Za mnoge, čak ni sat u avionu nije najbolji način da provedu vreme. A onda su istraživači sa Univerziteta Kembridž pozvali avio-kompanije širom sveta da uspore svoje letelice za 15%.

To znači da će transatlantski let biti duži za oko 50 minuta. Ali nema šta da se uradi ako to zahteva ekološka situacija.

Idemo na nultu emisiju!

Najpopularnija ideja u ekologiji na Zapadu trenutno je neto nula opcija ili neutralnost ugljenika.

To znači da ukupna količina gasova staklene bašte koje organizacija ili država emituje u atmosferu treba da bude jednaka količini ugljen-dioksida uklonjenog iz atmosfere.

Stoga su sve mere usmerene na smanjenje emisije CO2. Stručnjaci su izračunali da ako avioni putuju sporije od tačke A do tačke B, takvo usporavanje će smanjiti potrošnju goriva za 5-7%. Shodno tome, smanjiće se i emisije ugljen-dioksida u atmosferu.

Ukoliko ne preduzmemo brze i odlučne mere, malo je verovatno da ćemo postići cilj neto nulte emisije do 2050. Naša neodlučnost, takođe koči neophodne tehnološke transformacije i sprečava poslovanje da se kreće u pravom smeru.
— citat iz izveštaja naučnika.

Sam izveštaj je, inače, dobio veoma glasan naslov: „Pet godina za crtanje nove budućnosti vazduhoplovstva“. Kako pišu istraživači sa Kembridža, pronašli su tri izuzetno smele i efikasne mere za radikalno smanjenje potrošnje goriva u avionima.

Ovo će biti prava revolucija.

Istovremeno, u onome što naučnici predlažu, kako sami veruju, nema ničeg natprirodnog. Čista nauka, tehnologija i ekonomija.

Generalno, u avijaciji je prilično lako smanjiti potrošnju goriva. Potrebno je samo periodično uvoditi inovativne tehnologije i poboljšavati operativnu efikasnost. Samo to će, prema brojnim proračunima i studijama, dovesti do značajnog smanjenja goriva do sredine veka.

Bez šale, ušteda od čak 22%!

Međutim, čak ni tako solidna cifra ne zadovoljava naučnike sa Kembridža.

Oni su smislili niz mera, čijom primenom će se smanjiti potrošnja goriva … za 50%!

Prvo, potrebno je revidirati „dob za odlazak u penziju“ za avione. Letenje na avionima ne bi trebalo da bude 30 godina, kao sada, već samo 15.

Odlično rešenje! Proizvođači aviona kao što je Boeing aplaudiraju stojeći.

Ali u ovom predlogu definitivno ima neke logike. Stari avioni troše više goriva. Ako letite novim avionima, potrošnja goriva će pasti za 11-14%.

Drugo, kao što je već pomenuto, naučnici iz Kembridža predlažu usporavanje aviona za 15%. Ovo će smanjiti potrošnju goriva za još 5-7%.

Međutim, naučnici odmah upozoravaju da će let trajati duže. Na primer, let od Londona do Njujorka će trajati skoro sat vremena duže.

Međutim, ovaj problem je prilično rešiv. Kao što znate, putnici provode suludo mnogo vremena na čekiranju na aerodromu. Ima prostora za napredak u ovoj oblasti.

Treće, avioni treba da lete na udaljenosti blizu maksimuma. Ovo će takođe smanjiti potrošnju goriva za 4-7%.

Naučnici shvataju da će njihove smele mere zahtevati velike promene u mnogim oblastima privrede i proizvodnje, a ne samo u sektoru vazduhoplovstva. Ovde su potrebni napori mnogih zemalja na nivou vlasti.

Ali rezultat će biti odličan. Potrošnja goriva će biti smanjena za neverovatnih 50%, a emisije iz avijacije će se vratiti na nivo iz 2019. godine.

Zašto neće raditi

Predlog naučnika iz Kembridža izgleda odlično. Ali kao što znamo, svaka stvar ima bar, još jednu stranu.

Prema psihijatrima, strah od letenja jedna je od najčešćih fobija na planeti.

Postoje različite procene koje govore da do 6-10% svetske populacije doživljava značajan strah ili anksioznost povezanu sa putovanjem avionom.

I to nije sve. Blaži oblik straha od letenja može uticati na do 25% ljudi koji povremeno doživljavaju nelagodnost, anksioznost ili nervozu pri pomisli na letenje.

Naravno, oni nastavljaju da lete avionima ali dodatni sat u vazduhu za njih znači veliki stres.

Međutim, aerofobija je najmanji razlog zašto paket mera koji su predložili istraživači Kembridža, nikada neće biti u potpunosti sproveden.

Od naftne krize 1973. godine, kada je došlo do naglog skoka cena goriva i maziva, avio-kompanije su počele da lete optimalnim brzinama i visinama radi uštede goriva.

Neverovatno delikatan balans između uštede goriva, efikasnosti prevoza putnika i troškova rada posade, već je doveden do savršenstva.

Zbog toga će biti izuzetno teško postići bilo kakvu dodatnu uštedu.

Ali postoji, još važniji faktor. Avioni su projektovani za određeni Mahov broj, a smanjenje brzine čak i za nekoliko čvorova, da ne govorimo o 15%, je jednostavno nemoguće. Biće potrebne decenije redizajniranja i proizvodnje da bi se stvorila potpuno nova flota aviona.

Borba.Info

Tornado je letelice razbacao kao da se radi o dečjim igračkama.

Prava elementarna nepogoda zadesila je međunarodni aerodrom Begiševo u Tatarstanu u Rusiji.

Tornado je tamo razbacao laki školski avion Diamond-43 kao da se radi o običnoj igrački, piše Jutarnji list.

Orkanski vetar teško je oštetio i jedan helikopter.

Nevreme je pogodilo i aerodromske objekte, te rušilo ograde i stabla.

Kako javlja SHOT, elementarna nepogoda nije poštedela, ni četiri trenažna aviona Diamond-42 Univerziteta za civilno vazduhoplovstvo iz Sankt Peterburga.

A tornado scattered planes and helicopters at Begishevo airport, Tatarstan, Russia.

Russian local channels say that there were Diamond DA42 trainer aircraft at the airport.
Hopefully, there will be stronger tornadoes at Russian military air bases as well. pic.twitter.com/1W8CzZb66H

— Anton Gerashchenko (@Gerashchenko_en) July 30, 2024

Mediji

Ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu obišao je poligon, na teritoriji Moskovskog vojnog okruga, gde se testiraju novi dronovi i malokalibarsko oružje za rusku vojsku.

Svi dronovi su napravljeni, od domaćih materijala i komponenti, što Rusiji omogućava da u najkraćem mogućem roku pređe na serijsku proizvodnju, saopštilo je rusko Ministarstvo odbrane.

Ruski ministar pogledao je različite vrste bespilotnih letelica, čija nosivost varira od 10, do 200 kilograma, među kojima je bio i jurišni kvadrokopter, opremljen univerzalnim komponentama za upotrebu najrazličnijih vrsta municije i prilagođen, čak i za uslove slabe vidljivosti.

Letelica je unapređena, tako da može da se koristi i kada neprijatelj ometa upravljanje njome, a operaterima je potrebno svega dve nedelje da se obuče u korišćenju, jer je jednostavna za upotrebu i ima pogodan softverski interfejs.

Rukovodilac preduzeća potvrdio je spremnost da se proizvede čak 30 kvadrokoptera ovog tipa mesečno i da bi u budućnosti proizvodnja mogla da se poveća.

Rusija će otvoriti naučni centar za istraživanje i proizvodnju dronova i robotskih sistema, obećao je ruski ministar i pojasnio da će na istom mestu biti različita preduzeća, laboratorije i dizajneri koji će zajedničkim snagama raditi, na razvoju i proizvodnji naprednog naoružanja.

Ruski ministar je izvršio inspekciju i malokalibarskog oružja koje je razvijeno, uz pomoć snajperista koji su se borili u Specijalnoj vojnoj operaciji.

RT Balkan

Pre dve godine sasvim neočekivano, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je pomenuo da Rusija poseduje PVO sistem S-550.

On je tada govorio o naređenju predsednika Rusije Vladimira Putina da se svi PVO sistemi moraju unaprediti i tada posebno naglasio sisteme S-350, S-500 i nikad ranije pomenuti S-550.

Rakete srednjeg dometa sistema S-350 i S-500, su već poznate u vojnim krugovima.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Međutim, S-550 je bio novi učesnik, sistem koji je samo nagovešten tokom konferencije.

Nedavno su ruski mediji počeli da bruje tvrdnjama da je razvoj sistema S-550 već u toku.

Ruska vojska je počela da raspoređuje PVO sistem S-500 Prometej još 2020. godine, uprkos nekoliko odlaganja.

U početku su stručnjaci pretpostavili da bi S-550 mogao biti izdanak S-500 manjeg dometa, slično kao što je S-350 raketa srednjeg dometa koja dopunjuje sisteme S-300 i S-400 većeg dometa.

Ruska državna novinska agencija TASS podsetila je na mobilni protivraketni odbrambeni sistem S-550 razvijen između 1981-1988, koji nikada nije bio u upotrebi.

Međutim, Sergej Čemezov je kasnije na sajmu u Dubaiju pojasnio da je S-550 dizajniran za otkrivanje i presretanje balističkih projektila na većem dometu od S-500 i da su fizičke komponente za sistem već napravljene.

Trenutni konsenzus analitičara je da će S-550 biti mobilni sistem fokusiran na stratešku odbranu.

Očekuje se da će štititi od interkontinentalnih balističkih projektila, koje se penju visoko u svemir, pre nego što pokrenu nuklearno uništenje brzinama do dvadeset puta većim, od brzine zvuka.

Ruski insajderi nagoveštavaju funkciju “svemirskog napada” ili “svemirske odbrane”, koja bi mogla da obuhvati zadatke, kao što je presretanje svemirskih letelica u niskoj orbiti kao što je X-37B američke vojske.

Zanimljivo je da nije planirana nikakva pomorska varijanta, za razliku od S-500.

S-500, koji je već pohvaljen zbog svojih naprednih mogućnosti odbrane od balističkih raketa, koristi raketu serije 77N6-N.

Ova raketa, prema američkim obaveštajnim službama, je uspešna protiv raketa srednjeg dometa i nekih interkontinentalnih balističkih raketa.

B92

Industrijski parazit: Kompanije za usluge naftnih polja, “odsviraće” kraj eri crnog zlata!https://t.co/6btOBmokRZ

— Borbainfo (@Borbainfo1) July 14, 2023

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE