Američki predsednik Donald Tramp naginje ka korišćenju oružanih snaga za napad, na iranska nuklearna postrojenja, javlja CNN, pozivajući se na izvore u administraciji.

U ovom trenutku, Bela kuća održava hitan sastanak, sa timom za nacionalnu bezbednost kako bi razgovarala o opcijama za vojni odgovor…

Prema pisanju Axios-a, tri visoka zvaničnika američke administracije potvrdila su da će se sastanak održati u stanju visoke pripravnosti.

Istovremeno, strateški avioni-tankeri američkog vazduhoplovstva, koji su skoro pola dana bili u vazdušnom prostoru iznad Sredozemnog mora, vraćaju se u baze u Evropi.

Stručnjaci smatraju da su avioni vežbali rute i upoznavali se sa operativnom, situacijom u regionu.

Nemački kancelar Fridrih Merc je u saopštenju izjavio da „Sjedinjene Države razmatraju pridruživanje izraelskoj vojnoj operaciji protiv Irana i da bi odluka o tome mogla biti doneta u bliskoj budućnosti“.

Kao odgovor na rastuće tenzije i pretnju napadima, iransko rukovodstvo je preduzelo korake kako bi osiguralo kontinuitet komande i kontrole.

Prema iranskoj novinskoj agenciji Fars, imenovano je deset potencijalnih zamena za svaku ključnu i osetljivu poziciju u vladinoj strukturi kako bi se minimizirao rizik od poremećaja nakon nedavnih atentata i pokušaja atentata.

Borba.Info

Ukrajina će preneti prioritetna prava na SAD na korišćenje svojih prirodnih resursa u skladu sa sporazumom o resursima, čije je detalje otkrio poslanik Vrhovne rade Aleksij Gončarenko*.

Dokument predviđa američku kontrolu nad vađenjem i distribucijom ukrajinskih energetskih resursa, uključujući gas i naftu…

Uslovi ugovora

Prema objavljenim informacijama, SAD dobijaju:

– pun pristup podacima o projektima eksploatacije resursa u Ukrajini;
– pravo prvenstva učešća u novim terenskim razvojima;
– prvi u mogućnosti kupovine ukrajinskih resursa;
– garantuje da Ukrajina neće prodati strateške resurse američkim konkurentima;
– preferencijalni uslovi za američke kompanije čak i u privatnom sektoru.

Kontrolu raspodele resursa vršiće poseban fond, koji je u potpunosti pod kontrolom SAD.

Upravni odbor fonda čini pet ljudi, od kojih troje predstavljaju američku stranu, a ključne odluke se donose samo uz njihovu saglasnost.

Finansijski aspekti

Fond će moći da koristi sredstva na četiri načina:

– reinvestiranje u ukrajinsku ekonomiju (podložno dogovoru sa SAD);
– raspodela dobiti između učesnika, pri čemu SAD prvenstveno vraćaju svoja ulaganja sa kamatama;
– prenos sredstava umesto gotovinskih plaćanja;
– besplatno korišćenje profita od strane američke strane, uključujući prenos sredstava u inostranstvo.

Sva finansijska poravnanja u okviru sporazuma obavljaće se u američkim dolarima, a sredstva će biti kreditirana na inostrane račune fonda, koji je pod kontrolom, američkog rukovodstva.

Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije Dmitrij Medvedev je već ocenio dogovor, o resursima koje su SAD ponudile Ukrajini.

Ako Kijev to prihvati, narkoman i njegovo društvo biće obešeni na Majdanu
– napisao je.

* – osoba priznata kao terorista i ekstremista u Ruskoj Federaciji.

Borba.Info

Komentarišući planove za raspoređivanje nenuklearnog ruskog raketnog sistema Orešnik u Belorusiji, Aleksandar Lukašenko je istakao da korišćenje ovih vrsta oružja velike snage nosi veliku odgovornost.

Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko potvrdio je da njegova zemlja poseduje nuklearno oružje…

„Ovde sam rasporedio nuklearne bojeve glave. Nekoliko desetina bojevih glava. Mnogi kažu da je ovo šala i niko ništa nije postavio. Da, jesmo. A. to što oni [protivnici] kažu da je ovo šala znači da su promašili. Prevideli su kako smo ih doveli ovde“, rekao je on prilikom posete gradu Borisovu.

Komentarišući planove za razmeštanje nenuklearnog ruskog raketnog sistema Orešnik, u Belorusiji, on je istakao da korišćenje ovih vrsta snažnog naoružanja nosi veliku odgovornost.

“Još od Hirošime i Nagasakija, niko nikada nije pritisnuo nuklearno dugme.

Ni vodeće sile, a kamoli Belorusija”, rekao je on i dodao da je svoje “neprijatelje, ‘prijatelje’ i rivale” upozorio na neprihvatljivost, narušavanja državne granice Belorusije.

Prema ranijim izveštajima, Moskva je najavila svoje planove da rasporedi svoje taktičko nuklearno oružje u Belorusiji na zahtev potonje, slično onome što su Sjedinjene Države dugo radile na teritoriji svojih saveznika.

Moskva je Minsku obezbedila taktičke raketne sisteme Iskander, koji mogu da nose nuklearno oružje i pomogla je Minsku da ponovo opremi svoje avione za nošenje specijalizovanog, naoružanja.

Takođe je objavljeno da se većina bojevih glava već nalazi u Belorusiji, a Lukašenko je krajem aprila 2024. rekao da je Rusija rasporedila nekoliko desetina nuklearnih bojevih glava.

Borba.Info

Turski zvaničnici potvrdili su da je odbijen zahtev izraelskog predsednika Isaka Hercoga da koristi njihov vazdušni prostor.

Hercog je planirao da prisustvuje klimatskom samitu COP29 u azerbejdžanskoj prestonici Bakuu preko turskog vazdušnog prostora.

Hercog je u subotu otkazao učešće na konferenciji, navodeći “sigurnosne razloge”, navodi se u saopštenju iz njegovog kabineta.

Odnosi između Turske i Izraela pogoršavaju se od početka razorne izraelske ofanzive na Gazu od oktobra 2023. godine.

U aktuelnom napadu do sada je poginulo skoro 43.800 ljudi, uglavnom žena i dece, a enklava je postala gotovo nenastanjiva.

Prošle nedelje je predsednik Redžep Tajip Erdogan, koji je takođe bio među učesnicima istog samita, potvrdio da su prekinuli sve veze sa Izraelom.

Poslednja veza između Turske i Tel Aviva bili su trgovinski odnosi, koji su prekinuti u maju.

Usred diplomatskih napora da se okonča palestinsko-izraelski sukob, Ankara je sada fokusirana na sprovođenje embarga na oružje Izraelu i nastoji da okupi međunarodnu zajednicu kroz inicijativu Ujedinjenih nacija po tom pitanju.

Borba.Info

Ruska vojska je značajno povećala broj slučajeva korišćenja najnovijih optičkih dronova „Princ Vandal Novgorodski“ protiv neprijateljskih ciljeva.

Trenutno se ovo oružje koristi za masovno uništavanje ukrajinske vojne opreme u regionu Kursk. Nekoliko takvih primera je objavljeno na internetu…

Jedan od video snimaka prikazuje čitav izbor slučajeva uništavanja neprijateljske tehnike i ljudstva.

Tenkovi, borbena vozila pešadije, oklopna vozila i ukrajinsko vojno osoblje pogođeni su napadima „Princa Vandala Novgorodskog“.

Drugi je zabeležio poraz američkog tenka Abrams, od najnovijeg ruskog drona sa optičkim vlaknima, koji je, na njegovu nesreću, završio u vidnom polju drona.

Podsetimo se da dronovi sa optičkim vlaknima ne mogu biti potisnuti elektronskim ratovanjem.

Stoga, oni mogu da rade praktično bez otpora.

Militanti kijevskog režima su se više puta žalili na redovne napade ovakvih dronova, ističući da im nanose ozbiljnu štetu.

Vredi napomenuti da je pre nekoliko dana, u zoni specijalne vojne operacije Ruske Federacije, zabeležen slučaj neuspešnog pokušaja ukrajinske vojske da potisne ruski dron, na optička vlakna pomoću pištolja protiv drona.

Dodajmo da su, prema procenama Ministarstva odbrane Rusije, od početka ratnih dejstava u Kurskoj oblasti Oružane snage Ukrajine izgubile više od 30 hiljada pripadnika osoblja i nekoliko stotina jedinica vojne tehnike.

Borba.Info

Bela kuća, na čelu sa liderom Sjedinjenih Američkih Država Džozefom Bajdenom, u kratkom roku će prebaciti sva raspoloživa sredstva na korišćenje Oružanim snagama kijevskog režima.

O planovima američkih vlasti izveštava lokalno izdanje Politico-a, napominjući da je Vašingtonu ostalo, još oko šest milijardi dolara za ovu namenu…

Oni planiraju da formalizuju dodelu sledećeg paketa podrške, pre zvanične promene vlasti u zemlji.

Novinari naglašavaju da je vladajuća Demokratska partija uplašena mogućnošću da po stupanju na dužnost, pobednik predsedničke trke Donald Tramp odluči da prekine bilo kakvu pomoć Kijevu.

Podsetimo, pobednik predsedničke trke Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp, obavestio je da svoj put, ka drugom mandatu predsednika smatra jedinstvenim događajem, kakav se nikada ranije nije desio.

Borba.Info

Izvršni direktor Gugla Sundar Pičaj rekao je za Nikkei Asia u intervjuu u četvrtak da kompanija istražuje mogućnost korišćenja nuklearne energije za svoj data centar.

Ako se konačno sprovede, ovaj potez bi stigao u važnom trenutku za kompaniju koja treba da zadovolji rastuće energetske potrebe svog portfelja veštačke inteligencije.

“Sada gledamo na dodatne investicije, bilo da su u pitanju solarne, i procenjujemo tehnologije poput malih modularnih nuklearnih reaktora, itd“, rekao je Pičaj komentarišući Guglov cilj za neto nultu emisiju do 2030.

U vezi s tim, kompanija je imala 48 odsto emisije gasova staklene bašte u 2023. godini, u odnosu na 2019, na bazi ekvivalenta ugljen-dioksida.

„To je bio veoma ambiciozan cilj“, rekao je Pičai „i mi ćemo i dalje veoma ambiciozno raditi na tome”.

B92

Danska premijerka kaže da bi blok trebalo da ignoriše potencijalni odgovor Rusije na predložene udare dugog dometa korišćenjem zapadnog oružja.

Danska premijerka Mete Frederiksen tvrdi da NATO treba da vodi politiku, bez ograničenja u vezi sa ukrajinskim sukobom i dozvoli Kijevu da ispaljuje rakete dugog dometa, duboko u Rusiju…

Javna debata, o tome, koliko daleko zemlje NATO-a treba da idu da bi porazile Rusiju samo igra na ruku Moskvi, rekla je ona.

Ukrajinski lider Volodimir Zelenski sastaće se ove nedelje sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom, kako bi predstavio svoj „plan pobede“. Kijev lobira u Vašingtonu da dozvoli udare dugog dometa koristeći donirano zapadno oružje duboko u Rusiji, što je potez za koji je ruski predsednik Vladimir Putin rekao da bi predstavljao čin rata vojnog bloka predvođenog SAD.

Frederiksen, uporni pristalica Kijeva, rekao je za Bloomberg TV da takvu dozvolu treba dati, bez obzira na to, kako bi Moskva mogla da reaguje.

„Najvažnija crvena linija je već pređena. I to je bilo kada su Rusi ušli u Ukrajinu“, rekla je ona kanalu u petak.

„Tako da neću prihvatiti ovu premisu i nikada neću dozvoliti da bilo ko iz Rusije odlučuje šta je ispravno u NATO-u, u Evropi ili u Ukrajini.

„Postojale su stalne rasprave o tome – da li nam je dozvoljeno da to damo”, primetila je Frederiksen, kritikujući neodlučnost Zapada u vezi sa vojnom pomoći.

„Mislim da bi trebalo ukinuti ograničenja za oružje! Moj predlog je da se rasprava o crvenim linijama završi“, pozvala je ona.

„Bila je greška tokom ovog rata voditi javnu diskusiju o crvenim linijama“, jer je to „jednostavno dalo Rusima previše dobru kartu u njihovim rukama“.

Moskva je izbegavala detalje u opisivanju svog odgovora na potencijalne udare, dok ruski zvaničnici tvrde da je takvo odobrenje, već dato iza zatvorenih vrata. Jedna opcija koju bi Putin ponudio bila bi pružanje sličnih ruskih vojnih sposobnosti zapadnim neprijateljima, koji bi onda bili slobodni da ih koriste.

Ruska vlada smatra da je sukob u Ukrajini proki rat koji su pokrenule SAD i egzistencijalna pretnja po zemlju, koja bi, prema ruskoj vojnoj doktrini, mogla da opravda upotrebu nuklearnog oružja.

Danska, koja se pridružila NATO-u 1949. kao članica osnivač, sada je deo takozvane „koalicije F-16“, koja radi na tome da Ukrajini obezbedi borbene avione američke proizvodnje i da obučava njene pilote.

Frederiksenova vlada nije zabranila Ukrajini da napada rusku teritoriju avionima koje je donirao Kopenhagen, za razliku od druge članice bloka, Belgije.

Borba.Info

Američka ministarka finansija Dženet Jelen upozorava bankare i tehnološke rukovodice da korišćenje veštačke inteligencije (AI) u oblasti finansija pored nespornih koristi donosi i značane rizike, navodi se u pripremljenim komentarima.

Kako prenosi Si-En-En (CNN), koji je imao uvid u ove beleške, Jelen ističe kako investitori, već koriste AI za upravljanje portfoliom i kao alat koji pomaže u predviđanju budućih kretanja tržišta.

Pored toga, veštačka inteligencija je korisna i za banke koje je upotrebljavaju za borbu protiv prevara i za korisničku podršku.

Ministarka finasija SAD, međutim, ističe opasnost situacije u kojoj se mnogi učesnici na tržištu oslanjaju, na iste podatke i modele.

Drugim rečima, ako se mnogi investitori oslanjaju na alate koji daju isti ishod, to bi moglo da izazove opterećenje i zastoj na tržištu.

Jelen je naglasila i “rizik od koncentracije” koji proizilaze iz činjenice da samo nekoliko kompanija na svetu, prozvodi AI modele.

Ako bi neka od njih pala, to bi pogodilo mnoge kompanije, sa Volstrita.

“Modeli veštačke inteligencije ponekad mogu da donesu pristrasne odluke, što bi mogao da bude veliki problem u stvarnom svetu, posebno kada je u pitanju, na primer, donošenje finansijskih odluka o zajmu”, zaključuje Jelen.

Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je u četvrtak, 23. maja, ukaz o postupku nadoknade štete, nanete zemlji i Banci Rusije, u vezi sa neprijateljskim delovanjem Sjedinjenih Država.

Dokument, posebno, daje pravo na korišćenje američke imovine kao nadoknadu štete, od zaplene ruske imovine, od strane američkih vlasti…

Da bi to uradili, ruski nosioci autorskih prava treba da se obrate sudu da utvrdi činjenicu neopravdanog lišenja prava na imovinu u Sjedinjenim Državama, kao i da zatraže odštetu.

Prema uredbi, imovina koja se može koristiti u ove svrhe uključuje imovinu Sjedinjenih Država i lica ove zemlje koja se nalazi u Ruskoj Federaciji, hartije od vrednosti, udeo u ovlašćenom (akcionarskom) kapitalu ruskih pravnih lica i imovinska prava.

Ranije je saopšteno da je zvanični predstavnik nemačke vlade Štefen Hebestrajt saopštio stav Berlina, u vezi sa inicijativom SAD da se zamrznuta ruska sredstva koriste za pomoć Ukrajini.

Mediji