Pseudomonas aeruginosa jedna je od najpodmuklijih bakterija koje vrebaju u bolnicama.

Svake godine ubija oko 559.000 ljudi širom sveta. To jest, mikrob oduzima živote celom gradu veličine Bostona u Sjedinjenim Državama ili Rjazanja u Rusiji…

Ova bakterija ne samo da preživljava u uslovima u kojima većina mikroba ugine – ona ​​je evoluirala da koristi modernu medicinsku tehnologiju protiv nas.

Neočekivano otkriće

P. aeruginosa je poznata po svojoj otpornosti na antibiotike.

Prema nedavnim medicinskim studijama, više od 70% sojeva ove bakterije pokazuje otpornost, na najmanje jedan lek, a 15% njih je otporno na sve glavne klase lekova.

Na primer, u Indiji i Brazilu, gde stopa bolničkih infekcija dostiže 20%, P. aeruginosa je izazvala epidemije upale pluća kod novorođenčadi na jedinicama intenzivne nege.

Napada pluća, urinarni trakt i krv.

Prema rečima lekara za zarazne bolesti, ovaj mikroorganizam je posebno opasan za pacijente sa oslabljenim imunološkim sistemom, za one na mehaničkoj ventilaciji ili sa otvorenim ranama nakon operacije.

Ali najveća misterija povezana sa P. aeruginosa dugo je ostala nerešena.

Naučnici nisu razumeli kako bakterija preživljava u sterilnim uslovima, gde, čini se, uopšte nema izvora hrane za nju?

Odgovor se pokazao šokantnim u bukvalnom smislu reči, kada je u maju 2025. godine najnovija studija objavljena u autoritativnom, naučnom časopisu Cell Reports.

Mnogi stručnjaci već kažu da je publikacija sposobna da preokrene ustaljene ideje o bolničkim infekcijama.

Dijeta superbakterija

Naučnici sa Univerziteta Brunel u Londonu otkrili su da se P. aeruginosa može hraniti medicinskom plastikom.

Proučavajući soj bakterije iz pacijentove rane, identifikovali su enzim, pod nazivom Pap1 koji razgrađuje polikaprolakton (PCL) materijal, koji se koristi u šavovima, stentovima i hirurškim mrežama.

Eksperimenti su pokazali da za 48 sati bakterije mogu da razgrade do 30% plastične folije, pretvarajući je u lako svarljive molekule ugljenika.

Kada je gen Pap1 ubačen u E. coli, on je takođe počeo da razgrađuje PCL. A uklanjanje gena iz P. aeruginosa lišilo ju je ove sposobnosti.

Ali najzabrinjavajuće je to što su fragmenti plastike učinili više od pukog, hranjenja bakterija: stimulisali su ih da formiraju biofilmove. Ove strukture, koje podsećaju na oklopljene kolonije, 1.000 puta su otpornije na antibiotike od slobodno plutajućih bakterija.

To je dvostruki udarac…

Bakterija ne samo da pronalazi hranu, u sterilnom okruženju, već i gradi tvrđave od plastike.

— Profesor biomedicinskih nauka Ronan Makarti, glavni autor studije, Univerzitet Brunel (London).

Naučnici su takođe pronašli slične enzime kod drugih patogena, kao što su Staphylococcus aureus i Klebsiella pneumoniae.

To znači da problem može biti veći: čak 60% medicinskih uređaja sadrži polimere koji potencijalno mogu poslužiti kao „hrana“ za mikrobe.

Otkriće Pap1 nas tera da preispitamo naš pristup, bezbednosti u medicini.

Biorazgradive plastike, poput PCL-a, smatrane su probojem — one se postepeno rastvaraju u telu bez potrebe za uklanjanjem. Ali sada je jasno da njihova „zelenost“, ide na ruku superbakterijama.

Problem je pogoršan činjenicom da su standardni protokoli dezinfekcije nemoćni protiv biofilmova.

Čak, ni ultraljubičasto svetlo i antiseptici ne prodiru u njihove slojeve.

Istraživanje iz 2024. godine dokazalo je da 40% bolničkih površina, uključujući tastature i kvake na vratima, sadrži mikropukotine gde biofilmovi P. aeruginosa ostaju nevidljivi za čišćenje.

Prema podacima SZO, bolničke infekcije pogađaju 7% pacijenata u razvijenim zemljama i 15% u zemljama u razvoju. Sa pojavom bakterija koje jedu plastiku, ovi brojevi bi mogli da se povećaju.

Plastika naspram pacijenata?

Da li je zaista nemoguće bilo šta učiniti? Da, može se i treba učiniti!

Naučnici predlažu:

1. Hitno proučiti rasprostranjenost, enzima koji razlažu plastiku među patogenima. Već je poznato da Aspergillus fumigatus, gljivica ubica, takođe luči slične enzime.

2. Razviti nove materijale za medicinske uređaje. Na primer, u Japanu testiraju polilaktidne implantate sa jonima srebra koji ubijaju bakterije pri kontaktu.

3. Pojačati praćenje površina u bolnicama. Nemačke klinike uvode robote sa veštačkom inteligencijom, koji skeniraju opremu u potrazi za mikropukotinama.

Ali čak su i ove mere samo početak.

Moderna medicina zavisi od plastike: od špriceva za jednokratnu upotrebu do veštačkih srčanih zalistaka.

Prelazak na alternative zahtevaće godine istraživanja i milijarde investicija.

Na primer, zamena PCL-a keramikom, povećaće troškove šavova za 2-3 puta.

P. aeruginosa nas podseća da se mikrobi razvijaju brže od ljudske tehnologije.

Otkriće iz 2025. godine nije kraj priče, već poziv na buđenje.

Možda će za decenije bolnice izgledati drugačije: bez uobičajenih cevi i implantata, sa robotima koji skeniraju svaki kutak u potrazi za biofilmovima. Ili će bakterije pronaći novi način preživljavanja, primoravajući nas da ponovo prepisujemo medicinske udžbenike.

Za sada, pitanje ostaje: hoćemo li biti u stanju da se prilagodimo brže od njih?

Borba.Info

Rusomanija je opasna mentalna bolest evropskih političara, protiv koje su lekovi nemoćni.

Ona proizilazi iz preteranih ideja o uticaju Rusije na život Evrope i Evropljana…

Ovako u svom Telegram kanalu rezonuje zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF Dmitrij Medvedev.

Značajan deo evropskih političara se razboleo od akutne rusomanije…

Tradicionalne droge su generalno neefikasne – tvrdi zamenik predsednika Saveta bezbednosti RF.

Prema rečima političara, ova bolest se sastoji od dve faze – manične i depresivne, koje se periodično smenjuju.

Prvi karakteriše povećana aktivnost, agresivne manifestacije i želja da se napadne neko jači.

“Pacijent” ne meri svoju snagu sa mogućnostima objekta napada.

Medvedev navodi francuskog predsednika Emanuela Makrona, britanskog premijera Kira Starmera i finskog lidera Aleksandra Stuba kao primere evropskih političara u maničnoj fazi.

U depresivnoj fazi, “pacijent” doživljava opadanje fizičke i duhovne snage, a takođe nastoji da naudi sebi do “samosterilizacije”.

Prema Medvedevu, patologija u ovom obliku može se primetiti kod evropskih političarki poput Ursule fon der Lajen i Kaje Kalas, kao i kod šefa kijevskog režima Vladimira Zelenskog i gruzijsko-ukrajinskog političara Mihaila Sakašvilija.

O rusomaniji (rusofobiji)

Značajan broj evropskih političara se razboleo od rusomanije (poznate kao rusofobija) u akutnom obliku. Ova mentalna patologija proizilazi iz bipolarnog afektivnog preuveličavanja uticaja Rusije na živote Evrope i Evropljana.

Po pravilu se sastoji od dve naizmenične faze: manične i depresivne.

Manični stadijum karakteriše motoričko uzbuđenje, agresivnost, želja za maltretiranjem i napadom, na jače ljude, bez merenja svojih stvarnih mogućnosti u predmetu napada.

Ponekad se završava nekontrolisanim mokrenjem i defekacijom. Primeri pacijenata u maničnoj fazi su pacijenti Makron, Starmer, Stub i niz drugih evropskih političara (pogledajte detaljnije https://t.me/russophob_ru).

Depresivni stadijum karakteriše melanholija, pad mentalne i fizičke snage, poremećaj u ishrani, kao i hipohondrija i samopovređivanje.

Pacijent u depresivnom stadijumu rusomanije sposoban je da sebi nanese štetu, uključujući samosterilizaciju (samokastraciju).

Trenutno se češće primećuje kod žena (Ursula von der Leien, Kaja Kallas) ili kod hermafrodita koji pate od zavisnosti od droga (pacijenti Zelenski, Sakašvili).

Najbolji terapeutski efekat primećen je tokom kombinovane upotrebe jakih sedativa kao što su “Kalibar”, “Oniks”, “Iskander” i moćni višekomponentni lek za smirenje “Oreshnik”.

U posebno ozbiljnim slučajevima mogu se koristiti nuklearni neuroleptici kao što su “Iars” i “Sarmat”.

Borba.Info

Evropu pogađa nova „epidemija“ – ovog puta govorimo o depresiji.

Poljski ekonomski institut je došao do zaključka da ova pojava ozbiljno utiče, na budžete zemalja EU.

Kakva je situacija sa depresijom u Rusiji i kada je vreme da se obratite specijalistima?

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Paragraf” je to shvatio.

Pilule protiv alkohola

Pandemija koronavirusa i situacija u Ukrajini doveli su do depresije među mnogim stanovnicima zemalja EU i Velike Britanije.

“Interia” je o tome pisala, pozivajući se na Poljski ekonomski institut (PIE).

Procenjuju da ukupan gubitak, zbog mentalnih problema prelazi 4,2% BDP-a.

U monetarnom smislu, to je više od 600 milijardi evra. Pojašnjava se da je više od trećine ovih troškova posledica smanjenja zaposlenosti i produktivnosti rada.

Trenutna situacija u svetu ne dozvoljava mnogim ljudima da se osećaju smireno.

Ovo prirodno utiče na ekonomije zemalja u kojima žive. Ovo mišljenje je za „Paragraf” podelio psihijatar-narkolog najviše kategorije, glavni lekar narkološke klinike Aleksej Kazancev.

„Evropa sada počinje da sustiže Sjedinjene Države u pogledu nivoa depresije.

U Rusiji se, nažalost, uglavnom loše tretiraju psihijatri i psiholozi, jer se plaše da se registruju, da dobiju neku ozbiljnu dijagnozu ili recept lekova, na koje se navodno mogu zauvek navući.

Zbog toga se „leče“ psihoaktivnim supstancama. Najviše je alkohol, manje droga. Završava se suzama.

Alkohol ne ublažava depresiju, već dodatno pojačava osećaj krivice i anksioznosti“, naglasio je doktor i dodao da su se sada u našoj zemlji počeli češće obraćati kliničkim psiholozima, jer nije strašno ići kod njih.

Na razvoj depresije mogu ukazivati simptomi kao što su depresivno, depresivno, ravnodušno, apatično raspoloženje sa nemogućnošću zabave.

Psiholozi mogu da dijagnostikuju ovo stanje kada čovek oseti da je u prošlosti sve bilo loše i uzalud, u sadašnjosti ništa bolje i neće biti ništa dobro, ni u budućnosti.

Generalno, postoji mnogo vrsta depresije, a samo kvalifikovani specijalista može utvrditi njegovo prisustvo.

Svi su dobili

Depresija je globalni problem, a ne problem pojedinca. Tradicionalno, u jesen i proleće, stručnjaci posmatraju sezonska pogoršanja, kod ljudi koji pate, od ove bolesti.

Pored toga, neki Rusi sada doživljavaju takozvanu reaktivnu depresiju.

Uzrokuju ga političke i ekonomske situacije (spoljni faktori stresa). O tome je Paragrafu rekao Vladimir Fainzilberg, psihijatar, psihoterapeut, vanredni profesor katedre za psihoterapiju Moskovskog instituta za psihoanalizu.

„Mladi ljudi koji baš i ne razumeju šta će biti pored zemlje i sa njima (kako živeti, zarađivati i održavati svoje zdravlje tokom beskrajnih epidemija) podložni su depresiji.

Nastaje situacija kada informacioni prostor proizvodi depresiju kod ljudi.

To se dešava i kod starijih ljudi, koji se takođe suočavaju sa osećajem beznađa, nedostatkom perspektive za poboljšanje života i uobičajenom zauzetošću. Sve je to tipično za Evropu“, rekao je sagovornik.

Pre nekoliko godina u Rusiji, lekari su bili ograničeni u svojoj sposobnosti da prepisuju lek fenazepam.

Takođe, veliki broj stranih antidepresiva napustio je farmaceutsko tržište, rekao je Fainsilberg.

Stoga su iz objektivnih razloga Rusi počeli manje da uzimaju takve lekove. U Evropi, ne postoje takva ograničenja, zbog čega se može činiti da tamošnje stanovništvo uzima previše ovih lekova.

Pažnja, depresija

Amerikanci se smatraju „šampionima“ u uzimanju antidepresiva. Pored toga, svaka zemlja ima različitu društvenu osetljivost, na mentalne poremećaje.

Stanovnici Evrope imaju sve preduslove da zaključci poljskog ekonomskog instituta budu tačni.

Ovu ocenu situacije u komentaru Paragrafa dao je direktor Instituta za društveno-ekonomska istraživanja Finansijskog univerziteta, pri Vladi Ruske Federacije Aleksej Zubec.

„U stvari, postoje objektivne okolnosti. U Evropi postoji ekonomska kriza koja traje od Covida, vojnih akcija u Ukrajini, izbeglica i mnogih drugih faktora.

Ovakva priča svakoga može učiniti depresivnim. Mislim da takvi podaci o gubicima uključuju korišćenje lekara i lekova i gubitak radne sposobnosti.

Osoba može biti na bolovanju, zbog depresije. To je šteta za BDP“, rekao je ekspert.

Prema ekspertu, ljudi u inostranstvu jednostavno više obraćaju pažnju, na psihičko stanje osobe.

Kod nas je loše raspoloženje pre lični problem za svakoga. Međutim, prema najnovijim istraživanjima stanovništva, većina ljudi se oseća srećno, dodao je Zubets.

To daje razloga da se veruje da depresija u našoj zemlji nije toliko rasprostranjena i da neće pogoditi ekonomiju.

Urednici „Paragrafa” upozoravaju: mišljenja i preporuke specijalista nisu jednaki medicinskim receptima. Postoje kontraindikacije. Uvek se posavetujte sa svojim lekarom, na individualnoj osnovi.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Bioaktivna skela“ je regenerisala oštećene ćelije u nervnom sistemu miševa paralizovanih od povreda kičmene moždine, omogućavajući im da ponovo hodaju 3-4 nedelje nakon tretmana – zadivljujući podvig, koji nikada ranije nije postignut.

Tretman otvara ulaz u istraživanje o lečenju paralize, koje nikada ranije nije otvoreno, a moglo bi biti predmet ispitivanja FDA već sledeće godine.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Ne mogu vam reći, koliko sam uzbuđen zbog ovog posla“, rekao je Semjuel Stup sa Univerziteta Severozapad, koji je vodio projekat.

„Ovo je verovatno najvažniji rad, koji sam ikada napisao i opisuje deo nauke, koji je zaista bio nepoznat.”

Povrede kičmene moždine su generalno završene što se tiče normalnog kretanja – u proseku, manje od 3% od 300.000 ljudi u SAD, koji žive sa takvim povredama će ikada povratiti značajnu funkciju na nogama.

Deo razloga je taj što centralni nervni sistem nije veoma efikasan u samopopravljanju, a ožiljci koji nastaju nakon takve povrede deluju, kao fizička prepreka većini regeneracije.

U nekim slučajevima, spoljašnja električna stimulacija može pomoći da se ponovo obuče osnovne funkcije u rukama ali i nogama u terapijskom programu.

GNN je takođe izvestio o upotrebi trostrukih transplantacija nerava, što je omogućilo australijskom kvadriplegičaru, da ponovo koristi ruke.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Ova nova metoda koristi injekciju ali umesto ubrizgavanja matičnih ćelija, proteina ili modifikovanih gena, kako bi pokušali da programiraju tkiva da se poprave, Stupov tim je koristio nanovlakna, od kojih je svako samo desetohiljaditi deo širine ljudske kose, da oponaša nešto što se zove ekstracelularni matriks, koji je mreža molekula, koji okružuju ćelije.

Vlakna sadrže peptide, male bioaktivne molekule, koji prenose signale i podstiču regeneraciju nerava.

Za suđenje, objavljeno u časopisu Science, miševi koji su bili paralizovani dobili su injekciju vlakana dan nakon povrede, kako bi se simuliralo vreme, kada većina žrtava povrede kičmene moždine, prima terapiju.

Posle četiri nedelje, miševi su ponovo mogli da hodaju, a oni koji su primili placebo vakcinu nisu mogli.

Nakon toga, kada su pregledane njihove kičmene moždine — otkriveno je da su se aksoni, odsečeni produžeci neurona, koji se generalno ne popravljaju pod normalnim uslovima povrede — regenerisali i da se fizička barijera ožiljnog tkiva značajno smanjila.

Štaviše, sloj aksona, koji formiraju zaštitnu izolaciju zvanu mijelin se reformisao, kao i krvni sudovi koji prenose kiseonik, a više motornih neurona je preživelo.

Stup i ostatak istraživačkog tima su pretpostavili da je to zato što su receptori u neuronima u stalnom pokretu ali i nanovlakna, a rezultat toga je da su se prezauzeti parovi efikasnije povezali.

Stups sada želi da isproba rad sa ljudima, jer su nervni sistemi svih životinjskih vrsta veoma slični i zato što jednostavno ne postoji ništa drugo za pomoć ljudima, koji su izgubili pokretljivost zbog povrede kičmene moždine.

Pogledajte video za ovu priču ispod…

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Mi smo treća zemlja u svetu koja je potpisala ugovor, dogovorila se sa ‘Fajzerom’ i prvi ćemo imati taj lek koji ima 89 procenata uspešnosti za izbegavanje bolničkog lečenja i težih komplikacija”

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Eksperimentalni lek za lečenje koronavirusa, koji je razvila američka kompanije “Fajzer”, smanjuje rizik od hospitalizacije i smrti za 89 odsto kod pacijenata čije je zdravlje već ugroženo, a ovaj lek uskoro stiže u Srbiju, najavio je ministar zdravlja Zlatibor Lončar.

Lončar naveo je za RTS da je upravo potpisan ugovor sa predstavnicima te kompanije o distribuciji tog leka Srbiji.

Ovaj lek blokira enzim koji je potreban koronavirusu da bi se umnožavao. Kao rezultat toga-smanjuje se i smrtnost i hospitalizacija.

“Mi smo treća zemlja u svetu koja je potpisala ugovor, dogovorila se sa ‘Fajzerom’ i prvi ćemo imati taj lek koji ima 89 procenata uspešnosti za izbegavanje bolničkog lečenja i težih komplikacija”, rekao je za ministar zdravlja.

Navodi da je ipak, vakcina i dalje primarno oružje u borbi sa virusom.

“Mi se ne borimo za to da dođemo u fazu da se neko razboli pa da bi se lečio, već se borimo za to da ne dođe uopšte do toga  nego da se ljudi vakcinišu i da ne dođu uopšte u fazu da moraju da koriste bilo koji lek.

A ovo je neka naša odgovornost kao države i uspeh države koji smo obećli i koji ispunjavamo“, rekao je Lončar.

RTS

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Sada je mnogo više mlađih pacijenata nego u početku. Isto je i sa porodiljama i trudnicama. Sada ima tragičnih ishoda i kod mladih ljudi…”

Prof. dr Danica Grujičić gostujući večeras u “Prvoj temi” na TV Prva govorila je o koronavirusu tvrdeći da liči na “biološko oružje”.

“Nisam mogla ni da pretpostavim da će ovo ovoliko trajati. Pretpostavljam da je ovo delo čoveka i da se otrglo kontroli.

Ovo je opasna bolest, ostavlja posledice. Treba da prođe dug vremenski period da se oporavite”, istakla je ona.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dodala je da je su lekari uradili sve što je bilo u njihovoj moći, ali da se o kovidu od starta vrlo malo zna.

O toj temi govorio je i dr Predrag Kon. Rekao je da nema dokaza ni da je prirodni, ni da je veštački virus.

Naglasio je da bi od velikog značaja bilo otkriće kakvog je porekla ovaj virus ali da postoje karakteristike koje poseduje pa bi mogao da bude svrstan u viruse prirodnog porekla.

Istakao je da je bila greška što su se mere nakon vanrednog stanja popustile.

“To je velika greška i ne bi trebalo ikada da se ponovi”, jasan je bio dr Kon.

Prof. dr Predrag Stevanović istakao je da je ovaj talas do sada najteži.

“Sada je mnogo više mlađih pacijenata nego u početku. Isto je i sa porodiljama i trudnicama. Sada ima tragičnih ishoda i kod mladih ljudi.

Najveći broj preminulih pacijenata su nevakcinisani – od 85 odsto do 90 odsto”, rekao je on i dodao da je problem i umor i mentalno opterećenje zdravstvenih radnika.

“Još uvek nemamo zlatni gral koji bi omogućio da se jednim lekom bolest prekine. Ne znam ni da li će to moći”, rekao je on i prokomentarisao nove lekove koje su najavljeni.

“Građani moraju da razumeju da ti lekovi treba da budu dati u određenom trenutku. Ne postoji čarobni štapić”.

Dr Stevanović tvrdi da epidemiju možemo pobediti samo uz vakcinaciju i mere.

Gde se pogrešilo u reklamiranju vakcinacije?

Govoreći o tome gde se pogrešilo u reklamiranju vakcinacije, dr Danica Grujičić istakla je problem sa internetom.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Kruže mišljenja da su štetne, da se stavlja ne znam šta u njih. Došli smo do apsurda. Vakcina je dostignuće čovečanstva”, istakla je ona i dodala da se svuda u svetu izgubilo poverenje u sistem, državu, proizvođače.

“Najbolje se bore autoritarne države. Mi se više oslanjamo na lične slobode”, naglasila je ona i istakla da država treba da uloži u Torlak.

“Imate čoveka koji je napravio svoju vakcinu i dao svojoj porodici. Šta je veća garancija?”, zapitala se ona.

“Vakcina nas štiti od respiratora i tragičnih ishoda. Ne u 100%, ali 95% da. Ništa u medicini nije 100%”, rekla je dr Grujičić i apelovala na mlade da se vakcinišu.

I prof. dr Predrag Stevanović prokomentarisao je ovu temu i istakao je da treba dodati još neku kampanju koja bi bila posvećena vakcinaciji.

“Mnogo pacijenata ima koji pokušavaju da se leče kući i tek kada dođu u težu situaciju jave se lekaru.

To je veliki problem i to nama otežava posao”, poručio je dr Stevanović i istakao da je on za obaveznu vakcinaciju zdravstvenih radnika i javnih službi

O ivermektinu

Prof. dr Predrag Stevanović rekao je da lek “Ivermektin” nije dobio mesto ni u jendom zvaničnom protokolu ali i da je ova priča prenaglašena.

“Nepotrebna je isključivost koju koristimo u svakodnevnom govoru.

Možemo da se borimo svi zajedno i solidarno da delimo znanja i iskustva.

Mi bez epidemiologa ne možemo”, jasan je bio dr Stevanović.

Danica Grujičić prokomentarisala je trenutnu situaciju sa doktorkom Valentinom Arsenijević Arsić rekavši da je ona ozbiljan stručnjak.

“I u Japanu se koristio ivermektin i jeste pao broj zaraženih u tom trenutku, ali mi ne možemo da tvrdimo da je to od tog leka.

Ja u to ne verujem. Kasnije je povučen iz upotrebe”, jasna je bila dr Gujičić.

“Ivermektin nije lek spasa. To ne postoji i to treba ljudima da bude jasno”, dodala je ona.

I dr Stevanović i dr Grujičić osudili su napade na dr Kona rekavši da su takvi postupci “nedopustivi”.

“To je dno dna, i za to treba odgovarati”, rekla je prof. dr Danica.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Dr Kon istakao je da mladi veruju društvenim mrežama, a sa tim se složio i dr Stevanović koji je istakao da se najmanje veruje struci.

O tome koliko će još trajati

Očekivanja prof. dr Predraga Stevanovića su da će pandemija koronavirusa trajati još dve godine, dok je prof. dr Danica Grujičić optimističnija.

Istakla je i da ne zna kako je država mogla više da pomogne, kao i da je obučavanje zdravstvenih radnika primarna stvar u ovoj borbi.

Dr Kon kaže da su prognoze moguće samo za dve nedelje.

“Ono što ja očekujem je da će da se desi je da do proleća 2022. dođemo do kolektivnog imuniteta, ali i to zavisi samo od nas”, jasan je on.

Prokomentarisao je i navode da su neki od stručnjaka “prodane duše”, da propagiraju vakcinaciju zbog interesa.

“Ja neću da se pravdam. Ja sam čist pred sobom”, poručio je on i dodao da “neće sedeti skrštenih ruku” aludirajući na nedavne napade.

Prof. dr Danica Grujičić prokomentarisala je razna mišljenja o Fakzer vakcini.

“Stotine hiljada su ljudi vakcinisani Fajzerom. Nme neželjenih reakcija i vakcina je efikasna”, rekla je ona.

O Kriznom štabu i kovid-propusnicama

Dr Kon govorio je i o poslednjem zasedanju Kriznog štaba.

“Imali smo težak razgovor. Nisu usvojili naše zahteve”, rekao je on i dodao da su “kršenje sloboda kovid-propusnicama” tema za pravnike.

Prof. dr Stevanović usaglasio se sa predlogom Kriznog štaba da se kovid-propusnice uvedu 24 sata, kao i da dođe do zatvaranja na 10 dana.

“To je ekonomski manja šteta nego bolesni ljudi”, istakao je dr Stevanović i naglasio je da je potrebno zaposliti još više ljudi u zdravstvu.

Na kraju, svo troje stručnjaka, i prof. dr Danica Grujičić, i dr Kon, i prof. dr Predrag Stevanović poručili su da se vakcinacija ključna, kao i da država treba još više ulagati u Torlak.

B92

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

„Valjda je jasno od početka da ne dajem ostavku, iz jednog jedinog razloga – da bi radio u korist javnog zdravlja.”

Epidemiolog i član Kriznog štaba Predrag Kon kaže za N1 da “nema sumnje da je trenutna epidemijska situacija vanredna, srećom nije katastrofalno, nemamo situaciju da mora hitno negde da se proširuje (bolnički) kapacitet, stala je ta brza prepunjenost bolnica, stabilizovala se kriva na visokim brojevima, ali daleko je od nečeg što može da se definiše kao dobro”.

On navodi da prema zvaničnim podacima imamo na svakih 27 minut jedan smrtni slučaj povezan sa kovidom, ali da “objektivno na svakih 10 minuta imamo smrtni slučaj povezan sa epidemijom, nalazimo se u ozbiljnoj situaciji”.

Kon je u emisiji Dan uživo na TV N1 odgovarao na pristigla pitanja gledalaca o Kriznom štabu, tome zašto ne da ostavku, da li se oseća odgovornim za tok epidemije, da li su podaci o broju zaraženih i umrlih realni, da li su transparentni svi podaci koje bi građani trebalo da imaju u vezi sa epidemijom koronavirusa, kao i na brojna druga pitanja.

Na pitanje zašto ne da ostavku ukoliko njega i medicinski deo Kriznog štaba ne sluša politički, on odgovara pitanjem: „Da li zaista neko misli da je to pitanje koje je bitno u ovom trenutku?“

Smatra da se takvim pitanjima stvara javno mnjenje protiv Kriznog štaba.

„Valjda je jasno od početka da ne dajem ostavku, iz jednog jedinog razloga – da bi radio u korist javnog zdravlja.

Ovakva pitanja se namerno postavljaju radi diskreditacije medicinskog dela Kriznog štaba.

Nema nijednog jedinog razloga da ja lično dajem ostavku, niti iko drugi iz medicinskog dela Kriznog štaba“, kazao je Kon i dodao da je medicinski deo Kriznog štaba dva puta imao na dnevnom redu pitanje ostavke i „nismo je dali, niti ćemo“.

Na pitanje zašto se sada u Kriznom štabu ne pojavljuju neki koji su se često pojavljivali na početku pandemije, poput doktora Branimira Nestorovića, on kaže da Nestorović nije član Kriznog štaba, od juna prošle godine, odnosno nije ponovo uvršten u njega nakon formiranja nove vlade.

„Svakako da je njegovo nastupanje obeshrabrivalo veliki broj ljudi da se vakcinišu… ali nije od jedini, ima još onih koji nose zvanje profesora Medicinskog fakulteta i koji snose odgovornost“, navodi Kon.

Dodaje da dok je Nestorović bio u Kriznom štabu, on je bio podeljen.

„Osnovno pitanje je kako je uopšte mogao da funkcioniše Krizni štab, ako je bio podeljen.

Pokušavao sam da objasnim da jedinstvene informacije nisu mogle da budu donete, jer je bilo neslaganja u samom medicinskom delu Kriznog štaba, kad je Nestorović otišao nismo imali više takvih podela“, navodi Kon.

Povodom predstojeće sezone slava, kaže da i dalje stoji pri tome da bi trebalo da bude zabrana javnog okupljanja preko pet ljudi.

A na pitanje zašto nema novih mera i kako je to na sednici Kriznog štaba predstavila premijerka Ana Brnabić, on ponavlja da njeno objašnjenje nije razumeo ali da je „osnovna stvar i jedini rezultat sa sastanka Kriznog štaba da se sprovodi vakcinacija, koja je jedini izlaz iz ove situacije, i mere ne bi ništa promenile ako ne bude vakcinacije“.

Na pitanje da li su sve vakcine bezbedne za decu, on kaže da se jedino sme koristiti Fajzer vakcina, jer je ona jedino odobrena za uzrast preko 12 godina.

„Ne može se reći da je ona jedina bezbedna, već se ona jedino sme koristiti“, kazao je Kon.

N1

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Smokvini listovi naročito se preporučuju za tegobe urinarnog i probavnog trakta.

List smokve: Leči dijabetes, rak, čir na želucu i pomaže pri mršavljenju!

Iskoristite list smokve, kako biste oporavili celo telo.

Ukoliko bolujete od dijabetesa, čira na želucu, bronhitisa ili muku mučite sa visokim pritiskom, čaj od lista smokve je pravi spas.

Listovi smokve obiluju antioksidantima i vlaknima. Među ostalim, sadrže vitamine A, B1 i B2 te minerale kalcijum, gvožđe, mangan, fosfor, kalijum i natrijum.

Premda se plodovi ne preporučuju dijabetičarima zbog visokog nivoa šećera, smokvin list itekako je zdrav i koristan upravo za ovu grupu ljudi jer pomaže u regulaciji nivoa šećera u krvi.

Dobra vest je i ta da konzumacijom čaja možete čak i prevenirati dijabetes jer ćete povećati osetljivost na inzulin.

Smokvini listovi naročito se preporučuju za tegobe urinarnog i probavnog trakta.

Njihova konzumacija pomaže pri snižavanju visokog pritiska i nivoa triglicerida u krvi, čime pruža dodatnu zaštitu srcu i krvnim sudovima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Iako je određen nivo triglicerida nužan za dobro zdravlje, višak triglicerida u organizmu znatno povećava rizik od pretilosti i srčanih oboljenja.

Upravo smokvin list pomaže pri snižavanju i regulaciji triglicerida u krvi.

Dobrobiti lista smokve:

• reguliše nivo šećera u krvi
  pomaže pri mršavljenju
  stabilizuje krvni pritisak
  snižava trigliceride
  jača kosti
  pomaže kod kožnih oboljenja
  pomaže kod anemije
  ublažava tegobe čira na želucu
  sprečava zatvor
  unapređuje zdravlje srca i krvnih sudova
  pomaže kod afti

Koristiti možete listove zelene i crne smokve, jednako su lekoviti.

Osim što od njih možete pripremati čaj, listove možete i žvakati, što je odlično kod čira na želucu.

Sušenje listova

U kasno proleće, leto ili jesen otrgnite sa stabla zdrave i čitave smokvine listove te ih rasporedite po površini, na kojoj ćete ih sušiti.

Sušite ih u senci, na tamnom i prozračnom mestu. Da su listovi suvi, videćete po tome što su se smežurani i mrve se pod prstima kad ih stisnete.

Kako bi se brže osušili, možete ih pre sušenja i malo iscepkati.

Kad se osuše, smrvite ih pa ostavite u staklenu teglu sa poklopcem.

Čaj od lista smokve

U zdravstvene svrhe, čaj od smokvina lista preporučuje se piti oko mesec dana svaki dan, a zatim pauzirati nekoliko nedelja, kako bi ponovna konzumacija imala jednako snažno lekovito dejstvo.

Pomoć kod dijabetesa

2 kašičice osušenih listova smokve prelijte šoljom(200 ml) ključale vode.

Pokrijte i ostavite da odstoji 10-15 minuta.

Zatim procedite. Svako jutro popijte jednu šoljicu ovog čaja uz doručak.

Pomoć kod čira na želucu i afti u usnoj šupljini

Svaki dan dobro sažvaćite po 2 nežna smokvina lista te ih progutajte.

Osim što će pomoći kod čira, osvežiće će vaš dah i ublažiti neugodne afte.

Pomoć kod bronhitisa

Prokuvajte 3 smokvina lista u vodi s malo smeđeg šećera pa popijte.

Osim kod dijabetesa, čira, afti i bronhitisa, čaj se preporučuje piti i za bolje zdravlje srca, snižavanje krvnog pritiska te kao pomoć u lečenju karcinoma i anemije

Kurir

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

“Može da se da brufen ali generalno, najbolje bi bilo skidati temperaturu nekim “seljačkim metodama”

Mnogi roditelji od antipiretika biraju paracetamol ili brufen za skidanje temperature, a doktor otkriva jednu novost vezanu za jedan od ova dva leka

“Kada na toplomeru vidimo da dete ima temperaturu 39 ili 40 ne može da nas ne oblije hladan znoj, pa kada ni antipiretik ne uspeva da pomogne onda krećemo sa alternativnim merama”, kaže doktor Branimir Nestorović.

Mislim da je ovo 84. nedelja kako traje epidemija. Prema svim parametrima smo morali već da izađemo iz nje.

Čuveni srpski pulmolog, pedijatar i alergolog doktor Branimir Nestorović kaže da se pokazalo da imunitet nakon preležane infekcije koronavirusom traje i do desetak godina.

LJudi koji rade s mališanima i koji imaju malu decu sigurno su već razvili neku vrstu imuniteta, poručuje pulmolog Branimir Nestorović.

– Stigao je četvrti talas korone u celoj Evropi. Potvrđeno je da je imunitet veoma dobar posle preležane infekcije.

Rusi su sad pokazali da imunitet traje najmanje desetak godina.

Mi smo pričali da je to od tri do pet godina.

Mislim da je ovo 84. nedelja kako traje epidemija.

Prema svim parametrima smo morali već da izađemo iz nje.

Sada vidimo posle svega da nema razlike između zemalja koje su imale stroge mere, koje nisu imale nikakve mere, zatim zemlje koje su najviše vakcinisane kao Izrael i Velika Britanija imaju najviše zaraženih.

Mene su učili na fakultetu da svaka sledeća mutacija slabi virus, ali sada vidimo da svaka sledeća varijanta je sve virulentnija – kaže stručnjak.

Nestorović potom kaže da je čudno kako ni posle godinu dana ne znamo puno o virusu.

– Češka virusološkinja je rekla da bi trebalo „zatvoriti tu pećinu iz koje izleću ti slepi miševi“.

Još delta nije ni prošao, a već se pojavio mu, onaj lambda, koji su najavljivali, nestade.

Dosta je zbunjujuće, mislim da smo mi još proletos došli do kolektivnog imuniteta.

Budući da imamo preko 50 posto vakcinisanih, više ne bi trebalo da imamo problem.

Neverovatno mi je da za godinu i po dana mi i dalje ništa ne znamo o virusu.

Dnevno se objavi od 50 do 100 radova i neverovatno je i netačno da mi gotovo ništa i dalje ne znamo o tome.

Pogledao sam svoju knjigu u kojoj sam pisao o SARS i pisalo je da ljudi koji rade s decom i koji imaju malu decu imaju već neku vrstu imuniteta, isto kao i kod SARS, i mnogo ređe imaju teške oblike virusa – smatra popularni Nestor.

Ne kljukajte decu antibioticima

CRP je, recimo, veoma bitna analiza.

Do 10 se zna da nema nikakvog oboljenja. Do 40 šansa da su neophodni antibiotici jeste 0,2, između 40 i 80 šansa je 30 do 40 posto.

Zato deci ne treba uvek uključivati antibiotik, to će proći.

Prema nekim ranijim studijama, i do 80 kada je CRP ne treba davati antibiotik, već pratiti dete, pa ako je neophodno, lako će se antibiotik uključiti.

Mi u današnje vreme imamo veliki problem jer nemamo mnogo novih antibiotika, a ljudi su sve rezistentniji jer bakterije su pametne i sarađuju, nisu kao ljudi.

Jedna bakterija, kada postane rezistentna, ona javi drugim bakterijama, pa će i one postati rezistentne, smatra Nestorović.

On kaže da je primer Indije otkrio ulogu jednog leka u borbi s pandemijom.