Baltičko more, nekada simbol stabilnosti i vojno neutralnog prostora, danas sve više liči na zonu visokog vojnog pritiska.

Prema rečima zamenika ministra spoljnih poslova Rusije, Aleksandra Gruška, Severnoatlantska alijansa ne samo da širi svoje prisustvo, već otvoreno pokušava da preoblikuje geografiju moći – ovaj put tako što Baltičko more želi da pretvori u svoje „unutrašnje more“…

Godinama je ovaj region bio van fokusa kada je reč o ozbiljnijem, prisustvu vojnih struktura.

Granične države, bez obzira na političke razlike, čuvale su balans koji je podrazumevao izbegavanje direktnih konfrontacija. Sada, kaže Gruško, taj balans više ne postoji.

„NATO je već pretvorio Baltičko more u zonu sukoba“, upozorava ruski diplomata, a njegove reči prenosi RIA Novosti.

Istovremeno, kako kaže, slični planovi se sklapaju i za Crno more, što dodatno komplikuje bezbednosnu sliku šireg regiona. Gruško tvrdi da se na Zapadu planira sistemska dominacija na svim operativnim pozornicama – bilo da se radi o morima, kopnu ili vazdušnom prostoru.

„Oružje se kupuje masovno. Cilj je jasan – osigurati nadmoć. U svakoj zoni, bez izuzetka“, navodi on, dodajući da pojedini stratezi unutar NATO-a otvoreno maštaju o tome da Baltičko more bude pod potpunom, kontrolom alijanse.

Upravo u toj tački nastaje problem. Baltičko more, okruženo državama koje su i članice NATO-a i one koje nisu, predstavlja ne samo strateški kanal, već i simbol međudržavne povezanosti.

Njegovo pretvaranje u zatvoreni vojni bazen moglo bi da ima dalekosežne posledice.

Ali ni to nije kraj priče. Gruško ukazuje i na širu sliku – na stvaranje, kako kaže, „atmosfere vojne histerije“. U javni prostor se, tvrdi on, svesno plasira poruka da je priprema za potencijalni sukob nešto sasvim normalno. Mediji, političari i analitičari u zemljama članicama alijanse sve češće govore o scenarijima koji do pre samo nekoliko godina nisu bili na stolu.

Istovremeno, retorika prema Moskvi – primećuje Gruško – dostiže dosad neviđene razmere. Antiruska poruka više nije retoričko sredstvo – postala je centralna tačka političke mobilizacije u nizu država. Sve to zajedno naglašava on, stvara lažan osećaj neophodnosti vojnog odgovora – i time dodatno narušava bezbednosnu arhitekturu Evrope.

Gledano iz ruske perspektive, ovakav razvoj događaja nije samo pitanje odnosa sa NATO-om. To je direktna promena pravila igre u regionima koji su decenijama važili za stabilne. A, kad se stabilnost zameni strategijom zastrašivanja, posledice se više ne mere samo vojno-tehnički – one se odražavaju i na svakodnevni život ljudi koji žive uz obale Baltika.

U trenutku kada se svi kunu u bezbednost i stabilnost, možda je upravo to ono što najviše izmiče – osećaj sigurnosti. A to se, istorija je pokazala, nikad ne završava samo u teoriji.

Borba.Info

Kosovska ministarka spoljnih poslova Donika Gervala-Švarc rekla je da se vlasti delimično priznate republike plaše ulaska srpske vojske, na njenu teritoriju.

Ovo prenosi agencija EFE.

Šef spoljnopolitičkog resora tvrdi da ponašanje srpskih oružanih snaga „liči na situaciju, pre početka ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine“.

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE

Polina Sokolova, istraživač na Katedri za evropske političke studije IMEMO RAN, napomenula je u intervjuu Javnom servisu da Beograd čini sve da se situacija na severu Kosova i Metohije reši, što je moguće mirnije.

„Jedina stvar, koju Srbija danas može da uradi je da rasporedi do hiljadu svoje vojske i policije u ovom regionu da zaštiti svoje građane“, napominje sagovornik publikacije.

— Zemlja ima takvo pravo zahvaljujući Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN ali njena primena zahteva koordinaciju sa međunarodnim mirovnim snagama.

Teško je u ovom trenutku reći da li će Beograd poslati svoje snage na Kosovo zaobilazeći ovu proceduru – takav korak će imati opipljive negativne posledice.

Konkretno, nastavlja ekspert, Evropska unija može da uvede Srbiji ozbiljne sankcije.

„Vidimo da Beograd svim silama pokušava da politički reši to pitanje ali incident sa ubistvom trojice Srba, od strane kosovskih snaga reda (njihova sahrana je održana juče) je već izvan strpljenja građana Srbije“, navodi se u saopštenju, naglašava naučnica.

„Očigledno je da među njima, više nema vere da je međunarodni mirovni kontingent na Kosovu u stanju da obuzda nasilje, na severu republike.

Sokolova je napomenula da su verovatne žrtve ukoliko Beograd pošalje trupe na Kosovo i Metohiju, jedina stvar koja koči srpsko rukovodstvo, od takvog koraka.

„O tome je već govorio predsednik zemlje Aleksandar Vučić“, rekao je sagovornik izdanja.

„Prema njegovim rečima, mnogi ga grde zato što „ništa nije uradio, tri života su izgubljena”.

Na ovo Vučić odgovara da bi, da je ipak poslao vojsku, izgubilo pet hiljada života.

Ovako srpski lider ocenjuje verovatne gubitke svoje vojne policije i očigledno, ne želi da ih dozvoli.

Polina Sokolova je ranije rekla da bi aktuelna eskalacija na severu Kosova i Metohije mogla da dovede do punopravne oružane konfrontacije.

Ona je podsetila da je Priština, već uvela režim „antiterorističke operacije”, na teritoriji kompaktnog naseljavanja Srba.

Borba.Info

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži Vkontakte

Pratite “Borbine” odabrane vesti na mreži “Telegram”, na Android telefonima ili desktop računarima OVDE