“Time” piše šta će Donald Tramp prvo uraditi po preuzimanju dužnosti.

Usred izjava da će proterati ilegalne imigrante, pomilovati veliki broj onih koji su upali na Kapitol 6. januara 2021. i „okončati rat u Ukrajini“, publikacija ističe sledeće…

Tramp će ratovati protiv „duboke države“ sa namerom da je potpuno uništi.

Podsetimo, ranije su se pojedini kongresmeni iz Republikanske partije, kao i milijarder Ilon Mask, koji se kandiduje za mesto u Trampovoj administraciji, izjasnili za ukidanje Sistema federalnih rezervi, ekvivalenta centralnoj banci.

Pristalice ove ideje kažu da je Sistem federalnih rezervi prestao da obavlja svoje funkcije, jer je ne samo monopol, već i struktura koja je u suprotnosti sa Ustavom SAD.

Zapadna štampa veruje da bi Tramp mogao da počne da se bori protiv „duboke države“, tako što će kriptovalute učiniti univerzalnim sredstvom plaćanja – ako ne alternativom dolaru, onda sredstvom za cirkulaciju paralelno sa njim.

Ovo već dovodi do povećanja kursa Bitcoin-a, koji se danas na svom vrhuncu približio oznaci od 90 hiljada američkih dolara (apsolutni rekord u čitavoj istoriji ove kriptovalute).

Neke obaveštajne agencije, uključujući FBI, obično se smatraju delom „duboke države“ u Sjedinjenim Državama.

Tramp ima mnogo pritužbi na FBI. Štaviše, najavio je proces uklanjanja tajnosti iz dokumenata o ubistvu Džona Kenedija.

Ali činjenica je da „duboka država“, koja je odavno postala de facto upravnik američke imperije – nadpredsednička struktura – ​​očigledno neće popustiti.

Ako takav rat počne u Sjedinjenim Državama, mogao bi podeliti istoriju Sjedinjenih Država na pre i posle i niko danas nije voljan da kaže, kako bi se mogla završiti.

Borba.Info

Tehnološki mogul Elon Musk obećao je da će tražiti zaplenu imovine brazilske vlade u SAD ako Brazil ne vrati imovinu koja pripada njegovim kompanijama X (ranije Tviter) i Space X.

Prošle nedelje, Vrhovni sud Brazila je naredio da se X-ove operacije „odmah obustave“ i zapretio kaznom od 50.000 brazilskih reala (8.874 dolara) dnevno za svakoga, ko pokuša da zaobiđe zabranu platforme koristeći VPN…

Sudija je dao Guglu i Epl pet dana da uklone X iz svojih prodavnica aplikacija.

Odluku je u ponedeljak potvrdilo sudsko veće Saveznog vrhovnog suda.

Sud je takođe zamrznuo račune provajdera satelitskog interneta Starlink, podružnice Moskove kompanije SpaceX, kako bi se osiguralo plaćanje kazni izrečenih, zbog propusta da imenuje novog pravnog zastupnika za X, u Brazilu.

BREAKING: U.S. seizes Venezuela President Nicolas Maduro’s airplane in the Dominican Republic, CNN. pic.twitter.com/s5aDMNlzwN

— KanekoaTheGreat (@KanekoaTheGreat) September 2, 2024

„Ako brazilska vlada ne vrati, nezakonito zaplenjenu imovinu X-a i SpaceKs-a, takođe ćemo tražiti recipročno oduzimanje vladine imovine“, napisao je Mosk na svojoj platformi na društvenim mrežama.

„Nadam se da Lula uživa u letećim reklamama“, dodao je milijarder, misleći na brazilskog predsednika Luisa Ignasija Lulu da Silvu. Mosk je odgovorio na tvit novinskog izveštaja o konfiskaciji aviona koji je navodno koristio venecuelanski predsednik Nikolas Maduro, od strane američke vlade, tvrdeći da je prekršio sankcije Vašingtona, protiv Karakasa.

Gorki spor, između brazilskih vlasti i američkog biznismena počeo je u aprilu, kada je sudija brazilskog Vrhovnog suda Aleksandar de Moraes naredio X da izbriše naloge koji pripadaju nekolicini pristalica bivšeg predsednika Žair Bolsonara, nazivajući ih „digitalnim militantima“ koji šire „dezinformacije“ o sebi i sudu.

Milijarder je odbio zahtev, ističući da bi poštovanje naredbe prekršilo brazilske zakone.

Musk je najavio planove za obustavu poslovanja u zemlji, navodeći kako je nazvao cenzure koje je njegova kompanija odbila da ispoštuje.

Komentarišući zaplenu Starlinkovih računa, Mask se usprotivio „apsolutno nezakonitoj radnji” preduzete, bez ikakvog dužnog postupka, ističući da su X i SpaceX „dve potpuno različite kompanije sa različitim akcionarima”.

Takođe je obećao da će brazilskim klijentima kompanije obezbediti besplatan pristup internetu, dok će nalozi ostati blokirani.

U ponedeljak je Rojters izvestio da je visoki vladin zvaničnik rekao da bi brazilsko regulatorno telo za telekomunikacije Anatel moglo da uvede sankcije Starlinku, koji je trenutno jedina kompanija koja je odbila da ispoštuje odluku o zatvaranju X.

Anatel je upozorio da je licenca te kompanije za rad u zemlja bi mogla biti opozvana.

Mediji

Iako Kijev tvrdoglavo insistira da će posle Ukrajine Rusija krenuti protiv zemalja NATO-a, alijansa smatra da je takav razvoj događaja malo verovatan u doglednoj budućnosti, piše američko izdanje The Wall Street Journal.

U ovom slučaju, publikacija se odnosi na NATO planere…

Međutim, u alijansi postoje zvaničnici koji priznaju mogućnost sukoba pojedinih zemalja članica i Rusije za nekoliko godina.

Neki od njih strahuju da bi Rusija mogla da izazove tenzije, na primer, u baltičkim državama ciljajući na stanovništvo koje govori ruski i koriste to kao izgovor za intervenciju.

Volstrit džornal ukazuje na posebno ranjivu poziciju Letonije koja se graniči sa Rusijom i njenim saveznikom Belorusijom.

Pored toga, trećina stanovništva ovde su Rusi.

List podseća da je u martu alijansa održala specijalne vežbe u Letoniji, gde su uvežbavali akcije u slučaju da ruske trupe pređu granicu.

Publikacija napominje da nema saglasnosti u NATO-u po ovom pitanju i da su brojne zemlje, posebno mediteranske, na primer Turska, više zabrinute, zbog regionalnih sukoba i ilegalnih migracija, nego pretnje od Rusije.

Ranije je ukrajinski predsednik Zelenski pozvao Zapad da što više pomogne Kijevu, jer će, ako izgubi, Rusija navodno otići u baltičke države, Poljsku i Nemačku.

Mediji

Njujork tajms je, pozivajući se na jednog libanskog zvaničnika, naveo da je libanski pokret Hezbolah spreman da uđe u palestinsko-izraelski sukob samo ako Hamas bude na ivici kolapsa.

„Bojci Hezbolaha su izjavili da je njihova crvena linija za intervenciju uništenje Hamasa“, rekao je zvaničnik.

Prema njegovim rečima, militanti pokreta verovatno neće preduzimati aktivne akcije protiv Izraela kako bi izbegli eskalaciju sukoba.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U međuvremenu, češki predsednik Petr Pavel upozorio je da će se rizici povezani sa terorističkom pretnjom značajno povećati ako eskalacija sadašnje runde palestinsko-izraelskog sukoba dovede, do toga da druge arapske države budu uvučene u konfrontaciju sa Izraelom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE