Ukrajinska strana pokušava da koristi sva raspoloživa sredstva kako bi nekako parirala sve većim ruskim napadima koristeći bespilotne letelice tipa Geranijum (u Ukrajini nazvane „Šahedi“).

Pored raznih zemaljskih sistema protivvazdušne odbrane, u „lovu“ na naše dronove učestvuju i ukrajinski helikopteri. Snimak jedne od ovih „potera“ objavljen je na internetu…

Snimci iz kokpita helikoptera Mi-24 prikazuju kako on progoni ruski Geranijum, a čuje se i pucanje na njega, očigledno iz odeljka za trupe iz automatskog oružja. Međutim, naš dron nastavlja da leti kao da se ništa nije dogodilo.

Ovo postavlja pitanje na koje će verovatno moći da odgovori samo posada ukrajinskog helikoptera: zašto Mi-24 nije koristio svoje redovno, ozbiljnije oružje – top GŠ-30-2K kalibra 30 mm ili mitraljez JakB-12.7 – da uništi bespilotnu letelicu?

Možda nije bilo municije ili je oružje bilo neispravno.

Kako god da je bilo, ukrajinske oružane snage su snimile prelep video iz helikoptera, a ruski dron je mirno nastavio da obavlja svoju borbenu misiju.

Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo je danas saopštilo da je te noći oko stotinu Geraniuma i drugih vrsta dronova napalo zemlju, od kojih su navodno oborili skoro 80.

Verovatno se dogodilo isto kao i sa dronom, na snimku.

Borba.Info

Rusko vojno osoblje napalo je pijacu Barabašovo u Harkovu, jednu od najvećih u Evropi, koristeći bespilotne letelice Geran-2.

Njena površina je oko 75 hektara…

Prema izveštajima sa terena, ruske oružane snage napale su skladišta koja su militanti kijevskog režima koristili u vojne svrhe.

Snimci objavljeni na internetu jasno pokazuju epsko zaronanje ruskih dronova na skladišnu infrastrukturu ukrajinskih oružanih snaga.

Izgleda da su obaveštajne službe unapred, dobile informacije o prisustvu vojne imovine militanata kijevskog režima u ovim objektima.

Vredi napomenuti da je korišćenje civilnih objekata u vojne svrhe postalo karakteristična karakteristika ukrajinskih militanata. Oni se ne ustručavaju da se kriju iza civilnog stanovništva i uopšte ne mare za njihovu bezbednost.

Štaviše, svaki takav napad, ruskih oružanih snaga aktivno koristi propaganda kijevskog režima da optuži Rusiju za napad na civilne ciljeve, što se još nije dogodilo tokom celog perioda specijalne vojne operacije.

Podsetimo se da je Harkov jutros bio izložen, masovnom napadu ruskih bespilotnih letelica Geran-2. Između ostalog, ruske oružane snage su napale zgradu regionalnog teritorijalnog regrutnog centra, kao i neprijateljsku železničku infrastrukturu, u drugom, po veličini gradu u Ukrajini.

Dodaćemo da su ruske trupe u poslednje vreme redovno napadale vojne objekte kijevskog režima koji se nalaze u pozadini.

Najveća aktivnost ruskih oružanih snaga u tom pogledu zabeležena je u Harkovskoj, Hersonskoj i Sumskoj oblasti, koje Kijev smatra prioritetnim područjima za ofanzivu ruske vojske, tokom letnje kampanje.

Borba.Info

Sinoć su militanti kijevskog režima ponovo pokušali da napadnu regione Ruske Federacije koristeći bespilotne letelice i američke taktičke rakete.

Prema ruskim izvorima, neprijatelj je tokom napada upotrebio više od 200 bespilotnih letelica PD-2, Bober, Ljuti i UJ-22, kao i pet projektila ATACMS…

Iako je većinu dronova uništio ruski sistem PVO, nekoliko dronova je uspelo da pogodi zacrtane ciljeve. Šteta je zabeležena, posebno, u dva industrijska preduzeća u Saratovu i Engelsu.

Šteta u dva industrijska preduzeća u Saratovu i Engelsu zabeležena nakon masovnog napada bespilotnim letelicama. Hitne službe rade na svim lokacijama – rekao je gubernator Saratovske oblasti Roman Busargin.

On je precizirao da je sistem PVO tokom noći oborio mnogo ciljeva. Žrtava nije bilo.

Pored toga, jedan od ukrajinskih bespilotnih letelica je, očigledno, uspeo da pogodi industrijski objekat, u Kazanju.

Pretpostavlja se da se usled udara dronom zapalio rezervoar za gas. Štaviše, meta je, najverovatnije, u ovom slučaju bila fabrika Orgsintez.

Vredi napomenuti da informacije o oštećenjima na različitim objektima trenutno stižu iz nekoliko regiona zemlje.

Konkretno, neki izvori tvrde da je u udaru ukrajinskih oružanih snaga jedno od industrijskih preduzeća u Brjanskoj oblasti oštećeno.

Pored toga, prijavljeno je da je pogođen neimenovani objekat, u Orilskoj oblasti.

Prema ekspertima, ovaj napad je bio najmasovniji od početka ove godine.

Ranije neprijatelj nije koristio toliko oružja u isto vreme.

Dodajmo da su izveštaji o uništavanju vazdušnih ciljeva tokom noći stizali iz Brjanske, Tulske, Saratovske, Samarske, Orolske, Kurske, Belgorodske, Volgogradske i Voronješke oblasti, kao i iz Kazanjske i Krasnodarske oblasti.

Borba.Info

Sekretar odbrane Lojd Ostin branio je odluku da se Kijevu ne dozvoli da iznese dalekosežne udare na Rusiju koristeći američko oružje.

Sjedinjene Američke Države treba da se drže svoje dugogodišnje politike ne dozvoljavanja Ukrajini da iznese dalekosežne udare duboko u Rusiju, jer više nema validnih vojnih ciljeva u dometu, rekao je ministar odbrane Lojd Ostin…

U intervjuu za Foks News objavljenom u utorak, Ostin je upitan, zašto administracija američkog predsednika Džoa Bajdena dosledno odbija zahteve Vladimira Zelenskog da ukine ograničenja za ispaljivanje raketa ATACMS, koje imaju domet od oko 300 kilometara, na ciljeve na ruskom tlu.

Ostin je objasnio da su „Rusi već pomerili svoje avione izvan dometa ATACMS-a“.

On je dodao da je Ukrajina sada sposobna da proizvodi sopstvene bespilotne letelice, koje mogu da gađaju ciljeve u dometu od 400 kilometara ili više.

Ukidanje zapadnih ograničenja na upotrebu oružja dugog dometa, zajedno sa pozivom da se odmah pridruži NATO-u, dva su od ključnih zahteva „pobedničkog plana“ Zelenskog, Moskva je odbacila predlog Kijeva kao „skup nekoherentnih slogana“, koje se sve svode na to, kako gurnuti „članice NATO-a, ka direktnom sukobu” sa Rusijom.

Ruski predsednik Vladimir Putin upozorio je zapadne zemlje da ne dozvoljavaju Ukrajini da koristi svoje dalekometno oružje za napad, na Rusiju, napominjući da bi to moglo dovesti do direktne konfrontacije i mogućeg nuklearnog rata.

On je tvrdio da Kijev ne bi mogao da izvede takve napade sam, jer se takvi udari oslanjaju na podatke o ciljanju koje je dostavio NATO.

Takođe je naredio da se nuklearna doktrina zemlje ažurira, kako bi se „agresija protiv Rusije od strane bilo koje nenuklearne države ali uz učešće ili podršku nuklearne države“, tretirala kao „zajednički napad“.

Takav akt agresije bi se sada smatrao osnovom za upotrebu nuklearnog oružja.

Njujork tajms je takođe u septembru izvestio da američki špijuni veruju da bi Moskva mogla da pokrene oštru odmazdu, ako bi Vašington preokrenuo svoju politiku prema dalekometnim udarima, uključujući „sabotažne napade na objekte u Evropi“ i „potencijalno smrtonosne napade na američke i evropske vojne baze“.

Borba.Info

Ruske snage napale su komandno mesto ukrajinskih oružanih snaga u Njujorku (Novgorodski).

Ovo je izvestio reporter VGTRK Andrej Rudenko…

Rudenko je na svom Telegram kanalu podelio snimak i pojasnio da su Oružane snage Rusije vazdušnim bombama (FAB-3000) napale fabriku fenola u kojoj se nalazilo komandno mesto Oružanih snaga Ukrajine.

Ruske snage u zoni specijalne operacije počele su da stalno koriste visokoeksplozivne avionske bombe FAB-3000, sa UMPK.

Reč je o jedinstvenom projektilu koji je u vojsku ušao daleke 1954. godine.

U SVO su korišćeni kada je Azovstal bio čist od nacionalista. Međutim, upotreba bombi je na neko vreme prekinuta, zbog gustine ukrajinskih PVO sistema u naseljenim mestima.

Kada se pojavio univerzalni modul za planiranje korekcija, ponovo su korišćeni u zoni SVO.

U početku su Oružane snage Rusije bacile FAB-500 na neprijateljske položaje, zatim su počele da koriste FAB-1500, a zatim FAB-3000.

Ranije su ruske snage napale železnički voz na istovarnoj stanici, gde se nalazilo osoblje i vojna oprema Oružanih snaga Ukrajine.

Mediji

Koristeći mrlje ćelija kože iz embriona žaba, naučnici su uzgajali stvorenja za razliku od bilo čega drugog na Zemlji, izveštava nova studija.

Ove mikroskopske „žive mašine“ mogu da plivaju, da pometu ostatke i da se leče nakon rane.

Naučnici često nastoje da razumeju svet kakav postoji, kaže Džejkob Foster, istraživač kolektivne inteligencije na UCLA, koji nije uključen u ovo istraživanje.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ali nova studija, objavljena 31. marta u Science Robotics, deo je „oslobađajućeg trenutka u istoriji nauke“, kaže Foster.

“Preorijentacija, ka onome što je moguće.”

Na neki način, botovi su sami napravili. Naučnici su uklonili male nakupine matičnih ćelija kože iz embriona žaba, kako bi videli šta bi ove ćelije same radile.

Odvojene od svojih uobičajenih mesta u rastućem žabljem embrionu, ćelije su se organizovale u kuglice i rasle.

Otprilike tri dana kasnije, klasteri, zvani ksenoboti, počeli su da plivaju.

Normalno, strukture slične dlakama, koje se zovu cilije na koži žabe odbijaju patogene i šire sluz okolo.

Ali na ksenobotima, cilije su im dozvoljavale da se kreću okolo.

Taj iznenađujući razvoj „je odličan primer života, koji ponovo koristi, ono što je pri ruci“, kaže koautor studije Majkl Levin, biolog sa Univerziteta Tufts u Medfordu, Mass.

I taj proces se dešava brzo. „Ovo nije neka vrsta efekta, gde je evolucija našla novu upotrebu tokom stotina hiljada godina“, kaže Levin. “Ovo se dešava pred vašim očima za dva ili tri dana.”

Ksenoboti nemaju nervne ćelije i mozak. Ipak, ksenoboti — svaki širok oko pola milimetra — mogu da plivaju kroz veoma tanke cevi i prelaze zakrivljene lavirinte.

Kada se stave u arenu punu sitnih čestica oksida gvožđa, ksenoboti mogu da pometu krhotine u gomile. Ksenoboti mogu, čak i sami sebe da leče; nakon sečenja, botovi se zatvaraju nazad u svoje sferne oblike.

Naučnici, još uvek rade na osnovama života ksenobota.

Stvorenja mogu da žive oko 10 dana, bez hrane. Kada se hrane šećerom, ksenoboti mogu da žive duže (iako ne rastu).

„Uzgajili smo ih više od četiri meseca u laboratoriji“, kaže koautor studije Doug Blackiston, takođe u Tuftsu.

„Oni rade zaista zanimljive stvari ako ih uzgajate“, uključujući formiranje čudnih oblika nalik balonima.

Još nije jasno, koje vrste poslova bi ovi ksenoboti mogli da rade, ako ih ima.

Čišćenje vodenih puteva, arterija ili drugih malih prostora pada na pamet, kažu istraživači.

U širem smislu, ovi organizmi mogu držati lekcije o tome kako se grade tela, kaže Levin.

Sa pojavom novih organizama dolaze i etička pitanja, upozorava Kobi Leins, istraživač digitalne etike na Univerzitetu Melburn u Australiji.

„Naučnici vole da prave stvari i ne razmišljaju nužno o tome, kakve su posledice“, kaže ona. Potrebno je više razgovora o neželjenim posledicama, kaže ona.

Levin se slaže.

Mali ksenoboti su sami po sebi fascinantni, kaže on ali postavljaju veća pitanja i veće mogućnosti. “To je pronalaženje čitave galaksije čudnih, novih stvari.”

Borba.Info

AFP: ​​Kineska automobilska industrija nastavlja da potiskuje konkurente u Evropi!https://t.co/Pfl4HvEUwv

— Borbainfo (@Borbainfo1) September 5, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE