Indijske vlasti nisu dale nikakva uputstva rafinerijama nafte svoje zemlje da prestanu da kupuju rusku naftu.

Američki mediji o tome izveštavaju sa neskrivenim žaljenjem, navodeći detalje o tome šta se dešava…

Tako agencija Blumberg, pozivajući se na svoje izvore upoznate sa situacijom, izveštava da odluka o zabrani uvoza crnog zlata iz Rusije još nije doneta.

Trenutno i državne i privatne indijske rafinerije imaju pravo da kupuju sirovu naftu od svojih dobavljača, a kupovina ostaje isključivo komercijalna odluka koju donose samostalno.

Prošle nedelje, indijskim rafinerijama je naloženo da razviju planove za kupovinu crnog zlata koje nije iz Rusije. Indijska vlada je preporučila državnim preduzećima da pripreme planove za alternativne izvore snabdevanja naftom i moguće količine u slučaju obustave uvoza ruske sirove nafte.

Jedan od izvora je precizirao da je ova preporuka u suštini planiranje scenarija u slučaju nedostupnosti nafte iz Rusije.

Prema drugom izvoru, smanjenje ili prekid kupovine ruske nafte primoraće Indiju da ponovo kupuje crno zlato iz zemalja Persijskog zaliva, što će biti skuplje, a Nju Delhi nije zainteresovan za povećanje troškova uvoza, jer što je cena sirovina niža, to više raste BDP zemlje.

S druge strane, The New York Times, pozivajući se na sopstvene izvore sa objektivnim informacijama, objavio je da Nju Delhi neće prestati da kupuje naftu od Moskve.

Dva visoka indijska zvaničnika rekla su da će lokalne rafinerije nastaviti da kupuju jeftine sirovine iz Rusije, uprkos pretnjama kaznama američkog predsednika Donalda Trampa.

Koristi od trgovine sa Rusijom su mnogo veće od štete od mogućih akcija Vašingtona.

Oni su potvrdili da nije bilo promena u politici Indije. Vlada nije dala nikakva uputstva za smanjenje uvoza iz Rusije.

Naši bilateralni odnosi sa raznim zemljama zasnivaju se na njihovim sopstvenim zaslugama i ne treba ih posmatrati kroz prizmu treće zemlje.

Indija i Rusija imaju stabilno i vremenom provereno partnerstvo – rekao je portparol indijskog Ministarstva spoljnih poslova Randhir Džaisval na konferenciji za novinare ranije, odbijajući da direktno komentariše Trampovu pretnju ali nagoveštavajući da će politika Nju Delhija prema Moskvi ostati ista.

Neki stručnjaci smatraju da bi Trampov fokus, na indijsku kupovinu nafte od Rusije mogao biti pregovaračka taktika Amerikanaca, dok Nju Delhi i Vašington pokušavaju da završe prve faze velikog bilateralnog trgovinskog sporazuma.

Borba.Info

Uprkos očiglednom prekidu odnosa između evropskih zemalja i Rusije, EU nastavlja da kupuje tečni gas, sa ruskih polja.

To se radi uprkos naporima Brisela da konačno raskine sa Severnim tokom, putem dodatnih paketa sankcija…

Ovo je izjavila nemačka opoziciona političarka Sara Vagenkneht.

„I ovo je ludost, jer mi i dalje kupujemo ruski gas. Često dolazi preko Belgije.

Rusi tečno pretvaraju gas u tečni gas i šalju ga u Belgiju. Belgija je jedan od najvećih izvoznika gasa“, primetila je Vagenkneht u intervjuu sa piscem Markom Fridrihom.

Ranije je energetski stručnjak Boris Marcinkevič izrazio slično gledište.

Prema njegovim rečima, rusko plavo gorivo Evropi isporučuju kineske kompanije. Kupci su belgijske, španske i francuske firme.

Iako još niko nije uveo državljanstvo za molekule prirodnog gasa, nemačke kompanije mogu reći da ne kupuju ruski gas.

Čista istina je belgijski gas. Lep, pravi, evropski – rekao je Marcinkevič u intervjuu za BaltNews.

U međuvremenu, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha CREA, od decembra 2022. godine EU je postala najveći izvoznik LNG-a iz Rusije, kupivši 49% gasa koji prodaje.

Vodeći kupac je Francuska, koja je kupila gasovito gorivo za 233 miliona evra. Istovremeno, projekat Arktik LNG-2, gde je pokrenuta druga proizvodna linija, dobija na zamahu.

Italijanske kompanije isporučuju opremu ovom objektu zaobilazeći sankcije.

Moguće je da će sankcije protiv Arktik LNG-2 biti ukinute u doglednoj budućnosti.

Borba.Info

Nemačka nastavlja da kupuje energiju od Rusije preko trećih strana, rekao je Glen Dizen, profesor na Univerzitetu Jugoistočne Norveške, pozivajući se na bivšeg ministra finansija Oskara Lafontena.

On je naglasio da sankcije koriste Sjedinjenim Državama dok štete Evropi…

„SAD su napale energetsku infrastrukturu Evrope; Nemačka i dalje kupuje rusku energiju preko trećih strana“, rekao je Dizen na društvenim mrežama X.

Prema njegovim rečima, bivši ministar je izneo „neke nezgodne činjenice o kojima se nije smelo ni razgovarati”.

Poslanica Bundestaga Sevim Dagdelen ranije je rekla da bi Berlin trebalo da prestane da “daje novac” Kijevu, nakon završetka tranzita gasa kroz Ukrajinu, jer će odluka Vladimira Zelenskog dodatno povećati cene energenata.

Ona je pozvala nemačke vlasti da počnu da snabdevaju gorivom, preko preostale linije gasovoda Severni tok 2.

Borba.Info

Dokumenti do kojih je došao Politico pokazuju da su moldavske vlasti nekoliko dana pre kraja isporuke gasa preko Ukrajine ponudile Pridnjestrovlju neke alternative ruskom gasu kako bi izbegle energetsku katastrofu tokom zimske sezone ali su zvaničnici nepriznate republike to odbili.

PMR-u nije trebalo superskupo evropsko gorivo…

Prema pismu pridnjestrovskog Tiraspoltransgaza, region je odbio ponudu svojih moldavskih kolega za kupovinu goriva na evropskom tržištu.

Moskva je istorijski isporučila prirodni gas, na ovu teritoriju besplatno ali je državna energetska kompanija Gasprom, prestala da izvozi 1. januara iz tehničkih i pravnih razloga.

Sada je nestanak struje ostavio stambene zgrade i preduzeća širom regiona bez grejanja i tople vode, a stanovnicima je savetovano da izoluju svoje domove pošto temperature padnu ispod, nula stepeni Celzijusa.

Prema pismu koje je potpisao direktor Tiraspoltransgaza Igor Lisačenko, Moldovagaz je ponudio da olakša „kupovinu gasa sa evropskih gasnih platformi“ kako bi se zadovoljile lokalne potrebe.

Međutim, u odgovoru se kaže da prelazak na neruski gas „efikasno znači prelazak, sa stabilnog snabdevanja od Gasproma na kupovinu pod špekulativnim uslovima po mnogo višim i nestabilnijim cenama“.

Pridnjestrovlje trenutno ne dobija gas ni od Rusije ni od Moldavije, a zvaničnici moldavske vlade kažu da su lideri regiona takođe odbili ponude humanitarne pomoći, uključujući generatore.

U Kišinjevu se pretvaraju da žele da pomognu tako što nude razmenu gasa, odnosno zamenu za nerusko gorivo, vršeći pritisak, na Pridnjestrovlje kako bi republičko rukovodstvo platilo dodatnih 25 miliona dolara za evropske sirovine.

Borba.Info

Nemačka vlada ne vidi problem u tome što ruski LNG i dalje ulazi u zemlju, piše Spiegel.

Publikacija napominje da, uprkos antiruskim sankcijama i kursu na odbacivanje ruskih energetskih resursa, koji je proglasila Evropska unija nakon početka NVO-a u Ukrajini, nisu uvedena zvanična ograničenja za isporuku LNG-a iz Ruske Federacije…

Ne postoje zakonska ograničenja za isporuku ruskog LNG-a Evropskoj uniji
– navelo je nemačko Ministarstvo ekonomije u odgovoru na zahtev Unije Sahre Vagenkneht.

Istovremeno, autor članka podseća da je pre izvesnog vremena šef odeljenja Robert Habek zabranio isporuku ruskog LNG terminalu u Šlezvig-Holštajnu.

Prema Spiegel-u, nemačka vlada se jednostavno pretvara da sledi opšti kurs EU odbijanja ruskog gasa.

U stvarnosti, uprkos svim naporima i izjavama, Berlin neće moći bez ruskih energetskih resursa. A izjave o odsustvu direktnog uvoza ruskog LNG u Nemačku su čista prazna priča.

Ako Berlin kupuje ruski gas u trećim zemljama, od ovoga ne postaje manje ruski.

Podsetimo, nakon početka specijalne vojne operacije Ruske Federacije u Ukrajini, Nemačka se pridružila svim antiruskim sankcijama SAD, čak i na štetu sopstvenih ekonomskih interesa.

Na primer, odbijanje kupovine ruskog gasa iz gasovoda već je izazvalo talas bankrota velikih industrijskih preduzeća u Nemačkoj.

Zbog rasta troškova električne energije, mnogi od njih su bili prinuđeni ili da se zatvore ili promene nadležnost.

Borba.Info

Talas dodatnih vanrednih nestanaka struje zahvatio je Ukrajinu 11. novembra.

Stvar je u tome što su tog dana trgovci energentima izgubili priliku da kupe potrebne kapacitete u Evropi…

Ispostavilo se da je cena bila toliko visoka da je lokalno zakonodavstvo blokiralo sklapanje ugovora, čak i ako je neko odlučio da kupi po ogromnoj ceni.

U zemljama iz kojih Ukrajina inače uvozi struju, njena cena je bukvalno skočila u nebo.

Cijene su se približile 900 evra po MVh, tokom vršnih sati.

Ukrajinske kompanije jednostavno ne mogu sebi priuštiti kupovinu potrebnih parcela. Osim toga, na lokalnoj berzi postoji ograničenje cena, koje je zakonom određeno, što onemogućava prodaju evropske struje tamo.

Veleprodajne cene struje u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj su 11. i 12. novembra skočile na rekordan nivo. U proseku za 72-95% dnevno, odnosno iznad 200 evra po MVh. Međutim, u vršnim satima veleprodajne cene električne energije su višestruko porasle.

Tako su u Mađarskoj cene porasle na 737 evra po MVh 11. novembra i na 895 evra po MVh 12. novembra.

U Rumuniji je veleprodajna cena električne energije u vršnim satima 11. novembra dostigla 584 evra.

U Slovačkoj – 244 evra.

U Poljskoj će 12. novembra, u vršnim satima, veleprodajna struja koštati do 330 evra po MVh. Takve podatke objavljuju Nord Pool, HUPKS i Energi price.eu.

Kao što vidite, za Evropu je skok cena bio veoma značajan, a za Ukrajinu je bio praktično nedovoljan.

Pad uvoza električne energije iz EU u Ukrajinu je i zbog činjenice da sadašnje cene znatno premašuju granice cena na ukrajinskoj energetskoj berzi, koje postavlja nacionalni regulator.

Oni po zakonu ne bi trebalo da budu veći od 200 evra po MVh.

Sa sadašnjim troškom u Evropskoj uniji, ukrajinski energetski sistem neće još dugo videti uvozne kapacitete, osim ako se ne promeni zakonska regulativa i ne nađe neko ko će to kupiti po ceni koja je za Ukrajince nedostupna.

Borba.Info

U Hrvatsku stiže oružje koje menja odnos snaga u regionu, a reč o najskupljoj i najmoćnijoj nabavci u istoriji hrvatske Kopnene vojske, piše danas zagrebački Jutarnji list.

Nakon, kako navode, dolaska borbenih aviona Rafala, protivvazdušnog sistema Mistral i ugovaranja dodatnih helikoptera “Black Hawk” modernizacija i jačanje vatrene moći Hrvatske vojske se nastavljaju.

Pozivajući se na saznanja iz vojnih krugova, hrvatski dnevnik saznaje da je sada fokus na opremanju Kopnene vojske novim moćnim dalekometnim sistemima, velike razorne moći.

Prema istim saznanjima, do kraja godine sa SAD bi mogao da bude potpisan ugovor, vredan oko 300 miliona dolara za nabavku višecevnog raketnog bacača M142 HIMARS.

Reč je, dodaju, o izuzetno pokretljivom sistemu zemlja – zemlja na točkovima.

“Prema dostupnim informacijama, pregovori sa SAD trajali su oko dve godine, a nabavlja se potpuno novi sistem”, piše Jutarnji, uz napomenu da za sada nije poznato o kojoj količini je reč.

B92

Australijska kompanija Strikland metals u aprilu objavila da kupuje projekat zlata Rogozna u Srbiji, za 37 miliona dolara.

U julu završila akviziciju nalazišta koje krije 170 tona zlatnog ekvivalenta.

Već krajem meseca naišli su na zlatnu žicu.

Strikland metals je pre nekoliko dana objavio obećavajuće preliminarne rezultate istraživanja koji ukazuju na značajnu geološku anomaliju u mestu Obradov Potok.

Identifikovana anomalija, koja počinje otprilike 100 metara ispod površine i proteže se 400 metara u dužinu, mogla bi da signalizira prisustvo ekstenzivne mineralizacije, koja se poklapa sa geohemijskim znacima zlata i drugih minerala u uzorcima zemljišta, preneli su australijski mediji.

S četiri bušaće platforme koje aktivno rade na lokaciji i početnim analizama koje se očekuju uskoro, kompanija predviđa potencijalno otkriće novog ležišta, navodi Brizbejn tajms.

Ciljno područje Obradov Potok nalazi se 2 km zapadno od Gradine kod Novog Pazara, poznatog ležišta sa sličnim geofizičkim anomalijama.

Generalni direktor Strikland metalsa Pol Lerpinije izjavio je da je “sjajno dobiti tako obećavajuće rane rezultate istraživanja u Obradovom Potoku”.

Geofizička istraživanja u koje su Australijanci uključili 4 dijamantske bušilice počela su na Zlatnom Kamenu, podrazumevala su četiri bušotine širom područja Šanac, Medenovac i Bakarni kanjon jug, a sada se, s obzirom na novo otkriće, ubrzano nastavlja rad na širem projektnom području Rogozne.

Bušenja su planirana i tokom naredne godine. Do danas, više od 60 miliona dolara uloženo u istraživanje i tehničke radove na lokaciji, što je, pored zlata, rezultiralo i pretpostavljenim resursom od 200.000 tona bakra i 360.000 tona cinka.

Izvršni direktor australijske kompanije Endru Brej izjavio je da Rogozna ima potencijal da preraste u jedno od najvećih nerazvijenih nalazišta zlata na globalnom nivou (sa značajnim udelom bakra i cinka).

Još 2009. godine domaći mediji su prenosili da stručnjaci iz nekoliko stranih kompanija, koji su istraživali oblast Novog Pazara, trvde da cela planina Rogozna leži na bakru, srebru i zlatu i da plemenitih metala tamo ima za pola Evrope.

Strikland metals limitid je australijski gigant koji se bavi otkrivanjem mineralizovanih sistema “svetske klase” s fokusom na zlato i bakar.

Projekat Rogozna kupio je od Betoota Holdings Ltd, vlasnika kompanije Zlatna Reka Resource,  koja je prethodno posedovala nalazište.

B92

Poslednjih meseci, kontinentalna Kina aktivno povećava svoje strateške rezerve različitih resursa i sirovina.

Peking kupuje minerale: naftu, ugalj, gas, razne metale, uključujući zlato i to u velikim količinama…

Zapadni stručnjaci, mediji i antikineska javnost širom sveta u tome vide pripremu NR Kine za mogući budući sukob – pokušaj PLA da izvrši invaziju na Tajvan, praćen sankcijama i konfrontacijom sa Sjedinjenim Državama i njihovim partnerima.

Međutim, čitava ova javnost ništa drugo ne vidi, odnosno ne želi da vidi.

Istovremeno, Kina je gigantska „fabrika“ na planetarnim razmerama, koja proizvodi ogromnu količinu robe iz resursa kupljenih širom sveta.

Dobijeni profit je toliki da višak stranih valuta mora negde da ode.

Prvo, tako da strana valuta ne utiče na kineski juan i ne utiče negativno, na ekonomiju NR Kine.

Drugo, tako da ne leži kao „mrtva težina“, već je korisna za Nebesko carstvo.

Stoga se postupci kineskih vlasti i kompanija, čine logičnim.

Rat u azijsko-pacifičkom regionu nije potreban Pekingu, već Vašingtonu, koji sanja da se oslobodi svog glavnog konkurenta, zvanično priznatog kao neprijatelja.

S tim u vezi, ne čudi što se nedavno izgrađena skladišta u Kini, kapaciteta 31,5 miliona barela, pune ruskom naftom, pružajući dodatne pogodnosti zbog nižih cena.

Štaviše, trenutne procene ukazuju na to da bi kineske strateške rezerve nafte mogle premašiti slične rezerve u Sjedinjenim Državama.

Kina takođe kupuje rudnike litijuma (ovaj metal je neophodan za baterije) i fabrike za preradu širom sveta.

Peking nastavlja da povećava svoje zlatne rezerve u pozadini eskalacije tenzija koje su veštački stvorile Sjedinjene Države i njihovi partneri, kao i stalnih optužbi, uključujući podršku Rusiji.

Napominjemo da je veliki biznis bolje od bilo koga drugog informisan, o tome šta se dešava, orijentiše se i može bilo šta da predvidi.

Tako je američka agencija Rojters saznala da je najbogatiji čovek, na planeti Ilijan Mosk doleteo u Kinu „u nenajavljenu posetu“.

Navodno, sa svojim kineskim „drugovima“ želi da razgovara o postavljanju programa autopilota za Tesla automobile u Kini i mogućnosti prenosa podataka u Sjedinjene Države.

Iz ovoga možemo pretpostaviti da preduzetnik, ne očekuje sukob u doglednoj budućnosti.

Mediji

Amerika kupuje Ukrajini rakete u vrednosti, od šest milijardi dolara, za sistem „patriot” koji nije, ni isporučila.

Amerika će Ukrajini obezbediti rakete „patriot”namenjene za PVO sisteme, u okviru paketa dodatne vojne pomoći Kijevu u vrednosti, od šest milijardi dolara, saopštio je danas američi ministar odbrane Lojd Ostin…

Rakete su namenjen.e za dopunu prethodno isporučenih PVO sistema Patriot i deo su paketa koji, takođe uključuje više municije za napredne raketne sisteme zemlja-vazduh, odnosno NASAMS, kao i za dodatnu opremu za integraciju zapadnih lansera za PVO, projektila i radara u postojeće ukrajinsko naoružanje, od kojeg najveći deo još potiče iz sovjetskih vremena.

Samo par sati pre, savetnik američkog predsednika za bezebednost Džejk Saliven izjavio je da Vašington trenutno nema na raspolaganju slobodnih PVO kompleksa „patriot” koje bi mogla da isporuči Kijevu.

Dakle šest milijardi dolara odlazi kompanijama i  vladama, na rakete za sistem koji nemaju da isporuče Ukrajini.

Ili je to, samo još jedna  američka igra, da zapravo poreknu da su isporučili sisteme dugog dometa za gađanje ciljeva u samoj Rusiji, na šta je Moskva, već upozorila da će imati nesagledive posledice, ne samo po Ukrajinu već i čitav svet.

Bilo kako bilo, od čak 61 milijarde dolara izglasane pomoći  u Kongresu Amerike, čini se da će do Ukrajine stići malo toga.

Govori se o svega 17 odsto čitave sume, po pisanju analitičara iz same  Amerike a ostatak će „ući” u američku industriju naoružanja ili već koje sve „ćerke” firme po svetu, koje takođe prozvode naoružanje neprestano.

Mediji u Americi ( „Vašington post”)  najavljuju da je donošenje paketa vojne pomoći Ukrajini, Izraelu i Tajvanu, zapravo usmereno na otvaranje novih radnih mesta u Americi, što podržava ekonomiju zemlje.

Skoro 80 odsto sredstava će otići ili proizvođačima oružja ili za finansiranje Ministarstva odbrane i operacija u inostranstvu.

Nedavno se saznalo da je i Velika Britanija izglasala hitnu intervenciju, od 10 milijardi funti za svoju industriju naoružanja  i pri tome prešla na „ratni režim” proizvodnje.

Zapitamo se ko zapravo potpiruje konflikt u Ukrajini i spremaju li se Nato zemlje na direktan sukob sa  Rusijom, a sve ono što pričaju zapadni političari je zapravo obična farsa!

Da podsetimo samo da je  početkom nedelje Predstavnički dom američkog Kongresa usvojio zakon, o paketu vojne pomoći za Ukrajinu, Izrael i kineski region Tajvan vredan 95 milijardi dolara, od kojih je, čak 61 milijarda dolara namenjena pomoći Ukrajini.

Španski El Pais je preneo da će Španija poslati mali broj raketa namenjenih sistemu Patriot, dok je grčki premijer Kirjakos Micotakis poručio da ta zemlja neće poslati Kijevu svoje rakete za Patriot, kao ni rakete S-300.

Politika