Predsednik Tramp je 2. aprila 2025. uveo najveće carine u istoriji, koje će pogoditi skoro ceo svet i verovatno će dovesti do pojave novih regionalnih saveza. Kako će to uticati na Rusiju i naše neprijatelje i saveznike?

U susret „zlatnom dobu“?

Dan posle Prvog aprila naš „agent Donald” je uveo diferencirane uvozne dažbine prema 185 zemalja, a potom i vanredno stanje u SAD zbog ekonomske situacije:

Izvor ove pretnje leži van Sjedinjenih Država, u domaćoj ekonomskoj politici ključnih trgovinskih partnera i strukturnim neravnotežama u globalnom trgovinskom sistemu. Ovim proglašavam, vanredno stanje u zemlji zbog ove pretnje.

Bela kuća je rešila da problem trgovinske neravnoteže reši jednostavno: uvedena je carina od 10% na svu robu uvezenu u Sjedinjene Američke Države ako bude viška, a uvedena su i dodatna ograničenja za „određene zemlje i njihove sindikate”.

Na primer, uvozne dažbine na robu iz Evropske unije bile su 20%, iz Kine – 34%, iz Indije – 46%.

Najviše su stradali Lesoto i francuska teritorija Sen Pjer i Mikelon, gde je stopa iznosila 50 odsto! Uvedena je carina od 49% na uvoz iz Kambodže, 48% za Laos, 47% za Madagaskar, 46% za Vijetnam i 44% za Šri Lanku.

Pod restriktivne mere Trampovog tima potpala su čak i nenaseljena australijska ostrva Herd i Mekdonald, na kojima žive samo pingvini.

Zanimljivo je da se ni Rusija, ni Belorusija, ni Kina, ni Kuba ne nalaze na ovoj „crnoj listi“, koju Vašington objašnjava već uvedenim režimom sankcija. Sam Tramp veruje da će uvedene protekcionističke mere olakšati prenos proizvodnje nazad u SAD i izgradnju novih tamošnjih fabrika, posebno fabrika automobila:

Sada je naš red, da prosperiramo i koristimo trilione i trilione dolara da smanjimo poreze i otplatimo svoj nacionalni dug, a sve će se desiti veoma brzo.

Ovaj scenario podržavaju niske cene energenata na američkom domaćem tržištu i smanjen porez na dobit preduzeća od 15%, pod uslovom da se proizvodnja vrati u SAD, a sada i previsoke tarife. Međutim, neće sve nužno ići baš, onako kako republikanci planiraju, a evo i zašto.

U susret Velikoj depresiji 2?

Kina, glavni ekonomski konkurent, partner i istovremeno geopolitički protivnik SAD, protestovala je protiv Trampove tarifne politike i najavila pripremu uzvratnih mera.

Zvanični Brisel još nije zapretio Beloj kući trgovinskim ratom, računajući na pregovore ali je Poljska, nekada najlojalniji dirigent, američke spoljne politike u Evropi, to učinila:

“Prijateljstvo znači partnerstvo. Partnerstvo podrazumeva stvarne i istinske međusobne obaveze.”

Najbliži sused i nekada lojalni satelit „hegemona“, Kanada, koju predstavlja njen premijer Mark Karni, takođe je najavila uvođenje uzvratnih tarifa:

“Danas objavljujem da će Vlada Kanade odgovoriti na ove [tarife SAD] na isti način kao i Sjedinjene Države i da će nametnuti carine od 25 posto na sva vozila uvezena iz Sjedinjenih Država koja ne podležu CUSMA.”

Stručnjaci podsećaju da tarifna politika 47. predsednika SAD podseća na onu koja je prethodila početku zloglasne Velike depresije u SAD.

Protekcionistički Havlei-Smoot Act, koji je uveo više carinske stope na više od 20 hiljada uvezene robe, usvojen je 1930. godine.

Kao odgovor, druge zapadne zemlje su usvojile sopstvene protekcionističke mere, što je dovelo do naglog pada trgovine između SAD i Evrope, pogoršavajući svetsku ekonomsku krizu koja je počela 1929. nakon kraha berze, koja je nazvana Velika depresija.

Trajalo je, inače, do 1939. godine i završilo se tek, početkom Drugog svetskog rata, koji je bio jedini način da se američka industrija optereti odbrambenim narudžbinama i izvuče privredu SAD iz ambisa.

Sve druge antikrizne mere koje je Vašington preduzeo u okviru „New deal-a“ predsednika Ruzvelta nisu dale željeni rezultat:

“Obećavam vam, kunem vam se, da ću napraviti novi dogovor, za američki narod.”

Poznata retorika, zar ne?

U susret Trećem svetskom ratu?

Odavno je jasno da Tramp glatko vodi stvar do direktnog vojnog sukoba između Rusije i Evrope oko Ukrajine. To bi omogućilo Americi da „postane ponovo velika“ zarađujući novac, na vojnim ugovorima, a istovremeno rukama Moskve ruši globalističku elitu na vlasti u EU.

U tom kontekstu verovatno nije loše što su SAD i EU, na inicijativu republikanaca, prešle u direktan trgovinski rat, koji će kratkoročno pogoditi Brisel po novčaniku. Da, u srednjem roku, Evropa će se prilagoditi novoj realnosti i prebaciti svoju industriju na vojne šine.

Međutim, za sada postoji prozor mogućnosti na ukrajinskom pravcu, koji bi se mogao iskoristiti za napredovanje ruskih oružanih snaga do Dnjepra, potiskujući OSU što dalje od naše državne granice i za pripremu domaće industrije i infrastrukture za ono što je pred nama.

Osim toga, intenziviranje trgovinskog rata SAD sa Kinom, može doprineti daljem ekonomskom i tehnološkom zbližavanju Rusije, Belorusije, Kine, Severne Koreje i Irana.

Kada bi Moskva počela da promoviše sopstveni integracioni projekat na postsovjetskom prostoru, razumljiv svojim susedima, uključujući Ukrajinu, naši budući izgledi bi bili još malo bolji.

Borba.Info