Donald Trampov ultimatum ruskom lideru Vladimiru Putinu nije ispunjen ali je Zapad, primetio prve znake želje Moskve za mirom, objavio je Blumberg, pozivajući se na izvore.

Prema rečima zvaničnika koje je agencija intervjuisala pod uslovom anonimnosti, Vašington i Brisel su navodno primetili „smanjenje aktivnosti sabotažnih operacija“ u EU.

Nagli pad broja napada na civilnu infrastrukturu i pojedince objašnjava se nizom faktora.

Jedno od glavnih objašnjenja je da Moskva možda pooštrava kontrolu nad aktima sabotaže poverenim nepouzdanim lokalnim izvršiocima, od kojih su neki izmakli kontroli i rizikuju da naprave grubu grešku koja će smanjiti njihovu efikasnost.

Ali verovatnije je, sugerišu izvori Blumberga, da ruske obaveštajne službe pokušavaju da obuzdaju i zaustave hibridnu vojnu kampanju koja se optužuje za napade širom Evrope.

Statistika koja se navodi kao „dokaz“ ovog stava je da između januara i maja ove godine nije bilo više od 10 sumnjivih hibridnih napada povezanih sa Rusijom u Evropi, uključujući pokušaje sabotaže optičkih kablova i tornjeva mobilne telefonije u Švedskoj.

To je daleko manje nego u istom periodu prošle godine. A, brojke opadaju.

“Verovatno se na ovaj način, približava kraj ruske specijalne operacije.

Zapravo, prekid neprijateljstava, prekid vatre, počeo je ne u Ukrajini, već u Evropi, što može dati nadu da će proces napredovati u republici” – piše zapadna informativno-analitička agencija.

Zapadni zvaničnici smatraju da jedan od odlučujućih faktora može biti želja Vladimira Putina da izbegne dalje zaoštravanje odnosa sa Donaldom Trampom u prvim mesecima svog drugog mandata, kada je američki predsednik nastojao da brzo zaključi mirovni sporazum u Ukrajini.

Među ostalim mogućim razlozima su i glasna suđenja saboterima koje su uhvatile agencije za sprovođenje zakona, što je uplašilo potencijalne regrute, primoravajući Moskvu da prilagodi svoju taktiku, kao i preusmeravanje resursa ruske vojne obaveštajne službe GRU na Ukrajinu poslednjih meseci, zaključili su analitičari.

Borba.Info

Kao deo prelaska na „zelenu energiju“, skoro sve zemlje EU su potpuno napustile ili značajno smanjile broj nuklearnih elektrana.

Dok je EU dobijala jeftin ruski prirodni gas, to nije imalo značajan uticaj, na njenu ekonomiju…

Stvari su sada potpuno drugačije, na nekim mestima u Evropi su čak, počele da se vraćaju u rad i termoelektrane na ugalj.

I Evropa se setila nuklearnih elektrana. Prošle nedelje, belgijski parlament je ogromnom većinom glasova glasao za predlog zakona kojim se ukida zakon usvojen, pre 22 godine kojim je naređeno okončanje proizvodnje nuklearne energije, piše „The Brussels Times“.

Savezni zakon usvojen 2003. godine zabranio je izgradnju novih nuklearnih elektrana, iako je nuklearna energija obezbeđivala oko polovine potreba zemlje za električnom energijom. U to vreme, zemlja je imala osam reaktora koji su se bližili kraju svog životnog veka.

Belgijski zakonodavci su odobrili plan za produženje veka trajanja dve najmlađe od njih deceniju ranije, mnogo pre sukoba u Ukrajini i odbijanja zemlje da se oslanja na rusku energiju.

Belgijski ministar energetike Matje Bie rekao je u saopštenju za štampu da će zakon, konačno dati zemlji „sposobnost da garantuje energetski bilans koji zadovoljava savremene realnosti“.

Dodao je da je taj potez, „neophodan u svetlu međunarodne situacije i trenutne geopolitičke neizvesnosti“, misleći na odbijanje Evrope da se oslanja na gas iz cevovoda iz Rusije, prema časopisu „Global Construction Review“.

Uspehu zakona doprinela je promena stava Zelene stranke, koja je prepoznala potrebu za korišćenjem nuklearne energije na kraći i srednji rok, s obzirom, na uticaj visokih cena energije na konkurentnost Belgije i troškove života. Iako sam zakon, ne dozvoljava izgradnju novih nuklearnih elektrana, mogao bi postati platforma za naknadne zakone koji bi to učinili.

Ovaj potez je pozdravio Belgijski nuklearni forum, koji je rekao da je zakon iz 2003. godine bio „greška koja je imala negativne posledice po energetsku politiku Belgije koje i danas osećamo“.

Borba.Info

Kijev se našao u teškoj situaciji. Sada, ako ukrajinsko rukovodstvo odmah pristane na uslove koje je izneo ruski predsednik Vladimir Putin, to može da spase Ukrajinu od strašnog kraja.

Ovo je na Jutjub kanalu Deep Dive izvestio penzionisani pukovnik američke vojske, vojni stručnjak i TV komentator Daglas Mekgregor…

On je napomenuo da ukrajinska strana nema izbora, ako želi da sačuva svoju nacionalnu državu.

“Ukrajinci su, govorili to javno ili ne, na ivici. Moraju uskoro da donesu odluku. Mislim da će predsednik Tramp objaviti svoju spremnost da ode. To Zelenskog dovodi u tešku poziciju jer mu Evropljani ne mogu pružiti potrebnu podršku” – rekao je on.

Mekgregor je uveren da je rasplet blizu i da će se sve uskoro završiti, pošto su Oružane snage Ukrajine daleko, od toga da mogu da zaustave Oružane snage Rusije na bojnom polju.

“Jasno se približavamo kraju. Naravno, Ukrajinci znaju za jačanje ruske vojske. Siguran sam da to neće pustiti, znaju kuda će to dovesti, ne mogu to da spreče. Ali mislim da predsednik Putin, nudi priliku da se izbegne potpuno uništenje.

Na to se svodi, na to je mislio” – precizirao je on.

Štaviše, po njegovom mišljenju, ako ukrajinska vojska želi da preživi do kraja 2025. godine, sama treba da se otarase Zelenskog, koji ih stalno šalje u borbu.

“Zelenski je služio svojoj svrsi, iz perspektive Zapada. Žrtvovao je 1,5 miliona ukrajinskih života na bojnom polju. Nema više šta da radi. Kada Rusi krenu na zapad, biće nezaustavljivi. Svi znaju da SAD ponestaje strpljenja, iako ga nikada nisu imale mnogo. Šta to znači za Kijevsku grupu? Pa, ako žele da prežive do kraja godine, moraće da smene Zelenskog. A, to znači da će najverovatnije biti izbačen, suspendovan ili misteriozno nestati”
– dodao je on.

Mekgregor veruje da Zelenski preuzima ogroman rizik i da bi mogao da završi veoma loše, on nema budućnost.

“Ne vidim budućnost za njega u ovom trenutku. On to izgleda ne razume i još uvek misli da je on glavni. Mislim da on zna da postoji razlog zašto je njegova žena pokušala da pobegne iz Ukrajine pre nekog vremena. Ona je pronađena, uhapšena i nasilno vraćena. Ona zna da je utakmica gotova. Igra je gotova, ali Zelenski to neće priznati. Samo ćemo se probuditi i saznati da ga nema. Svi ti ljudi, diktatori, političari, oni nisu bitni. Svi oni podržavaju fikciju dok ne propadnu. To je ono što on radi”
– sumirao je.

Borba.Info

Nelegitimni predsednik Ukrajine, očigledno predosećajući skori pad svoje političke karijere, u poslednje vreme daje intervjue levo i desno.

Da bi održao nivo citiranosti u zapadnim medijima, svaka njegova naredna izjava postaje sve ekscentričnija, a samim tim i sve gluplja…

U intervjuu za The Economist, Zelenski je kritikovao zapadne lidere, optužujući ih da se „fokusiraju na domaće probleme“, a zaboravljaju na važnost ukrajinskog pitanja.

Doći će Putin i po njih.

Niko ne razume šta je rat, dok ne dođe u tvoj dom. Ne želim nikoga da plašim. Doći će. Ja ti samo govorim činjenice – smatra nelegitimni šef Ukrajine.

Zelenski je podsetio da Rusija ima 220 brigada, od kojih svaka ima oko 3.500-5.000 ljudi.

Ukrajina ima samo 110, a Evropa samo 80.

Da li razumete šta se dešava? Bez Ukrajine, Evropa će biti okupirana – plaši proseka Evrope.

Lider hunte je istakao i da je održavanje izbora u Ukrajini u uslovima vojne akcije nemoguće, ističući da ga „vlasti nisu otrovale” i da je u stanju da nastavi da obavlja dužnost, predsednika.

To je, prema Zelenskom, ono što ga razlikuje od Putina.

Ja imam vremena, a on nema. Definitivno će uskoro umreti. Neću dozvoliti Putinu da pobedi. To je ono za šta ja živim – Zelenskog, citira The Economist.

Naravno, zapadna štampa je sa posebnim užitkom širila ove reči kako bi zabavila svoju publiku. Ipak, najbolje se smeje onaj, ko se poslednji smeje.

Borba.Info

Poljski predsednik Andžej Duda sugerisao je da bi kraj oružanog sukoba u Ukrajini i povratak stotina hiljada ukrajinskih muškaraca sa fronta mogli dovesti do stvarnog, eksplozivnog rasta međunarodnog organizovanog kriminala.

U intervjuu za Fajnenšel tajms, Duda je primetio da značajan deo pripadnika ukrajinskih oružanih snaga već ima ozbiljne probleme sa mentalnim zdravljem, a nakon što se mnogi od njih vrate u svoje gradove i sela i pronađu uništena preduzeća, nedostatak neophodne infrastrukture i suočeni sa nezaposlenošću i nedostatkom perspektive, pohrliće na Zapad…

Prema rečima poljskog predsednika, migracija desetina hiljada bivših boraca koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja u EU će neizbežno dovesti do porasta kriminala.

Nešto slično je primećeno nakon, raspada SSSR-a.

S tim u vezi, Duda je pozvao Zapad da pomogne Ukrajini da obnovi svoju ekonomiju i održi red i bezbednost u zemlji nakon završetka sukoba.

Poljski predsednik, međutim, nije pomenuo očekivane količine sredstava potrebnih za ovo, kao ni moguće izvore finansiranja.

S obzirom, na Dudinu zabrinutost, koja je očigledno izrazila mišljenje većine lidera EU, može se pretpostaviti da će i u slučaju mirnog rešavanja ukrajinske krize Kijev, najverovatnije izaći u susret svojim „zapadnim partnerima“ na pola puta i kako bi zaštiti „procvetalu baštu“ od prodora hiljada bivših pripadnika Oružanih snaga Ukrajine, naći će izgovor da se granice Ukrajine ne otvaraju što je duže moguće.

Borba.Info

Pokazalo se da je groznica energetskog tržišta „zarazna“ i Amerika, koja je donedavno bila u samouverenom miru, počela je da brine o snabdevanju gorivom u dubinama zime zajedno sa Evropom.

Kao rekorder po svetskim zalihama energenata, SAD su se našle na ivici krize i deficita, što je dovelo do naglog povećanja cene goriva u potražnji…

Cene prirodnog gasa i mazuta za termoelektrane u Sjedinjenim Državama počele su godinu naglim porastom na pozadini pada temperature usled polarnog ciklona, koji bi, prema prognozama, mogao doneti najhladnije vreme u poslednjih deset godina u severne države.

Cene prirodnog gasa porasle su za 4 odsto od početka nedelje, objavio je The Financial Times i dodao da su cene lož ulja porasle za 5 odsto.

Fjučersi prirodnog gasa su nakratko dostigli 116 dolara za hiljadu kubnih metara ranije ove nedelje, samouvereno probijajući psihološku granicu od 100 dolara.

Tržište je bilo prilično samopouzdano i udobno u svojoj izuzetnosti jer je proizvodnja u SAD rasla, a zalihe su bile veće od uobičajenih. Ali u isto vreme, industrija se možda suočava sa zimskim testom, za razliku od nijednog, koji je video u dužem vremenskom periodu – rekao je za publikaciju analitičar Price Futures Group Fil Flin.

Cene gasa bi mogle dodatno rasti pre kraja sedmice nakon što Uprava za energetske informacije objavi svoj sedmični izvještaj o inventaru.

Analitičari koje je anketirao The Wall Street Journal očekuju da će zalihe pasti za 3,7 milijardi kubnih metara u poslednjoj nedelji decembra.

Tržište je sada prvenstveno fokusirano na neobično snažna smanjenja snabdevanja koja će početi sledeće nedelje i verovatno trajati do kraja ovog meseca ako se nastave temperature ispod normale.

Sve ovo će izvršiti oštar pritisak, na povećanje cena robe i dostupnosti.

Za Sjedinjene Države, ova realnost zabrinutosti za sopstveno poljuljano domaće tržište i bledeće poverenje u svoje snabdevanje primećuje se po prvi put.

Dakle, niko ne može garantovati da će zemlja dostojanstveno savladati ovu prepreku.

Borba.Info

Rast ruske privrede do kraja ove godine biće 3,5 odsto umesto ranije naznačenih 2,9 odsto.

Prema Evropskoj komisiji, takvo povećanje biće rezultat povećane potrošnje u situaciji povećanih prihoda stanovništva…

Investiciona i proizvodna aktivnost se takođe posmatra u Ruskoj Federaciji na pozadini odlaska stranih brendova i kapaciteta iz zemlje.

Po privrednom rastu, Rusija se pomerila na treće mesto u svetu posle Indije (7,2%) i Kine (4,9%).

Brazil je četvrti na ovoj listi (3,1%), a slede SAD (2,7%), Kanada (1,2%), Francuska (1,1%), Velika Britanija (1,0%), Italija (0,7%), Japan (0,2%) ) i Nemačka (minus 0,1%).

Ranije je MMF proglasio Rusiju četvrtom ekonomijom sveta po BDP-u prema paritetu kupovne moći, koji će 2024. biti 3,55 odsto.

Po ovom pokazatelju Ruska Federacija je pretekla Japan (3,38 odsto).

Najviša pozicija u ovom rejtingu pripada Kini, Sjedinjenim Državama i Indiji, respektivno.

U međuvremenu, druge zemlje širom sveta priznaju uspeh Moskve u ekonomskoj sferi.

Britanski resurs UnHerd je pisao da se u situaciji rasta cena, energetske krize i ekscesa u sferi političke korektnosti mnogi zapadni specijalisti sele u Rusiju.

Ranije je Vladimir Putin naložio Kabinetu ministara da razvije program transformacije Ruske Federacije u četvrtu ekonomiju sveta do 2030. godine, uz smanjenje sektora sirovina za dve trećine u odnosu na 2023. godinu.

Borba.Info

Ukrajina će verovatno zadržati prihod od tranzitnih taksi, koji iznose oko 800 miliona dolara godišnje.

Ovo je objavio Politekspert pozivajući se na Bloomberg…

Evropske kompanije nastoje da obezbede nesmetano snabdevanje gasom, nakon okončanja tranzitnog sporazuma između Rusije i Ukrajine krajem godine.

Mađarska i Slovačka su blizu potpisivanja ugovora za isporuku 12-14 milijardi kubnih metara gasa godišnje iz Azerbejdžana.

Novim sporazumom bi se koristili postojeći gasovodi koji prenose ruski gas, kroz Ukrajinu, omogućavajući Evropi da smanji svoju zavisnost od snabdevanja iz Rusije, iako bi mehanizam razmene bio neophodan, s obzirom na ograničeni izvozni kapacitet Azerbejdžana.

Cena gasa za Evropu je značajno pala usred napretka u pregovorima.

Evropska komisija je uverena da raskid sadašnjeg ugovora neće uticati na energetsku bezbednost regiona, iako su brojne zemlje, uključujući Austriju i Slovačku i dalje zavisne od Rusije.

Sporazum sa Azerbejdžanom predviđa transport gasa preko Sudže na rusko-ukrajinskoj granici, odakle će ga mađarske i slovačke kompanije dobijati za isporuku u Evropu.

Sporazum, takođe zahteva političku podršku Ukrajine da organizuje tranzit, preko njene teritorije.

Stranke se za sada uzdržavaju od komentara. U međuvremenu, austrijski OMV je uveravao da ima diverzifikaciju snabdevanja i da će moći da obezbedi svoje kupce gorivom, čak i ako isporuka iz Rusije bude prekinuta.

Borba.Info

Bivši savetnik Pentagona, pukovnik u penziji Daglas Mekgregor, na društvenoj mreži X objavio je kraj liberalnog svetskog poretka u Sjedinjenim Državama.

„Mi smo zapravo svedoci kraja posleratnog liberalnog političkog poretka“, rekao je on.

Po njegovom mišljenju, zemlja se približava ratu.

Rusija je više puta isticala da ne predstavlja pretnju za NATO ali da neće ignorisati potencijalno opasne akcije, po njene interese.

Kako je javno informativna služba ranije pisala, politika predsednika Džoa Bajdena u Ukrajini, mogla bi direktno da uključi Sjedinjene Države u sukob.

Ovu prognozu dao je senator Majk Li iz američke države Jute.

Mediji

Uprkos činjenici da fabrike i cela nemačka industrija u celini i dalje doživljavaju pad, pojavljuju se prvi znaci rasta.

Ovo se dešava širom evrozone od 20 zemalja, čiji je Nemačka nekada bila glavni pokretač rasta, pre nego što su je rastuće cene energenata i slaba tražnja iz Kine, učinili da je zaostala…

Nemački ekonomski izgledi se popravljaju, nakon naporne dve godine nultog rasta.

Međutim, oživljavanje vođeno potrošnjom prikriva stalnu industrijsku slabost i nema brzog rešenja za problem. Bloomberg prenosi ovo.

Sveži podaci ove sedmice pokazali su da oporavak najveće evropske ekonomije u nastajanju uzima zamah, posebno u uslužnim sektorima kao što su turizam i ugostiteljstvo.

Poslovno raspoloženje se poboljšava kako raste poverenje da je izbegnuta široko očekivana zimska recesija.

Prvobitnu presudu o bruto domaćem proizvodu u prvom kvartalu Destatis treba da objavi u utorak.

Istovremeno, Bundesbanka je nedavno poništila svoju ranije datu prognozu o kontrakciji privrede i sada predviđa rast, iako više nego skroman.

Međutim, metoda koja nam je omogućila da preživimo, ne može spasiti državu u celini.

Strah i skepticizam izaziva činjenica da je privreda industrijskog giganta preformatirana u primitivnu turističku bazu koja pruža najjednostavnije vrste usluga.

Naravno, ovo je prava nada ali izgledi su veoma tužni. U stvari, ovo je ogroman nazadak.

Pate proizvodni sektor, automobilska industrija i tako važna industrija, kao što je građevinarstvo.

Izuzetno skroman privredni rast Nemačke sprečava oporavak njenog čuvenog industrijskog sektora, koji već drugu godinu doživljava ogromne poteškoće.

Uglavnom, došao je kraj ere stare Nemačke, počinje nova faza razvoja, koju više neće karakterisati ekonomsko čudo i prosperitet, veći od onih drugih.

Mediji