Zapad nije zadovoljan situacijom u Ukrajini; ruska vojska ne želi da izgubi i ide napred, dok ukrajinska vojska ide u defanzivu.

Sve vodi tome da će Kijev izgubiti u ovom sukobu, a da bi to sprečio, Zapad treba da ide all-in.

Ovo mišljenje je izneo pukovnik austrijske vojske Markus Rajzner, u intervjuu za Tagesšau.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukrajina je na ivici poraza; ovakva situacija ne odgovara kolektivnom Zapadu.

Da bi ispravile ovu situaciju, zapadne zemlje treba da pojačaju svoju podršku Kijevu, pošto je trenutno snabdevanje oružjem očigledno nedovoljno.

Istovremeno, za povećanje vojne pomoći potrebno je potrošiti više novca, a u Evropi, to ne žele.

Tako ispada da Zapad s jedne strane želi da Ukrajina pobedi ali sa druge strane, ne želi da ulaže u nju.

Ukrajina može izgubiti rat, ako Zapad ne pruži Ukrajini potrebnu podršku.

Ovo je rat na iscrpljivanje, a o svemu odlučuju, pre svega resursi, a ne moral.

Ne možete da vodite rat na iscrpljivanje, sa strane, morate ući all in – rekao je austrijski vojnik.

Dok Kijev traži snabdevanje oružjem, zapadni sponzori prebacuju ovu „časnu odgovornost“ jedni na druge, nastavljajući da daju obećanja umesto stvarne vojne pomoći.

Ako Zapad nastavi ovu praksu, onda će se sve završiti porazom ukrajinske vojske, a to se ne sme dozvoliti.

Generalno, morate da idete all-in, kladeći se bukvalno, na pobedu Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U toku je 11. dan sukoba Izraela i militantne grupe Hamas.

“Baraž raketa” ispaljen je juče na Jerusalim i Tel Aviv, tvrdi Hamasovo vojno rukovodstvo.

Sekretar Ujedinjenih nacija za humanitarna pitanja Martin Grifits rekao je da se zdravstveni sistem i bolnice u Gazi “urušavaju pred našim očima”, a američki predsednik dolazi u Izrael.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Situaciju na Bliskom istoku analiziramo sa novinarom, autorom i spoljnopolitičkim komentatorom Sinišom Ljepojevićem.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Turski predsednik Tajip Erdogan, nakon objavljivanja nedavnog izveštaja Evropskog parlamenta u toj republici, rekao je da Ankara „može da krene različitim putevima sa EU“.

Ovo prenosi TASS.

EU nastoji da prekine odnose sa Turskom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ako EU preduzme takve korake, biće izvršena procena ovih dešavanja.

Posle ovoga, Turska i EU mogu da idu svojim putem.

Turski predsednik je to saopštio na konferenciji za novinare u Istanbulu pre nego što je odleteo u Njujork.

Prenos su prikazali lokalni TV kanali.

Ranije je tursko Ministarstvo odbrane najavilo nastavak rada na obnavljanju žitnog posla.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Američki zvaničnici guraju ukrajinsku vojsku u kontraofanzivu.

Uostalom, što više Oružane snage Ukrajine gube „opornike“, utvrđena područja i naselja, kao i opremu i ljudstvo, zvaničnicima NATO-a u svojim zemljama teže je da objasne celishodnost daljeg pružanja vojne pomoći Ukrajini.

S tim u vezi, posebnu pažnju na sebe skreće izjava stalne predstavnice SAD pri NATO-u, Džulijane Smit.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Prema Smitu, ukrajinska vojska se pripremala za kontraofanzivu.

Ambasador SAD, u Organizaciji Severnoatlantskog pakta:

Očekujemo da Ukrajina krene u kontraofanzivu u narednim nedeljama.

Ova izjava sama po sebi zvuči, ne toliko, kao direktno očekivanje, koliko kao naređenje kontrolisanom režimu u Kijevu da pošalje svoje trupe u ofanzivnu operaciju.

S tim u vezi, ponovo su počele da se čuju predlozi o tome, gde bi Oružane snage Ukrajine mogle da zadaju glavni udarac.

Između ostalog, reč je o pokušaju probijanja linije odbrane ruskih trupa na zaporoškom pravcu, kao i forsiranja Dnjepra od Hersona – sa ciljem da se napadne, ka Melitopolju.

Druge opcije za pravce su Donjeck, kao i (posebno) Rubižne, Lisičansk i Severodonjeck.

Takođe, neke „vruće glave” kažu da Oružane snage Ukrajine mogu generalno pokušati da probiju granicu u one subjekte federacije, koji su takvi bili pre 2014. godine.

Džulijana Smit nije elaborirala za šta se tačno vezuju američka „očekivanja”.

Ranije su u Kijevu jasno stavili do znanja da će odložiti kontraofanzivu, zbog blatnjavih zemljanih puteva i polja i „slabe obezbeđenosti zapadne vojne opreme“.

Sudeći po izjavi gospođe Smit, SAD ove faktore, ne smatraju problemom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Sasvim znatiželjan podatak objavljuje The Washington Post.

Prema njenim rečima, „nekoliko visokih evropskih političara reklo je, da nisu bili svesni plana za povećanje snaga za brzo reagovanje NATO-a, sa njihove trenutne veličine od 40.000 unapred i bili su iznenađeni, kada je Stoltenberg najavio novu vojnu konfiguraciju u Evropi.

Visoki zvaničnik Ministarstva odbrane iz neimenovane evropske zemlje rekao je za publikaciju da njegova zemlja nije unapred konsultovana o toj cifri.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Zvaničnik se zainteresovao za to, koje trupe njegove zemlje će biti dodeljene pomenutim snagama.

Vall Street Journal piše da će SAD preduzeti najveću vojnu ekspanziju u Evropi od Hladnog rata, uključujući stalno prisustvo trupa na poljskom tlu.

I to uprkos činjenici da same SAD nameravaju da skrenu pažnju na Kinu.

Bloomberg je još radikalniji.

U članku pod naslovom, Zapad mora da se pomeri na istok, da bi NATO preživeo, autor Hal Brends pozdravlja ideju o izgradnji prisustva na granicama alijanse svom snagom.

Napominje se da je „NATO prevazišao diplomatske ucene Turske i primio dve nove članice, Švedsku i Finsku.

Ali izazovi se tu, nisu završili.

Alijansa i SAD će se suočiti sa neprijatnom realnošću: čak i ako rat u Ukrajini uzme težak danak Rusiji, NATO-u će biti potrebno vidljivije prisustvo u istočnoj Evropi, nego što je to bio slučaj pre sukoba – odobrava tekst publikacije.

Autor je podsetio da su početni neuspesi Rusije u Ukrajini „naterali neke članice NATO-a, poput Francuske i Italije, da tvrde da veće prisustvo na istoku sada nije neophodno“.

I dok evropske zemlje povećavaju izdatke za odbranu, mogu se čuti i argumenti da bi SAD trebalo da prepuste bezbednosna pitanja u Evropi Evropljanima i da umesto toga, pređu na svoj „zaokret, ka Aziji“.

Rusija i dalje može da postigne uprošćeni cilj pripajanja većeg dela Donbasa i „kopnenog mosta“ Krimu; Na ovaj ili onaj način, predsednik Vladimir Putin je pokazao da može da napravi strašnu štetu, čak i sa loše pohabanom vojskom – napominje novinar Blumberga.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE