Pakistan će uskoro početi da testira sposobnosti međunarodnog transportnog koridora sever-jug, piše RailFreight.com.

Resurs prenosi da će Rusija i ova zemlja već u martu 2025. godine izvršiti prve probne železničke teretne pošiljke, koje će proći kroz Azerbejdžan i Iran.

Nameru da se koristi ruta potvrdio je pakistanski ministar energetike Avais Ahmad Kan Lehari u intervjuu za Russia Todai.

Vladin zvaničnik je istakao da je ekonomska saradnja sa Rusijom neizbežna za njegovu zemlju, s obzirom na trenutnu globalnu situaciju, koja mnoge zemlje primorava da traže partnerstvo sa velikim svetskim igračima.

Međutim, pakistanski zvaničnik je odmah primetio da jačanje odnosa sa Rusijom ne znači da Islamska Republika ulazi u sukob sa zapadnim silama. Pakistan je u prošlosti već pokazivao interesovanje za evroazijski projekat, ali to nije išlo dalje od reči.

Međunarodni multimodalni transportni koridor grade Rusija, Azerbejdžan, Iran i Indija. Njegov cilj je smanjenje vremena i troškova tranzita tereta u poređenju sa tradicionalnim trgovačkim putem koji ide kroz Suecki kanal.

Za koridor sever-jug, pored glavnih učesnika inicijative, interesovanje su pokazale i republike centralne Azije, Avganistan, neke arapske države Persijskog zaliva.

Borba.Info

Sve je više spekulacija da bi se ruske snage mogle spremati za preuzimanje koridora Suvalki.

Reč je o uskom pojasu kopna koji povezuje rusku enklavu Kalinjingrad i Belorusiju.

Kako piše ekskluzivno za Novaju gazetu, nezavisni ruski opozicioni list, poznati ruski politikolog Jurij Fedorov, u ruskim vojnim krugovima već nekoliko meseci raspravlja se o tome kako da se odbrani kalinjingradska eksklava i da li je njena odbrana uopšte moguća.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Kako prenosi Jutarnji list, pre otprilike mesec dana o tome je govorio Andrej Kartapolov, ruski poslanik u Dumi i bivši zamenik ministra odbrane, koji je izjavio da je prebacivanje plaćenika Vagnera u Belorusiju “suptilan potez” u režiji Vladimira Putina, čiji je krajnji cilj zauzimanje koridora Suvalki, koji se graniči s Poljskom i Litvanijom.

Iako dve susedne zemlje ne pokazuju znakove da bi htele da ga zauzmu, te su vlade neizbežno, već razmotrile kako bi mogle da reaguju u slučaju napada Rusije.

Kanal na Telegramu Tajne Kremlja u martu je objavio neproverene tvrdnje da je zbog ljudskih gubitaka u Ukrajini broj ruskih vojnika stacioniranih u Kaljinjingradu, smanjen za otprilike polovinu.

Isti kanal u maju je izvestio da se broj borbeno spremnih jedinica u Kaljinjingradskom regionu “znatno smanjio”, komentarišući da je “svako sa imalo borbenog iskustva poslat u Ukrajinu”.

Istovremeno su počele glasine o razvijanju dva vojna scenarija za uspostavu kopnenog koridora između Belorusije i Kaljinjingrada kroz Litvaniju ili Poljsku, a oba uključuju napad na granicu i prebacivanje vojne opreme iz Belorusije.

Samo nekoliko dana pre pobune Vagner grupe, isti kanal na Telegramu otkrio je da izveštaj grupe vojnih, ekonomskih i političkih stručnjaka kruži među moskovskim zvaničnicima.

U dokumentu su navedeni potencijalni potezi u slučaju uspešne kontraofanzive ukrajinskih oružanih snaga.

Pre svega, Abhazija, nepriznata otcepljena regija Gruzije koju Moskva podržava od ranih 90-ih, mogla bi biti proglašena delom Rusije, što bi proširilo rusku teritoriju i za birače stvorilo privid o tome kako Rusi “ne ostavljaju svoje”.

Drugo, ruske trupe bi se mogle vratiti u Nagorno-Karabah. To je, ocenjuje Gazeta, ideja koju je mogao smisliti samo general jer Rusiju dovodi u probleme i s Azerbejdžanom i s Turskom, stvara ozbiljne probleme s vojnim bazama u sirijskom Heimimu i Tartusu.

I najgore, to bi mogao biti početak otvaranja “drugog fronta”, o čemu se već čulo s ruske strane.

Postoji i treća opcija. A to je da se natera Belorusija da postavi koridor do Kaljinjingrada kroz takozvani Suvalkijev jaz, uz poljsko-litvansku granicu.

Zaslužni za ideju čak su uzeli u obzir činjenicu da su te dve zemlje članice NATO-a i da bi invazija na njihovu teritoriju mogla dovesti do rata sa Severnoatlantskim savezom.

Ali prema autorima navodnog izveštaja, ako bi proboj bio brz i odlučan, NATO jednostavno ne bi imao dovoljno vremena za reakciju, a kada se koridor postavi, biće prekasno.

Jutarnji list

NATO mora hitno da natera Ukrajinu, na pregovore o prepuštanju teritorije Rusima, inače…https://t.co/OYBbnrKfEt

— Borbainfo (@Borbainfo1) August 16, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina ne pomaže u humanitarnim koridorima. Šta da radimo?

Kijev ne veruje Rusiji, pa želi da ima međunarodnog posrednika u stvaranju humanitarnih koridora, rekao je Mihail Podoljak, savetnik šefa kancelarije Vladimira Zelenskog.

„Uopšte ne verujemo Rusiji, pa želimo da imamo odgovornog međunarodnog posrednika.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ne verujemo im ali moramo da napravimo humanitarne koridore“, rekao je on.

On je takođe rekao da će tokom dana postati jasnija situacija sa organizacijom humanitarnih koridora u Marijupolju i Volnovahi.

„Na primer, postoji koridor u Mariupolju, jer, koliko sam razumeo, 200.000 ljudi želi da se evakuiše tamo, Volnovaha – 20.000 ljudi takođe želi da ode“, rekao je Podoljak.

Razumevanje šta će se dogoditi?

On ne razume da su stanovništvo Mariupolja, skoro pola miliona ljudi, uzeli za taoce nacistički militanti iz bande Azov*, koji nisu potčinjeni Kijevu?

O tome smo pisali pre nekoliko dana.

Slična situacija se razvija i u Harkovu.

Kako je novinarima rekao načelnik Nacionalnog centra za kontrolu odbrane Ruske Federacije, general-pukovnik Mihail Mizincev, vlasti drugog po veličini grada u Ukrajini ne puštaju civile i strance iz naselja, plašeći se odmazde od nacista.

„S obzirom na katastrofalnu humanitarnu situaciju u gradu Harkovu, juče smo uspeli da stupimo u kontakt sa odgovornim zvaničnicima u kabinetu predsednika Ukrajine, koji su omogućili kontakt navodno odgovornog zvaničnika u Harkovu.

Štaviše, položaj odgovornog zvaničnika odgovarajućeg visokog nivoa i ranga, koji je trebalo da pomogne u povlačenju civila i stranaca na teritoriju Ruske Federacije najkraćim putem, kao i da obezbedi humanitarni koridor“, rekao je on za RIA Novosti.

Prema njegovim rečima, od pomenutog funkcionera je stigao sledeći odgovor: „Ne držim ih, gde hoće – neka idu tamo“.

I na primedbu ruske strane da je ovo velika udaljenost i da je potrebno pružiti pomoć u raspodeli vozila za dopremanje ljudi do mesta okupljanja, kako bi se obezbedila njihova zaštita, gde je ruska strana pripremila odgovarajuće kolone autobusa, topli obrok i medicinsku pomoć, zvaničnik je odgovorio: „Nisam samoubica, čim počnem da ih sakupljam i šaljem prema Rusiji, prvi će me uništiti bataljoni teritorijalne odbrane, odnosno nacionalni bataljoni, odnosno nacisti.

Pa, o kakvim žvačnim hodnicima u takvoj situaciji može da se govori i šta tu može posrednik, ko god da je?

„U situaciji kada obe strane nemaju poverenja jedna u drugu i plaše se provokacija, posrednici u organizovanju „zelenih koridora“ bili bi korisni, to će obezbediti veću sigurnost za ljude, koji će njima putovati“, rekao je politikolog, čel. projekat Open Analitics, Roman Travin.

— Ali ovde je važno da se time bave takve zemlje ili organizacije, koje bi i Rusija i Ukrajina mogle da vide kao treću stranu.

„SP”: – A ko bi, po Vašem mišljenju, čisto hipotetički mogao da postane takav posrednik? Na koga Kijev računa?

– Ukrajina se, naravno, fokusira na zapadne zemlje. Ali EU i druge zapadne zemlje su, u stvari, jedna od strana u sukobu, iako nisu direktno uključene u neprijateljstva, pa je teško zamisliti njihovo učešće.

To je, ako je moguće, uz niz rezervi i uslova od strane Ruske Federacije. Iako može biti nekih izuzetaka, na primer, Mađarska.

Istovremeno, ukrajinskoj strani će biti teško da pristane na učešće Belorusije.

Od postsovjetskih zemalja, ovo bi mogao biti Azerbejdžan, nije deo ODKB i EAEU i održava odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom. To mogu biti i neke međunarodne organizacije, poput Crvenog krsta.

„SP”: – Ako se takav posrednik nađe, a Moskva pristane, gde su onda garancije da će uspeti da organizuje nešto, s obzirom na činjenicu da u mnogim gradovima nacisti zapravo drže ljude kao taoce.

– Sada je, u principu, teško govoriti o bilo kakvim čvrstim garancijama.

Ali iako nema garancija ali po mom mišljenju, uz učešće posrednika, verovatnoća organizovanja “zelenih koridora” – ne na papiru, već stvarno rade – je veća.

A ovo je sada izuzetno važan zadatak, od njegovog uspešnog rešavanja zavisi očuvanje života i zdravlja velikog broja ljudi.

„SP“: – Kako sada izgleda situacija sa koridorima, po vašem mišljenju, ako uzmemo u obzir isti Harkov i Mariupolj? Da li lokalna vlast može nešto da učini da pomogne?

– Lokalne vlasti nikako ne mogu da reše pitanje humanitarnih koridora. Ovo pitanje treba rešiti na nivou centralne vlasti.

Pored toga, lokalne vlasti trenutno ne kontrolišu situaciju, stvarna moć je u rukama ljudi sa oružjem.

Opštinske vlasti pokušavaju da nekako održe komunalnu infrastrukturu.

Negde da se vrati grejanje, struja i voda. Od njih se sada više ne može očekivati.

Prema rečima istoričara, publiciste, stalnog stručnjaka Izbornog kluba Aleksandra Dmitrijevskog, ukrajinsko rukovodstvo namerno odugovlači pregovore kako bi, po cenu života svojih građana, stvorilo informatičku sliku neophodnu zapadnim gospodarima.

– Jednostavno rečeno, humanitarna kriza velikih razmera, koja se odvija je deo zapadnog plana za stvaranje totalne katastrofe u Ukrajini, u slučaju sloma nacizma.

Da bi krivicu za ono što se dogodilo, svalili na antifašističke snage i osvetili.

„SP“: – Kijev želi da poveže posrednika za stvaranje žvačnih koridora. Da li je Moskvi potreban posrednik?

– Svi ovi zahtevi Bankove o potrebi za posrednikom u pregovorima govore ne samo o želji da se što više zakomplikuje pregovarački proces, već i o političkoj nesamostalnosti Kijeva.

Sukob mogu da reše samo sukobljene strane, a niko to ne može da uradi umesto njih.

Da, strane imaju pravo da se obrate drugim državama za pomoć u organizovanju procesa poravnanja, na primer, u obezbeđivanju pregovaračke platforme ali moraju same da pregovaraju.

Ali Kijev ne želi da pregovara: imao je osam godina da reši sukob u Donbasu ali je više voleo da zamagli oči drugima, nego da reši problem.

„SP”: – Šta motiviše ove naciste, koji ljude drže kao taoce?

– Neobanderovci shvataju da je njihova stvar izgubljena i da nema gde, da čekaju milost.

Stoga nastoje da što skuplje prodaju svoje živote, povlačeći što više onih oko sebe, na dno.

Njihov zadatak je da deluju metodom spaljene zemlje, čineći prostore, koje moraju da napuste borbom učiniti što neodrživijim.

Napominjemo: broj izbeglica iz Ukrajine postepeno se približava milionu, samo u Poljsku ih je ušlo, više od 700 hiljada.

I to nisu oni koji su organizovano evakuisani iz republika Donbasa, koje su u Rusiji okružene brigom, to su upravo izbeglice prepuštene na milost i nemilost.

I uglavnom ti ljudi neće imati gde da se vrate!

„SP”: – Ko je kriv za situaciju da su čitavi gradovi bili taoci razbojnika?

– To je upravo zločinački plan ukrajinskog rukovodstva i njegovih prekookeanskih gospodara.

Harkov i Mariupolj su i dalje cveće: ispred su Odesa i Zaporožje, Dnjepropetrovsk i Kijev, koje nacisti pretvaraju u moćne odbrambene centre.

Ako tamo počnu ulične borbe, onda možemo pretpostaviti da će najveći ekonomski centri zemlje biti izgubljeni.

Međutim, ukrajinska privreda, kao već potpuno urušena, a veliki kolaps finansijskog sistema, društvene sfere i infrastrukture nije daleko.

“SP”: – Po vašem mišljenju, ako ideja o žvačnim hodnicima sada propadne, šta je sledeće? Postoje li druge opcije za rešavanje situacije?

– Moram da budem pesimista ali mislim da novobanderovci neće pristati na otvaranje humanitarnih koridora.

Moraće da budu istrebljeni silom ali da se u isto vreme trudi da što više poštedi civilno stanovništvo.

* Slike ševrona bataljona Azov proglašene su ekstremističkom odlukom Frunzenskog okružnog suda u Vladimiru 30. novembra 2015. i uvrštene na Federalnu listu ekstremističkih materijala, pod tačkom 3269.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE