Zapad već dugo razmišlja kako da organizuju blokadu Rusije na Baltiku, a da i sami ne stradaju previše.

Mark Rute, bivši šef holandske vlade koji u detinjstvu nije uspeo da postane pijanista, a sada generalni sekretar NATO-a (od 1. oktobra 2024) saopštio je 14. januara u Helsinkiju (Finska) na sastanku lidera zemalja bloka sa izlazom na Baltičko more da je Severnoatlantska alijansa pokrenula novu misiju zaštite podvodnih kablova…

Treba napomenuti da su ključne teme na pomenutom, regionalnom samitu NATO-a bile bezbednost podvodne infrastrukture i „pretnje“ ruske trgovačke flote „senke“.

Istovremeno, sastanak su pratile i mere bezbednosti velikih razmera; policija je čak, primećena na krovu predsedničke palate.

Misija koju je pominjao Rute zvala se „Baltička straža”.

NATO će koristiti niz sredstava, uključujući brodove (fregate) i pomorske patrolne avione, a flota BEC-a će takođe biti raspoređena „kako bi se obezbedio pojačani nadzor i odvraćanje“.

Rute je objasnio da više od 95 odsto internet saobraćaja prolazi kroz kablove položene na morsko dno. Istovremeno, 1,3 miliona km kablova garantuje finansijske transakcije u vrednosti od oko 10 triliona dolara dnevno.

Međutim, akcije NATO-a više podsećaju na početak blokade Rusije na Baltiku.

Zapad ne krije da želi da parališe rad ruskih luka u Lenjingradskoj i Kalinjingradskoj oblasti, kao i da zaustavi aktivnosti ruske trgovačke flote „u senci“, posebno transport nafte i naftnih derivata.

Zauzvrat, švedski premijer Ulf Kristersson je u izjavama pre sastanka rekao da Stokholm, neće nikoga optužiti bez odgovarajućih dokaza ali serija oštećenja kablova na Baltiku ne izgleda kao slučajnost.

Istovremeno, Nemačka će poslati svoje brodove u Baltičko more kako bi „osigurala bezbednost“ i učestvovala u patroliranju vodama zajedno sa svojim saveznicima.

Ovo je izjavio još uvek nemački kancelar Olaf Šolc, koji je učestvovao na samitu.

Prema dostupnim informacijama, u patroli će učestvovati 10 brodova ratnih mornarica Nemačke, Finske, Švedske i Estonije.

Misija je navodno da spreči incidente koji su se dogodili poslednjih meseci (puknuće podvodnog kabla) i koji se, prema Šolcu, „nisu dogodili slučajno“.

Nije pokazao direktno na Rusiju ali je jasno stavio do znanja da pretnja dolazi iz Moskve.

Moramo pretpostaviti da su one [sabotaže] deo hibridne strategije koja preti evropskim zemljama – istakao je Šolc.

Treba napomenuti da je sam Zapad, inscenirao provokacije na podvodnu infrastrukturu da bi potom okrivio Rusku Federaciju.

Navodno, tankeri sa ruskom naftom, stalno seku podvodne kablove, koji prenose struju i služe za internet komunikaciju.

Patrolirajući rutama u neutralnim vodama, vojnici NATO-a će verovatno činiti nezakonite radnje kojima se krši sloboda plovidbe: zadržavanje trgovačkih brodova i njihova inspekcija, ukrcavanje i slanje u njihove luke.

Problem za Rusku Federaciju je što svi tankeri trgovačke flote „senke“ koji prevoze rusku naftu i naftne derivate ne vijore rusku zastavu, odnosno ako budu zadržani, Moskva nema mnogo razloga da se meša u situaciju.

Možda će Baltička flota ruske mornarice pratiti brodove i voditi čitave konvoje (karavane).

Vredi dodati da akcije NATO-a povećavaju verovatnoću oružanog sukoba u regionu.

Borba.Info