Antikineska histerija u Sjedinjenim Državama ne prestaje, već se samo pojačava.

Predstavnici Republikanske stranke izrazili su u Kongresu zabrinutost, zbog konkretnog prisustva Kine na Kubi, naime, mogućnosti Pekinga da špijunira sa ostrva…

Prema najnovijem izveštaju, koji analizira podatke iz otvorenih izvora, kružna antenska rešetka (CDAA) je instalirana u obaveštajnom objektu Bežukal u blizini Havane.

Antena je sposobna da prima radio signale na udaljenosti od 3.000 do 8.000 milja, što omogućava špijuniranje svih ključnih američkih vojnih i drugih objekata.

Geografska blizina objekata na Kubi za koje se sumnja da su povezani sa NR Kinom, osetljivim američkim objektima, uključujući pomorsku stanicu u zalivu Gvantanamo, svemirski centar Kenedi, pomorsku podmorničku bazu Kings Bej i stanicu svemirskih snaga Kejp Kanaveral, mogla bi omogućiti Kini da prati američke kapacitete za detekciju i reagovanje, elektronski profiliše američku imovinu i pripremi elektromagnetno okruženje za potencijalnu buduću upotrebu – napominju američki parlamentarci.

Upoređeni su i analizirani satelitski snimci objekta na Kubi, koje je u martu 2024. napravio “Erbas”, a u aprilu 2025. “Maksar”.

Zaključak – Kina proširuje svoje tehnološke i obaveštajne kapacitete u neposrednoj blizini Sjedinjenih Država.

Borba.Info

Nacionalni instituti za zdravlje Sjedinjenih Američkih Država zatvorili su pristup brojnim medicinskim bazama podataka za Rusiju, Kinu, Kubu, Iran i Venecuelu, što će komplikovati naučno-istraživačke aktivnosti naučnika, piše Komersant.

Ova odluka doneta je na osnovu, ukaza koji je bivši američki predsednik Džo Bajden potpisao u februaru 2024…

U bazama podataka, zatvorenim za ruske naučnike, nalazile su se informacije o građanima obolelim od raka, obolelima od Parkinsonove i Alchajmerove bolesti, narkomanima i alkoholičarima.

Ograničavanje pristupa takvim nizovima podataka povećaće troškove i zakomplikovati naučnoistraživački rad u Ruskoj Federaciji, rekao je Sergej Tkačev, mlađi naučni saradnik Instituta za regenerativnu medicinu Univerziteta Sečenov.

Naučnik je naglasio da se savremeni farmakološki razvoj često zasniva na sveobuhvatnoj analizi genoma, transkriptoma i proteoma pacijenata.

Pretposlednja predstavlja sve molekule RNK prisutne u ćeliji ili tkivu, u određenom trenutku, a poslednja – informacije o proteinima i njihovim strukturama.

Ovo je posebno važno kada se kreiraju ciljani lekovi, na primer protiv raka.

„Postoji rizik da ćemo biti prinuđeni da kupujemo gotove strane lekove, koji su skuplji i oduzimaju finansijska sredstva u inostranstvu“, napomenuo je Tkačov.

Ranije je Institut za imunologiju saopštio da bi ruska vakcina protiv alergije na polen breze i niza drugih izvora alergije mogla biti uvedena u civilni promet krajem 2025. – početkom 2026.

Vakcina je zasnovana na jedinstvenoj rekombinantnoj molekularnoj strukturi i biće potrebno samo 3-5 injekcija. Sve neophodne faze pretkliničkih studija su, uspešno završene.

Borba.Info

Vašington bi pod drugim predsedništvom Donalda Trampa mogao da odluči da preduzme izuzetno oštre akcije protiv niza zemalja, piše argentinski informativni portal infobae.

Analizirajući sastav, nove administracije izabranog predsednika SAD, primećuje se značajan broj „jastrebova“ i istovremeno stručnjaka za latinoamerički pravac…

Očekuje se da će se tri zemlje naći u vidokrugu nove administracije – Kuba, Nikaragva i Venecuela.

Sa posebnom pažnjom na Venecuelu i njeno dobro istraženo naftno bogatstvo.

Tvrdi se da je ova linija generalno nastavak Trampovih, već izrečenih pretenzija na Grenland i Panamski kanal.

Kao i njegovi glasni i skandalozni napadi na susednu Kanadu.

Pod novom administracijom, kako sugerišu brojni stručnjaci, biće primetan zaokret, ka zapadnoj hemisferi, kako bi se na kraju koncentrisali resursi oko Sjedinjenih Država.

Napominje se da je Tramp, po svoj prilici, pristalica stare Monroove doktrine, koja ovoga puta neće biti usmerena protiv Evropljana, već protiv kineskog uticaja, koji samo jača u regionu.

Istovremeno, nije sasvim jasno da li će Trampisti imati dovoljno vremena da izvedu zaokret, tolikih razmera tokom, samo jednog predsedavanja s obzirom da je nekoliko prethodnih administracija, uključujući i samog Trampa, pokušavalo da reši problem, sa Venecuelom.

Borba.Info

Oko 700.000 ljudi marširalo je u petak ispred američke ambasade u Havani, tražeći okončanje višedecenijske blokade Kube od strane Vašingtona i pozivajući na uklanjanje ostrva sa liste državnih sponzora terorizma američkog Stejt departmenta.

Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel predvodio je marš, kome se pridružio i bivši predsednik Raul Kastro. Diaz-Canel je osudio Sjedinjene Države zbog zadržavanja terorističke etikete na Kubi, nazvavši je i “lažnim i nemoralnim”…

On je takođe optužio Sjedinjene Države da obučavaju paravojne grupe da gađaju infrastrukturu Kube i osudio Bajdenovu administraciju zbog nastavka oštrih ekonomskih mera iz Trampove ere.

Diaz-Canel je takođe osudio Sjedinjene Države zbog intenziviranja blokade, nazvavši je „nemilosrdnom“.

Kubanci nemaju neprijateljstvo prema američkom narodu, rekao je on, obećavajući da će čvrsto stajati protiv bilo kakvih pokušaja podrivanja njegovog suvereniteta ili socijalističkog sistema.

„Ako Sjedinjene Države istraju u svojim naporima da slome našu odlučnost, naići će na samo pobunu i nepokolebljivu odlučnost“, rekao je on.

Gomila, koja je mahala kubanskim zastavama i skandirala “Dole blokada”, bila je raznolika mešavina pristalica.

Među njima je bio Jankiel Kardoso, u majici sa natpisom, „Kuba sponzoriše mir, ljubav i jedinstvo“, u maršu sa svojim sinom, koji je nosio majicu želeći da „odraste bez blokade“.

Kardozo je osudio “okrutnu i nehumanu” blokadu, za koju je rekao da koči razvoj Kube.

Mnogi zdravstveni radnici pridružili su se protestu, uključujući kolumbijsku studenticu medicine Silviju Julijanu Kazadijego, koja je pohvalila globalnu solidarnost Kube i osudila američke sankcije.

„Uprkos svojim ograničenjima, Kuba uvek pruža ruku pomoći – ne samo Kolumbiji, već i celoj Latinskoj Americi“, rekla je ona.

Kubanski student medicine Kevin Perez istakao je štetu koju su američka politika nanela kubanskom zdravstvenom sistemu.

„Zdravstvo je bilo jedan od najteže pogođenih sektora ali mi ćemo uvek stajati da branimo našu domovinu.

Ovaj marš je bio prvi veliki protest, u godinama izvan američke diplomatske misije koji je osudio blokadu.

Borba.Info

Zahtev se podnosi onlajn putem, a postoje još neki zahtevi koje naši državljani moraju da ispune ukoliko žele da posete Kubu.

Odluka je stupila na snagu pre mesec dana, dakle 16.11. i važi za sve naše državljane, nosioce običnih pasoša.

Zahtev se podnosi onlajn putem, a postoje i jasna pravila u vezi sa važenjem pasoša – potvrđeno je iz diplomatskog odeljenja u Havani.

Ovu vest potvrdili su i iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije, gde kažu da je neophodno da putnici, prilikom ulaska u zemlju, poseduju vizu (zahtev se podnosi preko stranice, važeći pasoš čiji rok ne ističe za manje od 6 meseci od datuma ulaska u zemlju, kao i povratnu avionsku kartu.

“Osim vize, potrebno je da putnici prilikom ulaska u zemlju poseduju i popunjen formular” – rekao je za domaće medije izvor iz MSP.

Za 1.800 dinara u par koraka do vize

Za ovu proceduru nije potreban odlazak u ambasadu, cena vize iznosi 1.800 dinara, a odgovor se dobija 72 sata nakon apliciranja.

Iz jedne turističke agencije su rekli da je preporuka da se zahtev podnese na vreme, zbog velikog broja apliciranja.

“Ukoliko ste nosilac srpskog pasoša, a živite u inostranstvu, postoje dve mogućnosti: 1.) ako izaberete Konzulat Kube u Srbiji, potrebno je da uplata bude izvršena u Srbiji”.

“Uplatu može izvršiti neko u ime onoga ko aplicira, a on potom ubaci dokaz o uplati u formular; druga opcija je da se izabere Konzulat u zemlji u kojoj onaj ko podnosi zahtev boravi u tom trenutku i tu izvrši uplata”, objasnili su iz ove agencije.

U obrazac je potrebno upisati i tačnu adresu boravka na Kubi, a kako smo saznali, pečat o ulasku u zemlju imigracioni organi unose na pomenuti obrazac, a ne u pasoš.

Popunjavaju se i obrasci o zdravstvenom stanju i predaju sanitarnoj kontroli u bescarinskoj zoni.

Usled epidemije ebole u Africi, nakon pasoške kontrole, popunjavaju se i obrasci o zdravstvenom stanju i predaju sanitarnoj kontroli u bescarinskoj zoni.

Količina unetog novca u gotovini nije ograničena, a nije se menjala ni lista predmeta koji su dozvoljeni za unos prilikom ulaska u zemlju.

U prtljagu možete imati predmete za ličnu upotrebu, lični nakit, foto-aparat i kameru, laptop, sportsku i ribolovačku opremu, dve flaše pića i karton cigareta.

Srbija uvela vize Kubi

Srbija je 2023. godine uvela vize za državljane Kube, pa su nosioci ovog pasoša od 15. aprila u obavezi da podnesu zahtev za ovu dozvolu, bilo da u našu zemlju putuju poslovno, bilo turistički.

Srbija je od 2022. godine uvela vize za desetak zemalja posle kritika širom EU da ne usklađuje svoju viznu politiku sa politikom Unije, kao zemlje kandidata.

U prilog tome išla je i tadašnja izjava nemačke ministarke unutrašnjih poslova Nensi Fezer, da “Srbija mora da prilagodi svoju viznu praksu EU ako želi da postane kandidat za članstvo”.

Takođe, komesarka EU za unutrašnje poslove Ilva Johanson zapretila je da postoji mogućnost da EU suspenduje bezvizni sporazum sa Srbijom, ako njena vlada ne odustane od bezviznih aranžmana koje ima sa zemljama trećeg sveta.

B92

Kuba se pridružuje bloku BRIKS-a kao partnerska država, u nadi da će izgraditi pravedniji i demokratskiji svetski poredak, izjavio je danas predsednik, te karipske zemlje Migel Dijaz-Kanel.

“Kubi je čast da se pridruži BRIKS-u kao zemlja partner… Pet slova i velika nada za zemlje juga na teškom putu, ka pravednijem, demokratskijem, ravnopravnijem i održivom međunarodnom poretku”, napisao je predsednik Kube na platformi X.

Ranije je predsednik Rusije Vladimir Putin rekao da su članice BRIKS-a, na samitu u Kazanju usaglasile listu država partnera te asocijacije.

Prema rečima bolivijskog predsednika Luisa Arsea, njegova zemlja je takođe dobila ovaj status.

BRIKS je međudržavno udruženje osnovano 2006. godine, a Rusija je preuzela predsedavanje udruženjem 1. januara 2024. godine.

Ova godina je počela prijemom novih članica, te pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Južne Afrike, BRIKS sada uključuje Egipat, Etiopiju, Iran, UAE i Saudijsku Arabiju.

Rusko predsedavanje BRIKS-om održava se pod sloganom jačanja multilateralizma za pravičan globalni razvoj i bezbednost.

Borba.Info

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov doputovao je u ponedeljak, 19. februara, u zvaničnu posetu Kubi.

Predviđeno je da se šef ruskog ministarstva spoljnih poslova sastane sa predsednikom zemlje Migelom Dijas-Kanelom i ministrom spoljnih poslova Brunom Rodrigezom Pariljom…

Kako je saopšteno iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova, Lavrov planira da razgovara o pitanjima bilateralne saradnje, jačanju partnerstva među zemljama, povećanju trgovinske i ekonomske saradnje, kao i pitanjima međunarodne i regionalne agende.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iz Havane će Sergej Lavrov krenuti u glavni grad Venecuele, Karakas, gde će se sastati sa rukovodstvom zemlje.

Nakon toga, šef ruskog ministarstva spoljnih poslova će doći u Brazil, gde će učestvovati, na sastanku ministara spoljnih poslova G20.

U komentaru za Paragraph, doktor istorijskih nauka, profesor Sankt Peterburgskog državnog univerziteta Viktor Hejfec rekao je da Lavrov ide u Latinsku Ameriku, sa dva cilja:

„Prvo, treba da „sinhronizujemo političke satove“, odnosno da se sastanemo sa predstavnicima onih zemalja koje su deo ruske zone interesa i sa kojima Moskva aktivno sarađuje.

Drugo, razgovarajte o mogućnostima proširenja kontakata, na primer, sa Brazilom u okviru BRIKS formata.

Pošto je Lavrov pre svega diplomata a ne ekonomista, njegova poseta će najverovatnije biti usmerena na rešavanje političkih pitanja, smatra ekspert.

„Činjenica da se Lavrovljev put u Latinsku Ameriku poklopio sa posetom državnog sekretara Antonija Blinkena istom regionu je najverovatnije obična koincidencija.

Naravno i SAD i Rusija su zainteresovane za razvoj odnosa sa Latinskom Amerikom ali nisu usamljene – tu je i Kina“, objasnio je Hajfec.

On smatra da su latinoameričke zemlje zainteresovane da maksimiziraju diversifikaciju veza.

Oni ne žele da se ugledaju ni na koga drugog, a Rusija je za njih, jedan od tih partnera.

Podsetimo, Ekvador je prošlog vikenda odlučio da odbije isporuke ruske opreme Sjedinjenim Državama.

Ovo je saopštio ruski ambasador Vladimir Sprinčan posle sastanka sa predsednikom Danijelom Noboom.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šef diplomatije Evropske unije (EU) Žozep Borelj pozvao je Kubu da ojača ekonomske odnose sa Evropskom unijom.

Borelj je pozvao kubansku vladu da ojača svoje odnose s blokom, glavnim trgovinskim partnerom i investitorom, u odnosu na druge ekonomske aktere poput Kine i Rusije.

“Znam da se sada Kuba suočava, u konkretnom slučaju energije, električne energije i goriva, sa posebno teškom situacijom, te stoga moramo ojačati ekonomske veze sa Evropskom unijom”, rekao je Borelj, u sklopu posete Kubi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Istakao je da je blok od 27 zemalja glavni trgovinski partner Kube, koji čini 32 posto njene spoljnotrgovinske razmene u poređenju sa 8 posto iz Kine i 8 posto iz Rusije, te pruža najveću razvojnu pomoć.

“Jasno je da smo mi mnogo važniji od drugih ekonomskih aktera, kao što su Rusija ili Kina”, istakao je Borrell.

Njegove izjave dolaze skoro nedelju dana, nakon što su Rusija i Kuba potpisale ekonomske sporazume u desetak sektora, tokom posete Havani zamenika ruskog premijera Dmitrija Černišenka.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Šest visokih vojnih lica, koja su misteriozno umrla na Kubi u proteklih deset dana, možda su umrla od COVID-19 ili drugih bolesti uzrokovanih njihovim godinama.

Ovu verziju je u svom intervjuu za Lenta.ru izneo Nikolaj Kalašnjikov, savetnik direktora Instituta Latinske Amerike Ruske akademije nauka.

Kalašnjikov je napomenuo da se na Kubi razvila prilično teška situacija zbog porasta incidencije COVID-a 19.

Turističke baze i hoteli, koje su ranije koristili strani putnici, prebačeni su u privremene bolnice.

Osim toga, na Kubi postoje problemi sa lekovima: za njihovu proizvodnju zemlja uvozi neke od komponenti ali američke sankcije to uveliko komplikuju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Nedostaju i finansijska sredstva za povećanje proizvodnih kapaciteta.

„Sve ovo u zbiru dovodi do toga da je sada prilično težak period u borbi protiv kovida…

Smrti generala, naravno, mogu biti posledica svega toga“, rekao je Kalašnjikov.

Ekspert je naglasio da su sve spekulacije o zaveri za eliminisanje nepoželjnih generala lažne.

O misterioznoj smrti šest generala se saznalo ranije 29. jula.

Poslednji je poginuo Gilberto Antonio Kardero Sančez, koji se pridružio pobunjeničkoj vojsci Fidela Kastra 1957. godine i služio u Oružanim snagama Kube nakon revolucije.

Uzroci smrti svih vojnika nisu navedeni ali mediji i stručnjaci sugerišu da su svi oni mogli da se zaraze korona virusom tokom ličnog sastanka nakon protesta, koji su izbili u zemlji 11. jula.

Kubanska vlada ne komentariše okolnosti smrti generala.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Razmislite kako treba da reagujemo na ono što predlažete i o čemu se razgovara…”

Vladimir Putin je poručio zapadnim liderima da je Ukrajina za Moskvu na bezbednosnom planu `crvena linija` i da ne pokušavaju da vojnu infrastrukturu NATO prenose i u tu zemlju.

Predočio je da bi NATO-rakete u tom slučaju od Dnjepropetrovska ili Harkova do centralnih delova Rusije letele manje od deset minuta:

„Da li to treba da za nas bude crvena linija ili ne?

Kada je SSSR bio rasporedio svoje rakete na Kubi – do Vašingtona bi stizale za 15 minuta.

Da li je to tada bila crvena linija za Sjedinjene Države ili nije?“

Zapadnim liderima je u nastavku poručio:

„Razmislite kako treba da reagujemo na ono što predlažete i o čemu se razgovara.

Približavanje NATO infrastrukture granicama Rusije izuzetno je važna tema za bezbednost zemlje i naših građana“.

Dodao je da su se dva talasa širenja NATO prema granicama Rusije dogodila „u vreme kada nije bilo Krima, pre svih događaja koji su usledili nakon državnog udara u Ukrajini“:

„Naše tadašnje zabrinutosti bile su jednostavno ignorisane. Ne želim da koristim oštre reči, ali – otuda se samo pljuvalo po našim interesima“.

Osvrnuvši se na zakon kojim će Kijev proglasiti da Rusi nisu autohtoni narod Ukrajine, rekao je i ovo:

„To u Ukrajini pravi narode prve, druge i treće sorte. To veoma podseća na teoriju i praksu nacističke Nemačke.

Sam ukrajinski predsednik, Vladimir Zelenski, Jevrej je po nacionalnosti.

Ne znam da li on ima pomešanu krv, ali šta će oni tamo raditi sa takvim?

Hoće li im – kao u nacističkoj Nemačkoj – meriti lobanje i ostale delove tela da bi odredili ko je pravi arijevac, a ko nije?!“

Ruski predsednik je naglasio da Moskva ne može ostati ravnodušna prema takvim odlukama, jer su „moćan, ozbiljan udar na ruski narod u celini“.

Naglasio je da govoriti o Rusima kao neautohtonom narodu u Ukrajini nije samo netačno, već je smešno i glupo jer je u suprotnosti sa istorijskim činjenicama.

Naveo je su se svi ljudi koji su se 1654. godine prisajedinili Rusiji sebe smatrali i nazivali Rusima i pravoslavcima.

Fakti