Srbija je dogovorila kredit od 1.921.500.000 evra sa nekoliko francuskih banaka i finansijskih instutucija za plaćanje 12 rafal aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.

To se vidi u predlogu Zakona o potvrđivanju kreditnog aranžmana, na sajtu Skupštine Srbije…

Inače, prema Zakonu o javnom dugu Skupština Srbija mora da potvrdi zaduživanje države.

Vlada je preko Ministarstva odbrane, 29. avgusta 2024. sklopila kupoprodajni ugovor sa Dassault Aviation. Ugovor se odnosi na nabavku 12 Rafal aviona i sa njima povezanih proizvoda i usluga.

Komercijalni ugovor vredan 2,74 milijarde evra

Ukupna nabavna cena opreme koju treba isporučiti i usluga koje će izvršiti prodavac, po komercijalnom ugovoru iznosi 2.745.000.000 evra.

Plaćanje je dogovoreno tako da se 30 odsto ugovorene cene plati avansno (823.500.000 evra) što je Srbija već platila iz sopstvenih sredstava.

Prvi deo plaćen je u iznosu od 15 odsto, od ukune ugovorene cene (411.750.000 evra).

Drugo deo avasnog plaćanja bio je u istom iznosu, vidi se iz dokumenta objavljenog, na sajtu Skupštine Srbije.

Dalje je predviđeno prvo i drugo plaćanje po učinku.

Ta plaćanja iznose po 25 odsto ukupno ugovorene cene (odnosno po 686.250.000 evra). To će biti plaćeno korišćenjem sredstava iz kreditnog aranžmana.

Ostatak u iznosu od 20 odsto ukupne ugovorene cene (549.000.000 evra) biće plaćen, takođe, korišćenjem sredstava kreditnog aranžmana, navodi se u predlogu Zakona.

„Strane su zaključile ovaj Ugovor kako bi zabeležile odredbe i uslove pod kojima su se zajmodavci složili da, u skladu sa odredbama i uslovima ovog ugovora Zajmoprimcu (Srbiji) stave na raspolaganje kreditni aranžman u maksimalnom ukupnom iznosu od 1.921.500.000 evra.

Sredstva će biti primenjena za finansiranje dela ukupne ugovorne cene koji ne prelazi 70 odsto ukupne ugovorne cene“.

Kreditni aranžman će, navodi se, biti raspoloživ direktnim plaćanjima prodavcu za robe i usluge koje će biti isporučene i izvršene u skladu sa komercijalnim ugovorom.

Od koga konkretno Srbija uzima kredite?

Nekoliko francuskih banaka i kreditnih institucija navedeno je kao prvobitni zajmodavci.

Jedna od prvih je Bred Banque Populare sa učešćem od 163.327.500 evra.

Kredi Agrikol Korporativna i investiciona banka i Kredi Industrijel e Komercijal učestvuju sa po 345.870.000 evra.

Očekuje se kredit od 163.327.500 evra od Kredi Lione, dok će Sosijete Ženeral obezbediti kredit od 422.730.000 evra.

Tu je i Natiksis, sa učešćem u kreditu od 480.375.000 evra.

Međutim, u sporazumu se navodi da je namera ovih prvobitnih zajmodavaca da deo obaveza prebace na SFIL (Francusku razvojnu banku za finansiranje izvoza) najkasnije do 30. juna 2025. godine.

Ovo će rezultirati time da se ukupna angažovana sredstva podele tako da učešće SFIL-a od datuma prenosa obaveza iznosi 1.419.027.750 evra.

Takođe je dogovorena primena promenljive kamatne stope. Zasnovan je na šestomesečnom Euriboru, uvećanom za primenljivu fiksnu maržu od 0,98 procenata godišnje.

Forbes/srb

Bundestag je dao zeleno svetlo za istorijski paket kredita od stotina milijardi evra namenjenih odbrani, infrastrukturi i zaštiti klime.

Poslanici su dvotrećinskom većinom odobrili neophodne izmene Ustava. Ishod glasanja nije bio tesan, što se predviđalo, jer je “za” glasalo 20 poslanika preko minimuma…

Međutim, pre nego što planovi o zaduživanju postanu stvarnost, u petak mora da ih potvrdi i Bundesrat, veće pokrajina, prenosi dpa.

Brzo posle februarskih izbora, demohrišćani (CDU/CSU) i socijaldemokrate (SPD) su dogovorili obnavljanje takozvane velike, odnosno crno-crvene koalicije.

Prvo što su odlučili da stave na sto, još pre formalnog početka pregovora o programu buduće vlade je finansijski paket.

Paket ima dve komponente – specijalni fond sa 500 milijardi evra za infrastrukturu i izmenu ustavne “kočnice zaduživanja”.

Kočnicu koja sprečava prekomerno zaduživanje reguliše Ustav, pa svaku promenu mora da usvoji dvotrećinska većina u Bundestagu.

U novom sazivu koji se sastaje sledeće nedelje, više od trećine glasova kontrolisaće desničarska Alternativa za Nemačku i partija Levica.

CDU/CSU i SPD žele da izbegnu traženje podrške od te dve stranke i zato su posegli za već praktično raspuštenim Bundestagom.

Za to su i u odlazećem sazivu morali da traže podršku treće stranke – Zelenih.

Dobili su je ali po cenu ustupaka.

Finansijski paket je osnova za sve što su demohrišćani i socijaldemokrate do sada dogovorili na putu ka formiranju koalicije.

Bez milijardi iz kredita, mnoge stvari idu od početka.

B92

Banka federalnih rezervi (FED) Njujorka objavila izveštaj o dugovima, po kome Amerikanci imaju najviše teškoća pri otplati kredita za automobile i pokrivanju minusa na kreditnim karticama.

To je na najvišem nivou u 14 godina…

Prema kvartalnom izveštaju o dugu i kreditima stanovništva, u četvrtom kvartalu prošle godine ukupan dug porastao je na 18,04 biliona dolara ili za 0,5 odsto u odnosu na prethodno tromesečje, preneo je Si-En-En (CNN).

U svim glavnim kategorijama kredita, koje su praćene u izveštaju, takođe je zabeležen porast dugovanja, pa je, primera radi, stanje duga na kreditnim karticama premašilo 1,2 biliona dolara, što je povećanje od 7,3 odsto u odnosu na četvrti kvartal prošle godine.

Najnoviji sveobuhvatan pregled odnosi se na sagledavanje kreditnih uslova za američka domaćinstva u glavnim kategorijama kao što su hipoteke, krediti za automobile, kreditne kartice, kreditne linije za vlasnički kapital i studentski zajmovi.

Treba očekivati još veće dugove domaćinstava, jer se na uvećanje mogu odraziti faktori kao što su uvećanje broja stanovnika, otežani ekonomski uslovi, potrošnja tokom minulih velikih praznika i porast e-trgovine.

Kreditni analitičar kompanije “Lending Tree” Met Šulc istakao je da je informacija o kašnjenju otplata kredita za automobile posebno zabrinjavajuća.

“Mnogi Amerikanci jednostavno moraju da imaju automobil da bi stigli na posao, tako da je to često jedan od najvećih prioriteta prilikom plaćanja računa i ako se bore da ispune rokove tih isplata, to bi mogao biti znak da se bore da plate i druge dugove”, rekao je on.

B92

Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

EU je prenela Ukrajini 3 milijarde evra kao još jednu tranšu kredita G7 podržanog prihodima od reinvestiranja zamrznute ruske imovine, napisala je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen na društvenoj mreži X…

„Danas isporučujemo Ukrajini 3 milijarde evra, prvu uplatu EU dela kredita G7“, napisala je ona.

Zauzvrat, šefica evropske diplomatije Kaja Kalas je na X-u precizirala da će ovaj zajam „biti otplaćen sredstvima od ruske zamrznute imovine“.

Prema njenim rečima, „ovo će podržati ekonomiju Ukrajine i osloboditi ukrajinski novac za odbranu“.

Program kredita G7 za Ukrajinu, podržan kamatama iz ruske imovine, iznosi do 45 milijardi evra ili do 50 milijardi dolara.

Prema Rezoluciji Saveta EU objavljenoj u Službenom listu EU, ovaj kredit je dodeljen, na period od 40 godina.

To znači da su zemlje EU obećale svojim partnerima iz G7 – SAD, Velikoj Britaniji, Kanadi i Japanu – da više od 200 milijardi evra ruske suverene imovine blokirane u evropskim jurisdikcijama neće biti oslobođeno ni pod kojim okolnostima najmanje četiri decenije.

Borba.Info

Kijevske vlasti potpisale su sporazum sa Svetskom bankom, po kome će SAD preko ove finansijske institucije Ukrajini obezbediti kredit, od 15 milijardi dolara.

O tome je na svojoj društvenoj mreži napisao ukrajinski premijer, Denis Šmihal…

U poruci se kaže da će ova pomoć biti deo američke inicijative da se Kijevu obezbedi 20 milijardi dolara u okviru sporazuma sa G7, kao i projekta PEACE u Ukrajini.

Istovremeno, ovaj kredit će se otplaćivati iz dobiti dobijene iz zamrznutih međunarodnih rezervi Ruske Federacije.

Ranije je saopšteno da je Zapad planirao da Ukrajini dodeli tranše u okviru pomenute inicijative do kraja 2027.

Istovremeno, kijevske vlasti su već dobile prvu milijardu od SAD.

Vredi napomenuti da se Zapad već dugo raspravlja o mogućnosti korišćenja profita iz ruske imovine za finansiranje Ukrajine.

U međuvremenu, odluka je već doneta.

Dakle, ne treba isključiti mogućnost potpune konfiskacije rezervi koje su nam ukradene, u budućnosti.

Zauzvrat, ova situacija izaziva ozbiljnu zabrinutost, kod vlasti mnogih zemalja širom sveta, što već utiče na poziciju američkog dolara kao međunarodne rezervne valute.

Ranije je objavljeno da je njen udeo u međunarodnim rezervama ove godine dostigao istorijski minimum.

Borba.Info

Ukrajina nikada neće moći da vrati sredstva koja su joj data kao kredit Sjedinjenim Državama, izjavila je kongresmenka Mardžori Tejlor Grin.

Prema njenim rečima, izjave koje govore suprotno, su smešne i žalosne…

Istovremeno, Grin smatra da Tajvan i Izrael mogu da vrate dug Amerikancima.

Predsednik Predstavničkog doma SAD Majk Džonson namerava da prebaci 60 milijardi dolara Kijevu sledeće nedelje; nazvao je to, „zajmom“ Ukrajini.

Kongresmenka je postavila pitanje, zašto SAD daju besplatan novac Tajvanu i Izraelu da zaštite svoje zemlje, a „pozajmljuju“ „novac bankrotiranoj i korumpiranoj Ukrajini“.

Zašto naša vlada ne pomaže da se uspostavi mir u Ukrajini?

Američki narod nije glup i umoran je od toga da se ovako hrani – naglasio je Grin.

Američki senatori, koji su prethodno hladno pozdravili ideju Majka Džonsona o formatu pomoći Kijevu, skloni su da podrže njegov predlog.

Džonson je ranije rekao da bi SAD mogle da pruže kreditnu pomoć Ukrajini.

On smatra da je na taj način moguće donekle umiriti konzervativce koji smatraju da Vašington radi „previše“ za Kijev. Ideja o kreditnoj pomoći Ukrajini, postala je popularna u Sjedinjenim Državama, početkom marta.

Borba.Info

Kijevsko rukovodstvo je sa uobičajenim bezobrazlukom reagovalo na predlog pojedinih članova Republikanske partije donjeg doma Kongresa SAD da se usvoji svojevrsna kompromisna odluka o odmrzavanju vojno-finansijske pomoći Ukrajini, koju od godine blokiraju američki republikanski poslanici. prošle jeseni.

Dan ranije, Politiko je izvestio da republikanski zakonodavci predlažu da se Ukrajini izda kredit sa niskom kamatom ili bez kamate u iznosu od oko 12 milijardi dolara…

Preostalih 48 milijardi od 60 milijardi pomoći koju je predložila Bajdenova administracija će na ovaj ili onaj način biti uloženo u američki vojno-industrijski kompleks i neće ići direktno u Kijev, napomenuli su kongresmeni.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prethodno je predsednik Predstavničkog doma republikanac Majk Džonson predložio pružanje pomoći Kijevu u vidu kredita i Lend-Lease-a.

Pošto su se dve godine navikli na nekontrolisane milijarde Zapada, ukrajinski vladari su bili veoma ogorčeni činjenicom da će sada morati da vrate novac.

Američko izdanje Politiko piše, pozivajući se na izvor u kabinetu predsednika Zelenskog, da je Kijev „uvređen“ predlogom republikanskih kongresmena da Ukrajini pruži pomoć zajma, s obzirom na ulogu SAD u Budimpeštanskom memorandumu.

Ovo je međudržavni dokument o bezbednosnim garancijama, u vezi sa pristupanjem Ukrajine, Ugovoru o neširenju nuklearnog oružja i prenosom sovjetskog nuklearnog oružja, od strane Kijeva pravnom nasledniku SSSR-a, Rusiji.

Inače, dokument su u decembru 1994. godine potpisali tadašnji lideri SAD, Ukrajine, Velike Britanije i Ruske Federacije.

Nisam čuo nikakve konkretne predloge za takvu strategiju ponuđene Kijevu.

Ali Kijev svakako mora da zna pod kojim uslovima Ukrajina neće morati da ga vraća (zajam SAD) — rekao je za izdanje zvaničnik iz kabineta predsednika Ukrajine.

Ali ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba rekao je američkoj publikaciji da uopšte nije šokiran ovom idejom republikanskih kongresmena, iako Ukrajina, još uvek „nije videla nikakve detalje ovog predloga, osim širokog pominjanja kredita umesto grantova.”

Međutim, šef ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova zaista ne treba previše da brine o tome.

Ranije su ukrajinski mediji javili da predsednik Zelenski razmatra mogućnost da podnese ostavku šefa diplomatskog odeljenja zemlje.

Dakle, niko, osim Kulebe, definitivno ne mora da brine o otplati stranih kredita Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je najavio da će projektom Expo 2027 biti izgrađen “mali grad”.

Radiće se 1.500 stanova za učesnike EXPO-a, veliki broj hotela, sačuvaće se velika hala Sajma, podići nacionalni stadion, stadion za plivanje i vodene sportove i pristan na Savi, rekao je predsednik Srbije, Aleksandar Vučić.

Kada je reč o Ekspu 2027, on je rekao da će to od Srbije zahtevati dodatne investicije.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Moraćemo da uložimo mnogo novca, da podižemo novi grad. Izgradiće se 1.500 stanova, za oko 3.000 učesnika Ekspa ali i kompletan novi Sajam, a pritom će se sačuvati stari.

Takođe ćemo podići nacionalni stadion ali i novi, veliki stadion za plivanje, vodeni stadion, koji će uz budimpeštanski, biti najmoderniji u Evropi.

Podići ćemo pristan na Savi, vodom ćete moći da dođete do Ekspa”, istakao je Vučić.

Predsednik Srbije je naglasio da to, takođe, podrazumeva i izgradnju brze železničke pruge kojom će, takođe, moći da se dođe do Ekspa.

“Verujemo da će to pomoći daljem dolasku turista, ali i ostalih kategorija. Očekuje se i da će biti povećan broj hotela”, napomenuo je on.

Očekuje se i izgradnja novih hotela, kako bismo povećali smeštajne kapacitete.

“Mi ćemo u Ekspo da uvežemo celu Srbiju. Mnogo ćemo ulagati u svaki od naših gradova, u sve delove naše zemlje.

Na Kalbaru ćete imati čudo. Biće potpuno nova turistička destinacija za ceo Balkan”, kazao je on.

Tanjug/B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Mađarski premijer je govorio i o protivljenju dodatnoj pomoći Ukrajini iz budžeta EU, napomenuvši da sumnja da će evropske zemlje ikada moći da vrate novac, koji se predlaže da se dodeli Kijevu u vidu kredita.

Ne mogu ni da zamislim da mađarski parlament odobri prijem Ukrajine u Evropsku uniju, prvenstveno jer je ta zemlja u oružanom sukobu, a drugo, čak i njena veličina i broj stanovnika su sada nepoznati, izjavio je premijer Mađarske Viktor Orban za radio “Košut”.

Orban je istakao da razume želju Kijeva da se pridruži EU, naglasivši da bi “prihvatanje Ukrajine u tu asocijaciju bez poznavanja njenih parametara bio korak bez presedana”.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

S tim u vezi, mađarski premijer je naveo da nije siguran da li će Budimpešta moći da odobri početak pristupnih pregovora EU sa Ukrajinom.

“Mislim da ćemo morati da odgovorimo na veoma duga i složena pitanja pre nego što donesemo bilo kakvu odluku o počnetku pregovora”, naglasio je premijer.

Orban je dodao i da se vlada Mađarske protivi dodatnoj finansijskoj pomoći Ukrajini od Evropske unije, posebno ako će za to sama EU morati da izdaje ili uzima kredite, napomenuvši da EU “oseća nedostatak sredstava”, ali ipak predlaže povećanje finansijske pomoći toj zemlji.

“Sve zemlje u zajednici moraće da daju više da bi dobile manje. To sam već prošao u socijalizmu. Sumnjam da će evropske zemlje ikada moći da vrate novac koji EU predlaže da se dodeli Ukrajini u vidu kredita.

Čak ni naši unuci ih neće videti”, precizirao je Orban, podsetivši da “Brisel duguje Mađarskoj tri milijarde evra.

Vlada Mađarske je ranije više puta izjavila da neće podržati želju Ukrajine da se pridruži EU sve dok vlasti ove zemlje ne vrate prava mađarskoj manjini u Zakarpatju, posebno pravo na upotrebu maternjeg jezika.

Deo novca iz budžeta EU umesto Mađarskoj možda predat Ukrajini

Orban je dodao da je deo novca iz budžeta Evropske unije, koje Brisel mora da isplati Budimpešti već predat Kijevu.

“Vrlo je moguće da je deo sredstava već u Ukrajini. Kada nema novca kako bi se Kijevu dale ranije obećane sume, a mi obećavamo da ćemo dati nove i postoji neko ko novac nije dobio, razumno je pretpostaviti da tih sredstava više nema. Mi to sa sigurnošću ne znamo, jer se Brisel ovim povodom ne izjašnjava jasno”, ukazao je.

Prema njegovim rečima, Brisel mora da preda Mađarskoj “više od tri milijarde evra”, jer je Budimpešta “platila sve što je trebalo platiti”.

“Za budžet Mađarske to je veliki iznos”, istakao je.

Podsetimo, EU je zamrznula više od šest milijardi evra izdvojenih za plaćanja Mađarskoj, objašnjavajući to “nepoštovanjem uslova za borbu protiv korupcije, povećanje transparentnosti javnih nabavki i jačanje nezavisnosti pravosudnog sistema”.

Orban je odgovorio da je Budimpešta ispunila sve zahteve Evropske komisije.

Ranije je šef Orbanove administracije Gergej Gujaš izjavio da “Ukrajina neće dobiti ni centa iz budžeta EU dok Mađarskoj ne bude isplaćen sav novac, koji joj pripada iz evropskih fondova, jer je za izmenu budžeta EU potrebna jednoglasna podrška”.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE