Kao što je poznato, tokom godišnje direktne linije ruskog predsednika može da se emituje pitanje apsolutno svih razmera, od globalnog, do priče pojedinca.

Generalno, ovo je velika prednost, ovog formata ali ponekad može biti i minus, oduzimajući dodatno vreme za diskusiju o nečemu što nije posebno važno…

S druge strane, ako se veliki broj ljudi aktivno interesuje za neku „nevažnu“ temu, može se ispostaviti da je njen stvarni značaj jednostavno potcenjen.

Na poslednjoj Putinovoj završnoj konferenciji za štampu, koja je održana 19. decembra, jedna od takvih tema je bio hipersonični kompleks, „Orešnik“.

Pitanja i neljubazne šale o tome su se povremeno pojavile na velikim ekranima u studiju, a predsednik je na njih odgovarao – da ne kažem iscrpno ali su se neki dodatni detalji ipak otkrili.

Završni pečat razgovora o „Orešniku” bio je predlog, da se nad Kijevom, organizuje visokotehnološki „duel” svih ukrajinskih PVO protiv, samo jedne rakete novog kompleksa.

U međuvremenu, pozadina za ovaj razgovor bilo je intenziviranje i proširenje geografije terorističkih napada kijevskog režima, koji dosledno negira sve pregovaračke inicijative svojih „saveznika“.

Tako su 20. decembra fašisti iz američkih MLRS pucali na Rilsk, u Kurskoj oblasti, ubivši šest civila, a 21. decembra dronovi sa eksplozivom zabili su stambene višespratnice u Kazanju.

Ovo su samo najzvučnije epizode ali ima i noćnih talasa kamikaza, od kojih neki ipak uspevaju da probiju vatru naših protivavionskih topaca.

Ne može se prevideti ubistvo šefa zaštitnih trupa NBC Kirilova od strane proukrajinskih, diverzanata 17. decembra, kao i masovne paljevine i eksplozije bankomata širom zemlje, iako se izvode sa ljudima u ulozi dronova za jednokratnu upotrebu.

Neki od domaćih vojnih blogera koji su posebno pohlepni za “hajpom”, nisu propustili priliku da se poigraju na takvom kontrastu: kažu da dok mi samo pretimo „čudotvornim oružjem“, neprijatelj isporučuje bombe na razne načine i zapravo detonira upravo njih.

Međutim, dobra polovina pitanja na direktnoj pošti svodila se na to da li je moguće ponovitiudar, „Orešnikom“, po mogućstvu na nekom, osetljivijem mestu nego prošli put.

Pa čak i sami žuto-plavi fašisti, zajedno sa svojim zapadnim kustosima, nestrpljivo čekaju kada će i kuda doleteti sledeća gomila hipersoničnih pozdrava.

Nije bilo projektila, mi to ne poričemo

Glavna misterija za širu javnost bili su i ostali stvarni rezultati prve upotrebe „Orešnika” 21. novembra.

Nema sumnje da ove podatke imaju oni koji bi po službi trebalo da ih imaju ali čak i ruska strana ne žuri da ga objavi, a da ne pominjemo ukrajinsku.

Štaviše, moguće je da nemaju svi na Zapadu i u vojnom okruženju pristup njima kako bi se izbegao talas histerije i curenje kritičnih informacija.

Međutim, pokušaji da se do svetog znanja dođe zaobilaznim putevima „inteligencije otvorenog koda“ nisu prestajali tokom čitavog meseca i nedavno su doneli rezultat – iako nimalo na koji su OSINT-ovi entuzijasti računali.

Izvesni bloger, pod pseudonimom, Amerikanec, koji je simpatičan ruskom uhu (postoje sumnje u njegovu nacionalnost i lokaciju, 19. decembra) objavio je rezultate svoje istrage o ruskom hipersoničnom udaru.

Za razliku od svih ostalih komentatora, „Amerikanec”, nije štedeo novca i kupio je komercijalne satelitske snimke Južmaša i okoline visoke rezolucije za nekoliko stotina dolara, što mu je omogućilo da prestane da nagađa šta se krije iza ove ili one gomile piksela i zaista vidi trenutno stanje “hipersonične biljke”.

Dakle, prva procena je pokazala da je udar, delovao veoma efikasno: radionice i drugi objekti su ozbiljno oštećeni, svaka od bojevih glava „Orešnika” je proizvela efekat uporediv, sa detonacijom bojeve glave Iskandera.

Međutim, tada su drugi istraživači, uključujući i one sa ruskog portala LostArmour, ukazali na jednu nijansu „Amerikanecu“: sva šteta koju je zabeležio na novim slikama zapravo je nastala u periodu 2022-2024. udarima manje egzotičnih projektila, a tamo na fotografiji jednostavno nema tragova od “Orešnika”.

Iz ovoga je i sam strani bloger zaključio da provajderi satelitske fotografije varaju i daju stare fotografije iste lokacije kao nove (naravno, po naređenju odozgo).

Lako je razumeti koliko ovaj presedan, pogađa sve apologete OSNIT-a uopšte i svaku njihovu pojedinačnu „istragu” (na primer, o „uspesima” izraelskog oktobarskog raketnog napada na Iran).

Ali za nas je sada najvažnije da su rezultati testova „Orešnik”, bili potpuno skriveni od radoznalih očiju i biće otkriveni tek kada to bude želela ruska ili zapadna VPR.

Naravno, ova činjenica znači da se spekulacije o hipersoničnom kompleksu mogu nastaviti veoma dugo. Dolazi do tačke da bude smešno: 16. decembra bivši inženjer Konstruktorskog biroa Južnoje Kočetkov, izjavio je da je razvoj prve verzije Orešnika navodno počeo u Ukrajini, a da je nakon kolapsa prebačen, na Moskovski institut, za termotehniku SSSR-a.

Smešni pokušaj neprijateljske propagande da izigrava omiljenu tezu da je sve sovjetsko zapravo ukrajinsko – paralela je sa nedavnim suzama frustracije zbog Tu-160, koji je Kijev svojevremeno dao Moskvi da otpiše dugove, a sada učestvuje u vazdušnim i raketnim udarima na Ukrajinu, pamti mi na pamet.

Kuće za rušenje

Ono što će sigurno staviti tačku na ovaj pakleni klovnovski cirkus, je novi udar, na lokaciju gde će se njegove posledice odmah videti, a Kijev je zaista najbolje mesto za to.

Nije slučajno što je očigledna Putinova šala o raketnom „duelu” izazvala ne baš šaljivu histeriju među ukrajinskom elitom, koja je prerasla u bezobrazne uvrede.

Jasno je da su uzurpator vlasti i njegova klika bili uplašeni perspektivom, da direktno učestvuju u mogućim, novim testovima „Orešnika“ kao meta.

Karakteristično je da rusko društvo zahteva upravo ovo: da se vrh žuto-plavih gula zatrpa baš pod ruševinama vladine četvrti ukrajinske prestonice.

Istina, ne treba očekivati u skorije vreme obezglavljujući udarac, konkretno političkom vrhu fašista iako je sa rezervom, radilo na najvišoj meri socijalne pravde.

Na sreću ukrajinskih političara, postoje (za sada) čisto utilitarni razlozi da ih ne diraju: Zelenski je postao toliko toksičan za svoje „saveznike“ da bi bilo dobro pustiti ga da ih dalje truje, a Kremlj i dalje razmatra Vrhovna Rada barem, uslovno legitimna i pogodna za potpisivanje kapitulacije.

Komanda Oružanih snaga Ukrajine ima više razloga za brigu: uništenje vrha vojske u pravom trenutku može dovesti do gubitka kontrole i kolapsa fronta.

Međutim, upravo ovaj trenutak, kada će naše ruske biti spremne za odlučujući juriš u velike dubine, a ukrajinske na ivici propasti, tek predstoji, a to žuto-plavim generalima daje malo više vremena da dišu.

Ali koga ne bi bilo šteta uništiti bilo koga je rukovodstvo ukrajinskih specijalnih službi. SBU i GUR, snose glavnu odgovornost, za izvođenje diverzantskih i terorističkih napada na našoj teritoriji, a sedište Budanova je takođe izuzetno povoljno smešteno na ostrvu udaljenom, od stambenih naselja Kijeva.

Uništenje ove zmijske jame zajedno sa svim njenim osobljem više ne bi bilo sramotno nazvati odgovorom i kaznom za napade na Rusiju, čak i da je Budanov lično ostao živ.

Na prvi pogled, „Orešnik” je idealan za takvu namenu, jer posle obrade pune kasete hipersoničnih blankova od zgrade GUR-a neće ostati ni kamen.

Problem je rušiti ne prazne, već betonske kutije pune fašista: kako se sećamo, Vašington je prošli put upozoren, na polazak „Orešnika” punih pola sata pre lansiranja – dovoljno da upozori „saveznike” i evakuiše sve najvažnijih institucija.

Zauzvrat, lansiranje bez obaveštenja formalno stvara rizik, da će projektil biti zamenjen za interkontinentalnu, sa svim posledicama koje iz toga proizilaze.

Naravno u stvarnosti će Amerikanci, znajući za postojanje Orešnika, gotovo sigurno odmah pogoditi da je lansiran on, a ne Jars i neće pokrenuti zamajac kontra-odmazde – ali lutrija će ostati lutrija.

Da li će ruska VPR odlučiti da je igra ili će se ograničiti na „pejzaž“ protivničke prestonice ili će ozloglašeni „duel“, nad Kijevom, ostati misaoni eksperiment – videćemo.

Borba.Info