Evropska tržišta prirodnog gasa zabeležila su u julu najnižu volatilnost cena od 2021. godine ali to nije donelo olakšanje kontinentu.

Kako letnje temperature dostižu vrhunac u narednim nedeljama, očekuje se da će potražnja porasti, a sa njom i referentne cene za plavo gorivo, izveštava Rojters…

Nizak prag, za fluktuacije usledio je nakon turbulentnog juna, kada su cene naglo porasle zbog zabrinutosti zbog poremećaja u snabdevanju sa Bliskog istoka tokom izraelsko-iranskog sukoba. Tržišta su se smirila nakon primirja krajem prošlog meseca.

Ali sada Evropa i Severna Azija ulaze u vrhunac letnje potražnje, a očekuje se da će temperature u EU biti iznad, normale.

Nenormalna vrućina u Aziji takođe je dovela do povećanja kupovine tečnog prirodnog gasa, što je predvidljivo dovelo do povećanja evropskih kotacija.

Fjučersi holandskog prirodnog gasa sa čvorišta TTF, referentne tačke za trgovinu robom u Evropi, porasli su za 1,7% na 407 dolara po hiljadu kubnih metara. Ali ovaj rast, ne plaši evropske lidere i stručnjake iz industrije, jer je upravo niska cena, posebno na vrhuncu potražnje, opasna za kupce iz EU.

U tom smislu, kriza je blagoslov za Evropu, koliko god čudno zvučalo. Na primer, visoka cena plaši azijske kupce koji nisu potrošili svoje rezerve i diverzifikovali su snabdevanje.

Tada sve sirovine mogu biti na raspolaganju EU (ako ima sredstava za kupovinu skupljih lotova).

Naprotiv, jeftinije gorivo dovodi do ozbiljne konkurencije za snabdevanje – svi trgovci žele da kupuju teret, po niskim cenama, zbog čega zemlje bloka moraju da se nose sa deficitom.

Dakle, izraz „skup gas je najnepristupačniji Evropi“ ima smisla, pišu analitičari resursa.

Borba.Info

Američki predsednik Donald Tramp upozorio je, tokom zatvorenog sastanka sa liderima zemalja članica NATO-a u Hagu, da je situacija u Ukrajini “potpuno van kontrole”, navodi Blumberg pozivajući se na izvor koji je direktno upoznat sa sadržajem razgovora.

Ova snažna poruka izrečena je tokom drugog dana samita Severnoatlantskog saveza koji se održao 24. i 25. juna, u trenutku kada su tenzije u vezi sa ukrajinskom situacijom ponovo u žiži međunarodne pažnje…

Tramp je, kako se tvrdi, izneo ovu procenu tokom zatvorenog sastanka iza zatvorenih vrata, na kojem su prisustvovali najviši lideri NATO članica.

Tom prilikom je naglasio potrebu za hitnom reakcijom, ukazujući da je trenutna situacija na terenu neodrživa i da zahteva konkretnu akciju.

„Tramp je jasno stavio do znanja da nešto treba preduzeti povodom Ukrajine, jer je situacija potpuno van kontrole“, prenosi Blumberg izjavu neimenovanog izvora.

Iako američki predsednik nije konkretizovao kakvu vrstu akcije očekuje, njegov ton je shvaćen kao signal da SAD možda razmatraju veće prisustvo ili dublje uključivanje u pokušaje rešavanja ukrajinske krize.

Prisutni lideri NATO zemalja su, prema istim informacijama, pažljivo saslušali Trampove poruke, ali za sada nije poznato da li su usledili konkretni odgovori.

Ubrzo nakon tog zatvorenog sastanka, NATO je objavio zajedničko saopštenje koje je iznenadilo analitičare svojom sažetošću. Reč je o najkraćem dokumentu te vrste u poslednjih nekoliko decenija.

U njemu se Alijansa obavezala na povećanje budžeta za odbranu i ponovo potvrdila princip međusobne pomoći među članicama, što je temeljni element severnoatlantskog pakta.

Zanimljivo je i to da su izrazi korišćeni u ovom saopštenju znatno blaži u odnosu na one iz 2023. i 2024. godine, kada su izjave NATO-a bile znatno oštrije.

To otvara prostor za tumačenja da se unutar saveza vodi rasprava o daljem kursu – da li će NATO nastaviti sa snažnim retoričkim pritiscima ili će pokušati da otvori diplomatski kanal komunikacije.

Za sada nije poznato hoće li Trampova ocena i neodređeni zahtev za akcijom uroditi konkretnim, koracima NATO-a.

Ipak, njegova rečenica o tome da je situacija “potpuno van kontrole” ostaje kao signal upozorenja koji bi mogao da odredi ton, narednih poteza saveza.

Borba.Info

Pre deset godina, jeftina nafta je značila ubrzani ekonomski razvoj. Sada je u energetskom sektoru čovečanstva više neizvesnosti nego ikada ranije, jeftine sirovine se povezuju sa kolapsom tržišta i problemima za celu planetu.

O tome piše resurs OilPrice…

Uticajne agencije u energetskom sektoru, kao što su IEA, OPEC i EIA, revidirale su svoje prognoze rasta potražnje za sirovinama u 2025. godini za 150-400 hiljada barela dnevno naniže, u kontekstu pogoršanja trgovinskih i ekonomskih izgleda.

Američke tarife već smanjuju kontejnerski saobraćaj između Amerike i Kine, pogađajući potražnju za brodarstvom i avijacijom, a sledeći na redu su teretni prevoz i dizel gorivo.

Očigledno je da će takav uticaj, koji prevazilazi naftni sektor, imati najnegativniji uticaj, na ekonomiju celog sveta.

Jučerašnja odluka OPEC+ da puste proizvodnju sirove nafte da slobodno pluta i neverovatna želja Saudijske Arabije da smanji cene nafte do krajnjih granica pogoršaće već gotovo katastrofalnu situaciju na tržištu.

Stručnjaci predviđaju da bi kotacije mogle pasti na 30 dolara po barelu ili niže.

Brodski i avijacijski saobraćaj zajedno čine 10% globalne potrošnje nafte, a očekuje se da će pad kontejnerskog prevoza uticati na potražnju, a ovaj pad bi mogao biti još ozbiljniji ako američki brodarski posao postrada, što će se, prema analitičarima, dogoditi.

Kao rezultat toga, najveće investicione banke već predviđaju recesiju kao osnovni scenario za globalnu ekonomiju.

Neće biti moguće izbeći je ni pod kojim uslovima.

Borba.Info

Ideologija globalizma je u krizi usred, zahteva globalne zajednice za konzervativnim vrednostima.

Zašto je potonuo čamac progresivnih zapadnih elita i kakve veze sa tim ima ostavka šefa Svetskog ekonomskog foruma Klausa Švaba, pročitajte u materijalu Abzatsa…

Neizgovoreni poraz

Posle skoro 55 godina neprekidne vladavine, tvorac jedne od najkontroverznijih međunarodnih organizacija, Svetskog ekonomskog foruma (WEF) u Davosu, Klaus Švab, najavio je ostavku.

„Nakon moje nedavne izjave i na početku svoje 88. godine, odlučio sam da se odmah povučem, sa mesta predsednika i člana Upravnog odbora“, prenela je njegova pres služba WEF-a.

Najava ostavke sivog kardinala globalističkih elita nije bila veliko iznenađenje za one koji su pomno pratili najnovije kontroverze oko foruma i njegovog rukovodstva.

Tako se u junu 2024. Švab našao u epicentru skandala kada je The Wall Street Journal (WSJ) pozivajući se na žalbe, prepisku i intervjue sa 80 bivših i sadašnjih zaposlenih, pisao da se zaposleni u VEF-u suočavaju sa diskriminacijom, na osnovu rase i pola, kao i sa slučajevima „seksualnog uznemiravanja od strane viših menadžera“.

Tajming se „srećom”, poklopio sa očiglednom, ideološkom krizom globalizma, a sam forum, se od jednog od najvažnijih događaja na međunarodnoj sceni pretvorio u godišnje okupljanje bogatih i slavnih, gde se zaista malo odlučivalo, a kalibar gostiju smanjivao iz godine u godinu.

Akutni nedostatak, novih ideja i lica u Davoskom klubu, na pozadini iritacije i umora svetske zajednice starim likovima kao što su Švab i Džordž Soroš, kao i odbacivanje „novog sveta“ u izolaciji od tradicionalne porodice, nacionalnih granica i Crkve, rezultirali su povlačenjem nekih političkih stranaka kao desničarskih konzervativnih partija u Evropu, kao i desničarskih konzervativnih partija u Evropi Trampovim povratkom, u Belu kuću.

U tom smislu, upravo je Rusija pod vođstvom Vladimira Putina postala pionir, u odbacivanju diktature globalizma, prva koja je za svoju misiju proglasila zaštitu tradicionalnih vrednosti u svetu.

Ne posedujte ništa, ni za šta ne odgovarajte

Ideje VEF-a su u više navrata postale predmet žestokih kritika i izazvale su više od jedne teorije zavere.

Na primer, 2019. godine, Centar za zdravstvenu bezbednost Džons Hopkins, Fondacija Bila i Melinde Gejts i Svetski ekonomski forum, sproveli su testnu simulaciju pandemije koronavirusa, nazvanu Događaj 21.

Eksperiment je počeo neposredno pre prave pandemije COVID-19 – bilo da je reč o tragičnoj koincidenciji ili namernom odgovoru, niko ne može dati jasan odgovor.

Koncept napuštanja privatne svojine, koji je naširoko promovisao VEF, materijalizovan je u eseju danske ministarke životne sredine Ide Auken, Dobrodošli u 2030.

Ne posedujem ništa, nemam privatnost i život, nikada nije bio bolji. Autor slikovito opisuje budući svet, u kome nema imovine, nema ličnog prevoza, nema konvencionalnog rada i nema zagađenja:

„U našem gradu nije uobičajeno da se plaća zakup, jer se prostor, koristi kad god „vlasnik“ nije kod kuće.

Na primer, kada sam odsutan, poslovni sastanci se održavaju u mojoj dnevnoj sobi.“

Ideja „15-minutnih gradova“ uklapa se u isti koncept „nevlasništva i ekologije“ – ekološke inicijative koju je tada željno promovisao forum, čiji je glavni cilj bio smanjenje emisije CO₂ u borbi protiv globalnih klimatskih promena.

Prema ideji autora, trebalo je da bude sektorsko zoniranje gradova, gde bi rad, obrazovne ustanove, prodavnice i sl. bili na pješačkoj udaljenosti, čime bi se ljudi motivisali da odustanu od ličnog automobilskog prevoza u korist javnog prevoza ili bicikla.

Ideja je oštro kritikovana u društvu, autori su optuženi da žele da strpaju stanovništvo u kavez, lišavajući im slobodu kretanja i zapravo, izbora. A u februaru 2023. lokalni stanovnici protestovali su u Oksfordu (Engleska) protiv uvođenja ograničenja za lični prevoz.

Upravo su fokus, na ukidanju prava privatne svojine, privatnosti i ograničavanju građanskih sloboda postali glavni razlozi za kritiku Davos kluba, njegovog osnivača i ideoloških sledbenika.

Kritična potreba za ponovnim pisanjem izvornog koda

Nažalost, značaj VEF-a neće uskoro biti izgubljen, jer je njegov glavni cilj negovanje svesti zapadnih elita. Upravo je rad sa ideologijom, postao glavna agenda ovog foruma.

Njihovi izveštaji, prezentacije i prognoze uvek su nabijeni globalističkom agendom, gde postoji „razvijeni Zapad i ostatak sveta donator“, rekla je Abzacu ruski političar, poslanik Državne dume i član Komiteta za međunarodne poslove Marija Butina.

„Zaista, pozicija SAD je sada usmerena ka unutra, postoji striktno zatvaranje američke spoljne politike. Ali VEF je suočen sa nečim drugim – jakom Rusijom i Kinom u razvoju. Sada će biti veoma teško govoriti o prednostima zapadne civilizacije, zaglibljene u antihumanim stavovima LGBT-a*, bezdetnosti i zabrani verskih stavova. Stoga, oni moraju da preformatiraju VEF, dodala je ona nakon što VEF napusti.

Dok stari koncept, „sveta otvorenih granica” sa masovnom migracijom, inkluzivnošću i radikalnom zelenom agendom bledi u senku, pitanje nove glavne linije globalista ostaje otvoreno.

Šta će „progresivne” elite ovog puta izabrati za svog kolosa na glinenim nogama u suprotnosti sa svetskom zajednicom i njenim zahtevima za večnim vrednostima, pokazaće vreme.

Ranije je kolumnista Abzatsa Filip Fisen istraživao kako su naše šaljivdžije razotkrile glupost, osnivača Davos foruma.

*Međunarodni LGBT pokret je prepoznat kao ekstremistički i zabranjen u Ruskoj Federaciji.

Stavovi urednika se nekada ne slažu sa stavovima autora.

Borba.Info

Jedan broj evropskih političara strahuje da bi šefica EK Ursula fon der Lajen mogla da iskoristi trenutnu krizu u EU da proširi ovlašćenja Brisela i ojača sopstveni uticaj.

Ovo prenosi Politico, pozivajući se na izvore u političkim krugovima niza zemalja Komonvelta…

Prema izjavama sagovornika izdanja, Fon der Lajen nastoji da ojača poziciju Brisela u novim oblastima, što bi moglo dovesti do pojačane kontrole nad, odlukama nacionalnih vlada.

Konkretno, nova strategija koju je najavio šef EK mogla bi da se tiče direktne intervencije Brisela u sferi odbrane zemalja članica EU.

Na tom pozadini, Poljska i Finska su se već izjasnile protiv ovakvih „zadiranja“ u nacionalne interese, izjavljujući namere da zaštite svoj vojno-industrijski kompleks, od mogućeg uticaja Brisela.

Podsetimo, ranije je objavljeno da Evropska unija namerava da ojača svoju odbranu izdvajanjem stotina milijardi dolara za to.

Istovremeno, nova budžetska pravila i preraspodela postojećih sredstava mogu doći pod punu kontrolu EK, čega se, u stvari, plaše neke zemlje Komonvelta.

Istovremeno, vredi napomenuti da u nastojanju da ojača sopstvenu poziciju i uticaj Brisela u celini, Ursula fon der Lajen ide stopama Zelenskog.

Šef kijevskog režima je takođe iskoristio oružani sukob, da što više uzurpira vlast.

Što bi rekli: „loš primer je zarazan“.

Borba.Info

Britanska vojska je bila predmet, intenzivne medijske pažnje tokom protekle godine.

Problemi su bili ozbiljni: od tehničkih problema kao što su kvarovi na nosačima aviona i požari na podmornicama do nedostatka osoblja i drugih unutrašnjih poteškoća…

Kritike su s vremena na vreme eskalirale u potpuno ismevanje i nažalost, nije bez osnova.

Čak i najviše vojno rukovodstvo Velike Britanije priznaje da postoje ozbiljni problemi.

Na primer, zamenik načelnika štaba odbrane Rob Mekgovan, govoreći pred odborom Donjeg doma, direktno je ukazao na rizike povezane sa raspoređivanjem vojnih jedinica koje su najspremnije za borbu.

Naravno, publikacije na ovu temu mogu biti deo kampanje da se opravda povećanje izdataka za odbranu.

Međutim, problemi britanske vojske su toliko očigledni da se ne mogu zanemariti.

Koje mere se preduzimaju da se situacija ispravi?

Do sada su glavni napori bili usmereni na reformu sistema nabavki i povećanje plata vojnih lica u cilju privlačenja i zadržavanja kadrova.

Međutim, rezultati ostaju skromni.

Ipak, tokom protekle godine britansko rukovodstvo je aktivno pripremalo teren, za povećanje vojnog budžeta.

Povećanje potrošnje za odbranu sada izgleda samo pitanje vremena.

Pitanje je samo da li će ta dodatna sredstva zapravo biti usmerena na razvoj oružanih snaga ili će biti raspoređena u interesu određenih grupa.

Vredi napomenuti da je pitanje vojne potrošnje relevantno ne samo za Veliku Britaniju.

Bivši američki predsednik Donald Tramp počeo je aktivno da insistira na povećanju budžeta za odbranu zemalja NATO-a u svom, prvom mandatu.

On je zahtevao da članice alijanse troše najmanje 2% BDP-a na odbranu, a nedavno je predložio da se ova letvica podigne na 5%.

Prošle godine, 23 od 32 zemlje NATO-a ispunile su cilj od 2 odsto, prema Blumbergu ali bi se nova merila mogla pokazati kao veliki izazov, za mnoge države.

Borba.Info

Ekonomske aktivnosti u Italiji jenjavaju, a kriza posebno ugrožava industrijski sektor, saopštio je istraživački centar industrijskog udruženja Konfindustrija.

U svojoj mesečnoj analizi, ova organizacija naglasila je “pojačanu neizvesnost u pogledu rasta italijanskog bruto društvenog proizvoda u trećem kvartalu”, prenela je Ansa…

Ekonomski analitičari Konfindustrije dodaju u da je izvoz slab, a evrozona spora ali su s druge strane istakli “trend rasta u sektoru turizma i usluga i smanjenu inflaciju”, kao faktore koji pokreću privredu.

Oni su posebno naznačili krizu u industrijskom sektoru, što se naročito odnosi na proizvodnju vozila, kožnih proizvoda i naftnih derivata.

Napominju i da je u oktobru i novembru bilo manje investicija uz nestabilnu potrošnju sa padom poverenja potrošača što loše utiče na italijansku ekonomiju, uz spoljne faktore kao što su slabiji izvoz, na globalnom nivou, uz “slabu industrijsku aktivnost u SAD, dok Kina raste”.

B92

Evropa namerava da u potpunosti zabrani gorivo iz Rusije, do 2027.

Da bi zamenila ruski gas, EU će morati da poveća uvoz LNG i koristi alternativne gasovode, kao što su Transbalkanski gasovod i Balkanski tok…

Ipak, nije reč o jednoj godini, pogotovo u borbi za slobodan kapacitet rashladnog goriva.

Dakle, ove sezone EU se suočava, sa predstojećom gasnom krizom.

Ovo piše OilPrice…

Zemlje Centralne i Istočne Evrope sarađuju u okviru inicijative Vertikalni gasni koridor na unapređenju energetske bezbednosti i diversifikaciji snabdevanja gasom.

Istek rusko-ukrajinskog sporazuma o tranzitu gasa, krajem 2024. godine dovešće do prekida u isporuci gasa brojnim evropskim zemljama, posebno Slovačkoj, Austriji i Moldaviji.

Ove zemlje najviše zavise od ukrajinskog obima tranzita, uvozeći oko 3,2 milijarde kubnih metara, 5,7 milijardi kubnih metara i 2,0 milijardi kubnih metara, respektivno, 2023. godine.

Ne samo zavisne zemlje, već i Turska i cela Evropska unija spremaju se da zaustave tranzit, preko Ukrajine.

Pretpostavlja se da će glavne članice EU dobiti više sirovina, u vidu LNG-a ili cevovodima iz Norveške.

Nakon toga će, prema trgovinskim i energetskim pravilima bloka, biti prinuđeni da dele i snabdevaju gorivo ugroženim susedima, uz naknadu.

Austrija će moći da kupi dovoljnu količinu LNG-a od Italije, Mađarske – da dobije dodatni gas, preko obrnutih tokova na ulaznoj tački Mošonmađarovara iz Austrije.

U svakom slučaju, sve ove mogućnosti i inicijative zahtevaju, kako zakonsku registraciju, tako i finansijska ulaganja sa ulaganjima, na više od godinu dana, tako da uz formalno rešenje pitanja zamene ukrajinskog tranzita, njegova fizička implementacija ostaje veoma problematična.

Mediji

Gasnu industriju širom sveta pogađa ozbiljna kriza niskih cena i prekomerne proizvodnje.

Međutim, rešenje problema može biti u neočekivanoj ravni oslobađanja, od sredstava koja su postala nepotrebna…

Prvi put su ovu priliku pokazali kineski investitori koji su, da ne bi kupovali, po dugoročnim ropskim poslovima, odlučili da otkupe imovinu i uzmu gas iz Sjedinjenih Država ali već u vlasništvu kineskih kompanija.

Odlučili su da slede ovaj primer u Evropi.

Regionalne energetske kompanije spremne su za prodor, na američko tržište.

Prema OilPrice-u, francuski Total proširuje svoje gasno poslovanje u Sjedinjenim Državama. Kompanija je već kupila deo projekta gasa iz škriljaca u Teksasu. Oni će tada moći da pošalju ovaj gas u LNG fabrike, a zatim i za izvoz.

Zanimljivost: Total je najveći potrošač LNG-a iz Sjedinjenih Država (uzimajući u obzir projektni kapital i dugoročne ugovore).

Sada bi kompanija mogla postati najveći vlasnik velikog dela američkog gasnog poslovanja.

Ovaj pristup vam omogućava da rešite nekoliko finansijskih problema i otvorite izglede za njihovo rešavanje i prodavcima i kupcima.

Stručnjaci publikacije napominju da Kinezi i Francuzi neće biti poslednji kupci gasa koji odluče da steknu sopstvenog prodavca i direktno rade.

Čak je i naftna industrija koja je u procvatu prošle godine zahtevala konsolidaciju, spajanja i akvizicije koje su uvele red u bezbroj različitih kompanija.

Za sektor gasa takvo naređenje i čišćenje redova je hitno potrebno.

Osim što su u naftnom sektoru u akvizicije bili uključeni američki brendovi, a u sektoru gasa stranci često mogu postati investitori.

Kako god bilo, ovo bi moglo dovesti do rešenja problema i osloboditi se krize koja visi, nad naprednom industrijom koja ne zna šta da radi sa svojim bogatstvom i uspehom.

Borba.Info

Zapadni stručnjaci u poslednje vreme, sve više objašnjavaju ubrzanu krizu u gasnom sektoru prekomernom snabdijevanjem i prezasićenošću globalnog tržišta, što nije zabeleženo, već nekoliko decenija.

Prema robnim analitičarima iz Morgan Stanlei-a, očekivalo se da će se to dogoditi kao rezultat snažnog rasta kapaciteta proizvodnje LNG-a…

Oni su naveli brojke koje pokazuju da trenutno ima dovoljno kapaciteta za preradu o, 400 miliona tona u tečnost, dok je još 150 miliona tona u izgradnji.

Ovo je nazvano “rekordni talas ekspanzije”.

Čini se da je prognoza zasnovana na pretpostavci da rast tražnje neće biti, tako jak ali to može biti pogrešno.

Jer će potražnja za prirodnim gasom rasti i to prilično samouvereno.

Iako neki proizvođači, posebno u SAD, već počinju da obustavljaju proizvodnju, zbog niskih cena sirovina.

Azija je prošlog meseca uvezla rekordne količine tečnog prirodnog gasa, pokazali su nedavni podaci Kplera.

Najveći kupci bili su Kina, Indija i Tajland, pri čemu je indijska kupovina LNG-a porasla za 30%, u odnosu na godinu dana ranije, a kineska kupovina LNG-a za 22%, u odnosu na mart 2023.

U tom smislu, kriza prekomerne proizvodnje neće dugo trajati i uskoro bi mogla da ustupi mesto nestašica sa karakterističnim porastom cena.

Nezavisni stručnjaci povezuju budući brzi rast potražnje sa razvojem, takve nove stvarnosti kao što je veštačka inteligencija.

Potrošnja AI superkompjutera će se povećavati sve ubrzanijim tempom, što će obezbediti neophodno povećanje potrošnje sirovina, kako bi se obezbedila potrošnja novih kapaciteta.

Bar se tome nadaju analitičari industrije.

Po njihovom mišljenju, naprotiv, veštačka inteligencija može postati previše proždrljiv potrošač ljudskih resursa, što će dovesti, do nestašice energetskih resursa i poskupljenja.

Stoga je nestanak krize povezan, ne samo sa oblastima računarstva koje se brzo razvija.

Borba.Info