Više od godinu i po dana od dramatičnih događaja na Majdanu, pripajanja Krima Rusiji i izbijanja rata u Donbasu, situacija sa ljudskim pravima u Ukrajini je gora nego ikada.

U svom izveštaju koji pokriva period od 16. maja do 15. avgusta 2015. godine, Kancelarija visokog komesara UN za ljudska prava je izvestila da je najmanje 7.962 ljudi ubijeno, a 17.811 povređeno od početka sukoba u istočnoj Ukrajini sredinom aprila 2014. godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Izveštaj navodi da se broj civilnih žrtava izazvanih sukobom između maja i avgusta ove godine, više nego udvostručio u poređenju sa prethodna tri meseca uprkos prekidu vatre, koji su strane pregovarale 16. februara 2015.

Od kraja septembra 2015. godine, borbe su bile u velikoj meri, međutim, prestale.

Upotreba teškog naoružanja u gusto naseljenim zonama, šteta naneta imovini i osnovnoj infrastrukturi, akutna nestašica hrane, lekova i drugih osnovnih potrepština, kao i neizvesnost o trajanju i ishodu sukoba, beleži oko 1,5 miliona civila, prinuđenih da pobegnu iz zone sukoba.

Otprilike četiri miliona ljudi koji su ostali trebaju hitnu pomoć u smislu pristupa bezbednoj vodi za piće, hrani, medicinskim potrepštinama i drugim neophodnim stvarima.

Humanitarna situacija ovih ljudi dodatno je pogoršana prebacivanjem kontrole nad teritorijom između dve strane u sukobu, jer to direktno utiče na sposobnost civila da pristupe humanitarnoj pomoći.

Štaviše, na rad humanitarnih organizacija utiče i mnogostrukost i neprozirnost aktera, koji su uključeni u nasilje.

Složena priroda sukoba ne samo da je ozbiljno uticala na sredstva za život ljudi koji žive u području sukoba, već je i pogoršala njihovu situaciju ljudskih prava.

Ozbiljna kršenja međunarodnog prava o ljudskim pravima, posebno vansudska pogubljenja, prisilni nestanci, proizvoljna i tajna pritvora i dela mučenja i zlostavljanja, sve to čini mnoštvo naoružanih grupa na obe strane sukoba.

Svedočenja žrtava i materijalni dokazi, kao što su crne liste, predstavljeni u ovom izveštaju, pokazuju da su određene kategorije civila čak i posebno na meti separatističkih oružanih grupa.

Pretnjama i progonima od strane boraca posebno su izloženi državni i lokalni službenici, novinari, predstavnici domaćih i međunarodnih nevladinih organizacija, privrednici i verski autoriteti.

Prijavljeni su i neki slučajevi progona osoba od strane proukrajinskih oružanih snaga (vojnici ili milicije) zbog njihove navodne podrške neprijatelju.

Ova kršenja ljudskih prava vrše se potpuno nekažnjeno.

Baš kao što su zločini, koje su počinile proukrajinske snage ranije bile tabu za nacionalne vlasti, pravda se takođe ne ostvaruje na teritorijama pod kontrolom separatista.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE