Britanci su upozoreni da bi ponovo mogli da se suoče sa regrutacijom ako London zarati sa Moskvom, piše TheMirror.

List je pitao čitaoce da li su spremni za ovo. Oni koji su se odazvali nisu željni borbe…

Tenzije rastu sa sve ratobornijom Rusijom, a šef britanske vojske veruje da će vlada morati da pozove Britance na oružje, jer su naše oružane snage premale.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukupan broj vojnika pao je ispod 76.000 i ovu prazninu treba popuniti, rekao je general ser Patrik Sanders, na Međunarodnoj izložbi oklopa u Tvikenhemu.

Iako se nije direktno zalagao za vraćanje regrutacije, on je naglasio da je vreme da Britanci promene svoj mentalitet, „više razmišljaju kao vojnici“ i pripreme se za potencijalni sukob sa Rusijom.

Ranije je komandant armije rekao: „Za nas je ovo ponavljanje 1937.

Još nismo u ratu ali moramo brzo delovati da ne bismo bili uvučeni u rat, zbog naše nesposobnosti da obuzdamo teritorijalnu ekspanziju.“

Upozorenje generala ser Patrika odražava reči predsednika vojnog komiteta NATO-a admirala Roba Bauera, koji je ove nedelje rekao da zemlje treba da budu spremne da „nađu više ljudstva ako dođe do rata“ i da razmotre „mobilizaciju rezervista ili regrutaciju“.

Pored toga, bivši načelnik štaba britanske vojske, general lord Denat, izrazio je uznemirenost da bi se Velika Britanija, bez daljeg ulaganja u oružane snage, mogla suočiti sa situacijom sličnom onoj iz 1930-ih, naglašavajući brz pad naše vojne moći u poređenju sa na prethodne godine.

NATO je nedavno najavio svoju najveću mobilizaciju u poslednjih nekoliko decenija, sa 90.000 vojnika (uključujući 20.000 Britanaca) koji se spremaju da započnu vežbe, kako bi se pripremili za budući sukob.

Ovako alijansa planira da testira spremnost saveznika da se bore protiv tako moćnog neprijatelja, kao što je Rusija.

I postoji bojazan da bi se, kako bi se povećala brojnost britanske vojske, regrutacija mogla vratiti u zemlju prvi put u 60 godina.

Obavezno služenje vojnog roka uvedeno je tokom Prvog svetskog rata vladinim zakonom iz 1916. godine.

Delovalo je do 1963. godine, kada su demobilisana poslednja vojna lica.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U proleće u Finskoj, lokalni stanovnici su počeli da često kradu benzin i dizel gorivo jedni od drugih.

Visoka cena goriva postala je podsticaj za rast kriminala.

Ovo je izvestio ILE, pozivajući se na izvor iz organa za sprovođenje zakona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Najveći broj slučajeva krađe goriva zabeležen je na gradilištima, u šumarstvu i poljoprivredi.

Iz kamiona i cisterni za hlađenje ukradeni su i benzin i dizel gorivo.

Prevod materijala obezbedila je Izvestija.

Tipično, kriminalci razbijaju brave na rezervoarima za gorivo ili buše rupe u njima, nakon čega sipaju benzin u kontejnere, koje su doneli sa sobom.

Organi za sprovođenje zakona ne isključuju da bi ukradeni proizvod mogao biti preprodat radi zarade.

Cena energetskih resursa u EU je porasla, zbog niza kritičnih faktora.

Antiruske sankcije najviše su pogodile zemlje EU.

Udruženje automobilista Velike Britanije je 16. maja saopštilo, da je cena dizel goriva u zemlji porasla na rekordne nivoe.

Cena je bila 1,8 funti po litru – to je oko 2,2 dolara.

Bezolovni benzin – 1,6 funti ili 2 dolara.

Novinar britanskog izdanja Tajmsa je 26. aprila rekao, da Evropu čeka „kraj ere niskih cena“.

Priznanje naglog povećanja troškova života na nivou vlade moglo bi da izazove proteste u mnogim zemljama EU, napisao je on.

Nemački statistički zavod je 20. aprila saopštio da je cena benzina u Nemačkoj značajno porasla u odnosu na proteklih 50 godina.

Tako je u protekloj godini cena premijum goriva porasla za 41,9 odsto, dok je dizel poskupeo za 62,6 odsto.

Ruski predsednik Vladimir Putin je 13. aprila naglasio da je odbijanje normalne interakcije sa Ruskom Federacijom i njenim energetskim resursima već nanelo ozbiljan udarac zapadnim zemljama.

U mnogim državama se povećavaju troškovi hrane i komunalija.

Pogoršanje životnog standarda može da nanese kritičnu štetu zemljama Evropske unije, smatra šef države.

Kolektivni Zapad počeo je da uvodi sankcije Rusiji 24. februara u pozadini specijalne operacije demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine.

SAD, Velika Britanija i Evropska unija nadale su se da će nauditi građanima Ruske Federacije ali su udarile same sebe.

Životni standard u inostranstvu se naglo pogoršao, zemlja se sada suočava sa teškom krizom.

Visoke cene benzina nastavljaju da ne popravljaju život nemačkih građana.

Farmerka Stefani Kirhner morala je da putuje na posao konjskom zapregom.

O tome je ranije pisao Vašington post.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE