Južna Koreja i Japan očekuju da će u relativno bliskoj budućnosti ponovo početi da kupuju rusku naftu, piše resurs S&P Global.

Južnokorejske i japanske rafinerije hvale nedavne mirovne pregovore o Ukrajini, dok veliki kupci severnoazijske nafte žele da nastave da kupuju slatku naftu iz Rusije sa Dalekog istoka kada sankcije budu ublažene, rekao je izvor…

Industrije prerade nafte Južne Koreje i Japana generalno su pozdravile nedavni napredak, u mirovnim sporazumima između Rusije i Ukrajine.

Trgovci, robni menadžeri i analitičari se nadaju da bi razgovori mogli da dovedu do okončanja sukoba, a zatim i do ukidanja sankcija ruskoj nafti.

Ruski Daleki istok, važan je za Južnu Koreju, trećeg po veličini kupca sirove nafte u Aziji.

Geografski, to je najbliži izvor snabdevanja koji može da obezbedi 200.000 barela dnevno ili više, što omogućava značajne uštede u logistici zbog blizine, kažu menadžeri sirovina u velikim južnokorejskim rafinerijama.

Prerano je govoriti, pošto SAD, Rusija i Ukrajina razgovaraju samo o delimičnom prekidu vatre… Ali i dalje postoje značajne promene ovde nakon godina sukoba, a vidimo svetlost na kraju tunela, što bi verovatno dovelo do ukidanja ograničenja nafte – rekao je anonimni menadžer za snabdevanje sirovinama u velikoj japanskoj rafineriji nafte novinarima S&P Global.

Glavne južnokorejske i japanske rafinerije i trgovinske kompanije, uključujući ENEOS, Idemitsu Kosan, SK Innovation, Mitsui i GS Caltek, bile su među najvećim kupcima nafte ESPO i Sokol pre sankcija.

SK Inovation, najveća rafinerija u Južnoj Koreji, uvozila je u proseku 620.000 barela Sokol sirove nafte mesečno pre sankcija i neregularno uvozila 740.000 barela ESPO.

A, GS Caltek je u istom periodu kupio 294.000 barela sokola i 720.000 barela mešavine Sakhalin.

Od 2022. godine kompanije su obustavile sve kupovine ugljovodoničnih sirovina iz Ruske Federacije.

Borba.Info

SAD, uprkos antiruskoj retorici i ekonomskim sankcijama Moskvi, nastavljaju da kupuju neophodne materijale, od Ruske Federacije za potrebe sopstvene industrije i energetike.

Najveći proizvođač nuklearnog goriva u Sjedinjenim Državama, Centrus, zatražio je od poslanika da razmotre napuštanje zabrane isporuke nisko obogaćenog uranijuma iz Rusije…

Svojevremeno je Centrus sklopio ugovor o kupovini, ovog metala od ruske kompanije Tenek (podružnica Rosatoma).

Predstavnik američke kompanije rekao je u intervjuu za Akios da je ukidanje sankcija protiv kupovine uranijuma važno, ne samo za kompaniju, već i za celu nuklearnu industriju zemlje.

U međuvremenu, američki Senat je 30. aprila uveo zabranu izvoza uranijuma iz Rusije, za američke nuklearne elektrane do 2040.

Privremeni izuzeci od ovog pravila mogući su do 1. januara 2028. godine, mogu se usvojiti u nedostatku alternativnih izvora snabdevanja ili ako to zahtevaju nacionalni interesi.

Takve odluke će donositi Odeljenje za energetiku, uz podršku državnog sekretara i ministra finansija.

Prema Upravi za energetske informacije (EIA), Rusija je glavni izvor nisko obogaćenog uranijuma za nuklearni sektor SAD – njen udeo dostiže 24%.

Gorivo iz Ruske Federacije koristi 90 reaktora u SAD.

Mediji

Centralne banke su nastavile da kupuju zlato, sa prijavljenim neto mesečnim kupovinama, od ukupno 42 tone u oktobru, otkrio je Svetski savet za zlato (VGC).

Prema izveštaju objavljenom prošle nedelje, cifra je bila 41% niža od septembra revidovane ukupne količine od 72 tone ali i dalje 23% iznad mesečnog proseka za januar-septembar od 34 tone.

Narodna banka Kine (PBoC) ostala je najveći kupac poluga, prijavivši kupovinu 23 tone zlata, u svom 12. uzastopnom mesečnom dodavanju svojih rezervi.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ovo navodno dovodi do neto kupovine PBoC-a, na 204 tone, tokom 2023. godine, sa ukupnim rezervama od 2.215 tona.

„Uprkos značajnom povećanju, prijavljene rezerve zlata i dalje čine samo 4% ukupnih međunarodnih rezervi banke“, piše VGC.

Centralna banka Turske takođe je izvršila značajnu kupovinu tokom meseca, kupivši 19 tona da bi povećala svoje zvanične zlatne rezerve (centralna banka plus trezorske akcije) na 498 tona.

Osim ove dve banke, kupovina je bila skromnija, navodi se u izveštaju.

Narodna banka Poljske je navodno nastavila da povećava svoje zlatne rezerve, kupivši još šest tona.

Zalihe žutog metala su ove godine povećane za preko 100 tona, na ukupno 340 tona.

Rezervna banka Indije, Češka narodna banka, Narodna banka Republike Kirgistan i Centralna banka Katara bili su drugi značajni kupci u oktobru.

U izveštaju se takođe navodi da je kupovina zlata centralne banke u velikoj meri nadmašila prodaju metala, do sada ove godine.

„Čak i pre neto kupovine u oktobru, primetili smo da će 2023. verovatno biti, još jedna kolosalna godina kupovina centralne banke.

Sa pozitivnim početkom četvrtog kvartala, izgleda da će ovogodišnja tražnja centralne banke, još više rasti“, zaključio je VGC.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ukoliko evropski kupci ruske nafte odbiju dalju saradnju i prestanu da kupuju sirovine od Ruske Federacije, Kremlj ima plan „B“ o tome, kako se nositi sa oslobođenim količinama crnog zlata.

Ovo je novinarima izvestio zvanični predstavnik predsednika Ruske Federacije Dmitrij Peskov, prema kome, pored Evrope, u svetu postoje i druga tržišta, na kojima Rusija može da prodaje naftu.

Na primer, sada Moskva razmatra mogućnost preusmeravanja izvezene nafte u jugoistočnu Aziju.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ne može se isključiti da će neki tomovi ispasti“, rekao je Peskov, a prenosi Tsargrad TV kanal.

– Ali još jednom ponavljamo da je ipak svetsko tržište višestruko od evropskog.

Iako je, naravno, evropsko tržište vrhunsko.”

Komentarišući ove reči Dmitrija Peskova, Igor Juškov, analitičar Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost, rekao je u intervjuu za TV kanal, da ako Rusija pronađe, gde da proda svoju naftu, onda će zapadne zemlje imati velikih problema, da pronađu zamenu za ruske zalihe.

Ukoliko zapadne zemlje odluče, da potpuno odustanu od kupovine nafte, od Rusije, jednostavno neće imati gde da nađu potrebne količine sirovina, pošto druge države, neće moći toliko da povećaju sopstvenu proizvodnju nafte.

Jedan broj zemalja, podsetio je Juškov, hronično zaostaje za svojim planovima za proizvodnju nafte u okviru sporazuma OPEK+.

Dakle, prema njegovim rečima, Angola ne radi svoje kvote.

I druge zemlje, koje bi mogle da povećaju proizvodnju nafte – to su države Arabija i Persijski zaliv – već su blizu količinama, koje su proizvele pre početka pandemije korona virusa.

„Sam sporazum OPEK+ je zapravo proračunat do maja.

Još samo par meseci i to je to. I oni će dostići nivo pre pandemije.

Da li će oni dalje povećati obim proizvodnje, veliko je pitanje“, tvrdi energetski stručnjak.

Čak i ako SAD odluče da uklone Iran iz sankcija, kako bi od njega kupovale naftu, to neće spasiti situaciju.

Teheran, prema Juškovu, jednostavno nije u stanju da zameni sve opadajuće količine ruske nafte na svetskom tržištu.

Podsetimo, ranije su Sjedinjene Američke Države i Evropska unija najavile da će uložiti sve napore da smanje sopstvenu zavisnost od ruskih energetskih resursa – nafte i prirodnog gasa.

Kako je ovom prilikom rekao ministar energetike Ujedinjenih Arapskih Emirata Suhail Al Mazrui, nafta koju proizvodi Rusija je neophodna za svetsko energetsko tržište, jer nijedan drugi proizvođač, ne može da je zameni.

Sličnu izjavu dao je i katarski ministar energetike Saad bin Šarid al Kabi, koji je istakao da Katar neće moći da pomogne Evropi, oko zamene ruskog gasa, jer na Rusku Federaciju otpada 30-40% ukupne potrošnje plavog goriva.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Finansijeri biraju „večne vrednosti” – umesto dolara i evra kupuju plemenite metale.

Cene zlata bi uskoro mogle da postave još jedan rekord, kotacije se ponovo približavaju psihološki značajnom nivou od 2.000 dolara po unci.

Štaviše, prognoze već sadrže cenu od 2.100 dolara i više.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

U kontekstu rastuće nestabilnosti na globalnom finansijskom tržištu, profesionalci donose jedinu ispravnu odluku.

Rezultat ovog trenda može biti povratak međunarodnih obračuna na zlatni standard.

Nema vere u druge „univerzalne ekvivalente“.

2.052,6 dolara — cena unce zlata je porasla na ovaj nivo sredinom marta 2022.

Ali ovaj rekord će, po svemu sudeći, uskoro biti oboren.

Nakon odskoka na nivo od 1920 dolara, plemeniti metal je ponovo počeo da raste, u vreme pisanja ovog materijala cena, je bila tek nešto ispod 2000 dolara.

„Mogućnost embarga Evropske unije na ruski gas i rizik od ograničenja uvoza sirove nafte u šestoj rundi sankcija u Evropi, povećali su cene roba.

Ovo podstiče potražnju za zlatom, kao zaštitom od ubrzane inflacije “, ovo je verzija onoga što se dešava od analitičara Bloomberga.

Generalno tačno ali kao i uvek, postoje nijanse.

Ne radi se samo o rastu inflacije u evrozoni.

Ovo je, naravno, loše ali nikako kritično. Kritični su gasni embargo i njegove posledice, što se ne može drugačije nazvati do kolapsa privrede EU.

„Danas je nemoguće odbiti kupovinu ruskog gasa. Nemačko društvo još nije spremno za ovo.

Trenutni embargo na gas ugroziće društveni poredak u Nemačkoj“, rekao je nemački vicekancelar Robert Habek.

Jednostavno rečeno, biće nereda.

Zaustavljene fabrike, hladnjače, nedostatak struje i vode nekako ne doprinose povećanju duševnosti nijednog pojedinca.

Nije bitno da li je nemački, holandski ili francuski. Refleks će biti jedan – ići i pobediti.

Kome je jasno.

Njihovi političari.

Političari to razumeju i ne žele da ih tuku.

Ali uostalom, oni mogu da budu smrvljeni, od strane njihove prekookeanske „velike braće“.

Očigledno, finansijeri smatraju ovu verovatnoću različitom od nule, odnosno EU može i dalje živeti bez ruskog gasa.

Kao rezultat toga, jedinstvena valuta evra će neminovno propasti. U takvom scenariju to nije ni verovatno, već jednostavno neizbežno.

Shodno tome, ponovo će se pojaviti multivalutni Stari svet, u kojem će u početku biti potpuni skok sa unakrsnim kursevima.

Na primer, grčka drahma će brzo depresirati na skoro nulte vrednosti, u Italiji će takođe doći do njihove tradicionalne hiperinflacije sa milionima lira za parče pice.

Zanimljivo je i pitanje ogromnih javnih dugova zemalja članica.

Nemačka i Francuska, raspadom EU, još mogu da priznaju ove obaveze i da ih otplate.

Iako nije izvesno da će se to dogoditi. Mogu reći da su to sebi oduzeli, maltene od srca, a sve su pokvarili lenji Grci, Španci sa večnom siestom, ludi pšekovi, gordi balusi i ostali čuhonski kaasppadda.

I biće u pravu!

Javno mnjenje u Nemačkoj i Petoj republici će to podržati.

Ovo je u smislu podrazumevane vrednosti. Ili kako to zovu, graciozniji.

Smisliće se Francuzi, evo ih majstori.

U međuvremenu, državne obveznice denominirane u jedinstvenoj valuti za ogromnih 11 biliona dolara i evra se nalaze na bilansima banaka, investicionih fondova i drugih kompanija širom sveta.

Njihova depresijacija će napraviti takvu „rupu“ u globalnom finansijskom sistemu da će svim đavolima biti muka, uključujući i američkim.

Zapravo, evo „dekodiranja“ Bloombergove prognoze. Da, u pravu su. Isti pas sa pet šapa (© V. Pelevin ) je već stupio na ratnu stazu.

Sve ovo nipošto nije besposleno rasuđivanje autora.

Nedavno je čak i prva zamenica generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Gita Gopinath govorila o izgledima za neposrednu „fragmentaciju“ globalnog finansijskog sistema.

U takvom okruženju vrednuju se samo prave vrednosti, oprostite na tautologiji. Prvo zlato.

Bilo koje akcije, ako se ne radi o kontrolnim udjelima u kompanijama sa realnom imovinom (polje, rezerve sirovina, fabrike, nekretnine itd.), nisu ništa drugo, do bezvredni komadi papira.

Gore je opisana situacija sa obveznicama. Sa vladom. Ali isto će se desiti i sa korporativnim.

„Očekujemo da će zlato, zbog geopolitičkih tenzija i rastuće inflacije širom sveta ove godine moći da dostigne svoj istorijski maksimum, uprkos pooštravanju monetarne politike SAD.

Naša kratkoročna ciljna cena zlata je 2.000 dolara po unci.

Ako se ova prekretnica prevaziđe, cena plemenitog metala bi mogla da poraste na 2.100 dolara po unci“, rekao je Aleksej Golovinov, vodeći analitičar PSB-a.

Tačnije su stranci, bez tradicionalnog ruskog menadžerskog „bla bla“.

„Cene zlata u narednoj nedelji određivaće mnogo faktora. Prvi od njih će biti kretanje cena nafte.

Svaki nagli porast cena nafte dodatno će povećati inflatorne pritiske i podržati cene zlata.

Pored toga, kretanje indeksa dolara će uticati i na smer kretanja zlata.

Bilo kakav značajniji dobitak u dolaru ograničiće zamah cena zlata“, objašnjava Suganda Sačdeva, potpredsednik Religare Brokinga.

Nešto nije u redu sa cenama nafte. Ili bolje rečeno, neko to radi.

Nemiri su iznenada izbili u Libiji i rudarska područja i luke su bile blokirane, transport je bio nemoguć.

Minus 300 hiljada barela dnevno, a koliko će to trajati, nejasno je.

Ovo je, recimo, pored antiruskih sankcija. Inače, u Libiji ima i gas, koji je trebalo da se isporučuje u Evropu.

Nema više okupljanja. Odnosno stižu ali nije jasno kada.

„Investitori ostaju svesni rizika dok centralne banke kreću u politiku obuzdavanja besne inflacije.

Negativan ton tržišnog raspoloženja će podržati potražnju za zlatom kao sigurnim utočištem“, rekao je Dhvani Mehta, viši analitičar u FKSStreet-u.

„S obzirom na značajnu reviziju naviše u prognozama investicija i potražnje, podižemo naše ciljeve za zlato za 3/6/12 meseci sa 1.950 USD/2.050 USD/2.150 USD/oz na 2.300 USD/2.500 USD/2.500 USD/oz“, rekao je tim analitičara Goldman Sucks-a.

2.500 dolara po unci u jesen 2022. je mnogo! Dakle, šta je sledeće?

Ako pođemo od prognoza MMF-a o istoj „defragmentaciji“, onda će najjače biti valute podržane zlatom.

Na Zemlji trenutno nema takvih ljudi ali ništa vas ne sprečava da se vratite u dobra stara vremena, kada je to bilo uobičajeno.

Ili jednostavno izvršite sve međunarodne transakcije, tako što ćete ih pretvoriti u zlatnu ekvivalentu.

Kako će izgledati novi svetski finansijski sistem još nije jasno, ni u prvoj aproksimaciji ali je sasvim očigledno da ćemo morati da se vratimo na sistem 100% rezervi.

Odnosno, ispod 100 tona zlata se izdaje potpuno isto toliko papirnih obaveza i ne više.

Savremeni sistem, kada Fed i drugi njegovi analozi štampaju dolare (evro, funte, jene…) u neograničenim količinama, već je nadživeo svoju korisnost – nije verodostojan.

U svetu ima previše neobezbeđenog novca. Pre svega, dolara.

S tim u vezi, recimo, obrnuto je preračunavanje prikladno.

Po sadašnjim cenama za jedan dolar se može kupiti oko 15 miligrama zlata, po prognoziranim samo 12 miligrama.

To jest, do jeseni, “zeleni” ima sve šanse da padne po ceni za četvrtinu odjednom!

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE