„Savremenu Ukrajinu je u svakom pogledu i u celini stvorila Rusija. Tačnije: boljševička, komunistička Rusija…”

Vladimir Putin se noćas obratio naciji.

Očekivano: povodom Donbasa i suštinske transformacije odnosa u trouglu SAD-Rusija-NATO.

Fakti objavljuju sažetak ocena, poruka i upozorenja predsednika Ruske Federacije:

„Savremenu Ukrajinu je u svakom pogledu i u celini stvorila Rusija. Tačnije: boljševička, komunistička Rusija.

Taj proces je faktički počeo odmah posle revolucije iz 1917-te.

Lenjin i njegovi saradnici su to radili grubo prema Rusiji.

Tako što su od nje otkidali njene istorijske teritorije. Milione ljudi, koji su tamo živeli, ništa nisu pitali.

Staljin je priključio Ukrajini neke zemlje koje su prethodno pripadale Poljskoj, Mađarskoj i Rumuniji.

Hruščov je 1954. uzeo Rusiji krim i poklonio ga Ukrajini.

Eto, tako je nastala teritorija „sovjetske Ukrajine“.

Želim da obratim posebnu pažnju na početni period stvaranja SSSR. Boljševici su počeli formiranje nove državnosti nakon Oktobarskog prevrata i građanskog rata.

Za osnovu su uzete Lenjinove ideje o pravu nacija na samoopredeljenje – do otcepljenja.

Glavnoi pitanje je: zbog čega je trebalo carskom rukom „hraniti“ nacionalnističke ambicije na periferiji imperije?

Na prvi pogled je ovo neko bezumlje, ali – samo na prvi pogled. Jer, boljševici su tih godina gledali da po svaku cenu zadrže vlast. Po svaku cenu!

Lenjinski principi nacionalne politike nisu prosto – greška. To je mnogo gore od greške.

Današnju Ukrajinu sa punim pravom možemo nazvati Ukrajina „Vladimir Iljič Lenjin“!

Dokumenti ovo u potpunosti potvrđuju, kao i to da su Donbas naprosto ugurali u Ukrajinu.

Tamošnji „zahvalni“ potomci su poobarali sve spomenike Lenjinu. Oni to zovu – dekomunizacija.

Samo, kad je to krenulo – ne treba se zaustavljati na pola puta. Spremni smo da pokažemo šta za Ukrajinu znači istinska dekomunizacija.

Rusija je od 1991-ve do 2013-te na razne načine pomogla Ukrajini sa 250 milijardi dolara.

Rusija je sa Ukrajinom 2011. imala 50 milijardi dolara robne razmene, a sa Evropskom unijom nije imala toliko ni 2019-te uoči pandemije.

Kijev je „dijalog sa Rusijom“ koristio za trgovinu sa zapadom, za ucenjivanje pretnjom zbližavanja sa Rusijom“.

Ukrajinske vlasti su od svog prvog koraka u gradnji državnosti odricale sve što nas objedinjuje.

Svoj „evropski civilizacijski izbor“ ukrajinska oligarhija nije koristila za dobro naroda već za legalizovanje milijardi dolara opljačkanih od Ukrajinaca kroz revnosno pružanje geopolitičkih usluga protiv Rusije.

Ukrajina nije stekla stabilnu državnost, a izbori služe za podelu i preraspodelu svojine i vlasti među oligarhijskim klanovima.

Prema raspoloživim podacima, protest na kijevskom Majdanu američka ambasada je pomagala sa milion dolara dnevno.

Još su desetine miliona dolara uplaćivane na račune lidera opozicije.

Ni za spaljene živima učesnike mirnog protesta, u Odesi niko nije odgovarao.

Niko ih i ne traži ali mi znamo njihova imena i učinićemo sve da budu izvedeni pred sud i kažnjeni.

Majdan nije Ukrajinu približio demokratiji. Naprotiv, zaveo je zemlju u slepu ulicu.

Ukrajina je saterana pod spoljno upravljanje koje se ne ostvaruje samo po nalozima iz zapadnih prestonica, nego i preko cele mreže stranih savetnika, NVO i drugih struktura instaliranih u Ukrajini.

Ta mreža najdirektnije utiče na sve u Ukrajini, na sva kadrovska rešenja, na sve grane i nivoe vlasti. Od centralne do opštinskih.

Sve ukrajinske strukture za borbu protiv korupcije kontroliše ambasada SAD, a ona buja kao nikad ranije.

Ukrajina nije prosto ekonomski i politički protektorat, već – kolonija sa marionetskim režimom. „Vlast patriota“ zemlju vodi ka potpunoj desuverenizaciji.

Produžava se kurs na derusifikaciju i prinudnu asimilaciju.

Nova ukrajinska nacionalna strategija u celini posvećena konfrontaciji sa Rusijom i uvlačenju u nju stranih država.

Njome se predviđa i stvaranje terorističke ilegale na Krimu i u Donbasu.

Čak sadrži i „obrise rata“. Jer, u njoj se računa na vojnu podršku međunarodne zajednice u suprotstavljanju Ruskoj Federaciji.

To, u suštini, nije ništa drugo do priprema za vojna dejstva protiv naše zemlje.

Ako Ukrajina stekne atomsko oružje – situacija u Evropi i svetu, a posebno za Rusiju, izmeniće se najkardinalnije.

A ona ga – posebno uz podršu sa Zapada i s obzirom na ono što joj je još ostalo od SSSR – može proizvesti lakše i brže od mnogih drugih zemalja.

Mi na tu realnu opasnost ne možemo ne reagovati!

SAD su od 2014-te na naoružavanje Ukrajine potrošile milijarde dolara. A u poslednje vreme prema Ukrajini sa Zapada teku reke oružja.

Ukrajinskom armijom i sistemom bezbednosti rukovode strani savetnici.

Pod firmom čestih vojnih vežbi, poslednjih godina se na teritoriji Ukrajine neprekidno nalaze strane trupe.

Ukrajinska armija je faktički integrisana u NATO i njome se može direktno upravljati iz natovskih štabova.

SAD i NATO bez zazora osvajaju Ukrajinu kao potencijalni teatar vojnih dejstava.

Samo prošle godine je u vojnim vežbama u Ukrajini učestvovalo više od 23.000 vojnika.

Za ovu godinu planirano više od deset vojnih vežbi sa NATO. Očito je to fasada za brzo povećavanje brojnosti formacija NATO u Ukrajini.

Vazdušni prostor Ukrajine je potpuno otvoren za američku stratešku i izviđačku avijaciju.

Ulazak Ukrajine u NATO je direktna pretnja bezbednosti Rusije.

Kada je Bil Klinton 2000-te bio u poseti Moskvi – ovo prvi put govorim – pitao sam ga: kako bi se Amerika postavila prema ulasku Rusije u NATO?

Neću otkrivati sve podrobnosti tog razgovora ali je Klintonova reakcija bila veoma suzdržana.

A kako su se Amerikanci realno postavili prema toj mogućnosti – pokazali su njihovi koraci koji su usledili.

Podržali su teroriste na Severnom Kavkazu, širili NATO, istupili iz sporazuma od protivraketnoj odbrani…

Neizbežno je pitanje: čemu sve to? U redu, nećete nas za prijatelje ali zašto od nas pravite neprijatelja?

Nije stvar u našem političkom sistemu.

Njima naprosto ne treba samostalna i nezavisna velika zemlja poput Rusije. To sve objašnjava. To je izvor američke politike prema Rusiji.

Po našim informacijama, stupanje Ukrajine u NATO je već rešeno pitanje.

A sa time će višestruko biti povećan i rizik iznenadnog udara po Rusiji.

U američkoj strateškoj doktrini dopušta se preventivni udar po raketnim kompleksima protivnika. A za SAD i NATO je protivnik – Rusija.

Američka taktička avijacija bi iz Ukrajine visokopreciznim oružjem mogla tući sve u Rusiji, do linije Volgograd-Astrahanj-Kazanj.

NATO radari bi iz Ukrajine kontrolisali vazdušni prostor Rusije, sve do Urala.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Tomahavci bi od Harkova do Urala stizali za nešto više od pola sata. Hipersonične rakete do Moskve za oko 4 minuta. To je već: nož u grlu, što se kaže!

Rusija na sve ovo ne pristaje i nikada neće pristati!

Odbili su sva tri naša ključna bezbednosna zahteva.

Oni imaju samo jedan cilj: zaustavljati razvoj Rusije.

Ako nemaju ništa drugo – izmišljaće razloge za sve nove sankcije. uvodiće ih naprosto zato što – postojimo.

Samo, mi se nikad nećemo odreći svog suvereniteta, nacionalnih interesa i svog sistema vrednosti.

Rusija ima puno pravo na uzvratne mere kojima će osigurati svoju bezbednost. Tako ćemo i postupati.

Kijev se sprema za blic-krig protiv Donbasa, što je pokušavao 2014-te i 2015-te.

Zato odmah mora biti doneto davno sazrelo rešenje – priznati suverenitet i nezavisnost Donjecke Narodne Republike i Luganske Narodne Republike.

Molim Federalno Sobranje (parlament) da podrži to rešenje i da ratifikuje sporazume o prijateljstvu i uzajamnoj pomoći između Rusije i DNR i LNR.

Oba dokumenta ću potpisati u najskorijem vremenu.

Od onih koji su uzeli (2014-te) i drže vlast u Kijevu, tražimo da odmah obustave vojna dejstva.

U suprotnom, odgovornost za nastavak krvoprolića biće u celini na vladajućem režimu Ukrajine.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE