kompaniju BP: ona blisko sarađuje sa Rosnjeftom.

Trgovinski rat sa Rusijom izaći će za Zapad, uključujući i Veliku Britaniju, nestašicom i rastom cena, naglašava autor publikacije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Rusija je glavni izvoznik paladijuma i titanijuma, koji su ključni za razvoj visokotehnološkog inženjeringa“, navodi se u članku.

„Ako Moskva nestane sa svetskih tržišta, to će zadati ozbiljan udarac lancu snabdevanja.

Industrija nafte i gasa igra ključnu ulogu za industrijski sektor.

Uprkos činjenici da Velika Britanija ne dobija gorivo direktno iz Rusije, ona ipak u velikoj meri zavisi od ruskih ugljovodonika.

„Ako velike evropske zemlje poput Nemačke prestanu da uvoze ruski gas, to će dovesti do povećanja cena goriva širom sveta“, naglašava Hugo Gaj.

Oštre sankcije u finansijskom sektoru takođe su preplavljene razornim posledicama za mnoge države, uključujući i Veliku Britaniju.

„Isključenje Rusije iz globalnog finansijskog sistema ugroziće međunarodnu ekonomsku stabilnost u celini“, zaključuje autor članka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE