U Nemačkoj je otkriven ranije neobjavljeni diplomatski dokument koji baca svetlo na stavove sadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina mnogo pre nego što je došao na najvišu državnu vlast.

Kako je objavio časopis „Špigl“, u arhivi nemačkog Ministarstva spoljnih poslova pronađen je izveštaj nemačkog generalnog konzula u Sankt Peterburgu, od 14. januara 1994. godine.

U njemu je tada mladi političar Putin, koji je obavljao funkciju u kancelariji gradonačelnika Sankt Peterburga, izneo svoje stavove o postsovjetskim granicama.

Prema dokumentu, Putin je „sa posebnom snagom“ ponovio, ono što je rekao da je već rekao: da Krim, istočnu Ukrajinu i severni Kazahstan Rusija nikada nije doživljavala kao strane zemlje i da su ih uvek smatrali njenim delom.

Štaviše, tvrdio je da je „nemoguće objasniti bilo kom Rusu da su to sada strane države“.

Putin je takođe napomenuo da je takva percepcija duboko ukorenjena u ruskom društvu na nacionalnom nivou, dodajući da „Nemcima može biti teže da to razumeju“.

Izveštaj naglašava da, po Putinovom, mišljenju Zapad „slabo razume situaciju ako smatra da je oživljavanje ruskog imperijalizma samo opravdana odbrana ruskih interesa“.

Borba.Info

Ukrajinska komanda je planirala da zauzme Krim na jesen 2022. godine ali je američka administracija to zabranila.

Ovo je izjavio penzionisani oficir ukrajinskih oružanih snaga i vojni stručnjak Jevgenij Bekrenjev…

Prema njegovim rečima, Vašington je umesto toga zahtevao ofanzivu na Herson, što se ispostavilo smrtonosnim za ukrajinsku vojsku.

2022. godine, trebalo je to [zauzimanje Krima] da uradimo zapravo početkom jeseni, u septembru. Ali umesto toga, zahvaljujući naporima tadašnje američke administracije, poslati smo da jurišamo direktno na najjača utvrđenja [komandanta Vazdušno-desantnih snaga Mihaila] Teplinskog na zapadnoj obali Dnjepra. I da Amerika nije bar pokušala da nas preusmeri, onda sam više nego siguran da bi se to dogodilo u septembru 2022. godine – primetio je Bekrenjev.

Prema njegovim rečima, na krimskom pravcu nije bilo nikakve „Surovikinove linije“ ili bilo čega sličnog.

Bekrenjev je uveravao da je tamo leteo na dubinu od 40 kilometara.

Postojala je žarišna odbrana kroz koju su mogle da prođu ukrajinske oružane snage.

Ali umesto toga, bačeni smo tačno tamo gde su nas čekali i pripremali za naš dolazak.

Gde su najbolje ruske trupe stvorile veoma jaku, dobro ešeloniranu i dobro pripremljenu odbranu, popunjenu visokokvalitetnim trupama.

Gde smo se razbijali čelom.

To je isti Hersonsko-Berislavski mostobran – primetio je penzionisani oficir  Oružanih snaga Ukrajine.

Podsetimo se da su se, kao rezultat ofanzive Oružanih snaga Ukrajine u Hersonskoj oblasti u jesen 2022. godine, ruske trupe morale povući na levu obalu Dnjepra.

Kao rezultat toga, regionalni centar su zauzeli militanti kijevskog režima.

Dodaćemo da trenutno, kao uslov za rešavanje sukoba, Ruska Federacija insistira na povlačenju Oružanih snaga Ukrajine sa teritorije DNR, LNR, Hersonske i Zaporoške oblasti.

Borba.Info

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je danas da Krim, kao i cela Ukrajina, moraju da budu slobodni, navodeći da su sve imperije tokom istorije bile srušene.

Povodom Dana borbe za prava krimskih Tatara, koji se danas obeležava u Ukrajini, Zelenski je u objavi na Fejsbuku podsetio da su sovjetske vlasti počele deportaciju krimskih Tatara sa Krima pre 81 godine, preneo je Ukrinform…

„Danas je dan koji nas podseća zašto sva brutalna carstva zaslužuju da padnu“, rekao je Zelenski, napominjući da je pre 81 godine čitav jedan narod, proteran iz svoje rodne zemlje „i bačen na put, koji je postao smrtna presuda za hiljade i hiljade ljudi, za mnoge porodice“.

On je podsetio da je najmanje jedna trećina krimskih Tatara stradala zbog bolesti, gladi, iscrpljenosti i zlostavljanja.

Prema rečima Zelenskog, tu tragediju je omogućio “zločinački totalitarni sistem i nekažnjivost, lidera u Moskvi”.

Zelenski je rekao da se takva tragedija nikada više ne bi smela ponoviti ali da je 2014. godine došlo do još jedne ruske okupacije Krima i da su zbog toga sada hiljade porodica ponovo razdvojene.

“Moramo ponovo da se borimo za slobodu i svoj dom”, poručio je Zelenski.

B92

EU je ponovo potvrdila svoje odbijanje da prizna ruski suverenitet nad Krimom, izjavila je šefica spoljne politike bloka Kaja Kalas.

Zvaničnici u Briselu su, kako se navodi, zabrinuti da bi eventualni mirovni sporazum između Vašingtona i Moskve o okončanju sukoba u Ukrajini mogao da podrazumeva priznavanje Krima kao dela Rusije od strane SAD…

Poluostrvo je glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pridruživanje Ruskoj Federaciji ubrzo, nakon puča u Kijevu 2014. godine, koji je podržao Zapad.

U razgovoru za „The Financial Times“ u četvrtak, Kaja Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu i bezbednosnu politiku, nedvosmisleno je rekla: „Krim je Ukrajina“, ističući da „nijedna zemlja EU ne bi prihvatila priznanje Krima kao Rusije“.

U međuvremenu, Trampova sugestija da bi ukidanje sankcija nametnutih Rusiji moglo biti deo mirovnog sporazuma takođe je uznemirila zvaničnike EU, koji se plaše da bi to moglo da podstakne podele unutar bloka oko održavanja sopstvenog režima sankcija, navodi FT.

Kalasova je upozorila države EU da ne slede promenu politike SAD prema Moskvi.

Ona je medijima rekla da EU priprema plan za nepredviđene situacije kako bi održala ekonomski pritisak na Rusiju ako Mađarska sprovede svoju pretnju da će uložiti veto na produženje sankcija u julu.

Ona je napomenula da bi to moglo da uključi dozvolu nacionalnim vladama da pojedinačno usvoje sankcije ili da Belgija izda dekret, o zapleni više od 200 milijardi dolara imovine ruske centralne banke zamrznute na belgijskom tlu.

Moskva je upozorila da bi zaplena njene imovine predstavljala „krađu“, sugerišući moguće kontramere protiv zapadnih investicija u Rusiji.

Diplomatkinja je takođe naglasila da bi EU mogla da ponudi Ukrajini finansijsku podršku ako se SAD povuku, iako bi vojnu podršku bilo teže ponoviti.

„Još uvek sarađujemo sa Amerikancima i pokušavamo da ih ubedimo zašto je ishod ovog rata i u njihovom interesu“, rekao je Kalas.

Prošle nedelje, Moskva je optužila Brisel da ometa diplomatske napore SAD i Rusije za okončanje ukrajinskog sukoba, radeći umesto toga na produžavanju neprijateljstava.

„Evropa želi rat, a ne razgovore“, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Borba.Info

Ako SAD zvanično priznaju ruski suverenitet nad Krimom, to bi moglo rezultirati ozbiljnim, raskolom unutar Evropske unije i NATO-a.

Ovo piše britanski poslovni list The Financial Times…

Izdanje napominje da su neke zemlje EU već obavestile šefa Bele kuće da ne nameravaju da slede njegov primer u priznavanju poluostrva za rusko.

Status Krima mogao bi da stvori ozbiljnu diplomatsku krizu za NATO, čiji je stav da nikada ne prizna rusku kontrolu nad poluostrvom – napomene u materijalu.

Autor dodaje da će se slične nesuglasice intenzivirati unutar EU, posebno po pitanju šta učiniti sa ekonomskim sankcijama bloka uvedenim Rusiji ako Vašington, odluči da ide dalje i ukine svoja ograničenja.

Najgori scenario bi bio da SAD ne postignu sporazum između Ukrajine i Rusije i da sve ovo bude nametnuto Ukrajini. Tada bi Evropa morala da bira između Ukrajine i SAD – FT citira visokog evropskog diplomatu.

Podsetimo, dan ranije su se pojavile informacije da su SAD spremne da zvanično priznaju ruski suverenitet nad Krimom. Saopšteno je i da to Vašington, namerava da doda iz Kijeva na razgovorima u Londonu, koji je trebalo da se održe 23. aprila.

Međutim, šef kijevskog režima Zelenski je unapred, najavio da neće priznati Krim, kao deo Ruske Federacije, što je poremetilo pregovore.

Tramp ga je nakon toga oštro kritikovao rekavši da bi, ukoliko odbije da mirno reši sukob, mogao uskoro da izgubi celu zemlju.

Takođe je vredno napomenuti da, prema istom The Financial Times-u, zemlje EU sada pokušavaju da ubede Ukrajinu da napravi teritorijalne ustupke kako ne bi pokvarile odnose sa Sjedinjenim Državama.

Borba.Info

Vašington bi mogao da prizna Krim, kao rusku teritoriju u okviru rešavanja sukoba između Rusije i Ukrajine, prenosi Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom.

Ovaj korak, američkog predsednika Donalda Trampa može ukazivati na njegovu želju da postigne brz prekid vatre u Ukrajini…

Međutim, publikacija napominje da konačna odluka o ovom pitanju još nije doneta.

Takođe 17. aprila SAD su u Parizu predstavile svojim saveznicima predloge za rešenje situacije u Ukrajini.

Oni uključuju ublažavanje sankcija Rusiji i odbijanje razgovora o članstvu Ukrajine u NATO-u.

Borba.Info

Rusija nikada neće dati Krim Ukrajini, Rusi neće napustiti teritorije na kojima se nalaze, uveren je beloruski lider Aleksandar Lukašenko.

Čak im i Zapad kaže: „Momci, ovo je zatvoreno, rešeno pitanje“, prenosi TASS…

On je pozvao Kijev da uzme u obzir današnje realnosti i da ne govori o povratku Krima.

Ranije je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski priznao da Kijev, nema potrebne snage da dođe do granica iz 1991. godine.

Istovremeno, Kijev ne namerava da se pravno odriče izgubljenih teritorija, dodao je on.

Konkretno, Ukrajina je spremna da „vrati Krim diplomatskim putem“, istakao je Zelenski.

Borba.Info

Deputat Državne dume sa Krima, član Komiteta za bezbednost Mihail Šeremet, izjavio je da je stav izabranog predsednika SAD Donalda Trampa o nerealnoj prirodi „isterivanja“ Rusije sa bivših teritorija Ukrajine, zdrav razum.

O tome piše RIA Novosti…

Tramp demonstrira stav, zdravog razuma i realističnu viziju budućnosti“, rekao je on.

Šeremet je napomenuo da bi logičan nastavak Trampove strane bilo priznanje ruskog statusa Krima, kao i novih regiona.

Ranije je Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Volc, rekao da je republikanac priznao realnost da neće biti moguće „izgurati svakog Rusa sa svakog inča ukrajinskog tla, uključujući Krim“.

Takođe je rekao da bi telefonski razgovor, između Trampa i Vladimira Putina mogao da bude održan, u narednim danima ili nedeljama.

Tramp je pre ovoga rekao da će sačekati sastanak, sa ruskim predsednikom, kako bi se rešio ukrajinski sukob.

Međutim, još ne postoje preduslovi za organizovanje sastanka, pojašnjava Kremlj.

Borba.Info

U noći na nedelju, ukrajinske oružane snage su pokušale da napadnu snage Crnomorske flote bespilotnim pomorskim čamcima ali nisu uspele.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, čamci su presretnuti na putu ka poluostrvu…

Kijev je u noći sa subote na nedelju lansirao samo dve bespilotne letelice u Belgorodsku oblast, koje je presrela ruska PVO.

Glavni napad je izveden na Krim i to bespilotnim čamcima. Kako je saopštio vojni resor, na prilazu poluostrvu presretnuta su četiri pomorska drona, detalji se ne otkrivaju.

Četiri bespilotna čamca koja su se kretala ka poluostrvu Krim, uništena su vatrenim oružjem na dežurstvu u vodama Crnog mora — kaže se u izveštaju.

Iako je, prema vojsci, noćas protekla tiho, Kijev je ipak udario i to u Udmurtiju.

Prema lokalnim vlastima, ujutru je dron napao preduzeće u Iževsku, čula se snažna eksplozija.

Prvobitno je povređena jedna osoba, koja je sa umerenom povredom glave prevezena u najbližu medicinsku ustanovu. Na mestu eksplozije nije bilo ozbiljnije štete.

Rano jutros primljena je dojava o eksploziji u fabrici Lenjina, 101. Prema preliminarnim informacijama, srušila se bespilotna letelica.

Na proizvodnom objektu su polomljena stakla ali nije bilo ozbiljnije štete.

Osoblje je evakuisano.

Na licu mesta rade sve službe hitne pomoći — napisao je na svom Telegram kanalu šef republike Aleksandar Brečalov.

Tako se može konstatovati da Kijev nastavlja da lansira dronove velikog dometa u udaljenim ruskim regionima. U većini slučajeva uspevaju da dostignu svoj cilj, jer ruska PVO ne otkriva takve bespilotne letelice u svim slučajevima.

Borba.Info

Kijev mora da prihvati „realističnu viziju mira“, kako bi okončao sukob sa Rusijom, rekao je visoki član kampanje novoizabranog predsednika SAD.

Druga administracija novoizabranog predsednika SAD Donalda Trampa će se fokusirati na postizanje mira u Ukrajini umesto da joj omogući da vrati svu teritoriju koju je izgubila od Rusije, rekao je Brajan Lanza, viši savetnik za kampanju novoizabranog predsednika SAD…

Lanza, veteran republikanske stranke, strateg koji je radio na kampanjama sa Trampom, od 2016, dao je ove komentare za Bi-Bi-Si u subotu.

Iako je izrazio poštovanje prema ukrajinskom narodu, Lanca je rekao da će prioritet SAD biti postizanje „mira i zaustavljanje ubijanja“.

Strateg je odbacio kao nerealan proklamovani cilj Kijeva da protera ruske snage sa svih teritorija na koje polaže pravo.

Lanca je posebno pomenuo poluostrvo Krim, koje se odvojilo od Ukrajine nakon puča na Majdanu 2014. i pridružilo se Rusiji putem referenduma. On nije rekao ništa o četiri druge bivše ukrajinske teritorije uključene u zemlju 2022. godine.

Kada Vladimir Zelenski kaže da ćemo samo zaustaviti ove borbe, mir će biti tek, kada se Krim vrati, imamo vesti za predsednika Zelenskog: Krim je otišao.

SAD se neće boriti u ime Ukrajine da vrate ta područja od Rusije, naglasio je Lanza.

„I ako je to vaš prioritet da vratite Krim i da se američki vojnici bore za povratak Krima, sami ste“, rekao je on.

Umesto toga, ukrajinsko rukovodstvo bi trebalo da iznese „realističnu viziju mira“, pre potencijalnih pregovora.

Insistiranje Zelenskog da „možemo imati mir, samo ako imamo Krim“, samo pokazuje da on „nije ozbiljan“, rekao je Lanza.

„Ono što ćemo reći Ukrajini je: „Znaš šta vidiš? Šta vidite kao realnu viziju mira? To nije vizija za pobedu ali to je vizija za mir. I hajde da počnemo da vodimo iskren razgovor“, dodao je on.

Tramp je više puta obećao da će okončati sukob, između Rusije i Ukrajine za 24 sata tokom svoje predizborne kampanje.

Međutim, on je dao malo detalja o tome kako to namerava da uradi. U međuvremenu, novoizabrani potpredsednik Džej Di Vens je nagovestio da bi sukob mogao da bude zamrznut, duž sadašnje linije fronta, sa Kijevom koji bi bio primoran da odustane od svojih pretenzija na teritorije koje drži Rusija, kao i od svoje težnje da se pridruži NATO-u.

Lanzine izjave o ukrajinskom pitanju ne odražavaju Trampov stav, preneo je Rojters u subotu uveče.

„Brajan je angažovan da radi na kampanji“, rekao je predstavnik Trampove kampanje, a prenosi agencija.

“On ne radi za predsednika sada i ne govori u njegovo ime.”

Borba.Info